Jump to content

Свето причешће

Оцени ову тему


Колико се често причешћујете?   

98 члановâ је гласало

  1. 1. Колико се често причешћујете?

    • Једном седмично или чешће.
      9
    • Једном у две седмице.
      7
    • Једном месечно.
      5
    • Једном у два месеца.
      2
    • Више пута у току сваког од 4 год. поста.
      11
    • По једном/два пута у току сваког од 4 год. поста.
      14
    • Два пута годишње.
      3
    • Једном годишње.
      2
    • Једном у току неколико година.
      5
    • Како кад... врло променљиво.
      3
    • Не причешћујем се.
      5
    • Не причешћујем се. Шта значи причестити се?
      0
    • на свакој Светој литургији
      27


Препоручена порука

blessyou :) 319.gif

gde me nadje.... moj bivši...

mislim na poster,naravno...  aluzija na sajt -borba za veru-

Постављена слика

šef sale- grešni miloje

šef kuhinje.....

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 2.3k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Моцарт, ова ти је најјача!!!! smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif

Бог ти не даје све што хоћеш, али ти увек да оно шта ти треба!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А што се заблуделог брата тиче ја сам за  smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif smej.gif t1253 t1253

zru zru zru

Бог ти не даје све што хоћеш, али ти увек да оно шта ти треба!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ко жели да види какве катастрофе пише о. Правдољубов нека прочита шта је о овоме написао свештеномученик Данило Сисојев и (сада ђакон) Јуриј Максимов. Свете Оце да не помињемо.

Имаш ли то негде Искучениче ?

Дај нам да погледамо ....

е бре оче, ни не погледа ми тему  0705_read

евеј га у мом потпису линк, цела тема је о томе ...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.0.html

иначе текст оца Данила Сисојева

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg168217.html#msg168217

и Јурија Максимова

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/PraksaPricescivanjaMaksimov.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је одломак из текста "О Светом Причешћу" - Архимандрита Рафаила Карелина,текст је повећи,па сам прекуцао само један дио.Ако ко буде заинтересован,прекуцаћу и остатак (овај текст нисам могао да нађем на интрнету).

По свједочанству древних литургија и дјела ранохришћанских апологета за вријеме богослужења сви присутни у храму осим оних који су се налазили под епитимијом,примали су Тијело и Крв Христа,а болесним хришћанима свештенослужитељи су доносили Причешће у њихов дом.У следећим вјековима,када је мучеништво било замијењено подвижништвом и када су они који су хтјели да себе свецијело посвете Богу одлазили у манастире и пустиње,Црква је посебним правилом резрешавала отшелницима и скићанима да држе код себе Свете Дарове и да се причешћују њима.Постоји чак и чин таквог причешћивања,то јест одређене молитве које је читао монах.

Могу да нам приговоре да духовни ниво тих људи не може да се упореди са нашим и да се,стога, не треба често причешћивати.Али само често причешћивање било је најважнији фактор одржавања тог духовног нивоа хришћанских заједница.Осим тога,причешће је свагда велико снисхођење Бога немоћи човјека.У књизи о Јову написано је да чак и своје анђеле Господ види као несавршене,а пророк Исаија упоређивао је нашу човјечанску правду са прљавим женским рубљем.

Пред Богом сви смо ми грешници,сви смо мала дјеца и сви имамо потребу за помиловањем.Јован Златоусти говори : “Шта значи бити достојан Светих Тајни? – То је увидјети своју недостојност.Кад би чак и анђео зажелео да се причести не по милости Божијој,него по чистоти своје анђелске природе и безгрешности свога служења,био би одбијен.Другим ријечима,причешће је неизмјерно изнад  не само човјечанског него и анђелског достојанства.Овдје не најважније покајање.

Свештених решава питање о томе да ли ће некоме бити допуштено причешће.Ако човјек има гријехе који захтијевају вријеме покајања,онда се на њега налаже епитимија,а осим епитимије и неиспуњавања правила припремања за причешће,других разлога за удаљвање од Свете Чаше нема.Сваки члан Цркве носи своје обавезе и има своја права.Право мирјанина је да учествује у Светим Тајнама када то не спречавају разлози одређени црквеним правилима.Свештеник уопште није самовласни управник човјечих душа,његова дјелатност треба да протиче у смјеру канона.Већ је  Григорије Богослов указивао да свештенство није самовољна магистратура која сваку своју ријеч сматра законом.

Причешће називају „хлебом живота“.Може ли свештеник да одбије да да хлеб гладноме.Причешће је небески лек за наше душе.Може ли пастир да каже :“ Лишавам те лијека јер си болестан“.

Постао је обичај да питају на исповјести :“Јеси ли се давно причестио?“ Ако се показује да се човјек причешћивао недавно,онда га удаљују од Светих Тајни без икаквих канонских основа.По мишљењу таквих свештено служитеља „од честог причешћивања човјек губи страх Божији,а кад се ређе причешћује Страх Божији расте...“Али сваки свештеник се по својој службеној дужности причешћује често,што значи да се,према сопственом свједочењу,причешћује недостојно.Сматрали смо стално служење Литургије духовним подвигом и молитвеним престојањем за сав  свијет,а по логици таквих духовника испада да у честом причешћивању они не задобијају благодат,већ губе страхопоштовање према Тајни.По свједочењу Светог Јована Златоустог и других отаца,службене привилегије у примању Тајни не постоје,а свештенослужитељ се причешћује не као онај који има посебна права као да је својим чином уздигнут изнад осталих људи,већ као грешник који се каје.Не можемо да наведемо примјере за то да се људи који се причешћују ријетко односе са већим страхошпоштовањем према светињи,да су смиренији и усрднији за молитву него они који се причешћују често.Напротив,духовни живот таквих људи,као пламен у кандилу у које уље не наливају стално,гаси се,њихова душа постаје груба,запушта се и као да обраста тврдом кором безосјећаности.Апостол Павле у Првој посланици Коринћанима заповиједа Коринстској Цркви,да се удаљи,тј. Да лиши литургијске заједнице човјека који је у тешком греху.Овдје Апостол Павле користи страшне ријечи,сличне проклетсву „да се преда Сатани“.Лишавање причешћа је предавање грешника у власт сатани,али не ради пропасти,већ ради покајања и исправљења.Човјек лишен причешћа остаје беспомоћан пред демонским силама.Он доживљава стање богоостављености.То је крајња мјера зато да би човјек у том тешком искуству могао да осјети,искуси и схвати ужас вјечне погибије – предавање сатани.

Треба рећи да је у привим вјековима хришћанства духовни живот био узвишенији и динамичнији.Дејства благодати су била осјетнија и јаснија,али у исто вријеме тамној сили је било допуштено да искушава хришћане дуготрајним и опаснијим искушењима,која ми не би смо могли да издржимо.Због тога у тако интезивној духовној борби човјек,лишен причешћа,скоро физички осјећа насиље демонског свијета.Због наших слабости Господ не допушта да будемо тако искушавани.Демони дејствују на душу савременог човјека не тако очигледно као у пређашња времена,него скривеније и подмуклије.Али принцип пстаје исти – без причешћа Светим Тајнама немогуће је одолевати демону.У Отачнику је написано да је,када је свети старац заклињањем заповедио демону да одговори чега се највише боји,он је одговорио :“ Оно чиме се ви омивате (Тајна Крштења),онога што носите на себи (крст),и онога што једете (причешће),али ово последње је за нас најстрашније“.Дакле,за демона је најстрашније а за човјека најспасоносније – причешће.И зато демон тежи да спријечи човјека да приступа Светој Чаши.У Апостолским правилима одређено је да су они који се за време Литургије не причешћују дужни да дођу код предстојатеља (епископа или свештеника) и да му објасне разлог таквог поступка.Сама Црква представља литургишући организам,а причешће као да је срце Цркве.Мистичко средиште јединства човјека са Богом и хришћана међусобно,источник духовних сила и љубави.

(из књиге "УМЕЋЕ УМИРАЊА ИЛИ УМЕТНОСТ ЖИВЉЕЊА" - стр. 264-266)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

после овога мислим да је бесмислено причати ко је већи ауторитет на задату тему.

део текста

O честом причешћивању Светим Христовим Тајнама

Свештеник Данил Сисојев

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6097.msg168217.html#msg168217

2. Савремена ситуација

Но, без обзира на све то, управо је пракса честог причешћивања дала Телу Цркве силу не само да поднесе богоборачка гоњења већ и за фантастичну обнову током 1990-их. Промисао Божији је тако уредио да је у то време на руском језику изашло богонадахнуто дело св. Никодима Светогорца и Макарија Коринтског "Душекорисна књига о честом причешћивању Светим Христовим Тајнама", (имате је у мом потпису, Медина напомена) које је доживело неколико издања. У њему се на најподробнији начин, ослањајући се на непосредна и јасна сведочанства Светог Писма, канонског права и свете Оце, доказује неопходност честог, побожног причешћивања, и оповргавају све лењошћу подстакнуте примедбе против честог сједињења са Христом. Ово дело толико тачно и јасно излаже здраво учење Цркве да, чини се, после њега и не треба ништа друго. Није случајно што се већина опитних и ауторитетних савремених свештеника залаже за често приступање Чаши Господњој, што су показала Московска пастирска саветовања 1996. и 2000. године.

На жалост, у време обнове појавила се не само пшеница чистога Православља, већ и плева топлохладног и духовне лењости, која се оправдавала позивањем на праксу Синодалног периода. Иако се већина ауторитетних свештеника залаже за често причешћивање Светим Христовим Тајнама, што одговара и пракси других Помесних Цркава, као и пракси Свете Горе, поједини оци не пуштају благочестиве хришћане Христу. Они сматрају да пречесто причешћивање наводно увек води ка прелести и снижавању нивоа духовног живота, тврдећи при томе да штите предање које води и до новомученика. На жалост, та позиција нашла је заштиту у по својој бескомпромисној позицији за очување Православља за многе ауторитетном журналу ”Благодатни огањ” (16; M. 2007). У њему су објављена два чланка против честог причешћивања (прот. В. Правдољубов "Истински смисао савремене проповеди пречестог причешћивања" и свешт. И. Бјелова, Н. Каверина "Пречесто причешћивање и обновљенство") под називом "богослужбена контрареформација". Можемо рећи да је то манифест бораца против оних људи који желе да се сједине са Христом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је одломак из текста "О Светом Причешћу" - Архимандрита Рафаила Карелина,текст је повећи,па сам прекуцао само један дио.Ако ко буде заинтересован,прекуцаћу и остатак (овај текст нисам могао да нађем на интрнету).

ја бих желео да га имам, ако ти није проблем, па кад год стигнеш  4chsmu1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovde kod nas, u mestu u sabackoj eparhiji,nama mirjanima nasi parosi lepo kazu da mi nismo monasi i da nema sta da se pricescujemo van 4 posta.Cak je u jednoj besedi pre par godina nas svestenik kritikovao neke parohijane koji idu nekim tamo duhovnicima i dobijaju blagoslov za cesto pricescivanje...Putir se i ne iznosi,osim ako se pre Litrugije neko ne najavi!!!A o pricescivanju drugog i treceg dana Bozica i Pashe,nema ni pomisli,kako kad se tad ne posti...Samo ne znam za koga se zrtva u oltaru tih dana i svih ostalih prinosi...Eto tako...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovde kod nas, u mestu u sabackoj eparhiji,nama mirjanima nasi parosi lepo kazu da mi nismo monasi i da nema sta da se pricescujemo van 4 posta.Cak je u jednoj besedi pre par godina nas svestenik kritikovao neke parohijane koji idu nekim tamo duhovnicima i dobijaju blagoslov za cesto pricescivanje...Putir se i ne iznosi,osim ako se pre Litrugije neko ne najavi!!!A o pricescivanju drugog i treceg dana Bozica i Pashe,nema ni pomisli,kako kad se tad ne posti...Samo ne znam za koga se zrtva u oltaru tih dana i svih ostalih prinosi...Eto tako...

Имаш ли сазнања да је тако у читавој епархији, или само у Твојој парохији?

"Прости верник"

Господе, дај ми да мирно примим све што ми данашњи дан донесе и да се потпуно предам Твојој светој вољи. Упућуј ме и помажи свакога часа у току овога дана. Управљај мојим мислима и осећањима у свим делима и речима. Не допусти да у непредвиђеним случајевима заборавим да све долази од Тебе.

http://www.pravoslav...ta Filareta.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovde kod nas, u mestu u sabackoj eparhiji,nama mirjanima nasi parosi lepo kazu da mi nismo monasi i da nema sta da se pricescujemo van 4 posta.Cak je u jednoj besedi pre par godina nas svestenik kritikovao neke parohijane koji idu nekim tamo duhovnicima i dobijaju blagoslov za cesto pricescivanje...Putir se i ne iznosi,osim ako se pre Litrugije neko ne najavi!!!A o pricescivanju drugog i treceg dana Bozica i Pashe,nema ni pomisli,kako kad se tad ne posti...Samo ne znam za koga se zrtva u oltaru tih dana i svih ostalih prinosi...Eto tako...

Ужас. Као и код нас у Босни.

Него... има ли икаквих текстова на тему свештенства и причешћивања "по службеној дужности"?

Да ли је свештеник самим рукополагањем ИЗНАД обичног човека и "повлаштенији" и "достојнији" за причешће?

Ја знам да ћемо сви рећи "није" - него, имамо ли записа о томе?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest ага пије млеко

Ovde kod nas, u mestu u sabackoj eparhiji,nama mirjanima nasi parosi lepo kazu da mi nismo monasi i da nema sta da se pricescujemo van 4 posta.Cak je u jednoj besedi pre par godina nas svestenik kritikovao neke parohijane koji idu nekim tamo duhovnicima i dobijaju blagoslov za cesto pricescivanje...Putir se i ne iznosi,osim ako se pre Litrugije neko ne najavi!!!A o pricescivanju drugog i treceg dana Bozica i Pashe,nema ni pomisli,kako kad se tad ne posti...Samo ne znam za koga se zrtva u oltaru tih dana i svih ostalih prinosi...Eto tako...

Ужас. Као и код нас у Босни.

Него... има ли икаквих текстова на тему свештенства и причешћивања "по службеној дужности"?

Да ли је свештеник самим рукополагањем ИЗНАД обичног човека и "повлаштенији" и "достојнији" за причешће?

Ја знам да ћемо сви рећи "није" - него, имамо ли записа о томе?

Па нема јер се у ранијој Цркви најпре подразумевало да су "сви једнаки пред св. Чашом" што и сам св. Литургија то наглашава : "Пијте из ње СВИ.....".

А нови век са схоластицизмом и пијетизмом је донео неједнакост и екстрадостојност свештенства у односу на народ , то је тзв. "клирикализам" и елитизам....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovde kod nas, u mestu u sabackoj eparhiji,nama mirjanima nasi parosi lepo kazu da mi nismo monasi i da nema sta da se pricescujemo van 4 posta.Cak je u jednoj besedi pre par godina nas svestenik kritikovao neke parohijane koji idu nekim tamo duhovnicima i dobijaju blagoslov za cesto pricescivanje...Putir se i ne iznosi,osim ako se pre Litrugije neko ne najavi!!!A o pricescivanju drugog i treceg dana Bozica i Pashe,nema ni pomisli,kako kad se tad ne posti...Samo ne znam za koga se zrtva u oltaru tih dana i svih ostalih prinosi...Eto tako...

Ужас. Као и код нас у Босни.

Него... има ли икаквих текстова на тему свештенства и причешћивања "по службеној дужности"?

Да ли је свештеник самим рукополагањем ИЗНАД обичног човека и "повлаштенији" и "достојнији" за причешће?

Ја знам да ћемо сви рећи "није" - него, имамо ли записа о томе?

Па нема јер се у ранијој Цркви најпре подразумевало да су "сви једнаки пред св. Чашом" што и сам св. Литургија то наглашава : "Пијте из ње СВИ.....".

А нови век са схоластицизмом и пијетизмом је донео неједнакост и екстрадостојност свештенства у односу на народ , то је тзв. "клирикализам" и елитизам....

Све ја то знам - и све је то лепо о. А. Шмеман у својој "Евхаристији" објаснио.

Но - како то приближити овим... разним у Цркви који су у чину, а нису свесни тога да су и даље - само људи?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ovde kod nas, u mestu u sabackoj eparhiji,nama mirjanima nasi parosi lepo kazu da mi nismo monasi i da nema sta da se pricescujemo van 4 posta.Cak je u jednoj besedi pre par godina nas svestenik kritikovao neke parohijane koji idu nekim tamo duhovnicima i dobijaju blagoslov za cesto pricescivanje...Putir se i ne iznosi,osim ako se pre Litrugije neko ne najavi!!!A o pricescivanju drugog i treceg dana Bozica i Pashe,nema ni pomisli,kako kad se tad ne posti...Samo ne znam za koga se zrtva u oltaru tih dana i svih ostalih prinosi...Eto tako...

Ужас. Као и код нас у Босни.

Него... има ли икаквих текстова на тему свештенства и причешћивања "по службеној дужности"?

Да ли је свештеник самим рукополагањем ИЗНАД обичног човека и "повлаштенији" и "достојнији" за причешће?

Ја знам да ћемо сви рећи "није" - него, имамо ли записа о томе?

То је нека нова јерес коју исповедају, на жалост, многи епископи (+Артемије, +Никанор, +Јефрем...), свештеници, духовници и тиме обмањују народ.

Свети Јован Златоусти јасно говори да су, ако било где, онда пред путиром лаици и свештенство ЈЕДНАКИ!

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest ага пије млеко

Ovde kod nas, u mestu u sabackoj eparhiji,nama mirjanima nasi parosi lepo kazu da mi nismo monasi i da nema sta da se pricescujemo van 4 posta.Cak je u jednoj besedi pre par godina nas svestenik kritikovao neke parohijane koji idu nekim tamo duhovnicima i dobijaju blagoslov za cesto pricescivanje...Putir se i ne iznosi,osim ako se pre Litrugije neko ne najavi!!!A o pricescivanju drugog i treceg dana Bozica i Pashe,nema ni pomisli,kako kad se tad ne posti...Samo ne znam za koga se zrtva u oltaru tih dana i svih ostalih prinosi...Eto tako...

Ужас. Као и код нас у Босни.

Него... има ли икаквих текстова на тему свештенства и причешћивања "по службеној дужности"?

Да ли је свештеник самим рукополагањем ИЗНАД обичног човека и "повлаштенији" и "достојнији" за причешће?

Ја знам да ћемо сви рећи "није" - него, имамо ли записа о томе?

Па нема јер се у ранијој Цркви најпре подразумевало да су "сви једнаки пред св. Чашом" што и сам св. Литургија то наглашава : "Пијте из ње СВИ.....".

А нови век са схоластицизмом и пијетизмом је донео неједнакост и екстрадостојност свештенства у односу на народ , то је тзв. "клирикализам" и елитизам....

Све ја то знам - и све је то лепо о. А. Шмеман у својој "Евхаристији" објаснио.

Но - како то приближити овим... разним у Цркви који су у чину, а нису свесни тога да су и даље - само људи?

За то ће требати мало време да прође.... 4chsmu1

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...