Свето причешће

[Guest свештеник Иван]

Оче, да ли бисте могли да нам опишете како се честице припремају и чувају?

Мислим , то на Великом Четвртку... или сам нешто лоше рекао  :P

Не, не, ниси ништа лоше рекао.

Дакле, Честице се припремају на Литургији Светог Василија Великог на Велики Четвртак. Поред Агнеца који се вади за Литургију коју служимо, спрема се још један Агнец, који се после претварања дарова натапа Крвљу Господа нашега Исуса Христа. Затим се Агнец иситни и постави на посебан Дискос или неки суд који ће нам служити да просушимо Честице на угрејаној каменој плочи. Просушене честице (а битно је да се заиста добро просуше) полажу се у дарохранилницу (дарохранилница- кутијица где се чувају, похрањују Дарови).

Ја у мојој цркви имам и специјалан прибор за причешће болесника које се састоји од мале дарохранилнице, маленог путира, малене кашичице, флашице за литургијско вино. Све је то спаковано у једну малу макету цркве коју носим око врата кад идем да причешшћујем болеснике.

[Милан Меденица :)]

хм, нешто гледам старе теме, није ме било метар дана ...

није да се буним, али зар мора да пише да је црвено у питању, с обзиром на боју крви? можда се сматрало да је очигледно, кад се већ помиње крв Човекова ...

а зашто баш медовина у исламским земљама, зашто не неко друго пиће? јел алкохол важан, или процес до којим се долази до пића?

[Жаре]

Предивна тема.Лично знам за пример једнога брата који је доживео тежак мождани удар.Имао је све време не малу борбу,а самим тим и цела његова породица која је све време била уз њега...На том примеру се види колико је потребно да заиста породица постане мала Црква.Хвала Господу Богу,они су једна верна породица,и управо мислим да их је то и одржало.Свештенослужитељи су редовно долазили да причесте болесног брата,приметио сам шта више и да су га и епископи често спомињали на Литургијама на великом входу...слава Богу он се данас осећа боље,и полако враћа у друштвену заједницу,а не морам да нагласим да су га једним делом доктори за неко време били и што се кажем отписали...али ето,није га отписао Онај који је једини истински лекар душе и тела  :bicycle_2:

[Милан Меденица :)]

прочитајте књигу из мог потписа, а и мало да се оживи тема, јер мислим да је ово једна од четри најважније ствари у животу сваког православног.

[Милан Меденица :)]

  :bicycle_2: bicycle :cheesy2:

[дибидусрус]

Ми смо у Москви кренули са једном праксом. А то је да се окупљамо око трапезе. Ево после скоро 10 година нађох пријатеље те могу нешто укусно да спремим и зовем људе. данас ја сутра други и тако укруг.

Једном сам тако и поступио позвао људе, дао паре(а у Москви је то скупо, друге цене) спремао месо, чистио стан, пиће. Све је било готово, и у радости сам чекао госте. Да ми се напуни кућа. То  је било на славу, али није важнио јер и ван славе окупљам људе, па и они менен зову. Овог пута ја сам био домаћин. И одједном их нема. Људи не долазе. један има обавезе, други рече да ће доћи па кад сам позвао телефоном јер су јако каснили рекоше да не долазе.

Шта мислите како сам се осећао?

А шта мислите какао се осећа Господ кад ви на Његову Трапезу не идете?

Или идете на на позив свештеника се не Причешћујете.

Има једна разлика. јако битна. ја сам у  продавници новцем купио храну, а храну коју Господ предлаже је Он сам, тј, Тај који се заклао за нас.

Оваправ храна је за весеље и тело и за смрт, а ова друга за Живот вечни.

[дибидусрус]

Вино има најсличније хемијске особине са људском крвљу. И наравно начин припреме. Сви учествују. Цео космос. Мислим на људе, рад, микробе.

[Милан Меденица :)]

Ми смо у Москви кренули са једном праксом. А то је да се окупљамо око трапезе. Ево после скоро 10 година нађох пријатеље те могу нешто укусно да спремим и зовем људе. данас ја сутра други и тако укруг.

Једном сам тако и поступио позвао људе, дао паре(а у Москви је то скупо, друге цене) спремао месо, чистио стан, пиће. Све је било готово, и у радости сам чекао госте. Да ми се напуни кућа. То  је било на славу, али није важнио јер и ван славе окупљам људе, па и они менен зову. Овог пута ја сам био домаћин. И одједном их нема. Људи не долазе. један има обавезе, други рече да ће доћи па кад сам позвао телефоном јер су јако каснили рекоше да не долазе.

Шта мислите како сам се осећао?

А шта мислите какао се осећа Господ кад ви на Његову Трапезу не идете?

Или идете на на позив свештеника се не Причешћујете.

Има једна разлика. јако битна. ја сам у  продавници новцем купио храну, а храну коју Господ предлаже је Он сам, тј, Тај који се заклао за нас.

Оваправ храна је за весеље и тело и за смрт, а ова друга за Живот вечни.

објаснио. тачка.

[Никола Ђоловић]

Да, нико се није запитао како ли се Бог "осећа" због нас и нашег недоласка на Сабрање и Трпезу коју је Он сазвао, побуђује дубоко созерцање...

На пример, једном када сам отишао на Литургију, ње није било јер се савршавала у поноћ, али не могу да опишем количину празнине коју сам затекао у себи пред тим призором...

као да сам изгубио вољено биће...

[Милан Меденица :)]

Да, нико се није запитао како ли се Бог "осећа" због нас и нашег недоласка на Сабрање и Трпезу коју је Он сазвао, побуђује дубоко созерцање...

На пример, једном када сам отишао на Литургију, ње није било јер се савршавала у поноћ, али не могу да опишем количину празнине коју сам затекао у себи пред тим призором...

као да сам изгубио вољено биће...

да, стекао сам утисак да људи, православци тачније, немају баш кристалисану свест (видиш занимљива конотација на кристалинска тела) о томе шта је заиста свето причешће ...

недостатак односа узрокује незаинтересованост, као да се прича о животу или смрти непознатог човека, а не неког ко нам је из ока испао, потпуно без емоција о томе се расправља. да ли је у питању Господ, ближњи или ми сами, неважно је ако љубимо другог као себе сама, или се барем трудимо, пошто дела немамо.

па се онда питају шта значи ''не познајем вас'' ...

како може било ко да се упозна ако се не виђаш са њим, не походиш му станове, не делиш или сједињујеш се са њим на неки начин, не комуницираш молитвом за њега и он тебе, не размењујеш погледе или додир, барем руковања?

пропас' и смрт, уместо да се живи и напредује с вером напред.

[Милан Меденица :)]

ајде мало да живне ова тема.

[Орхидеја]

Hristos vaskrse! Веома добра и интересантна тема.Литургијска свијест у нашем народу нажалост је још доста не развијена.Па зато многи и не схватају озбиљно Св.Причешће и доста је "традиционалних" и "обредних" вјерника  и мисле да је доста постити неколико дана и причестити се једном или пар пута у години и обавити своју обавезу.Ја сам познавала једну болесну старицу која се плашила да се причести јер је мислила да ако се причести ту јој је крај.Али хвала Богу причестила се неколико пута прије него се упокојила.Била је просвјетни радник и вољела је много да чита и тако је читајући књиге светих отаца схватила да је била у заблуди.И онда је почела и сама  да зове свештеника да је причести.Све се лакше подноси кад се човјек причешћује и болест тада није болест већ се схвати као милост и посјета Божија.Ово кажем из свог личног искуства јер страдам од болести и редовно се причешћујем slavabogu И када нисам могла да одем на литургију мој свештеник је долазио у кућу и причестио би ме.И ја сам тад била радосна и то што ме снашло лако сам прихватала.

[antipa]

Архимандрит Петар (Денковачки) много пута је у својим беседама после свете литургије опомињо вернике да обавезно ако имају болесника у кући позову свештеника да га причести ,наводио је много примера оних који су по примању светих дарова оздравили .

Дешавало се да појединци нису хтели да испоштују вољу болесних и да позову свешетеника  , онда би о.Петар одлазио код њих и преклињао , молио и убеђиво да дозволе да болесника причести опомињући родбину да је велики грех пред Господом неком ускратити причест,,.Требало је само видети очеву радост кад би успео тврдоглаве сроднике да убеди и болесника причести.

Увек нам је после о томе причао и молио да тако нешто нерадимо поучавајући нас на тим примерима.

Оче Петре моли Господа за нас грешне .

[Милан Меденица :)]

Архимандрит Петар (Денковачки)

Оче Петре моли Господа за нас грешне .

leteti, чуо сам да је био светог живота.

заиста прелепа тема, пуна љубави према ближњем  

[antipa]

,,Sjećajte se svojih  starešina ,koji vam propovedaše rječ Božiju, gledajući na svršetak njihovog života ,ugledajte se na vjeru njihovu,,.(Jev.13,7)

Ceo životni put Ave Petra bio je u službi Bogu i svome rodu.