Монах Артемије: Писмо епископима Васељене

[Evgenik]

АРТЕМИЈЕ
ПО МИЛОСТИ БОЖИЈОЈ
ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП РАШКОПРИЗРЕНСКИ У ЕГЗИЛУ
07. 12. 2010. ГОДИНЕ

БРАЋИ АРХИЈЕРЕЈИМА ЈЕДНЕ, СВЕТЕ, САБОРНЕ И
АПОСТОЛСКЕ ЦРКВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ШИРОМ ВАСЕЉЕНЕ


У Христу Господу брате и саслужитељу,

Надамо се да је до Вашег Преосвештенства већ стигла вест о немилим догађајима у Српској Πравославној Цркви односно Нас, Вашег најмањег брата у Господу. Данашња средства масовног информисања су разнолика и многобројна, те је вест о томе да смо од стране Сабора Eпископа Српске Православне Цркве лишени епископског чина и враћени у ред монаха, управо на дан подесетогодишњице нашег монашења, стигла и до Вас.

Не знамо који су разлози наведени у информацијама које сте примили, и у каквом су контексту исти представљени, али знамо да овде, у Нашој отаџбини, те информације које потичу од Светог Aрхијерејског Синода и од српске државе, а ширене путем средстава јавног информисања, препуне су неистина, клевета, недоказаних оптужби.

Мали (и горак) укус оркестрираног прогона против Нас можете добити слушајући да је Српска Патријаршија (СА Синод) пре неколико месеци покренула судски кривични поступак против Нашег Протосинђела, Архимандрита Симеона Виловског, који се већ налазио у Солуну где је припремао своју докторску дисертацију на Богословском факултету Солунског универзитета. Синод је против њега поднео тужбу на основу „сумње за злоупотребу службеног положаја“. После спровођења међународне потернице за хапшење, о. Симеон је провео три и по месеца у грчким затворима, чекајући суђење Ареопага. Суђење је обављено 06. 07. 2010.

Ареопаг је својом одлуком под бројем 1410/2010. која је јавно саопштена 13. 07. 2010. оправдао о. Симеона, одбацујући захтев српских правосудних органа за његово изручење Србији где би му се судило по оптужби „сумње за злоупотребу положаја“. Ареопаг је, наравно, закључио а) да се ради о исценираном прогону, иза кога се крије прогон политичких и религиозних убеђења, и б) да у Србији не би имао фер суђење.

Не желећи да останете у заблуди поводом нашег случаја, узимамо слободу да Вам у прилогу овог писма доставимо Наше писмено обраћање Светом Aрхијерејском Синоду од 13. септембра ове 2010. године, из кога ћете, из прве руке, сазнати како је и због чега дошло до размимоилажења Нас и Светог Aрхијерејског Синода.

На ово Наше писмо петочлани Синод, у коме су учествовали и гласали против Нас познати тужиоци и прогонитељи Наши, без да смо позвани да одговарамо, одреаговао је доношењем још једне неканонске одлуке којом смо стављени под забрану „вршења свих свештенодејстава“ до редовног заседања Светог Aрхијерејског Сабора, који је заказан за 17. новембра 2010. У очекивању могућности да на Сабору изнесемо своју одбрану, да се пред лицем свих покаже пуна Истина, поштовали смо ту синодску одлуку иако је била неканонска.

Нажалост, на Сабор нисмо били позвани, на коме су опет учествовали и гласали против Нас познати тужиоци и прогонитељи наши, те је и овога пута Сабор неканонски и неуставно, без нашег права на одбрану, и без Нашег присуства донео одлуку о Нашем рашчињењу и низвођењу у ред монаха.

На крају, сва четири пута којим су се било СА Синод било СА Сабор  бавили Нашим питањем  [а) 11. 02. 2010. СА Синод – привремено уклањање са трона; б) 04. 05. 2010. СА Сабор – „смењен“ са трона; в) 15. 09. 2010. СА Синод – забрана свештенослижења; и г) 19. 11. 2010. СА Сабор – рашчињење] није претходио регуларни и канонски судски процес, нити су позивани сведоци оптужбе и одбране, нити смо позивани да изнесемо своју одбрану. Сем 04. 05. 2010. нисмо  позивани на Сабор и нисмо учествовали на њему. И најзад, Наше судије су били познати тужиоци и ужасни клеветници Наши преко медија масовног информисања.

Имамо пред собом пример светог Јована Златоуста, који је такође неправедно и неканонски суђен, рашчињен, одлучен и прогнан. Он сам ту одлуку о рашчињењу никада није признао за валидну, него је целога живота сматрао себе канонским Aрхиепископом цариградским, имао црквену заједницу са многим Епископима широм васељене, и обављао је (према могућностима) свету Литургију. Зато смо и Ми слично поступили. Одлуку Сабора о Нашем рашчињењу нисмо прихватили. Настављамо и даље да себе сматрамо јединим легитимним и доживотним канононским Епископом рашко-призренским, те следствено са Нашим монасима и верницима служимо Свету Литургију сходно условима у којима се налазимо.

Вас, драги брате, о свему томе обавештавамо у нади на братско разумевање и подршку, како би Истина тријумфовала, и како бисмо остали у духовном и канонском јединству са свима Вама. Стојимо Вам на располагању да Вам пружимо додатна разјашњења и доказе (преписку) у вези са Нашим случајем.

Користимо прилику и да Вам пожелимо срећне и Богом благословене празнике Христовог рођења, уз сверадосни поздрав


„Слава Богу на висини а на земљи мир“!
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!
СРЕЋНА НОВА 2011. ГОДИНА!


Ваш у љубави Христа Богомладенца брат и саслужитељ

Епископ рашко-призренски
и косовско-метохијски
+ АРТЕМИЈЕ

[Evgenik]

0205_whistling

[Volim_Sina_Bozjeg]

skroz je zaboravio na besplatnu blagodat koju svi mi u pocetku imamo a koja se nasim gresima prlja i udaljuje od Tvorca. Monah je nikada ne zaboravlja i uvek se njoj vraca. molitva post i poslushanje ne pisu ovakva pisma.

[Zeebedee]

Ovaj je skroz prolupao. Zar nije svojevremeno u onom svom Udbaskom casopisu sve episkope prozivao za ekumenizam.

Iskreno ne da ga branim; ali mislim da je autor ove intelektualne brljotke Dejan Vilovski.

Strasno je da sluzi najprizemnijim lazima i prikrivanjima cinjenica. Dejan je bio u Solunu da radi doktorsku disertaciju ( zaboravlja da istakne da mu je dao blagoslov da predje a i pored toga odredio ga za eparhijskog zamenika).

Lupa gluposti o navodnom sudjenju u grckoj, a oni su samo raspravljali da li da ga izruce Srbiji ( mafijaski advokat VBorivoje Borovic je dejana branio tvrdnjama da Srbija nije nadlezna za stvari na Kosovu koji je zasebna drzava).

Prica da nije pozvan na Sabor a zaboravlja istaci da je pre kraja zasedanja sabora kao 1000000001010 upao u manastire i pokusao da ih preuzme.

[suza]

ima sada vrijeme je ide bozic pa da  se izmire  prije pricesca

[Evgenik]

Мени је ово потпуно лудило - човек тражи подршку сестринских Цркава да уништи СПЦ!  smej.gif-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=':(' />

[Благовесник]

mafijaski advokat VBorivoje Borovic je dejana branio tvrdnjama da Srbija nije nadlezna za stvari na Kosovu koji je zasebna drzava).

То су српски ребнитељи  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

[suza]

Мени је ово потпуно лудило - човек тражи подршку сестринских Цркава да уништи СПЦ!  confused-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='confused1' />

gdje trazi da uniste nekoga brate 

[Јанко]

Микоми,хвала за подсећање на писмо в.Атанасија, да га је писац овог другог писма бар једном прочитао, постидео би се... још једном:

  ,,Григоријево добровољно повлачење са цариградскога трона - на Васељенском сабору 381. године, због клеветâ неких епископа - није било “кршење канона”. О оставци епископа постоји иначе јасно изречен саборни став Цркве у 16. канону Прводругог сабора: “Кад он сâм (епископ) добровољно поднесе оставку на епископију…” Дакле, брат Артемије не треба да слуша лоше суфлере, јер онда испада да је и Свети Сава, када се својом вољом повукао - прекршио канон! Али вратимо се светом Григорију: он се повукао ради мира и слоге у Цркви. Није даље „истеривао своју правду” него је смирено, по потреби Цркве, поново неко време управљао епископијом у Назијанзу, одакле се опет повукао у многожељени мир. Своју људску жалост због нереда у Цркви и понашања појединих епископа изразио је у дивним, молитвеним, гдекада сетним и сузним песмама, а своју браћу епископе подстицао је у писмима на изградњу Цркве..."

  „Кад је већ дошло до саборчића под храстом (403.), који је држао Теофил Александријски са тридесет девет епископа (а који ће осудити Златоуста), и Јован био позван, око њега су седели четрдесеторица епископа у триклину епископије. Њима је Јован са дивљењем рекао: Молите се, браћо, и љубите Христа, али немојте да неко због мене изгуби своју Цркву... У молитвама својим сећајте се мене... Такав је овај живот, и добра његова и зла пролазе... Као што рекох, Цркве своје немојте напуштати. Јер, није од мене почело учење Христово, нити ће се са мном завршити. На питање Евлисија, епископа Апамије у Витинији: Шта ако нас присиле да, држећи Цркве, ступимо у општење с њима и потпишемо?” Златоуст је одоворио: Ступите у општење, да не поцепате Цркву, али немојте потписивати моју осуду, јер ништа не знам на себи што је достојно свргнућа” (Дијалог о животу Јована Златоуста, гл. 8: ПГ 47, 27 - 28).

Исто тако, Паладије наводи речи Златоустове речене његовим духовним кћерима пред сâмо изгнанство:

“Ушавши у крстионицу, позва Олимпијаду, која је стално била при цркви, са Пентадијом и Проклом, ђаконисама, и Силваном, женом блаженог Неврудија, која је благољепно украшавала своје удовиштво, и рече им: Ходите овамо, кћери, и чујте ме! Моје ствари су свршене, како видим; пут свој сам завршио и лице моје нећете више видети... А ово вас молим: немојте да вам неко прекине ваше уобичајено старање о Цркви, и ко год буде доведен до рукоположења (за архиепископа), по сагласности свих, немојте да оспоравате ту ствар. Сагните главу своју као Јовану, јер Црква не може бити без епископа, и тако ћете бити помиловане (=спасене). Сећајте ме се у својим молитвама”

Микоми  bendoff

[ljuba miljkovic]

Dakle, još jednom:

Napoleonov kompleks ili sindrom – govorni naziv za vrstu kompleksa manje vrednosti od kojeg pate niski ljudi.

Austrijski psiholog Alfred Adler uzeo je Napoleona kao primer osobe koju želja da nadomesti telesni nedostatak, odnosno nizak stas goni u krajnostii.

Recimo, osoba koja pati od ovoga kompleksa postaviće slike u svojoj kući niže na zidu ili činiti nešto kako bi se u svom okruženju osecala višom.

Može biti i nasrtljiva i svadjalački raspoložena u težnji da se posebno dokaže...

Gospode, zašto Artemije nije kačio slike po celom gračaničkom konaku!? Već krete putem kojim je krenuo!?

[feeble]

Какав комплекс, ако се монах за 50 година не излечи од таквих ситних болести онда не знам шта је радио 50 година. Немој сад да свако даје своје теорије шта му падне на памет.

[Justin Waters]

Мислим да је Артемију понестало наде да ће неки епископи из СПЦ да му се придруже у формирању нове цркве, и зато се сада окреће ка васељенском православљу, и већој маси, не би ли можда врбовао два или три неупућена епископа па да оснују нову Цркву. Зато и пише оваква саопштења.

[ljuba miljkovic]

Prvo, kompleks nikada ne može i nije "sitna" bolest, posebno ako čovek neće ili ne može (ne ume) da mu se odupre.

A monah za svojih 50 godina itekako može da doprinese razvijanju odredjenih negativnosti kod sebe mnogo delotvornije nego svetovni čovek.

U ovom slučaju, monah Artemije je iznegovao kod sebe kompleks veličine da je uobrazio i sebi prosvojio ne samo ulogu vrhovnog verskog vodje u eparhiji, već na celom prostoru Kosova i Metohije.

Dalje: prisvojio je i ulogu jedinog tumača i verskih kanona i učenja u celom Pravoslavlju.

I, što je najgore, megalomanija ga je odvela i na politički teren, sa definisanim političkim programom:

14. фебруар 2008. 23:58, Извор: НИН

Србија као демократска држава, као чланица Уједињених нација, треба да учини све што би учинила било која друга демократска држава када би јој неко отимао део територије. То подразумева све. Па нека они размишљају шта у то све спада. Која средства? Све. Зашто не и војна интервенција?! Јер, чему војска ако јој није задатак да штити територију. Све државе треба да штите свој народ и своју земљу. Тако је и по Уставу Србије, и по уставу било које друге државе...

Мене сад оптужују као да ја тражим да Србија ратује. Не. Рат изазива и тражи онај који напада, а не онај који се брани. Србија није за рат и не треба да буде за рат, али треба да буде за одбрану своје територије...

Предлози владике Артемија

На основу свега што смо чули како у Америци, тако и у Европи, уверен сам да можемо отклонити опасност признања ако делујемо одмах и без оклевања, пре наговештене албанске декларације, јер само на тај начин можемо разбити лажни утисак о српској пасивности. Верујем да морамо уложити сав напор како бисмо ујединили све делове српске нације: владу, Цркву, оружане снаге, омладину, политичке партије, друштвене организације, медије…

Зато, врло брзо, ми морамо да:

- престанемо са међупартијским себичним кошкањем и да одмах формирамо владу националног спаса, која би ујединила снаге спремне да бране земљу и народ свим легитимним средствима;

- недвосмислено одбијемо потписивање било ког пакта или договора са ЕУ или са било којом другом земљом, која је спремна да угрози суверенитет Србије;

- пошаљемо на Косово и Метохију, како у Косовску Митровицу, тако и у енклаве, потребно војно и полицијско особље са задатком да спречи било какав напад на структуре српске владе, на српска хришћанска света места и сав хришћански православни народ, на шта нас обавезује српски Устав, Повеља УН, завршни акт из Хелсинкија и Резолуција 1244;

- распоредимо српске војне формације у јужној Србији, са јавно објављеним наређењима да непрестано обезбеђују нормалну везу Срба са Косова и Метохије са осталим делом Србије;

- објавимо да ће Србија купити најсавршеније борбене системе од Русије и других земаља, које поштују територијални интегритет Србије и међународно право;

- упутимо позив Русији и другим земљама да успоставе војно присуство у Србији и да пошаљу добровољце како би нам помогли у нашој праведној борби;

- објавимо намеру Србије да се учлани у Шангајску организацију за сарадњу;

- распоредимо посматраче свих пријатељских и добронамерних земаља на Косову и Метохији, како би били сведоци терористичких и агресивних напада којима смо изложени, као и наше легитимне одбране;

- позовемо све искрене и патриотски оријентисане грађане, пре свега хришћане, из САД и европских држава, да искажу своје противљење према неправедној, неморалној и штетној политици њихових влада; и

- мобилишемо све друштвене снаге у Србији, да покажу одлучност да се супротставе било каквој врсти напада.

Da li je ovde zaista u pitanju odbrana Srpstva, Kosova i Metohije, ili – kompleks više vrednosti, tj. Napoleonov sindrom?

[ВИЛМА]

Мени никако није јасно зашто кад пише о себи, користи заменицу "ми" ? Као да сам себи персира  0442_feel

[Justin Waters]

Мени никако није јасно зашто кад пише о себи, користи заменицу "ми" ? Као да сам себи персира 

Па да не буде као да он пише у своје име, да наступа ради своје жеље и хтења него као у име истине, у име Христа, у име Цркве у име свега, па тако када каже "ми" мисли и на њега, и оне који њега следе, јер је он као "правило вјери и образ кротости", а потом и сви они која њега следе. :group111: