Ћаскање уз кафу код кафе ЖРУ куварице

[Изида]

Видим ја да од кафе нема ништа. Зато вас поздрављам и одох да пијем кафу с дарлингом.

[Milica Bajic]

пре 46 минута, Изида рече

Видим ја да од кафе нема ништа. Зато вас поздрављам и одох да пијем кафу с дарлингом.

Tako je i najlepše, uživaj za sve pare

Shvatila sam, nije problem u želji da se družimo, problem je što nas sve vuku obaveze, pa se teško uskladimo da u isto vreme stignemo na kafu.

Ovako ću ja sad sama da srknem mali espreso, i ostavim vam ovo pisamce, pa ko stigne sledeći neka nastavi tradiciju.

A da smo zajedno, tema bi možda bila - Nastupajući praznici. Ne znam kako je vama, ali meni se nešto stegne srce kad naiđem na drvo okićeno šarenim lampicama. Sve nešto pomislim na detinjstvo i sneg u mom selu, noć,  pustu ulicu, skroz belu, a nebo ogromno, zvezdano....

 

 

[Поет]

@Изида Mlogo radim bre, ne postizem, zivota mi, ta verujte mi, draga moja Izilda. Evo samo recite, grad i ulicu i sve , i eto kafe, a o meni ne brinite , dobro sam.

 

[Изида]

[Изида]

Срећна Нова година!

[Изида]

[Изида]

Скувала сам вам ове кафице зато што је данас мој лични јубилеј-три деценије од крштења.

[Поет]

пре 3 часа, Изида рече

Скувала сам вам ове кафице зато што је данас мој лични јубилеј-три деценије од крштења.

Mislio sam da se kava pije svakoga dana, a kad je jubilej, bem li ga , pije se nesto mnogo bolje.

 

[Изида]

Када сам постављала ову тему мислила сам да буде забавна и опуштајућа. Али сад морам да будем озбиљна. Зато што плачем. Душа моја иште ваше молитве! Срце ће ми пући од страха. Мој син има срчану ману. Мој муж је пре годину и по дана оперисао очи. Моји родитељи имају висок притисак, срчане мане, мама је била и шлогирана. Они јесу релативно стари, али су моји. Муж, син и ја немамо услове да се изолујемо од мојих родитеља. Обе моје сестре и ја имамо висок притисак. Средња моја сестра је у трудноћи добила дијабетес. Живи у престоницу, мора на посао превозом. Моја најстарија сестра је онколог, ради са ризичном групом пацијената...Одузела сам се. Иако смо увели апсолутне социјалне рестрикције.

Како сте ви?

[Milica Bajic]

@Изида Kako ste? Nadam se da si uspela makar da se navikneš na brigu, da te ne sputava, ako već ne i da je prebrodiš. 

Puno poljubaca.

 

[Изида]

Милице, извини што тек сад одговарам. Нисам данима палила комп. Сви смо још увек добро. Али дарлинг и ја идемо само до продавнице и апотеке. Наследник само у двориште...

[Изида]

"Мом чуђењу никад краја" професор Зоран Поњавић

За месец дана улазим у пету деценију. И још увек ме изненађује људско зло. Некима чак и Ђаво завиди. Елем, пре неког времена је код нас дошла једна мачка. И припитомила се. Ми смо је истина хранили и појили. Сви смо се везали за њу, нарочито наш син. Видело се да је скотна. И пре три дана се негде омацила, нисмо знали где. Супруг је питао комшинку да није близу ње, она је рекла да није и да је то сигурно урадила на једној стогодишњој грађевини у нашем сокачету. И ми све чекали да доведе мачиће. Кад не лези враже до зелене траве. Предвече та наша комшинка у ванредном стању дође у наше двориште, да нашем сину два рибља штапића и каже:"Побацала сам вам сву мачад, шта ће вам." Кад је видела да се супруг скуњио она је питала:"Што? Јесу вам требали?" И каже јој мој муж како је неке обећао својој баки. А јесте. И ми смо данима причали Јакову како ће имати мале маце. Ужас! Ја стварно не знам шта да кажем. Колико неко мора да буде болестан да тако нешто уради? Ја бих рекла да су мачићи близу моје куће и да дођу да их узму. Толико сам плакала. А шатро воли мог сина. Мислим с времена на време му донесе две крофне...

[Изида]

[Изида]

Шта се ради?