Свето причешће

[Милан Меденица :)]

А да неко (сам) остаје непричешћен,без игумановог савета(знања) није похвално.

Јер који тако чини,биће осуђен као онај који испуњује своју вољу.

Врло јасно. Свети Сава овде управо потврђује праксу да се морају сви причешћивати,

а не сами себи изигравати духовнике и одступати од Дарова без јасне епитимије.

Свети Сава овим Словом Типика показује да НЕ МОРАЈУ неизоставно СВИ да се причешћују као и то да онај који не жели да приступи Светом Причешћу не ноже то сам да одлучује него мора да се исповеди духовнику,игуману а не сам себи да даје епитимије за непричешћивање.

СВИ се причешћују сем оних који имају личну или канонску сметњу, без потребе појединачног благослова духовника, већ саме праксе Цркве која је таква.

крштењем си добио право које ти омогућава често причешћивање јер се другачије и не можеш обожити.

значи, свештеник ти може оспорити право да се причестиш, а до тада нормално приступаш без самовођења.

[Милан Меденица :)]

Нигде не пише да се треба причешћивати сваке литургије или сваке недеље по правилу.

Зашто онда св.Василије говори да се причешћује четири пута седмично (ван празника),

а и дан данас таква пракса постоји код неких светогораца?

Ако говоримо о благословима Светог Василија о причешћивању више пута седмично не смемо заобилазити ни епитимије које је за поједине преступе давао исти светитељ.

На пример,жена која изврши абортус одлучивала се од причешћа десет година,убице на двадесет,мужеложници на петнаест,врачари на двадесет а рецимо они који иду код врачара на шест година итд...Наравно ова епитимија је ишла уз обавезно покајање уа учињени грех ...

Да ли овакве благослове везане за Свето Причешће можемо у потпуности применити у данашње време ?

А тек епитимије ?

да, смемо и требамо.

данас је другачија икономија Цркве по питању епитимисања, али се није променила пракса причешћивања.

додуше, увек неко има идеју да је то везано због својих јуридичких погледа.

[Неша]

Нигде не пише да се треба причешћивати сваке литургије или сваке недеље по правилу.

Зашто онда св.Василије говори да се причешћује четири пута седмично (ван празника),

а и дан данас таква пракса постоји код неких светогораца?

Ако говоримо о благословима Светог Василија о причешћивању више пута седмично не смемо заобилазити ни епитимије које је за поједине преступе давао исти светитељ.

На пример,жена која изврши абортус одлучивала се од причешћа десет година,убице на двадесет,мужеложници на петнаест,врачари на двадесет а рецимо они који иду код врачара на шест година итд...Наравно ова епитимија је ишла уз обавезно покајање уа учињени грех ...

Да ли овакве благослове везане за Свето Причешће можемо у потпуности применити у данашње време ?

А тек епитимије ?

да, смемо и требамо.

данас је другачија икономија Цркве по питању епитимисања, али се није променила пракса причешћивања.

додуше, увек неко има идеју да је то везано због својих јуридичких погледа.

Пошто Црква данас више снисходи верницима у смислу давања епитимија по мени је логично да зато треба приступати Светој Тајни Причешћа опрезније...

Не можемо се ми обожити тек формалним чином причешћивања већ истинским животом у Христу !

Наравно,Свето Причешће је неизоставни и неопходни део таквог живота .

Својим хришћанским животом треба себе да учинимо достојним чешћег причешћивања.

[Aquilius Cratus]

Пошто Црква данас више снисходи верницима у смислу давања епитимија по мени је логично да зато треба приступати Светој Тајни Причешћа опрезније...

Не можемо се ми обожити тек формалним чином причешћивања већ истинским животом у Христу !

Наравно,Свето Причешће је неизоставни и неопходни део таквог живота .

Својим хришћанским животом треба себе да учинимо достојним чешћег причешћивања.

- A kako ti znas da onaj koji cesto pristupa casi da ne zivi istinskim zivotom u Hirsut i da tek formalno

 pristupa cinu? Kako se to meri, proevera, odredjuje?

- Odmah pisi propalo i baci kroz prozor jer nikad nisi dostojan i nikakvim tvojim naporima ne mozes sebe ucini  

  vise ili manje dostojnim. To je jedno veliko samozavaravanje i samolaganje.

[Guest Evgenik]

Свети Сава овим Словом Типика показује да НЕ МОРАЈУ неизоставно СВИ да се причешћују као и то да онај који не жели да приступи Светом Причешћу не ноже то сам да одлучује него мора да се исповеди духовнику,игуману а не сам себи да даје епитимије за непричешћивање.

Па да, св.Сава каже да не може да се одустаје од Причашћивања на своју руку,

него само и једино ако добијеш епитимију од духовника, а данас је општа пракса

да се на Литургији не причешћује нико ван постова, односно да у неким Црквама

и уопште не износе дарове ван великих постова, што је страшно.

[Mиљан Танић]

Нигде не пише да се треба причешћивати сваке литургије или сваке недеље по правилу.

Зашто онда св.Василије говори да се причешћује четири пута седмично (ван празника),

а и дан данас таква пракса постоји код неких светогораца? Зашто онда св.Златоуст за Васкрс

причешћује и оне под епитимијама, па чак и оне који нису постили? Зашто св.Никодим причешћивање

изједначава са животом и стално говори о непрекидном прирпемању за причешће?

Зашто Црква забрањује пост суботом (осим Велике суботе)? Како онда постити на води,

што неки данас помињу као изричит услов? Зашто је причешће од нечега што је природно за хришћанина

постало нешто необично и неуобичајено? Зашто канони осуђују оне који стоје на Литургији а не причешћују се? итд. итд.

Код Отаца просто не постоји ставка да хришћанин сам себи одређује мјеру "достојности", јер све и један редом говори да нема достојног Христа, и да се причешћују сви осим оних који су под епитимијом.

Jedna od najvećih samolaži i floskula koje se daju čuti diljem naše Crkve, kod ljudi koji redovno prisustvuju liturgijama, a ne pričešćuju se jeste "Ali ja ne mogu (zbog obaveza) da živim hrišćanski!" Kakav je to hrišćanin? Niko nije savršen, i niko ne može da živi savršeno, ali je bitan trud. Kako čovek da se bori s grehom ako unapred kaže "ja ne mogu da pobedim".

A drugo (i ovo pitanje na sve strane postavljam, a ne dobijam odgovor od druge strane nikad):

Šta ćemo sa sveštenicima? Oni su ljudi kao i svi mi, greše kao i svi mi - kažu ljudi sveštenik po automatizmu treba da živi "sveto", ali svi znamo da je to nemoguće, budući da je i dalje samo "obični" čovek (tj. da ga rukopoloženje ne čini posebnom vrstom čoveka u ontološkom smislu, jelte). Eto, mi laici kad mislimo kako smo nedostojni, ne pričestimo se, mi sebi biramo kad smo dostojni, a kad ne. Ja evo lično sam nešto zgrešio pre Vaskrsa i nisam hteo da se pričestim, smatrao sam i osećao da ne mogu, i čak i pored duhovnikovog saveta da se pričestim, ja se nisam pričestio. No, šta da rade sveštenici? Uvek se poteže "da nam ne bude na sud i osudu, nemojmo se 'neoprezno' pričešćivati"... ali šta će pop? On ne može da se ne pričesti... kako on da izbegne to "na sud i osudu"? Mislim da u tom pitanju istovremeno leži i razrešenje problema oko "dostojnosti" laika.

[Неша]

Цитат: aquilio  данас у 19:12:05

Цитат: Неша  данас у 19:02:52

Пошто Црква данас више снисходи верницима у смислу давања епитимија по мени је логично да зато треба приступати Светој Тајни Причешћа опрезније...

Не можемо се ми обожити тек формалним чином причешћивања већ истинским животом у Христу !

Наравно,Свето Причешће је неизоставни и неопходни део таквог живота .

Својим хришћанским животом треба себе да учинимо достојним чешћег причешћивања.

- A kako ti znas da onaj koji cesto pristupa casi da ne zivi istinskim zivotom u Hirsut i da tek formalno

  pristupa cinu? Kako se to meri, proevera, odredjuje?

- Odmah pisi propalo i baci kroz prozor jer nikad nisi dostojan i nikakvim tvojim naporima ne mozes sebe ucini 

  vise ili manje dostojnim. To je jedno veliko samozavaravanje i samolaganje.

'' Видим да у овој ствари влада велики неред.Наиме, у одређено време ви се не причешћујете,иако сте често чисти, а кад дође Пасха,чак и ако сте неко зло учинили,усуђујете се да се причешћујете....У залуд се служи Литургија,узалуд стојимо у олтару-нико не прилази да се причести.О во не говорим да бисте се причешћивали тек тако и како вам наиђе,него да бисте себе чинили достојнима.''

Свети Јован Златоусти

[Неша]

Jedna od najvećih samolaži i floskula koje se daju čuti diljem naše Crkve, kod ljudi koji redovno prisustvuju liturgijama, a ne pričešćuju se jeste "Ali ja ne mogu (zbog obaveza) da živim hrišćanski!" Kakav je to hrišćanin? Niko nije savršen, i niko ne može da živi savršeno, ali je bitan trud. Kako čovek da se bori s grehom ako unapred kaže "ja ne mogu da pobedim".

A drugo (i ovo pitanje na sve strane postavljam, a ne dobijam odgovor od druge strane nikad):

Šta ćemo sa sveštenicima? Oni su ljudi kao i svi mi, greše kao i svi mi - kažu ljudi sveštenik po automatizmu treba da živi "sveto", ali svi znamo da je to nemoguće, budući da je i dalje samo "obični" čovek (tj. da ga rukopoloženje ne čini posebnom vrstom čoveka u ontološkom smislu, jelte). Eto, mi laici kad mislimo kako smo nedostojni, ne pričestimo se, mi sebi biramo kad smo dostojni, a kad ne. Ja evo lično sam nešto zgrešio pre Vaskrsa i nisam hteo da se pričestim, smatrao sam i osećao da ne mogu, i čak i pored duhovnikovog saveta da se pričestim, ja se nisam pričestio. No, šta da rade sveštenici? Uvek se poteže "da nam ne bude na sud i osudu, nemojmo se 'neoprezno' pričešćivati"... ali šta će pop? On ne može da se ne pričesti... kako on da izbegne to "na sud i osudu"? Mislim da u tom pitanju istovremeno leži i razrešenje problema oko "dostojnosti" laika.

Велики је благослов бити свештеник али и велика одговорност пред Богом.

[Guest Evgenik]

'' Видим да у овој ствари влада велики неред.Наиме, у одређено време ви се не причешћујете,иако сте често чисти, а кад дође Пасха,чак и ако сте неко зло учинили,усуђујете се да се причешћујете....У залуд се служи Литургија,узалуд стојимо у олтару-нико не прилази да се причести.О во не говорим да бисте се причешћивали тек тако и како вам наиђе,него да бисте себе чинили достојнима.''

Свети Јован Златоусти

Јел може извор цитата брате?

[Guest Evgenik]

Браћо у Господу,

Међутим још више поражава наш живот у Христу, као и преовладали обичај да се причешћујемо часним даровима само приликом великих празника, Пасхе, Божића, као и неких мањих дана током године. Пропаст је овим више него очигледна.

Посљедица свега овог је нажалост уобичајена појава да саслужујући свештеник изиђе из светог олтара и произнесе возглас ‘’Са страхом Божијим, вјером и љубављу приступите’’, на који нико не приступа да би се причестио.

За нашу свету Цркву је изван сваке логике и представља духовну неправилност и непромјереност савршавање евхаристије без учествовања вјерних у светом причешћу.

Божанствена литургија се савршава да би се причешћивали! Она је православно учење и пракса, а ово учење и пракса су одвајкада постојали у Цркви и стога смо дужни да их примјењујемо.

Ево, свети Сабор је све јасно објаснио, нема потребе да се правимо паметнији од њих.

[Милан Меденица :)]

Нигде не пише да се треба причешћивати сваке литургије или сваке недеље по правилу.

Зашто онда св.Василије говори да се причешћује четири пута седмично (ван празника),

а и дан данас таква пракса постоји код неких светогораца?

Ако говоримо о благословима Светог Василија о причешћивању више пута седмично не смемо заобилазити ни епитимије које је за поједине преступе давао исти светитељ.

На пример,жена која изврши абортус одлучивала се од причешћа десет година,убице на двадесет,мужеложници на петнаест,врачари на двадесет а рецимо они који иду код врачара на шест година итд...Наравно ова епитимија је ишла уз обавезно покајање уа учињени грех ...

Да ли овакве благослове везане за Свето Причешће можемо у потпуности применити у данашње време ?

А тек епитимије ?

да, смемо и требамо.

данас је другачија икономија Цркве по питању епитимисања, али се није променила пракса причешћивања.

додуше, увек неко има идеју да је то везано због својих јуридичких погледа.

Пошто Црква данас више снисходи верницима у смислу давања епитимија по мени је логично да зато треба приступати Светој Тајни Причешћа опрезније...

Не можемо се ми обожити тек формалним чином причешћивања већ истинским животом у Христу !

Наравно,Свето Причешће је неизоставни и неопходни део таквог живота .

Својим хришћанским животом треба себе да учинимо достојним чешћег причешћивања.

постоји ли УСЛОВ и ПЛАТА за прилазак путиру, то је оно што себе треба да запиташ.

немој молим те да причаш такве ствари да те неко чује па још да помисли да причаш нешто смислено: не обожујемо се животом у Христу него светом Тајном причешћа.

света Тајна причешћа није никаква награда или печат достојности, него ''хлеб наш насушни дај нам данас''.

нема достојних као што нема безгрешних, достојан је само Господ Жртве Своје а пред светињом причешћа и анђели дрхте а камоли човек треба.

али то не значи да је неко луд да одбије такву светињу која се БЕСПЛАТНО и БЕЗ УСЛОВА дели.

или значи?

ево из књиге из мог потписа, против проговора о достојности и осталим питањима:

ПРИГОВОР 3

Неки људи приговарајући говоре да је циљ с којим Свети Оци поучавају непрестаном Причешћивању тај да се потпуно не удаљимо од Присаједињења Божанским Тајнама. Ако се неко са великим страхом и са страхопоштовањем ретко причешћује и са великим страхопоштовањем приступа Тајнама, онда се он достојно причешћује

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p3

ПРИГОВОР 5

Неки приговарају говорећи да је Свето Причешће страшна ствар, и зато се од људи који се причешћују захтева свети живот, савршен и ангелски

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p5

ПРИГОВОР 8

Неки приговарају и говоре: “Зар ти који се често причешћују немају страсти чревоугађања, сујете, смеха, празнословља и многа друга слична? Како се они без обзира на све то често причешћују?”

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p8

ПРИГОВОР 11

Многи приговарају говорећи да пракса Причешћивања није догмат вере који би обавезно требало поштовати

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p11

ПРИГОВОР 13

Неки кажу: “Ево, ми испуњавамо заповест Господњу – причешћујемо се два или три пута годишње, и то је довољно за наше оправдање [на Страшном Суду]”

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p13

[Aquilius Cratus]

Цитат: aquilio  данас у 19:12:05

Цитат: Неша  данас у 19:02:52

Пошто Црква данас више снисходи верницима у смислу давања епитимија по мени је логично да зато треба приступати Светој Тајни Причешћа опрезније...

Не можемо се ми обожити тек формалним чином причешћивања већ истинским животом у Христу !

Наравно,Свето Причешће је неизоставни и неопходни део таквог живота .

Својим хришћанским животом треба себе да учинимо достојним чешћег причешћивања.

- A kako ti znas da onaj koji cesto pristupa casi da ne zivi istinskim zivotom u Hirsut i da tek formalno

  pristupa cinu? Kako se to meri, proevera, odredjuje?

- Odmah pisi propalo i baci kroz prozor jer nikad nisi dostojan i nikakvim tvojim naporima ne mozes sebe ucini 

   vise ili manje dostojnim. To je jedno veliko samozavaravanje i samolaganje.

'' Видим да у овој ствари влада велики неред.Наиме, у одређено време ви се не причешћујете,иако сте често чисти, а кад дође Пасха,чак и ако сте неко зло учинили,усуђујете се да се причешћујете....У залуд се служи Литургија,узалуд стојимо у олтару-нико не прилази да се причести.О во не говорим да бисте се причешћивали тек тако и како вам наиђе,него да бисте себе чинили достојнима.''

Свети Јован Златоусти

I sta nam ovo govori?

Da dostojnosti sto se pricesca tice u pravom smislu reci nema.

[Милан Меденица :)]

Свети Сава овим Словом Типика показује да НЕ МОРАЈУ неизоставно СВИ да се причешћују као и то да онај који не жели да приступи Светом Причешћу не ноже то сам да одлучује него мора да се исповеди духовнику,игуману а не сам себи да даје епитимије за непричешћивање.

Па да, св.Сава каже да не може да се одустаје од Причашћивања на своју руку,

него само и једино ако добијеш епитимију од духовника, а данас је општа пракса

да се на Литургији не причешћује нико ван постова, односно да у неким Црквама

и уопште не износе дарове ван великих постова, што је страшно.

не да је страшно, него је криминално и ремећење Литургије а играње и баратање светињом коју је Господ благословио да се дели, а неки људи мисле да је одокативно ускраћују другима.

[Милан Меденица :)]

Jedna od najvećih samolaži i floskula koje se daju čuti diljem naše Crkve, kod ljudi koji redovno prisustvuju liturgijama, a ne pričešćuju se jeste "Ali ja ne mogu (zbog obaveza) da živim hrišćanski!" Kakav je to hrišćanin? Niko nije savršen, i niko ne može da živi savršeno, ali je bitan trud. Kako čovek da se bori s grehom ako unapred kaže "ja ne mogu da pobedim".

A drugo (i ovo pitanje na sve strane postavljam, a ne dobijam odgovor od druge strane nikad):

Šta ćemo sa sveštenicima? Oni su ljudi kao i svi mi, greše kao i svi mi - kažu ljudi sveštenik po automatizmu treba da živi "sveto", ali svi znamo da je to nemoguće, budući da je i dalje samo "obični" čovek (tj. da ga rukopoloženje ne čini posebnom vrstom čoveka u ontološkom smislu, jelte). Eto, mi laici kad mislimo kako smo nedostojni, ne pričestimo se, mi sebi biramo kad smo dostojni, a kad ne. Ja evo lično sam nešto zgrešio pre Vaskrsa i nisam hteo da se pričestim, smatrao sam i osećao da ne mogu, i čak i pored duhovnikovog saveta da se pričestim, ja se nisam pričestio. No, šta da rade sveštenici? Uvek se poteže "da nam ne bude na sud i osudu, nemojmo se 'neoprezno' pričešćivati"... ali šta će pop? On ne može da se ne pričesti... kako on da izbegne to "na sud i osudu"? Mislim da u tom pitanju istovremeno leži i razrešenje problema oko "dostojnosti" laika.

Велики је благослов бити свештеник али и велика одговорност пред Богом.

само не треба ни запасти у овакву заблуду ...

ПРИГОВОР 1

Постоје неки људи са великим страхопоштовањем, који не познајући Писмо, када виде неког хришћанина да се често причешћује почињу да га укоравају, говорећи да само свештеници могу то да раде. И ако ти хоћеш да се често причешћујеш онда и ти постани свештеник.

http://www.verujem.org/teologija/nikodim_svetogorac.htm#p1

[Неша]

'' Видим да у овој ствари влада велики неред.Наиме, у одређено време ви се не причешћујете,иако сте често чисти, а кад дође Пасха,чак и ако сте неко зло учинили,усуђујете се да се причешћујете....У залуд се служи Литургија,узалуд стојимо у олтару-нико не прилази да се причести.О во не говорим да бисте се причешћивали тек тако и како вам наиђе,него да бисте себе чинили достојнима.''

Свети Јован Златоусти

Јел може извор цитата брате?

Свакако...

Књига се зове ''Душекорисна књига о непрестаном причешћивању светим Христовим тајнама '' а аутори су Пр.Никодим Агиорит и Св. Макарије Коринтски...