Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Milan Nikolic]

Поента је да еволуција не мора да буде само ,,научна''. Наиме, ако постоји ,,твар'' пре научног Великог праска, што модерна наука допушта, онда постоји спектар модела међу којим библијски оквир може бити примењен - постепено стварање, тј. еволуција у својству и форми које не можемо сада испитати.

Веома је важно да схватимо ,,научни модел'' пада творевиине, који хришћани могу да употребе. Тај модел подразумева пад самог времена и простора (просторвремена), када све почиње да постоји у стању новом, палом и драматичном.

Да бисмо ово разумели, треба да се ослободимо логичких ограничења према којим су неки појмови апсолутни, првенствено ,,време''. Дакле, када говоримо о паду творевине, не треба мислити да је тај пад био унутар (апсолутног) времена, већ треба разумети да је сâмо време пало.

Ако не будемо превазишли та логичка ограничења и будемо заостајали за новим научним претпоставкама, онда ћемо бити у опасности да апсолутизујемо неки концепт као што је био ,,геоцентризам''. Хришћани не би требало да буду тако ограничени.

[Душко Дугоушко]

Поента је да еволуција не мора да буде само ,,научна''. Наиме, ако постоји ,,твар'' пре научног Великог праска, што модерна наука допушта, онда постоји спектар модела међу којим библијски оквир може бити примењен - постепено стварање, тј. еволуција у својству и форми које не можемо сада испитати.

Веома је важно да схватимо ,,научни модел'' пада творевиине, који хришћани могу да употребе. Тај модел подразумева пад самог времена и простора (просторвремена), када све почиње да постоји у стању новом, палом и драматичном.

Да бисмо ово разумели, треба да се ослободимо логичких ограничења према којим су неки појмови апсолутни, првенствено ,,време''. Дакле, када говоримо о паду творевине, не треба мислити да је тај пад био унутар (апсолутног) времена, већ треба разумети да је сâмо време пало.

Ако не будемо превазишли та логичка ограничења и будемо заостајали за новим научним претпоставкама, онда ћемо бити у опасности да апсолутизујемо неки концепт као што је био ,,геоцентризам''. Хришћани не би требало да буду тако ограничени.

Не апсолутизујемо ми никакав концепт, већ ти Милане покушаваш да прогураш твоју идеју практично-двоструког стварања. Што се мене тиче, мени не смета да ти верујеш у то, али мени лично се никако не допада то телепортовање Адама и Еве, једноставно ми је неелегантно, ружно и философски незадовољавајуће (мада, тешко је бити истовремено и буквални суботар-креациониста и прихватати науку, што ти покушаваш)...

[Milan Nikolic]

Свакако, о укусима се не расправља. Међутим, многи теоретски феномени су у почетку били неподношљиви.

Велики прасак који наука открива може бити схваћен и као стварање и као преображење творевине. Реч је о науци коју хришћани треба да упознају, слично као што су следбеници геоцентризма схватили да се њихова прича ту не завршава.

Научни концепт стварања треба да буде дискутабилан за теологију а не апсолутан. Нарочито што теологија сведочи о будућем ,,новом стварању'', - ,,преображају творевине'', ,,новој твари'', итсл.

[Milan Nikolic]

@,

Пази, креационизам као научно доказивање Бога, у суштини није другачији од екстремног еволуционизма (извесне еволуфилије) који у науци (у знању - познавању) види првобитно стварање. Мислим да је моје схватање другачије јер питање стварања (самог почетка, првобитног стварања) остављам у домену метафизике - због библијске чињенице пада.

Како је створен свет (материјална творевина) и какво је било својство тог почетка, треба да буде неиспитиво, тј. изван домена науке. Дакле, наука досеже до одређене границе иза које допушта разне моделе, те зато говорим да хришћани треба да се упознају са новим научним сазнањима.

[drvce]

Sta znaci propadljiva/nepropadljiva tvorevina? Zakoni odrzanja kazu nesto sto bi moglo da se razume kao tvorevina je nepropadljiva, ali to ne znaci da su svi moguci odnosi tvorevine nepropadljivi. Kada se skupi dovoljno vodonika na gomilu i gravitacija pocne da ga sazima toliko snazno da otpocne nuklearna fuzija, stvori se zvezda, ali ta zvezda moze da eksplodira nakon nekog vremena. Nakon detonacije, nije unistena materija, ali zvezde vise nema.

[Аурор]

@,

Пази, креационизам као научно доказивање Бога, у суштини није другачији од екстремног еволуционизма (извесне еволуфилије) који у науци (у знању - познавању) види првобитно стварање. Мислим да је моје схватање другачије јер питање стварања (самог почетка, првобитног стварања) остављам у домену метафизике - због библијске чињенице пада.

Kakav je taj "ekstremni evolucionIZAM" i koje su mu karakteristike?

[Milan Nikolic]

@@drvce,

И опет кажем, да бисмо разумели те ствари о смрти творевине, треба да се позабавимо модарном науквом, а у сржи, питањем ,,тамне енергије''. Ако на неки начин материја коначно умире, онда је то смрт у распадању сваке структуре услед тамне енергије.

Шта је уопште маса? Само 4% масе космоса је наша видљива маса/енергија, 22% је нека маса која је слична видљивој (има дејство гравитације) само што се не види (= тамна материја), док је 74% потпуно непозната маса у виду тамне енергије.

У космосу се дешавају чудне ствари. Вакуум празног простора није уопште празан због сталне флуктуације ,,квантне пене'' - ту и тамо се стварају нове честице које одмах нестану.

Шта се то дешава са материјом? Услед тамне енергије космос се убрзано шири, све је мања густина видљиве масе која одлази некуд неповратно и неухвативо.

Хришћани треба да се позабаве овим питањима - и сличним -, а не да се везују за концепт апсолутног почетка у Великом праску, јер тај концепт више није меродаван због нових теорија квантне механике (тј. има назнака нечег дубљег од тога). Морамо се упознати са квантном механиком која је, истина, толико тешко разумљива да захтева потпуно одбацивање уобичајених схватања.

Наиме, постоје експерименти који доказују да за честице кваната нема ограничења у просторвремену. Као да је све (у таласној функцији) истовремено на једном месту и као да је цео космос везан у једној тачки.

Дакле, нема ни протока времена ни раздаљина простора. Некаква веза постоји са краја на крај космоса, која делује као да нема никакве подељености.

Хришћани морају да се позабаве тим питањима, иначе неће ништа од модерне науке разумети. Ми имамо велику предност због теолошких принципа који свакако задржавају разлику између науке и теологије, али који објашњавају космолошки концепт изван граница науке.

[Milan Nikolic]

Kakav je taj "ekstremni evolucionIZAM" i koje su mu karakteristike?

Екстремни еволуционизам је карактеристика хришћана који креационизам виде у научном концепту. Док стари вид креационизма не познаје науку, овај нови вид покушава да са таквим знањем говори о Божијем стварању.

То је слично са старим ,,геоцентризмом'', када су хришћани били уверени да је то стварност јер је наука то потврђивала. Међутим, када се појавио Коперник који је видео другачије, нико није могао лако прихватити тако нешто ново.

Дакле, сада су хришћани увелико убеђени - или су на добром путу да то буду - да је научни Велики прасак апсолутни почетак творевине.(тј. првобитни почетак). Међутим, истраживање у квантној механици показује да то не мора бити случај.

[drvce]

@@Milan Nikolic, recimo da je svako zrnce peska potpuno neunistivo, sta god da otkrijemo o tamnoj energiji i sta god da se desava na Plankovim skalama. Da li to znaci da i kula od peska mora da bude nepropadljiva?

[Аурор]

@@Milan Nikolic, recimo da je svako zrnce peska potpuno neunistivo, sta god da otkrijemo o tamnoj energiji i sta god da se desava na Plankovim skalama. Da li to znaci da i kula od peska mora da bude nepropadljiva?

On očigledno brka neke filozofske, apstraktne, religijske i metaforične stvari/pojmove sa naukom/naučnim.

Protestantski koktel.

[Milan Nikolic]

@@drvce,

Зато кажем, треба некако објаснити тамну енергију. У теолошком оквиру таквог објашњења, не сме се пропуштати учење о логосима бића/твари.

Наука је дошла до конституената о којима скоро можемо говорити као о безвременим и беспросторним ентитетима. За теологију је то битно, јер ништа не може бити беспросторно и безвремено осим онога што припада самом Богу.

Тамна енергија је специфична јер има посебну функцију у космосу - можда су и простор и време сачињени од тамне енергије. Ако поистоветимо тамну енергију са општим кретањем смрти, тј. кретањем свега у распаду сваке структуре, као последице убрзаног ширења космоса (= тамне енергије), онда постоји могућност да је пре уласка смрти у творевину - пре научног Великог праска - постојала та иста творевина на другачији начин, где простор и време нису имали смрт у таквом актелизованом кретању.

То би била претпоставка за хришћански концепт објашњења научних модела, који посматра науку са одређеном границом и тиме је не доводи у питање. Веровање да је пре пада постојала творевина на другачији начин, где не постоји драматичан живот - смрт, болест, злочин, убиство и грех -, било би сачувано као што га држи наше Предање.

[Milan Nikolic]

On očigledno brka neke filozofske, apstraktne, religijske i metaforične stvari/pojmove sa naukom/naučnim.

Protestantski koktel.

Атеиста против креационизма може постати православни верник, док заблудели православац може постати прави атеиста. То пружа савремена теологија и наука.

[drvce]

Ако поистоветимо тамну енергију са општим кретањем смрти, тј. кретањем свега у распаду сваке структуре, као последице убрзаног ширења космоса (= тамне енергије), онда постоји могућност да је пре уласка смрти у творевину - пре научног Великог праска - постојала та иста творевина на другачији начин, где простор и време нису имали смрт у таквом актелизованом кретању.

Evo, u tom svetu pre Bigbenga, recimo da nije bilo tamne energije koja bi razmakla svaku strukturu do nemogucnosti bilo kakve interakcije, da li je Adam mogao da napravi kulu od neunistivog peska na obali Efrata i da li je tu kulu mogla da spere voda? Da li je Adam mogao da ostavi tragove u tom pesku?

[Milan Nikolic]

@@drvce,

Ако су логоси песка били намењени таквим активностима, онда је могуће да је тако било. Слично биљкама које су могле расти помоћу логоса разних елемената, али које су биле и храна другим бићима.

Дакле, мењање појединих форми није одлика смрти. Међутим, животиње и човек нису постојали на такав начин јер у себи имају душу - другачије намењен логос.

Разлика између стања пре и после пада је у томе што је промењен логос твари, путем човекове воље. Логос је био намењен за одређени циљ, а супротно од тог циља (тј. промашај) значи ,,зло'' - одбијање намене логоса и појављивање смрти.

Смрт материјалне творевине, у суштини значи престанак намене логоса твари. Логоси се онда морају усмерити супротно од стварања, тј. ка распадању њихове саме стваралачке сложености - јер је стварање подједнако дејство Тројице личности.

Таква сила постоји сада као допуштење Божије, која делује тако да сва материја изгуби своју структуру. А то је последица промашаја циља који су логоси имали - да творевина буде сједињена са Тројицом личности.

Мора се објаснити и појам природе твари - укратко, то је реч о ништавилу. Само помоћу воље Божије и човековим сагласјем, творевина прима Биће у личности Исуса Христа који је узводи до свог циља.

Али сада, током наше историје, то кретање твари (материје) наставља свој промашај - није још дошло до свеопштег Васкрсења, Преображења и Новог Стварања, али једном ће доћи. То мора бити спасење свеколике творевине.

Једноставно, треба разликовати Домострој Стварања и Домострој Спасења, при чему друго није последица првог. Домострој Стварања је природно - помоћу логоса бића/твари - имао циљ Оваплоћење Логоса и Царство Божије, док Домострој Спасење следи по преступу и промашају Адамовом.

[Milan Nikolic]

Верујем да је већини (помирених са апсолутизацијом еволуционизма) смешно ово што говорим. Али само нека помисле о чему они сами говоре.

Многи верују да су Великим праском настали простор и време, али наука још нема објашњење од чега се састоје простор и време. То питање је срж савремене науке.