Шта мислите о богословском дијалогу Православне Цркве са римокатолицима?

[Дејан]

Оћеш да кажеш да немам Бога у себи.   Питам се онада само ко је заузео упражњено место? :.mislise.

Hoću da kažem da se Bog "povuče" u tom smislu iz ljudjkse duše, isto kao kad zaljubljenost prodje....e onda se vidi ko je ko, jer tek tad borba predstoji

[ПиП]

Hoću da kažem da se Bog "povuče" u tom smislu iz ljudjkse duše, isto kao kad zaljubljenost prodje....e onda se vidi ko je ko, jer tek tad borba predstoji

А је већ помислио да је "онај" гром га убио, уфф оладио сам се.

[Zayron]

Drago mi da odbacujes filiokve kao zabludu i priznajes da su sve one pape pre ovog bile u zabludi. Vidis da ti je prisustvo na forumu donelo nesto dobro. Bogu hvala. Jos mala podesavanja frekfencije i bices pravi Pravoslavac. Eto ulepsao si mi praznike. 

 

A za ovo sto pitas, naravno, da. 

 

ja nemam potrebu odbacivat nikakve zablude - samo se držim pravovjernog nauka Katoličke Crkve

[N.Petrovic]

Dobar si  

[Milan Nikolic]

Јесу можда неки који и не размишљају о чему се ту ради али већина православних само одбацује филокве као новину у Символу Вере од које после долазе исто тако разна скретања. И ту се зауставља. Ја лично рецимо не знам некога ко иде даље од тога.

 

Размишљаш ли некад да није случајно то што Запад и Исток имају поделе у вери? Верујеш ли да Бог све то прати и води бригу о томе?

 

Као и све до сада, подела у вери доноси јасније исповедање вере. Морамо разговарати како да превазиђемо поделе јер се на тај начин објашњава вера.

[ПиП]

Размишљаш ли некад да није случајно то што Запад и Исток имају поделе у вери? Верујеш ли да Бог све то прати и води бригу о томе?

 

Као и све до сада, подела у вери доноси јасније исповедање вере. Морамо разговарати како да превазиђемо поделе јер се на тај начин објашњава вера.

Размишљао јесам, али погледај колико су већа застрањења западне цркве била кроз историју и догматски и уопште оно што види сваки обичан човек. То мора да говори о нечему. Није џаба Господ казао: "По делима њиховим познаћете их". Ето то је мој резон. Однекуда се тај "дух" увукао у РКЦ, не тврдим да је овако или онако само констатујем чињенично стање.

[Дејан]

3. Познато је да се јавно залажете да поменути јаз „свет и ми“ буде премошћен дијалогом. Између осталог и екуменским начелима и праксом стрпљивог и беневолентног разговора, сарадње, зближавања. Чини се, међутим, да СПЦ почесто оклева и узмиче када у том смислу треба да одреди такозване „граничне црвене линије“. То се понавља и када Српска црква уређује своје односе са државом Србијом. Није тајна да се режимској елити попушта пред притиском, да јој се понекад олако излази у сусрет, што је „обичај“ који не ојачава углед СПЦ у домаћој, али ни у страној јавности и утицајним круговима у свету и овде.

 

И Ваше претходно питање има више слојева. Не мислим да стоји синтагма „свет и ми“. Свет никада није био монолитан, није ни сада. Сетимо се да је, колико јуче, свет изабрао господина Вука Јеремића, изванредног српског интелектуалца, за председника Генералне скупштине Организације уједињених нација, премда није баш био склон узмицању нити је био у милости Империје, како се у Печату по правилу назива најмоћнија западна сила.

 

Уколико пак упаднемо у припремљену замку да под „светом“ подразумевамо само земље хришћанског или већ увелико постхришћанског Запада, са свим његовим врлинама и манама, дословно потврђујем Вашу тезу. Не само да се залажем него сам скромни учесник благонаклоног и стрпљивог дијалога, сарадње и зближавања са свима, инославним хришћанима, муслиманима, Јеврејима и другима. Реч дијалог је за православне синоним за речсведочење, за мисију Цркве у свету. Дијалог је начин постојања Цркве у свету. Ми, на различите начине, у дијалогу са инославнима и иновернима сведочимо Јеванђеље Христово. Притом увек имамо у виду добробит Православља у целини и наше помесне Цркве и нашег богољубивог народа посебно. Ово се односи како на дијалог са верским предводницима тако и на сусрете са политичким вођама. У сведочењу Јеванђеља не постоје граничне линије, ни црвене ни жуте.

Црква није ни политичка странка ни друштвено-политичка организација, а ни такозвана невладина организација. Патријарх, епископи и свештеници се не осврћу на рејтинге, не гледају колики је рич, а колики шер, нити их то уопште интересује. Према сазнањима која поседујемо и разумевању свих околности, старамо се искључиво за добробит, а често и за опстанак Цркве и народа, као, примера ради, на Косову и у Метохији. Не сматрам да је одговорно давати егзалтиране критичке изјаве на рачун политичких моћника и сила или им пришивати и заслужене и незаслужене етикете, а да потом штету трпе Црква и невини народ. Уколико се икоме учини да има некаквог „попуштања”, то може само да значи да дословно следимо Христове речи: „Ономе ко те удари по образу, окрени и други”(Лук. 6, 29). Али, то је увек наш образ, а не образ народа. Једно је противити се злу добром, а друго је лечити зло злом, можда и тежим. Између овога двога Црква бира непогрешиво. Да ли и сви њени пастири и верници, узети појединачно? Не увек.

 

Iz Božićnog intervjua episopa Irineja Bulovića za Pečat

[Volim_Sina_Bozjeg]

Наш проблем је антифилиокве. То су ставови да Син Божији нема никакву улогу у исхођењу Духа Светога у учењу о иманентној Тројици.

Pa i nema nikakvu ulogo u onom pojmovanju koji tebi neda mira.

[Milan Nikolic]

@@ПиП,

 

Питање је ко је кроз историју био гори по веру. Колико знам, Запад је најмање био у јереси.

 

Тебе вероватно занима период другог миленијума. Али морамо све скупа сагледати.

 

Чињеница је да не цветају руже ни код њих ни код нас. Мора се више доказати вера.

[Milan Nikolic]

Pa i nema nikakvu ulogo u onom pojmovanju koji tebi neda mira.

 

Читај нешто о томе. Немој се само хватати за неког по форуму.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Читај нешто о томе. Немој се само хватати за неког по форуму.

Suštinski se je u delu spasenja Sveti Duh spustio na Bogočoveka Sina Božjeg a ne izhodio kako je to vidljivo od Oca.

Uloga Sina je dakle samo ikonomijska i ne postoji drugačije u svetootačkoj literaturi koju sam ja imao prilike da pročitam.

Naravno da je moje teologisanje na nivou duhovnog deteta ali te stvari mogu da razumem ako ih negde pročitam.

Moraš da navedeš barem tri autoriteta da bi tvoja tvrdnja o takvoj stvari imala barem smisao za dalja proučavanja i razmišljanja.

Neka je tako kod tebe , to meni ne smeta niti mislim da si zastranio nedaj Bože.

[Milan Nikolic]

Учествовао си на темама о томе, а ништа ниси научио. Добио си цитате, аргументе - и сада хоћеш све испочетка.

 

Нека ти буде. Мораш да научиш ако хоћеш да Син Божији има улогу посредништва у вечном, невременом, иманентном, трансцендентном исхођењу Духа Светога од Бога Оца.

 

Заборави на причу о икономији када говоримо о овоме. Сада је реч о иманентној Тројици.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Учествовао си на темама о томе, а ништа ниси научио. Добио си цитате, аргументе - и сада хоћеш све испочетка.

 

Нека ти буде. Мораш да научиш ако хоћеш да Син Божији има улогу посредништва у вечном, невременом, иманентном, трансцендентном исхођењу Духа Светога од Бога Оца.

 

Заборави на причу о икономији када говоримо о овоме. Сада је реч о иманентној Тројици.

etit

Brate ja ti ne tražim citate već imena najmanje trojice svetitelja. Nisam ja još umro pa da žalim ako nešto nisam naučio, nemoj ni ti jer verujem da u večnosti koja već počinje u nama nema mesta brzopletosti. ( naučiću )

[Volim_Sina_Bozjeg]

Inače sagledavanjem istoriskog dogadjaja Krštenja vodom Bogočoveka je po meni fantastično opisana ikona Svete Trojice.

Od Oca je ishodio Sveti Duh u obliku goluba i spustio se na Onoga Koji ga upravo tako SUŠTINSKI ima a da od njega ne ishodi. (Sin Božji)

[ПиП]

@@ПиП,

 

Питање је ко је кроз историју био гори по веру. Колико знам, Запад је најмање био у јереси.

 

Тебе вероватно занима период другог миленијума. Али морамо све скупа сагледати.

 

Чињеница је да не цветају руже ни код њих ни код нас. Мора се више доказати вера.

Милане ајде да оставимо теологију теолозима, ја причам о "светој" инквизицији под број један за чега је реч лудило блага, о честом кројењу политике од стране РКЦ којим је произвела протестантизам. Модерне саблазни и изопачености некако су ипак више дошле са запада ако смо искрени. Тамо махом живе католици и протестанти које је створио отпор деспотизму РКЦ. Причам о стварима које виде обични људи и осете на својој кожи. Гле још једну небулозу РКЦ која се показује кроз то што су хтели да буду светији од светих па измислили да им се свештенство не жени. Погледај последице тога. Човек треба да живи у свету, сваки дан у додиру са предметом полног нагона а они запели да се не жени. А знаш зашто? Само због власти. Појединцем је лакше управљати. Он нема никога, служба му постаје једини живот. Увек правилније одлуке о прихватању нечега или не прихватању долазе из породице. Породица има принцип саборности. Ја се саветујем и са женом и децом када одлучујем о битним стварима. Код њих тога нема, зато их "јашу" како хоће. А Господ је рекао да је безбрачност за изабране и није уопште лака. Здрав човек, хормони раде а жена свуда и то у данашње време голишавих колико хоћеш. А он не сме. Шта да ради? Ако пође код неке жене лако се препозна да не поштује целибат. Е ту онда долази до погрешног усмерења природног нагона па посежу једни за другима, или за децом која име се нађу у окружењу или ко зна чим. И поврх свих афера које су се откриле РКЦ не одступа. А да су само оне откривене, ја сам сигуран да је то постао потпуни разврат јер који је од вас зрео мушкарац, зна колика је снага полног нагона. Ја се никада не бих смео с тим играти. То је за ретке којима је Бог дао. А РКЦ стоји на свом становишту само због оне прве ствари коју сам поменуо, због власти! Брате мој не треба ту философског знања да видиш неке ствари. То је лудило моћи и власти земаљске. Све што је свето принели су мамону на жртву. О томе се ради. Искрено жао ми је људи који су као свештенство, које су бирали као млади, док још нису имали појма шта значи зарећи се на безбрачност. Они пропадају а све због "светог" оца и његове екипе која је себи кроз РКЦ створила нови РИМ. Није то никаква црква, то је држава. Ако ово не разумеш џаба ћемо причати о догматима. Човек је човек и мора да живи на земљи. Може он да се уздиже на небо духом али је он и тело и живот овоземаљски. Често пута правимо философију од простих ствари. Зато нам је Господ и рекао да по делима препознајемо духове. Лакше је дела испитати него дух.

Шта има да се философира око прељубе, крађе, убиства? Шта има да се философира око геноцида који се одиграо и још се одиграва над Српским народом. РКЦ ћути као што је ћутала и '41. Али бојим се да још иза кулиса у томе и учествује. Нема ту шта да се философира, ударац ножа боли, прогон такође боли. Кога од вас потомака тог побијеног света због вере православне није срце заболело или нисте сузе пролили, и још крвнике можете да браните без да су се одрекли кривице. Питајте се да ли сте нормални. Мени се понекада учини да још чујем вриску деце бацане у јаме а они Степинца за блаженог. Јасмо ми луди, шта је са нама? А ми све нешто икономија, онтологија, етос-метос. Докле више? Знате ли ви шта ваше паметне речи значе онима који су осетили "љубав" РКЦ на својој кожи? Ништа, него само још један убод ако из онога света посматрају шта њихови потомци раде и чиме се залуђују. Нека се РКЦ одрекне папа који су те ствари активно или пасивно подржавали, нека се одрекну разних Степинаца, нека се пред Богом покају и ако им Бог опрости, а што ће се видети по њиховом будућем понашању, опростићу им и ја. Нисам ја већи од Бога.