Свето причешће

[Милан Меденица :)]

Брате Милане, добро је што наглашаваш да треба да пазимо да будемо послушни, али не и идолопоклоници. Мој блаженопочивши Старац, дао ми је епитимију и то након друге исповијести. Послије прве исповијести (исповиједила сам тада све чега сам се уопште сјећала) благословио ми је причешће, а тек послије друге моје исповијести, дао ми је епитимију уз образложење да морам да се најприје смиравам, да се утврдим у вјери, па да тек онда могу да се причестим. Немој да мислиш да сам ја између те двије исповијести (мјесец дана) учинила ишта горе него у претходних четрдесет година; ни прељубу ни убиство ни крађу, нити сам нагло одлучила да почнем да се опијамм и да се дрогирам, такође да враћам и гатам и сл. Код мог Оца, уобичајено је било да се почне са епитимијом. Моја је трајала пет година, а онда се Отац упокојио. Мој други духовник, са којим нисам расчистила свој однос читавих шест година (уопште не контактирамо, јер он одбија контакт), није успио управо у томе о чему говориш, да ме наведе да му будем слијепо послушна. Ипак сам од њега прошле године добила благослов да свештеник код којег се исповиједам расуди о томе да ли да се причестим. Сада се исповиједам и причешћујем у парохијској цркви. Остајем при ставу да теолози расправе међу собом о свему што је везано за праксу вршења ове Свете Тајне. Како год да се договоре ја ћу послушати. У мом случају, показало се да је мој блаженопочивши Старац у праву. Ништа није могло тако да ми помогне да се смирим, нити да ме утврди у вјери као епитимија коју ми је благословио. Текст ћу прочитати, хвала!

добро, де, нисам мислио да се исповедаш  idea

боље да ништа не искоментаришем, иначе ћу почети да псујем и помињем мотке итд због те кунг-фу праксе с-врата-па-ногом-у-главу ... мени би било боље да ме неко својеручно убије него да ме одлучи тако дуго од причести, и то с врата малтене. осећао би се као на ражњу, а капирам да бих сигурно трсо ко лајсна.

и ја сам био у сличној ситуацији једно пет година, својевољно сам се удаљио од Цркве и причести јер нисам разумео ич због сличног нездравог духовништва. псотио сам и одлазио на велике празнике на Литургију, али ми се срце цепало што не могу да приђем путиру. просто сам лудео, и на крају сам прекинуо мучење пре више од годину дана.

што се тиче благослова духовника да га промениш, то ми је бесмислено. ти га бираш, а не он тебе.

кад си већ код извора, што не би пила воду, него чекаш да одеш кући па на славину? није логично ...

и сматрам да никако не треба одвајати установу исповедника и духовника, јер то треба да буде иста личност која светом тајном исповести и таквим увидом у палост наших личност може свакако боље да нас управља од греха и ка Богу, поготово што има бољи увид у хронологију или учесталост греха и меру наше духовности.

једино ако не исповедаш двапут исто, што ми је бесмислено ...

теолози су споредни по питању учесталости причешћивања, јер је то питање спасења и на њега има само једина пракса Цркве тапију - редовно и што чешће. у оном тексту имаш тачно и детаљно описано шта, како и зашто. још ако прочиташ и књигу из мог потписа (смешно је што има 50 страна или сат времена читања) коју су написали два светитеља, даће Бог да ти буде све јасно и да не размишљаш тако више.

да ти  :cheesy2: молитвама  Bogorodicaaaaaa да свести да ти се распали неугасиви огањ жеље да редовно и стално прилазиш путиру, и тек ћеш онда схватити погрешност те пинг-понг праксе коју си доживела.

опрости ако су моје речи грубе, али та грубост није теби усмерена, већ таквим људима који људе малтене аутоматски и безразложно одлучују вернике од Бога понижавајући Литургију и Жртву Господњу јер практично проповедају да је грех већи од светиње Жртве и Љубави Господње према човеку.

нема достојних, а нису ни они као свештеници изнад мирјана.

[Evdokija]

Поштовани брате, ево нас опет, а Богу хвала! Мој блаженопочивши духовник, вјеруј ми, унаточ томе што се теби не допада што ми је дао епитимију и то на првом мом кораку у Цркви, био је духовно здрав, нимало ме није гушио својом личношћу, био је благ и много утјехе од Господа дошло ми је кроз њега, а и данас ми помажу његове молитве и никада нисам нашла да савјети које ми је давао нису били по Богу.  Он се, у сусретима са мном, себе, стварно, у потпуности, одрицао и потпуно ми је омогућавао да се сусретнем са Господом. Ја не бих данас ни умјела да ти кажем ко је био он, сјећам се само Господа кроз њега. Управо због тога што је он био такав, било ми је лако да уочим разлику, када сам се сусрела са личношћу мог другог духовника који се испопријечио између мене и Господа. Ја сам од многих чула да је мој Отац био строг, али ја га никада нисам доживљавала таквим, он је био непропусан за гријех, ја бих то тако рекла и мени је то потпуно у реду. Ти кажеш брате да би ти прснуо, а ја, Богу хвала, нисам прснула због тога. Неће Бог, него право, налетим на твој пост (ако се то тако каже) у којем пишеш како си неколико мјесеци падао на Литургијама у несвијест и унаточ томе, ниси одустао. Е, па можда је то онда најбољи начин да ме разумијеш. Ја бих можда пукла и напустила Цркву да се мени то твоје догађало, а Бог ми је дао снаге да ово своје издурам и само да знаш шта ми се све касније дешавало због тог другог духовника, па све до, саме главе, тог истог духовника, ја сам потпуно сигурна да мој живот у Цркви ниије текао овако како је текао, да нисам гризла и надала се када други можда и не би, ја ово све што је касније услиједило, не бих издржала.Ти си опет и опет у Цркву улазио, а и ја сам опет и опет у Цркву улазила, ужасно ожалошћена што не могу прићи Путиру, и осрамоћена, али и са вјером да ће Бог добри да ми се смилује, кадли-тадли. Хришћанка са благословом на епитимију, еј, то је пјесма у односу на то да нисам била, уопште, Хришћанка. Што се тиче духовника, ја њега нисам промијенила, ја и данас држим да је он мој духовник по Богу, али он одбија контакт са мном, а зашто - нема потребе да о томе данас пишем ја, јер сада о том духу који је у њему, и његовом оцу, већ мјесецима, ионако, бруји цијела Црква. Ја сам, нажалост, била присиљена да дуго, дуго живим у окљаштеном односу са Црквом, кућна молитва, одлазак на службе у Цркву и исповијест, а савјети само колико из литературе. Онда ми један монах, у манастиру у којем сам била и са њим, онако, уз кафу, разговарала, а била намјерна да се исповиједим, рече када сам му изложила своју ситуацију,  да ако он на основу оног што исповиједим закључи да могу да се причестим, да ја онда и морам да поступим по том благослову и онда сам контактирала и одлучила да питам тог духовника да ли благослови да исповиједник расуди да ли могу да се причестим. Благословио је, и ето. А, да Бог да, ја бих, најрађе, да се сви вратимо у послушање Господу и пуј, пике, не важи - као да се никада није ни догодило све то што се догодило. Брате, што се тиче епархијске праксе, ја не мислим да је мени дато да ја утичем на то. Има у Цркви све, ко се и за шта пита, а да си ти на мојој епархији, чекао би исто као и ја, да Господ све то ријеши како је њему угодно. Шта могу могу, а за шта се ја не питам, ваља да потрпим - ето!

[Guest srna u izgubljenom raju]

Nekad Hristos    +Juda    + tajna vecera =pricesce

Danas duhovnik + vjernik  +liturgija        =epitimija

Ili je duhovnik veci od Hrista, ili smo mi gori od jude?  -smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='4chsmu1' />

[shalom777]

Nekad Hristos    +Juda     + tajna vecera =pricesce

Danas duhovnik + vjernik  +liturgija        =epitimija

Ili je duhovnik veci od Hrista, ili smo mi gori od jude?  greengrin-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='4chsmu1' />

:)

[Evdokija]

Danas duhovnik + vjernik  +liturgija        =epitimija

!?!

Ili je duhovnik veci od Hrista, ili smo mi gori od jude?  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

Је ли се ти, брате Саша, шегачиш, постављајући овакве формуле, а и питање на која одувијек и заувијек имамо непорецив одговор?

[Guest srna u izgubljenom raju]

Pa onda odgovori.  Ja se sa ovim ne segacim samo postavljam konkrentan primjer.

[Evdokija]

Боже сачувај, да се нађе икад, игдје и ико, да разматра уопште, има ли већи од Христа (било ко). А, онај учини шта учини, а ми сви, ма колико грешни, ипак нисмо са Христом, овим свијетом, ходили. Нико од нас Га не видје, али повјеровасмо. У том смислу, не можемо бити гори од оног који га је предао тј. издао.

[Guest srna u izgubljenom raju]

Ako Hristos ne zabrani pricesce njemu, ko onda ima pravo da zabrani meni ili tebi. Epitimija zabrane pricesca je samo za nepokajane jeretike ,ubice i slicno, ali ne treba oduzimati Izvor zivota onome ko vec umire u grijehu.

[Evdokija]

Nekad Hristos    +Juda     + tajna vecera =pricesce

Danas duhovnik + vjernik  +liturgija        =epitimija

Опрости, још нешто желим да додам; у конкретним случајевима, конкретним вјерницима, конкретни духовници, дају епитимију као лијек. Мени ју је, потпуно оправдано, изрекао мој блаженопочивши духовник, а познато ти је сигурно да су црноречким монасима, као и иним монасима и монахињама са РПЕ, изречене епитимије од стране владике Атанасија (могуће је да је понеку изрекао и митрополит Амфилохије, али ја то сазнање немам). Увјерена сам, да су у свим конкретним случајевима које наводим, почев од мог, ове епитимије, Богом благословене и да су сви ови духовници који су их изрекли, првенствено, имали у виду душекорист која се задобија узимањем овог горког лијека. Формула коју си сачинио није примјењива конкретно на теби, данас, као ни на огромној већини вјерујућих. Чему онда уопште изрећи формулу за оно што би се, у данашње вријеме, могло подвести под преседан. Могуће је да понекад, понеки, духовник, па можда чак и многи, гријеши или чак врши злоупотребу власти, од Бога му дане, када изриче овакву мјеру, а могуће је исто тако, да понекад, понеки, а могуће сасвим, и многи, духовници гријеше када као најчешћу педагошку мјеру у васпитању своје духовне дјеце, примјењју снисхођење. И, наравно, нити су ови духовници које сам поменула већи од Христа, нити су ови монаси, и монахиње које сам поменула, гори од јуде. Не знам за друге, али моје искуство ме је научило да је епитимија (мада је нико не жели себи) веома користан лијек.

[Evdokija]

Јао, слабо се ја користим компјутером. Ваљда ћеш скапирати, брате Саша, да је мој одговор, прошао уједно са твојим цитатом. Свако ти добро од Бога!

[Guest srna u izgubljenom raju]

Epitimija na neposlusnim i raskolnicima da, ali epitimija dolazi u obzir samo u ekstremnim slucajevima ,jer je to u sustini odlucenje od crkve na duzi period. Sada, mozda je tvoj duhovnik bio prozorljiv, mozda je (a sigurno jeste, cim je imalo pozitivan efekat) Duh Sveti djelovao kroz njega i nebi da sudim o tvom starcu jer vidim iz tvojih rijeci da je bio iskusan duhovnik, ali u sustini takvu epitimiju treba izbjegavati ,jer je najstrozija kazna u nasoj crkvi.

[w.a.mozart]

mislim da tema o kojoj diskutujemo treba da bude ПОГРЕШНА пракса ретког причешћивања ... за вернике који нису под епитимијом... за оне који јесу...како рече евдокиja,посебан случај,духовник и томе слично...

[Guest srna u izgubljenom raju]

hfvguio

[Isaija]

Epitimija nije odlucenje od crkve nego od pricesca, sto je potpuno razlicito znacenje!

Ispada da onaj koji je pod epitimijom ne treba da udje u crkvu, da je on gori od svih drugih, ma nemoj!?

Kao sto znamo, prije ce se bludnice i javni gresnici pokajati i kao pokajani pristupiti svetom putiru, nego ovi tzv. "istinski, smjerni i pobozni hriscani" koji se pricescuju svakih 7 dana i koji ne misle da se za ista trebaju kajati! 

[Искушеник]

Epitimija nije odlucenje od crkve nego od pricesca, sto je potpuno razlicito znacenje!

Ispada da onaj koji je pod epitimijom ne treba da udje u crkvu, da je on gori od svih drugih, ma nemoj!?

Kao sto znamo, prije ce se bludnice i javni gresnici pokajati i kao pokajani pristupiti svetom putiru, nego ovi tzv. "istinski, smjerni i pobozni hriscani" koji se pricescuju svakih 7 dana i koji ne misle da se za ista trebaju kajati! 

Не знам да ли си свестан шта си написао брате ?