Свето причешће

[Искушеник]

Na drugom vatikanskom koncilu (1960)  je preporuceno da se na svakoj misi primi hostija kao znak ucesca na sluzbi, normalno bez posta.

Брате Мишко,а зар није корисно за Тебе да прво прочиташ текст,па онда да остављаш овакве фрапантне коментаре,које благо речено везе са везом немају.

[Дејан]

Na drugom vatikanskom koncilu (1960)  je preporuceno da se na svakoj misi primi hostija kao znak ucesca na sluzbi, normalno bez posta.

Ti mora da si neki papista kad tako dobro poznaješ odluke vatikanskih koncila

[Александар_Срнић]

Картагински сабор, не знам тачно који члан и парафразираћу га даје нам следеће:

Ако би епископ или презвитер или ђакон дао некоме за причешће било шта друго осим цеђеног грожђа, такав да се свргне.

Дакле ради се искључиво о вину од грожђа, (ни у ком случају купиново или неко друго црвено вино). Са друге стране, нисам налазио да је игде напомињано да мора бити црвено, односно црно. То је вероватно део праксе. Са друге стране, картагински сабор нам тиме указује да су својевремено и ђакони делили свето причешће. Када будем кући погледаћу тачно о ком се члану ради.

[Ведран Лепир]

Баш нам је владика Јефрем, на јучерашњој бесједи причао причешћивању.

[After forever]

Помаже Бог драги пријатељи.

Хтела сам да почнем ову причу тако што бих рекла да познајем једну особу која...

Па сам хтела уместо тога да кажем да је неко у мојој породици...

А онда сам се запитала "чему то?", све вас доживљавам као другаре 0205_whistling и хтела бих да чујем мишљења о овоме од свих вас, како  dada тако и осталих.

Овако...

Мој муж је до пре четири године редовно постио, причешћивао се и живео као и већина нас. Није успевао све да испоштује, али се бескрајно трудио. Онда се нашој,тада трочланој породици, десила десила једна ружна ствар, подмукла и опасна... Мој муж се разболео. Прва страшна ствар са којом сам ја морала да се суочим је да нико не жели да му помогне да се излечи, па ни мајка. Мислили су да ће му више користити то да се праве да уопште није болестан и да нас на послетку посаветују да се преселимо ако наставимо да инсистирамо да он јесте болестан, што смо и учинили.

Уздали смо се сами у себе и Божију помоћ и отишли на лечење...

Лечење је било мукотрпно, дуго и веома тешко и само они срећници који успеју да се ишчупају из канџи ове опаке болести знају о чему говорим. Пакао смо прошли пре самог лечења (у питању су прве четири године нашег брака), болест је погодила и нашег тек рођеног сина, а само лечење је ненормално тешко јер је то " једина болест од које човек не жели да се излечи, бори се да остане болестан".

Сад се неки од вас питају о којој болести је реч... Драги моји другари, у питању је алкохолизам.

Неки знају, али већина не зна да то НИЈЕ порок, НИЈЕ ствар у љубави према пићу, НИЈЕ ствар у томе "могу ја да престанем али нећу"... то је болест као и свака друга тешка и хронична. Само што за њу нема лека у виду таблете. Лече те неуропсихијатри, психолози, социјални радници, Мењају начин на који размишљаш, целу твоју алкохоличарску личност, обликују те како ти сам никада више не би пожелео да окусиш алкохол.Живиш у доживотној апстиненцији и кад једном престанеш да пијеш блокаторе све је на теби и твом сараднику који ти је подршка. Правила су врло строга, наравно, нема алкохола у кући, не идеш нигде где се пије, нико у твом окружењу не пије, ма не смеш ни медицински алкохол да имаш ни да користиш алкохолно или винско сирће!

И тако, у току терапије, нас све је занимало како сад славиш славу, како сечеш колач, како се причешћујеш...

Лекари кажу да је покојни Патријарх благословио да се колач сече и жито прелива соком од боровнице и заиста код нас у цркви је то познато и не прави се проблем.

Једино са чиме пацијенти, па и мој муж, морају да се суоче је да НЕ СМЕЈУ ДА СЕ ПРИЧЕСТЕ.

Знам, већ вас чујем, али полако...

Он не сме да ПОМИРИШЕ алкохол.

Он не сме да ПРОБА алкохол.

Па макар то била и крв нашег Спаситеља.

Он је болестан. Он је био ЖИВОТНО УГРОЖЕН и сам Господ га је спасио, не ја и не лекари.

Зато мој муж ретко пости, ретко иде у цркву, не причешћује се а знам да његово срце то жели јер има на чему да буде захвалан. И заиста, Богу хвала, он је сада добро.

Хајде сад другари, да чујем ваша мишљења. Нисмо разговарали са свештеником јер је он одмах избрисао могућност да му неко каже да свакако може да се причести...

Поздрав и нека вас Бог чува.

[Маша]

Што питаш нас ако ниси хтела да питаш свештеника?

[мирођија]

  Ово  је  стварно  у  најмању  руку  чудно.Никада  ми  није  пало  на  памет  да  може

  бити  и  оваквих  мука.

  Зар  причест  може  некоме  да  буде  само  вино,  а  не  крв  Господња?

  Не  замери  ми  молим  те,  наглас  размишљам.

  Колико  је  јака  вера, ако  се  он  не  сме  да  причести?

[Зорица екс Милева]

Драга моја, ја ти могу само рећи моје мишљење које не мора бити исправно. Кад је причешћујеш и сама знаш узимаш Тијело и Крв Христову, а не алкохол, тако да ја не знам како бих ти помогла?! Причешће не може наудити човјеку, осим ако се причешћује, а скренута му је пажња да то не ради док се не припреми правилно. Ја бих ипак поразговарала са свештеником, и мислим да ће ти он дати прави одговор на питање, можеш да питаш и свештеника Ивана у теми Питајте свештеника. Моје је мишљење да му причест само може бити на корист, никако на штету. Наравно ја нисам компетентна да ти дам неки стручан одговор, јер сам обична мирјанка која не зна много.

[JESSY]

Draga sestro, situacija je stvarno delikatna, ali sam sigurna da ce neki od divnih svestenika sa ovog foruma dati dobar odgovor ili savet.Saosecam sa tobom

[Ђорђе Р]

Јако тешко питање сестро. Ми стварно немамо појма колико је то страшна болест, ко се није сусрео са њом, или ближњем који болује од ње. И колики је страх да се поново не врати. Треба веровати лекарима, и клонити се алкохолног пића до краја. Али мислим да уопште не треба размишљати о хемијском саставу Причешћа. Имам једну другарицу која је алергична на брашно, ал колико знам причешћује се редовно, мада нисмо о томе причали, дал има проблема због присуства брашна у Причешћу. Причешће је по мени лек, и не могу да замислим да неком може да не прија, и да може да има проблема због њега. Опасност је једино ако му се прилази недостојно, као обичној храни и пићу, ако се недостојно прима. А и Причешће се узима мало, на врху кашчице, а вино се још и разблажује са водом. Не знам, ја бих пришао Причешћу, па макар после умро физичком смрћу због тога. Треба ојачати веру, бити свестан шта је то причешће, какво је то чудо, и привилегија, и част. Извор живота, извор бесмртности. Не треба се причешћивати једино ако ти свештеник (духовник) не да, из било ког разлога, то онда иде на његову одговорност. Мислим да твом мужу може бити само боље од Причешћа, ако свештеник процени из разговора са њим да је спреман да га прими.

[Лидија Миленковић]

A sta kazu lekari na to pitanje?Mislim da,ako tvoj muz ima poverenja u svog psihijatra,mozda mozes da se obratis njemu (psihijatru) za pomoc.Bilo bi dobro kada bi muz razgovor sa vasim svestenikom ili duhovnikom.

- Kome se treba moliti za pijanstvo i narkomaniju?

- Treba se moliti Majci Bozijoj, nasoj ikoni «Casa koja se ne ispija», muceniku Bonifatiju. Samo u molitvi treba dodavati: «Izbavi me od pijanstva».

Ovaj citat sam izvukla sa sajta manastira Lepavine.Mislim da negde ima i tekst molitve kojom treba da se molimo za nase bliznje obolele od alkoholizma.

Ono sto svi znamo,to je da Sv.Pricesce ne moze da mu naskodi,naprotiv,moze samo da mu pomogne.Glavni problem je da ON sam shvati to i povrati veru u Gospoda.

Mozda se boji svoje slabosti da mu ukus vina u ustima ne povrati strast za alkoholom?

Daj Boze da sto pre i duhovno ozdravi tvoj muz,pa da se radosno cela vasa porodica pricesti.

[Аљонка]

Cula sam jednu vrlo slicnu pricu, od zene ciji je muz bivsi alkoholicar. Principi lecenja su bas takvi kakve si opisala. U toj grupi o kojoj mi je ova gospodja pricala, nasao se jedan covek koji je u toku lecenja otkrio i veru, i resio da se pricesti. Automatski su ga nogirali iz grupe, ali nisam cula da je zbog pricescivanja prestao sa terapijom, tj da je nastavio da se opija.

Cini mi se da mi i dalje nemamo neki zdrav odnos prema Svetom pricescu. Vidimo u njemu hleb i vino umesto zivo telo i krv. Pricescivanje nam nije lek nego nagrada za nekakav ulozen trud, niti nam je potreba nego, eto...  mozda jedna od onih stvari koja se `valja`.

Sto se mene licno tice, odbijati pricesce zbog nekih, ne znam kojih razloga, odvajati sebe od priceca, isto je sto i odvajati sebe od Gospoda. Zamisli sebe i svog supruga, da stojite licem pred Gospodom, da vam On siri ruke i zeli da vas prihvati... a vi imate neki dobar razlog da se ne odazovete tom pozivu... Koji razlog je dovoljno dobar? Ako ga uporedis sa vecnoscu da li ej i dalje dovoljno dobar? Zbog cega bi ste trebali Gospodu da okrenete ledja i odete?

Inace, otac mog bivseg je bio tezak alkoholicar. Molili su se pred ikonom Majke Bozje "Casa koja se ne ispija", krenuo je redovno u crkvu, ispovedio se, postio pricescivao se... i danas je zdrav covek koji ne dohvata alkohol, ali se redovno pricescuje. Mislim da tvom suprugu najvise moze da pomogne iskrena vera i molitva.

[konstantin]

Ti doktori su u stvari filozofi koji misle da se sve vrti oko njihovog malog znanja, a ne oko Hrista! Sta on znaju sta je pricesce i koja moc dolazi iz pricesca, koje ociscenje.Ja tu uopste ne bih imao dilemu,ja bih se pricescivao da sam na njegovom mestu(sad zamisli ti demonske lukavosti da ne sme da se pricesti,najobicnija zamka).Negde pise"proklet covek koji se uzda u coveka",e tako i tvoj muz ne treba da se uzda u Dr-mr ,vec u Hrista.Da posti,da se moli(mozes na karaju i ti za njega da citas akatist )i naravno da pricescuje.

[marija]

Moj pokojni otac je bio alkoholičar, nisam smela u kući da držim ni medicinski alkohol, ni bonbone koje su punjene bilo kakvim alkoholnim pićem a lekar mu je rekao da ni kolonjsku vodu ne sme da ima u kući

pakao je to, ne bih da zalazim dublje,dovoljna je jedna kap ponekad...

[jelica-djuric]

Bog ti pomogao sestro, evo hocu i ja da dam svoje misljenje, nadam se da cemo ti pomoci a najvise Gospod da donesete ispravnu odluku. Moj otac takodje voli da popije i cesto se opija, i potpuno si u pravu kada kazes da je to opaka bolest i mogu da predpostavim sa kojim si se sve problemima suocavala. Sto se tice Pricesca mladi sam vjernik pa ne mogu toliko da pametujem ali znam da to ne moze nikom nauditi ili naneti stetu, moze samo da mu bude bolje, da njegove se oci otvore a u dusu udje svetlost koju ce Gospod poslati onim koji uzimaju Njegovo Tjelo i Krv. Gospod sve vidi i zna, ne treba da se plasis jer to ipak nije obicno vino. Najbolje je svakako pomoliti se i zatraziti pomoc od saog Gospoda. Svako dobro.