Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Aquilius Cratus]

Pa ja i dalje mislim da mu to ne pristoji, bez obzira na sve sto Isaija ili neko drugi kaze. Zapravo, ne mogu a da se ne zacudim kako ti nemas problema sa tim stihom.

Uffff sa cime ja sve nemam problema. Ali ne postojim samo ja na ovom svetu pre svega postoji Bog pa onda svi mi, nasa prava volja, nas logos bica je u umu Bozijem i mi tu pravu volju i nasa prava "svidjanja" treba a aktuelizujemo kroz zajednicu.

[Млађони]

A drugo, evolucija nije slucajna. Mutacije jesu, ali prirona selekcija to nikako nije.

Нису ни мутације. Све то има неки узрок. Да би се десила одређена мутација мора да се деси нешто у околони што би изазвало мутацију.

Не дешавају се мутације апсолутно несумично и из чиста мира.

Та шанса о којој се прича није шанса и случајност на коју се мисли у свакодневном говору... чисто да се разумемо.

[Sherlock H.]

Како је покварен?

Tako sto umire.

Па сваком ауту следи крај, хтео то инжињер т.ј механичар или не.

Ne nuzno, ako pretpostavimo da je taj mehanicar svemoguc.

Можда Бог није могао да створи нешто бесмртно.... можда је бесмртност нешто што он може да нам покаже како да добијемо а не да ствари....

Onda nije svemoguc.

[Душко Дугоушко]

Pa to ne resava problem, koji, barem u mojim ocima, postoji.

Писао сам већ о томе у светлу светоотачке мисли још раније. Прочитај моју расправу са Јустинијаном, од следеће поруке па надаље (без обзира што је Јуста на тој теми исповедио јерес да не верује да је Бог Сведржитељ):

Да препричам, укратко каже да је целокупна творевина виси над понором небића (амбисом ништавила), зато што је створена ex nihilo. Зато што је створена ex nihilo, сва твар је по природи смртна, наставља свети Атанасије, па каже још да је творевина због тога подложна промени и да она постоји, али није заиста. Па како је Бог Онај-Који-Јесте, он заиста Јесте, а зато што једино Он заиста Јесте, једино је Он непроменљив. Због тога између творевине и Бога постоји бесконачна онтолошка провалија. Човек не може да усвоји животињу, зато што је животиња сувише различита од човека. Како ће онда Бог усвојити човека, када је човек, иако је по слици Божијој створен, ипак животиња и бесконачно удаљен од Бога. Па ако Син Божији, превечни Логос Његов уђе у људе Отац ће усиновити људе, јер је Син Његов у људима, па ће се сви људи назвати синовима Божијим (чак и жене!). Стога, Адама види као харизматика (удахнуће Духа описано у књизи постања он сматра за давање харизматских дарова) који напушта Бога да живи по природи па стога и губи дарове Духа, а не као бесмртника кога Бог кажњава смртносшћу због преступа. С обзиром да је свети Максим Исповедник тврдио да је оваплоћење Логоса невезано за Адамов пад, као и да човек да је био савршен и бесмртан не би ни могао пасти, видимо овде конзистентност између неавгустинских отаца. Такође да је прародитељски грех узрок смртности људи и кроз човека све творевине, као што казу августиновци то би значило да крштење треба да врати савршенство и бесмртност, што очигледно није случај, па испада да крштење по августинизму нема никакву благодат...

[Sherlock H.]

Uffff sa cime ja sve nemam problema. Ali ne postojim samo ja na ovom svetu pre svega postoji Bog pa onda svi mi, nasa prava volja, nas logos bica je u umu Bozijem i mi tu pravu volju i nasa prava "svidjanja" treba a aktuelizujemo kroz zajednicu.

pa sad, ako je tebi ok da verujes u boga koji stvara zlo...

[Млађони]

Onda nije svemoguc.

А где пише да је Бог свемогућ? То никад нисам сконтао. Тај концепт свемогућности Бога?

Бесмртност, велику моћ креације, вечност и савршеност могу да појмим ..... али свемогућност не могу.

[Sherlock H.]

Svugde. Od Biblije do svetootackih dela.

[Aquilius Cratus]

pa sad, ako je tebi ok da verujes u boga koji stvara zlo...

Ocito da smo izgradili razlicite kriterujem za odredjivanje toga sta je ok realno a sta ultimativno.

[Иван]

Писао сам већ о томе у светлу светоотачке мисли још раније. Прочитај моју расправу са Јустинијаном, од следеће поруке па надаље (без обзира што је Јуста на тој теми исповедио јерес да не верује да је Бог Сведржитељ):

Да препричам, укратко каже да је целокупна творевина виси над понором небића (амбисом ништавила), зато што је створена ex nihilo. Зато што је створена ex nihilo, сва твар је по природи смртна, наставља свети Атанасије, па каже још да је творевина због тога подложна промени и да она постоји, али није заиста. Па како је Бог Онај-Који-Јесте, он заиста Јесте, а зато што једино Он заиста Јесте, једино је Он непроменљив. Због тога између творевине и Бога постоји бесконачна онтолошка провалија. Човек не може да усвоји животињу, зато што је животиња сувише различита од човека. Како ће онда Бог усвојити човека, када је човек, иако је по слици Божијој створен, ипак животиња и бесконачно удаљен од Бога. Па ако Син Божији, превечни Логос Његов уђе у људе Отац ће усиновити људе, јер је Син Његов у људима, па ће се сви људи назвати синовима Божијим (чак и жене!). Стога, Адама види као харизматика (удахнуће Духа описано у књизи постања он сматра за давање харизматских дарова) који напушта Бога да живи по природи па стога и губи дарове Духа, а не као бесмртника кога Бог кажњава смртносшћу због преступа. С обзиром да је свети Максим Исповедник тврдио да је оваплоћење Логоса невезано за Адамов пад, као и да човек да је био савршен и бесмртан не би ни могао пасти, видимо овде конзистентност између неавгустинских отаца. Такође да је прародитељски грех узрок смртности људи и кроз човека све творевине, као што казу августиновци то би значило да крштење треба да врати савршенство и бесмртност, што очигледно није случај, па испада да крштење по августинизму нема никакву благодат...

Ова игра негативних асоцијација (рећи паушално за неког да је августиновац или има августиновски став, а пошто је (по премиси) августинство лоше, онда је и став лош) је врло клизава.

То што ти приписујеш "августинизму" постоји код св.отаца и пре и после бл.Августина.... Погледај места која сам навео на 276. страни... Сигурно и један св.Григорије Палама му дође августиновац? Па, неће баш бити да је тако.

Плус што напросто не могу поверовати да се од стране вас, православних еволуциониста, ((не)намерно?) ствара илузија као да је овде реч о расправи о томе да ли је творевина по природи смртна или бесмртна. Уопште није реч о томе! Погледај опет 276 страну. Творевина је није створена као непропадљива, већ са потенцијалом и за пропадљивошћу, али и за непропадљивошћу (што је био призив Адамов да је служењем Богу доведе у то стање). Тај потенцијал није исто што и стварност. Падом је тај потенцијал постао стварност начина постојања творевине. Поједностављено: кроз грех уђе смрт у свет.

[Фоловер]

Zapravo, uopste nije. On se TE bavio iz jedne strogo kreacionisticke perspektive.

Nepotrebna dilema, jer jedno nikako ne iskljucuje drugo. Imas mnoge teologe pa cak i svetitelja (sv. Luka Simferopoljski) koji prihvataju TE.

A drugo, evolucija nije slucajna. Mutacije jesu, ali prirona selekcija to nikako nije.

A kakva je to "nepotpuna" zajednica s Bogom?

Ako je tvorevina bila u zajednici s njim, onda nije umirala.

Lepo, samo sto ja ovde osim objasnajvanja pojma bozanske milosti ne videh odgovor na moje pitanje. Nisam pitao zasto je Bog, kako i na koji nacin milostiv, vec zasto nije u potpunosti sprecio nastupanje smrti kad je vec sprecio da se vratimo u nebice.

А бре Перо, ти баш решио твоје ставове да браниш до краја. .smesko. Каква је непоптуна заједница са Богом!? Па да смо ми у поптуној заједници са Богом, не бисмо били овде. Овај свет је припрема за то јер без покајања не бисмо могли да пустимо Бога (који поштује нашу слободу) у своје срце. Тек након другог Христовог доласка ће Бог бити све у свему.

Бог није спречио наступање смрти јер би тиме угрозио нашу слободу. Па зар никад ниси чуо да се неко убио? Има људи који не желе вечни живот у Христу и зато ће им Царство Божије бити права мука. Да имамо бесмртност по природи не бисмо били људи већ богови. Богу не треба још један бог.

Што се тиче свемогућности, ово ви је моје мишљење:

Бог јесте Свемогућ. Мој Господ је Свемогућ и може све, али је истовремено и Савршен.

Питање је како ми разумемо свемогућност.

Ја верујем у Бога који је Свемогућ, али истовремено верујем у Бога Чија ми свемогућност овако ништавном може бити јасна једино ако ми Бог то открије.

Дакле, тренутно не можемо, а вероватно ћемо тек у Царству Божијем разумети одређене тајне.

Плашим се да даље задирем у ову тему (у вези са схватањем свемогућности).

Што се тиче еволуције, не знам, несам паметан.

[Aquilius Cratus]

Творевина је није створена као непропадљива, већ са потенцијалом и за пропадљивошћу, али и за непропадљивошћу (што је био призив Адамов да је служењем Богу доведе у то стање). Тај потенцијал није исто што и стварност.

NE!

Propadljivo-nepropadljivo je ipsravna dihotomija i tu nema mesta za bilo sta trece po trecem logickom apsolutu iskljucenju treceg. Ili bas

kako u Aristotelovskim primerima lepo stoji ili je Sokrat smrtan ili je besmrtan nema treceg. Nema Sokrat je potencijalno smrtan.

[Milan Nikolic]

@@Aquilius Cratus,

Опет кажем, ми немамо потпун увид у то шта је смрт у суштини, тј. какво је њено коначно пројављивање у творевини. Наука о томе тек ових дана налази одговор, зато напомињем да би требало истражити о чему се ту ради. (То је област ,,тамне енергије'').

Није добро везивати се за застарели модел Великог праска. И опет наглашавам, треба да се упознамо са модерном космологијом где је допуштено постојање универзума (каквог год) пре Великог праска, паралелних универзума, мултиверзума, итд.

То су све модели који су допуштени кроз нове теорије квантне механике. Ми хришћани у томе можемо пронаћи сопствени модел који одговара Предању и теолошким принципима, потпуно безопасно јер је реч о теоријама које превазилазе границе науке (у смислу Планковог зида).

Нарочито је важно да имамо исправан теолошки став по питању смрти саме творевине, са човеком или без човека, тј. и пре и после Адамовог стварања. Ако допустимо да је од самог почетка стварања смрт била актуелна, онда морамо оправдати то као вољу Божију, што представља озбиљан проблем.

Да бисмо то превазишли, треба да сагледамо на исправан начин учење о логосима бића/твари. Јер пројава смрти мора да буде на темељу тих логоса, тако да је питање ко је за то одговоран, воља Божије -благовољење - или злоупотреба човекова.

Подсећам, твар је у почетку имала ,,постојање и кретање'' ,,КА'' сједињењу са Тројицом, док је промашај тог циља (промашај сједињења) упутио творевину у ,,постојање и кретање'' ,,(удаљавајући се) ОД'' заједнице са Тројицом. Тај нови правац који је настао услед пада, је умирање сваке структуре кроз научно еволутивно постојање, јер је почетак и крај науке (знанства - знања) тежња материје да изгуби сваку структуру.

Зато је неопходно да хришћани данас буду упознати са научним достигнућима, где се појављују нова сазнања која пружају нове одговоре на актуелна (теолошка) питања. Претпоставке могу да буду од крајње важности.

[Душко Дугоушко]

Ова игра негативних асоцијација (рећи паушално за неког да је августиновац или има августиновски став, а пошто је (по премиси) августинство лоше, онда је и став лош) је врло клизава.

То што ти приписујеш "августинизму" постоји код св.отаца и пре и после бл.Августина.... Погледај места која сам навео на 276. страни... Сигурно и један св.Григорије Палама му дође августиновац? Па, неће баш бити да је тако.

Плус што напросто не могу поверовати да се од стране вас, православних еволуциониста, ((не)намерно?) ствара илузија као да је овде реч о расправи о томе да ли је творевина по природи смртна или бесмртна. Уопште није реч о томе! Погледај опет 276 страну. Творевина је није створена као непропадљива, већ са потенцијалом и за пропадљивошћу, али и за непропадљивошћу (што је био призив Адамов да је служењем Богу доведе у то стање). Тај потенцијал није исто што и стварност. Падом је тај потенцијал постао стварност начина постојања творевине. Поједностављено: кроз грех уђе смрт у свет.

Јесте, било је и пре и после Августина (при чему је сам Августин имао неку идеју да је стварање није било актом специјалне креације, већ неким видом еволуције “I think that God, in the beginning, created all creatures at the same time, some actually, the others in their proto-types... Like a seed invisibly contains everything, that must in time develop into a tree, likewise we need to imagine that the world, at the moment when God simultaneously created all things, contained in itself all the things that the Earth produced, both as possibilities and as reasons, be-fore they developed in the course of time into things, as we know them”) отаца који су мислили да је човек створен по природи бесмртан и савршен па је после кажњен смрћу (нпр. свети Григорије Ниски - баш чудно од њега, иако је и он веровао у неки вид еволуције Creation was potential - God imparted to matter its fundamental laws and properties, but the objects and completed forms of the Universe then developed gradually, under their own steam, out of primordial chaos). Међутим, поставља тада питање свети Максим Исповедник, како је могуће да је пао? Па је ту свети Јован Дамаскин који се у својој књизи о православној вери чуди: зашто човек и човечица? одакле полност? зашто полност? зашто би Бог стварао полност ако у стању пре пада није била потребна?; након чега сам себи одговара, дајући вратоломне одговоре, за које сумњам да је њима био задовољан... Уосталом, и сам опис стварања у Књизи Постања је такав, та је за неживе ствари, биљке и обичне животиње ишло нека буде - и би; док човек, животиња са ликом Божијим није тек тако, него прво Света Тројица већају да начинимо човека по обличју Своме, нема оног нека буде, а нема ни завршетка и би. Није завршена та прича, није завршено стварање, зато што је човеку (и преко њега целој твари - човек је животиња са ликом Божијим, а каже владика Атанасије Ј. да су обичне животиње са ликом човечијим .smesko. ) потребан Домострој Спасења, а то је Осми Дан стварања, Васкрсење. С друге стране ставови Атанасија Великог, Максима Исповедника итд. се савршено уклапају у наша сазнања и још дају дивно објашњење Домостроја и Сведржитељства...

[Milan Nikolic]

Сви ови неспоразуми данас потичу од неразумевања логосâ бића/твари. Ако направимо једну јасну анализу о логосима, можемо доћи до одговора.

Све то је ствар теологије. Док наука може да нам помогне само уколико не будемо пристрасни - апсолутизовање неког научног оквира мора довести до застрањења.

[Душко Дугоушко]

Све то је ствар теологије. Док наука може да нам помогне само уколико не будемо пристрасни - апсолутизовање неког научног оквира мора довести до застрањења.

Па ово о чему ја причам и нема превише везе са било којом природном науком, ово је теолошки правац који је постојао хиљаду (и више) година пре него што је постојала теорија еволуције - Атанасије Велики и Максим Исповедник сигурно нису апсолутизовали теорију еволуције, нити то било ко чини сада (осим можда неких атеиста који не разумеју философију науке)...