Поставите питања везана за еволуциону биологију

[mirjanap]

Дакле може се разговарати о сасвим другачијој природи Адама и Еве пре пада, али не може се говорити о другачијој природи васионе, неорганске материје, биљака и животиња које нас окружују.

Што не рече одмах.

Природа својим сменама не умире. Али је она падом исто претрпела. Тј. природа трпи Адамовим избором јер је Адам био задужен за њу као свештеник. Тако барем кажу.

Шта?

Данас видимо у смислу уништења природе од стране људске цивилизације. Но нисам мислила на то.

[Иван]

Ја настојим да покажем да наша вера није угрожена ни да је смрт постојала пре Адама што се тиче неживе твари, биљака и животиња. Нити је нежива твар, нити су биљке и животиње личности да имају слободну вољу, па стога њима је свеједно умирали или живели нон стоп они све што раде раде инстиктима који могу да изгледају некад као и да су налик људским.

Чекај, да ли мислиш да, због тога што немају слободну вољу, животиње не осећају бол, патњу, страдање, страх од смрт и жељу да смрт избегну? Размисли о томе у контексту преадамовског света.

И да, ја не говорим о другачијој природи творевине пре пада и после пада. То је иста творевина, само што након пада њеног јединог свесног дела, ослободио се потенцијал смрти. Тај потенцијал смрти није уградио Бог. НЕ! Тај потенцијал смрти (на шта је Бог упозоравао Адама), јесте могућност да творевина трпи смрт и пропадање у случају да буде поведена  супротно од Бога који је Живот...

[Иван]

Зато се упорно борим да покажем да физичка смрт човека није ништа страшно, јер горе би било да нас је Бог створио са немогућношћу да умремо и да смо онда згрешили, изједначили би се са сатаном.

У датом контексту, у праву си. Али суштински гледано,  смрт јесте нешто страшно... Смрт је раздвајање онога што је Бог створио да буде јединствено.

1. Коринћанима, глава 15, 26. А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.

И уопште, целокупна глава 15

http://www.pravoslavlje.nl/duhovne%20pouke/BIBLIJA/46_1KO/461KO015.HTM

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

55. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

[Иван]

Св.Јустин Ћелијски

Смрт је врховно зло, које синтезира сва зла; врховни ужас, који синтезира све ужасе; врховна трагика, која синтезира све трагике

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/915/tekst/vaskrsenje-hristovo-je-vododelnica-istorije/print

[Благовесник]

Тј. остати у индивидуалности, у оквирима своје природе.

[Justin Waters]

Дакле може се разговарати о сасвим другачијој природи Адама и Еве пре пада, али не може се говорити о другачијој природи васионе, неорганске материје, биљака и животиња које нас окружују.

Што не рече одмах.

Природа својим сменама не умире. Али је она падом исто претрпела. Тј. природа трпи Адамовим избором јер је Адам био задужен за њу као свештеник. Тако барем кажу.

Шта?

Данас видимо у смислу уништења природе од стране људске цивилизације. Но нисам мислила на то.

Али шта трпи? То би ме јако интересовало, шта то творевина трпи?

Па не знам колико пута сам покушао да замислим предадамовски свет осим човека. Дакле ако је Адам био бесмртан, и ако је природа уживала бесмртност, да ли то значи да се није могао утопити? Да ли то значи да није било вулкана у то време, и да није могао упасти у вулкан и истопити се....Ајде рецимо да је ходао водом као Христос, или да се вода раздвајала као Мојсију, па је газио по сувом. Ајде рецимо да му вулканска лава није могла ништа као ни Христу када се вазнео па рецимо ако је на свом "путу до небеса" прошао мало кроз васиону па му сунчева радијација није нимало нашкодила...Да ли то значи даље да у бесмртном стању Адаму ниси могао одрубити главу да си имао неко сечиво? Да ли би се то сечиво отупило у моменту замаха, или би се поломило неком унутрашњом силом? Изузимамо то да га животиње нису напале јер су биле добре и послушне, али шта зар није било отровних биљака или је то израсло тек са падом? Откуд аресник, цијанид и друге отровне твари јесу се оне појавиле пре пада и после пада? Ако хипотетички гледамо, нека је постојао арсеник у време Адама, и да се он случајно нагутао тог арсеника, да ли би умро ако до тад није згрешио још? Па сигурно да не би, али не по моћима своје природе, него због благодати Божије која је била на њему. Како објаснити смртоносну радијацију у свемиру, да нема те смртоносне радијације, не би ни сунце могло да сија...зато кажем ова творевина је оваква каква јесте, и не креће се она ка неком ништавилу, него напротив еволцуијом чак може да покаже да се она креће ка неком одређеном циљу, а то је баш човек, као круна свега.

Уопште не видим никакво зло ако претпоставимо да је по Божијем промислу сва творевина кренула од најпростијег елемента да еволуира на крају са човеком. Чак шта више ја овде немам проблем мада се еволуционистима то не свиђа да кажем, да еволуција може бити у свему осим човеку, који је на крају еволуцтиног циклуса створен од праха земљаског и псотављен да буде свештеник над творевионом, и да је уживао благодат. Али Адам није створен од не зна неке божанске твари, него управо од те творевине која је била пропадљива. Зато када је изгубио благодат када је згрешио, остављен је са силама сопствене природе која су онда почеле да се крећу ка смрти.

Ето баш брат Ђунис каже о другачијој природи свега пре и после и каже да је то иста творевина, само се падом покренуо потенцијал смрти. Каже да тај потенцијал смрти није од Бога...Е ја питам од чега је? Ћелије нестаре зато што их убија нека именента стварност која се зове смрт, него зато што се временом троше више него што могу да се регенеришу. Да ли је могућност да се глава одруби последица оштрине некакве смрти, или је то због меканости нашег врата? Када би нам врат био од челика, да ли би могли да га одрубимо замахом мача? Не би наравно...

Волим да употребљавам зидарске аргументе, па би зато питао брата Ђуниса, да ли се зграда руши због земљотреса или због лоше конструкције? Ако се руши због земљотреса, како то да када се појави земљотрес јачине 7,8 степени по рихтеру у Хаитију страда 100.000 људи, а исти такав земљотрес када се појави у Лос Анђелесу нико не страда осим што буде причињено мање штете? Па сигурно да је због сигурне градње, а не земљотреса. Или зид који није омалтерисан, а само је направљен од наслаганих цигала, да ли ће се он лако срушити ако га мало чукнеш? Хоће. Стави људску природу уместо зида, и Божију благодат уместо малтера. Оно што је Адам био пре пада је омалтерисан зида, оно што је постао после пада су само наслагане цигле, лако рушиве.

Оно што хоћу да кажем, је да су свети Оци беседили да човек није створен ни смртан ни бесмртан, него је позван да ту бесмртност заради као своју. Он је добио бесмртност на почетку, и та бесмртност је надживљавала његову природу која је имала потенцијал пропадљивости, јер је Бог предвиђао да ће човек да згреши. Згрешивши човек је отпао од благодати и изугбио ту бесмртност, и остао са природом која не може сама по себи да живи. Физичка смрт је можда човечанству послије које заблудело у паганизам, и незнабоштво изгледала страшна, али са Христом се она показала само као привремена мера како би човек био избављен од горе ствари, а то је пакао.

[Justin Waters]

Зато се упорно борим да покажем да физичка смрт човека није ништа страшно, јер горе би било да нас је Бог створио са немогућношћу да умремо и да смо онда згрешили, изједначили би се са сатаном.

У датом контексту, у праву си. Али суштински гледано,  смрт јесте нешто страшно... Смрт је раздвајање онога што је Бог створио да буде јединствено.

1. Коринћанима, глава 15, 26. А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.

И уопште, целокупна глава 15

http://www.pravoslavlje.nl/duhovne%20pouke/BIBLIJA/46_1KO/461KO015.HTM

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

55. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

Ако читамо житија светих, уопште се не би дало закључити да је смрт нешто страшно.

Ево један светитељ који је умро, и преселила се душа његова Господу? И он се сад шећка травнатим ливадам рај, из његове перспективе, и душе која обитава у рају, по чему је за њега физичка смрт страшна?

Ово је оно што сам даље хтео да поведем у дискусији, а тиче се твоје мисли коју си рекао на неким ранијим страницама, а то је да је смрт страшна, зато је јер човек као личност и тело и душа, и ако тело умре, онда је располовљена његова личнсот и то је та страхота....Да је ово тачно онда би Бог морао да удеси да по смрти душа спава како не би трпила ту разбијенсот своје личности услед недостатака тела...У ову мисао су упали и неки православни богослови и изазвали су оштре реакције ревнитеља који их оптужују за смртодушце и змијологе и остало. Због тога се по многима не сме искључити могућност загробног живота, обитавања душе негде у рају или аду, пролазак кроз митарства и све остало....

Међутим читајмо житија и шта значе сва она силна јављања светих? Неко каже то треба гледати као јављање из есхатона..добро, а кога је онда Христос избављао из тамнице ада? Углавном ако ово узмемо са резервом, битно је нагласити да је хришћанско учење вазда било да се са смрћу не прекида когнитивност душе нити њено осећање и воља да осети благодат или муку...Оправдано би било мислити да је смрт ужасна и трагична само ако би се губила свест након смрти, ако би наступало небиће али то никад није било православно гледиште. Дакле ако личност човека наставља живети и након физичке смрти и осећа благодат, онда у чему је страхота физичке смрти?

[Иван]

Зато се упорно борим да покажем да физичка смрт човека није ништа страшно, јер горе би било да нас је Бог створио са немогућношћу да умремо и да смо онда згрешили, изједначили би се са сатаном.

У датом контексту, у праву си. Али суштински гледано,  смрт јесте нешто страшно... Смрт је раздвајање онога што је Бог створио да буде јединствено.

1. Коринћанима, глава 15, 26. А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.

И уопште, целокупна глава 15

http://www.pravoslavlje.nl/duhovne%20pouke/BIBLIJA/46_1KO/461KO015.HTM

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

55. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

Ако читамо житија светих, уопште се не би дало закључити да је смрт нешто страшно.

Ево један светитељ који је умро, и преселила се душа његова Господу? И он се сад шећка травнатим ливадам рај, из његове перспективе, и душе која обитава у рају, по чему је за њега физичка смрт страшна?

Ово је оно што сам даље хтео да поведем у дискусији, а тиче се твоје мисли коју си рекао на неким ранијим страницама, а то је да је смрт страшна, зато је јер човек као личност и тело и душа, и ако тело умре, онда је располовљена његова личнсот и то је та страхота....Да је ово тачно онда би Бог морао да удеси да по смрти душа спава како не би трпила ту разбијенсот своје личности услед недостатака тела...У ову мисао су упали и неки православни богослови и изазвали су оштре реакције ревнитеља који их оштужују за смртодушце и змијологе и остало. Због тога се по многима не сме искључити могућност загробног живота, обитавања душе негде у рају или аду, пролазак кроз митарства и све остало....

Међутим читајмо житија и шта значе сва она силна јављања светих? Неко каже то треба гледати као јављање из есхатона..добро, а кога је онда Христос избављао из тамнице ада? Углавном ако ово узмемо са резервом, битно је нагласити да је хришћанско учење вазда било да се са смрћу не прекида когнитивност душе нити њено осећање и воља да осети благодат или муку...Оправдано би било мислити да је смрт ужасна и трагична само ако би се губила свест након смрти, ако би наступало небиће али то никад није било православно гледиште. Дакле ако личност човека наставља живети и након физичке смрти и осећа благодат, онда у чему је страхота физичке смрти?

За почетак да одговорим на ово. Сви светитељи ипак чекају пуноћу. Сви светитељи ипак чекају "васкрсење мртвих и живот будућег века"

[Justin Waters]

Зато се упорно борим да покажем да физичка смрт човека није ништа страшно, јер горе би било да нас је Бог створио са немогућношћу да умремо и да смо онда згрешили, изједначили би се са сатаном.

У датом контексту, у праву си. Али суштински гледано,  смрт јесте нешто страшно... Смрт је раздвајање онога што је Бог створио да буде јединствено.

1. Коринћанима, глава 15, 26. А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.

И уопште, целокупна глава 15

http://www.pravoslavlje.nl/duhovne%20pouke/BIBLIJA/46_1KO/461KO015.HTM

54. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.

55. Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?

Ако читамо житија светих, уопште се не би дало закључити да је смрт нешто страшно.

Ево један светитељ који је умро, и преселила се душа његова Господу? И он се сад шећка травнатим ливадам рај, из његове перспективе, и душе која обитава у рају, по чему је за њега физичка смрт страшна?

Ово је оно што сам даље хтео да поведем у дискусији, а тиче се твоје мисли коју си рекао на неким ранијим страницама, а то је да је смрт страшна, зато је јер човек као личност и тело и душа, и ако тело умре, онда је располовљена његова личнсот и то је та страхота....Да је ово тачно онда би Бог морао да удеси да по смрти душа спава како не би трпила ту разбијенсот своје личности услед недостатака тела...У ову мисао су упали и неки православни богослови и изазвали су оштре реакције ревнитеља који их оштужују за смртодушце и змијологе и остало. Због тога се по многима не сме искључити могућност загробног живота, обитавања душе негде у рају или аду, пролазак кроз митарства и све остало....

Међутим читајмо житија и шта значе сва она силна јављања светих? Неко каже то треба гледати као јављање из есхатона..добро, а кога је онда Христос избављао из тамнице ада? Углавном ако ово узмемо са резервом, битно је нагласити да је хришћанско учење вазда било да се са смрћу не прекида когнитивност душе нити њено осећање и воља да осети благодат или муку...Оправдано би било мислити да је смрт ужасна и трагична само ако би се губила свест након смрти, ако би наступало небиће али то никад није било православно гледиште. Дакле ако личност човека наставља живети и након физичке смрти и осећа благодат, онда у чему је страхота физичке смрти?

За почетак да одговорим на ово. Сви светитељи ипак чекају пуноћу. Сви светитељи ипак чекају "васкрсење мртвих и живот будућег века"

Па наравно да чекају пуноћу, али да би физичка смрт била ужасна, тј самим тиме и одвојеност тела и душе онда би они морали да созрецавају више нелагодно стање него благодат пре него наступи васкрсење мртвих. Међутим они созрецавају благодат иако не потпуну, јер ће потпуна благодат наступити са васкрсењем. Ону ужасност коју су они победили је управо онтолошка вечна смрт, која их неће докачити, а самим тиме што су зарадили и вечан живот, зарадили су и физичку бесмртност. То је поента.

[Иван]

Дакле може се разговарати о сасвим другачијој природи Адама и Еве пре пада, али не може се говорити о другачијој природи васионе, неорганске материје, биљака и животиња које нас окружују.

Што не рече одмах.

Природа својим сменама не умире. Али је она падом исто претрпела. Тј. природа трпи Адамовим избором јер је Адам био задужен за њу као свештеник. Тако барем кажу.

Шта?

Данас видимо у смислу уништења природе од стране људске цивилизације. Но нисам мислила на то.

Али шта трпи? То би ме јако интересовало, шта то творевина трпи?

Па не знам колико пута сам покушао да замислим предадамовски свет осим човека. Дакле ако је Адам био бесмртан, и ако је природа уживала бесмртност, да ли то значи да се није могао утопити? Да ли то значи да није било вулкана у то време, и да није могао упасти у вулкан и истопити се....Ајде рецимо да је ходао водом као Христос, или да се вода раздвајала као Мојсију, па је газио по сувом. Ајде рецимо да му вулканска лава није могла ништа као ни Христу када се вазнео па рецимо ако је на свом "путу до небеса" прошао мало кроз васиону па му сунчева радијација није нимало нашкодила...Да ли то значи даље да у бесмртном стању Адаму ниси могао одрубити главу да си имао неко сечиво? Да ли би се то сечиво отупило у моменту замаха, или би се поломило неком унутрашњом силом? Изузимамо то да га животиње нису напале јер су биле добре и послушне, али шта зар није било отровних биљака или је то израсло тек са падом? Откуд аресник, цијанид и друге отровне твари јесу се оне појавиле пре пада и после пада? Ако хипотетички гледамо, нека је постојао арсеник у време Адама, и да се он случајно нагутао тог арсеника, да ли би умро ако до тад није згрешио још? Па сигурно да не би, али не по моћима своје природе, него због благодати Божије која је била на њему. Како објаснити смртоносну радијацију у свемиру, да нема те смртоносне радијације, не би ни сунце могло да сија...зато кажем ова творевина је оваква каква јесте, и не креће се она ка неком ништавилу, него напротив еволцуијом чак може да покаже да се она креће ка неком одређеном циљу, а то је баш човек, као круна свега.

А шта мислиш нпр. да је то услед непосредног дејства благодати Божије? Има ли шта што је Богу немогуће?

Уопште не видим никакво зло ако претпоставимо да је по Божијем промислу сва творевина кренула од најпростијег елемента да еволуира на крају са човеком. Чак шта више ја овде немам проблем мада се еволуционистима то не свиђа да кажем, да еволуција може бити у свему осим човеку, који је на крају еволуцтиног циклуса створен од праха земљаског и псотављен да буде свештеник над творевионом, и да је уживао благодат. Али Адам није створен од не зна неке божанске твари, него управо од те творевине која је била пропадљива. Зато када је изгубио благодат када је згрешио, остављен је са силама сопствене природе која су онда почеле да се крећу ка смрти.

Ето баш брат Ђунис каже о другачијој природи свега пре и после и каже да је то иста творевина, само се падом покренуо потенцијал смрти. Каже да тај потенцијал смрти није од Бога...Е ја питам од чега је? Ћелије нестаре зато што их убија нека именента стварност која се зове смрт, него зато што се временом троше више него што могу да се регенеришу. Да ли је могућност да се глава одруби последица оштрине некакве смрти, или је то због меканости нашег врата? Када би нам врат био од челика, да ли би могли да га одрубимо замахом мача? Не би наравно...

Волим да употребљавам зидарске аргументе, па би зато питао брата Ђуниса, да ли се зграда руши због земљотреса или због лоше конструкције? Ако се руши због земљотреса, како то да када се појави земљотрес јачине 7,8 степени по рихтеру у Хаитију страда 100.000 људи, а исти такав земљотрес када се појави у Лос Анђелесу нико не страда осим што буде причињено мање штете? Па сигурно да је због сигурне градње, а не земљотреса. Или зид који није омалтерисан, а само је направљен од наслаганих цигала, да ли ће се он лако срушити ако га мало чукнеш? Хоће. Стави људску природу уместо зида, и Божију благодат уместо малтера. Оно што је Адам био пре пада је омалтерисан зида, оно што је постао после пада су само наслагане цигле, лако рушиве.

Мени је пример знатно једноставнији, можда чак и не захтева сликовитост. Потенцијал смрти није од Бога нити може бити од Бога. Од Бога може бити само стварност живота и потенцијал бесмртност. "u koji dan okusiš s njega, umrećeš" јесте упозорење на последице које наступају у случају избора постојања ван Бога. А то је заправо враћање у непостојање, смрт (и духовну и телесну, пошто је човек и духовно и телесно биће). Бог каже: "на теби је да одабереш начин постојања, а ја те добронамерно и пун љубави упозоравам на последице избора који би те одвео од Мене. Нећу те Ја кажњавати смрћу, јер Ја те волим, него ти указујем да ван Мене који сам Живот, нема Живота". Ван Бога не постоји неко други који је Живот, а који би Адаму дао вечно постојање ван Бога... Нема таквог. Нема. Јер је само један Бог.

Оно што хоћу да кажем, је да су свети Оци беседили да човек није створен ни смртан ни бесмртан, него је позван да ту бесмртност заради као своју. Он је добио бесмртност на почетку, и та бесмртност је надживљавала његову природу која је имала потенцијал пропадљивости, јер је Бог предвиђао да ће човек да згреши.

Не, није Бог уградио ту "капислу". Потенцијал за смрт јесте могућност која се остварује када се постојање жели остварити мимо Бога и супротно од Бога.

Згрешивши човек је отпао од благодати и изугбио ту бесмртност, и остао са природом која не може сама по себи да живи. Физичка смрт је можда човечанству послије које заблудело у паганизам, и незнабоштво изгледала страшна, али са Христом се она показала само као привремена мера како би човек био избављен од горе ствари, а то је пакао.

"Смрћу смрт уништи"... Нама сада физичка смрт није толико страшна јер "чекамо васкрсење мртвих", јер је Христос победио смрт...

[Rade-IUS]

Тј. остати у индивидуалности, у оквирима своје природе.

U kojoj nas je Bog stvorio!!da ne bi bio tiranin po recima Akvilia..i sad nash greh je sto tu prirodu u kojoj smo stvoreni nismo prevladali!!iposledice tog ne pravladavanja nije nista drugo do smrt i stradanje milijarde milijarda stvorenja!! s tim sto ona razumna koja nisu to uspela bice mucena bicem Bozije ljubavi u vekove vekova???koja  metafizicka ironija i cinizam!! to je sve znao Bog ljubavi i pored tog saznanja kako  ce sloboda tvorevine kroz Adama da se ispolji on ipak stvara svet u vodenici smrti jer "zakon" ontologije ne da drukcije  ..i najzad  uskace u istoriji da bi se samo izabrani vitezovi slobode spasili...To se zove Pirova pobeda..Nezrelost i neodgovornost..sebicnost.. sadomazohizam...

Vas argument je na ovaj prigovor to je tvoj problem sto shvatas ljubav na idealisticki nacin..ne nego je ovo gore

Bozija ljubav  greengrin

Али шта трпи? То би ме јако интересовало, шта то творевина трпи?

Оно што хоћу да кажем, је да су свети Оци беседили да човек није створен ни смртан ни бесмртан, него је позван да ту бесмртност заради као своју. Он је добио бесмртност на почетку, и та бесмртност је надживљавала његову природу која је имала потенцијал пропадљивости, јер је Бог предвиђао да ће човек да згреши. Згрешивши човек је отпао од благодати и изугбио ту бесмртност, и остао са природом која не може сама по себи да живи. Физичка смрт је можда човечанству послије које заблудело у паганизам, и незнабоштво изгледала страшна, али са Христом се она показала само као привремена мера како би човек био избављен од горе ствари, а то је пакао.

JUstinijane na tvok komentar na moj post o fizickoj smrti odg ti je Djunis...

a Za tebe pitanje je kada bi  ti neko dao vlast da stvoris svet harmonije i ljubavi a da je put do te harmonije  takav da do izgradnje tog sveta moralo bi milijarde milijarda stvorenja   da strada umre okusi ne bice..zatim da jedno bice  bez kojeg ne bi moglo da bude harmonije odbije tu harmoniju  i uvede jos vece stradanje  pa pokusas da posle nekog vremena spasis ceo svet ali i pored toga broj nespasenih bude recnikom apokalipse "kao pesak morski' koji ce vecno da s muce!!!A imas vlast da odlucis kako da stvoris svet tako i da odustanes

PItanje za tebe (mozae i za Velju,Akvilia Ivicu sve..)??da li bi stvorio svet po tu cenu????????????da li  ljubav  moze to da uradi

Veruj mi lepsi je ateizam  i budizam od takve Bozije ljubavi.

ps savet Pre nego sto krenete neku ideju Boga da propovedate prvo dobro razmislite..

[Aquilius Cratus]

Sve sto ne ide ka Zivotu, ide ka nezivotu tj. smrti. Za zivotinje i biljke pre Adama, telesna smrt=ontoloskoj smrti. A ti kazes da ih je Bog u to uveo? Vrlo zanimljivo...

Besmislica koja lezi na velikom broju logickih gresaka i laznih dilema.

Kada Bog kaze sta On jeste dakle kaze da je On Zivot time govori o tome na koji nacin On postoji.

To NIKAKO ne implicira na koji nacin priroda postoji niti iz kakvog nacina postojanja priroda krece ka njemu.

Dakle prva katastrofalna logicka greska.

Druga besmislica je da bioloska smrt= ontoloska smrt. Tacno je definisano da u hriscanstvu ontoloska

smrt NIJE neprebivanej u prostoru dakle vracanje u nebice nego nepostojanje licnosnog odnosa sa Bogom.

Iz toga jasno sledi da samo slobodna licnost, covek koji je ikona Bozija, moze da ostvari ontoloski zivot. A posto

su biljke i zivotinje i sva stvorena priroda postajali daleko pre coveka one su od samog svog pocetka bile ontoloski mrtve. Nije bilo nijedne slobodne licnosti koja bi ih uvela u opstenje sa Bogom.

Obavezno prouci sta je Slippery slope posto to ponavljas skoro u svakom postu

http://en.wikipedia.org/wiki/Slippery_slope

Hajde, navedi mi jos straw man primera za mene molim te? Bas da vidim zasto koristis to "jos jedan"?

Gde je Slippery slope tu je i strawman.

Smrt je itekako fundamentalno pitanje. I to je svedocanstvo Crkve tokom svih ovih 2.000 godina. Posto ti tvrdis suprotno, daj mi jednog svetog oca koji ce potkrepiti tvoje tvrdnje...

Ontoloska smrt, ontloska NE bioloska.

GLedajuci danas, svako zivo bice u sebi ima osnovni instikt za prevladavanje smrti, bilo kao jedinke bilo kao vrste. Svaka smrt rastavlja nekad jedinstveno bice. Svaka smrt je neodvojiva od patnje.

Da takvi su mehanizmai stvorene prirode. Kakve to veze ima sa time da li je tvorevina umirala pre coveka ili ne.

Bog koji to gleda ravnodusno kao C'est la Vie nije onaj Bog koji se pojavio pre 2.000 godina medju nama i ukazao nam da On brine i o vrapcima i poljskim ljiljanima... "BOG NIJE STVORIO SMRT I NE RADUJE SE PROPASTI ZIVIH"

Sta reci osim,  greengrin prstgore.

Rekao je da ni jednog vrapca nece zaboraviti u ehsatonu kad dodje do sveopsteg vaskrsenja

stvorene prirode. Nije u istorji zaustavio umiranje vrabaca i ljiljana nego je ponovo uveo liturgiju

u istoriju da bi mogli nastaviti tamo gde je Adam stao. U resavanju ontoloske smrti, uspostavljanju

licnosngo odnosa sa Bogom.

Ti svoje psihologizme, sablaznjavanja i nesvidjanja projektujes na Boga i opet kroz Slippery slope izvlacis

naopake zakljucke.

Naravno da se Bog ne raduje sto tvorevina umire bioloski ali one nece to da rasi na nacin kako bi mi to

isfantazirali. On postoji kao Ljubav i zajednica slobode i On nece to da resi kao siledzija da nasilno bez

slobodne zajednice sa prvosvestenikom tvorevine jer nije despot. Isto tako nece da resi kao egocenstirsta

da tvorevinu ucini netruleznom samu po sebi jer bi time stvorio jos jednog Boga pored sebe i naglasio da

odbija zajednicu sa njime.

Dakle cak i kad postavimo to smesno pitanje zasto bi Bog ovo ili ono ostavimo se svojim fantazija i

sablaznjavanja.

Nikada covek vestacki nece steci besmrtnost. Svaka naucna besmrtnost je smesna sve dok taliban moze da ti tako besmrtnom odsece glavu i rastvori je u sumpornoj kiselini, cisto da spreci naucnike-istocnike besmrtnosti, da te opet sastavljaju tako besmrtnog...

Batali vise s tim primerima...

Wow, nakon sto si demosntrirao katastoralno nepoznavanje nauke i naucnih cinjenica ti imas obraza

da izadjes sa ovakvom tvrdnjom.

Moguce je prevazidji i to talibansko sumporisanje naucno tehnoloski i tek kako je moguce. To je stvar

prirode coveka, neurobiologije. Isto ce transhumanizam da omoguci ljudima da imaju netrulezna tela

tako ce kognitivne nauke i neurobioloski inzenjering da omoguci takav preobrazaj prirode ljudkse svesti

koji ce eradikovati svako biolosko umiranje.

Ovo sve naravno pod uslovom da politika i ekonomija obezbede barem linearan ako ne eksponecijalan

progres nauke i tehnologije. Ali sustian je ta da je biolosku smrt moguce prevazici i bez Boga.

To nam jasno govori da bioloska smrt uopste NIJE kljucni problem i tragedija naseg palog postojanja nego

samo njegov krajnji nus produkt.

Ljudi koji bi naucno tehnoloski zadobili netruleznost i besmrtnost bili bi idalje MRTVI ONTOLOSKI. Zasto? Pa zato

sto ne bi imali licnosni odnos sa Bogom. Ne bi Boga prepoznali kao svog Oca, kao licnost u zajednici ljubavi.

Evo tu se vidi do kakavih katastrofalnih gresaka se moze doci kad se ne razlikuje LICNOST od PRIRODE.

P.S Nema sanse da se ja manim dokazanih empirijskih cinjenica koja jasno opisuju realnost nase

stvorene prirode. Ako je tebi prijatno da ignorises iste izvoli ali nemoj mene terati na to.

Pa , po tebi ispada da je tvorevina umirala cak i kada se Adam pojavio sa svojom koadamitskom bratijom, a pre nego sto su pogresili...

Ni po meni, ni po tebi ni po Jeleni ni Ani nego prema naucnim empiriskim cinjenicama i po tome

na koji nacin je prvosvestenik tvorevine trebao da uvede stvorenu prirodu u besmrtnost. Kroz

postepeno liturgisanje i ostavarivanje licnosnog odnosa sa Bogom.

Ti opet iste linkove kao i pre?

Ne znam zasto to radis? MOzda mislis da su u medjuvremenu na linkovima rekli nesto novo sto ide u prilog tvojim tvrdnjama? Sumnjam...

Nije pitanje da li je pre bilo ili nije nego sta je receno u klipu.

Stovrena priroda je stovrena tako da NEMA ZAJEDNICU SA BOGOM.

vladika Ignjatije

-Ono sto nema zajednicu sa Bogom nema sanse da ne bude podlozno truljenju i umiranju.

- Zajednicu sa Bogom nema sanse da ostvari dok se ne pojavi slobodna licnost, ikona Bozija, koja

moze da je uvede u zajednicu slobode sa Bogom.

- Dakle sve do pojave coveka tvorevina je 300% umirala.

- Sveti oci su smatrali da je priroda u sebi sadrzala "nesto" sto ju je cinilo da ne truli. Medjutim sveti oci

NISTA nisu znali o tome kako priroda ZAISTA funkcionise. Oni stu to pretpostavili. Sve sto su oci pisali

o njima dostupnom delu prirode se ispostavilo da je FUNDAMENTALNO NETACNO. Sto jasno govori o

tome da to sto su oci bili tajnovidci nije moglo da ima pomogne da vide kako priroda zaista funkcionise

i kako se ponasal u prirodi.

 Dakle nakon sto si pored katastrofalnog nepoznavanja nauke i naucnog metoda pokazao isto tako katastrofalno ne razlikovanje elementarnih teoloskih pojmova (smrt, ontoloska smrt, centralno pitanje domostroja spasenja).

Ja moram da te pitam sa kojim pravom ti uopste tvrdis da si kompetentan za odredjivanje koje naucne cinjenice su "kompatibilne" sa teologijom kad imas pogresno shvatanej i nauke i teologije?

I sa kojim pravom dosadjujes ljudima ovde da ti odgovaraju na besmislena pitanja?

[Rade-IUS]

Druga besmislica je da bioloska smrt= ontoloska smrt. Tacno je definisano da u hriscanstvu ontoloska

smrt NIJE neprebivanej u prostoru dakle vracanje u nebice nego nepostojanje licnosnog odnosa sa Bogom.

Iz toga jasno sledi da samo slobodna licnost, covek koji je ikona Bozija, moze da ostvari ontoloski zivot. A posto

su biljke i zivotinje i sva stvorena priroda postajali daleko pre coveka one su od samog svog pocetka bile ontoloski mrtve. Nije bilo nijedne slobodne licnosti koja bi ih uvela u opstenje sa Bogom.

to je tacno.ali na tvoju zalost time je Hriscanstvo objasnjavalo  postojanje smrti u svetu To je njen ontoloski odg na fenomen smrti.na iskustvo smrti.i to svidelo se tebi ili ne -bioloske.koja cepa psihosomatsko jedinstvo covekove licnosti..dakle fenomen smrti je posledica slobodnog izbora Adama coveka  a ne Boga u suportnom covek nije odgovoran za postojanje smrti u svetu vec Bog. to je ucenje hriscanstva.zato je  Hristos je dosao da povrati stvari kako? da ostvari zajednicu sa Bogom-ontoloska pobeda(koji je izgubio Adam) i sta onda da  pobedi biolosku smrt- zauvek...ne moras da kazes da je cinjenica da je bilo smrti oduvek.zato i kazem teologija i evolucija contradicio in adjecto

evo sta je smrt za evoluciju:

7. Smrt

Evolucija je odgovorna za nastanak smrti. Ne za svaki njen vid, jer živa bića umiru zbog nesreća poput izgladnjivanja ili povreda. Ali, postoji još jedna vrsta smrti kod koje ćelije a možda čak i čitavi organizmi odabiraju uništenje zbog koristi koje ono donosi nekoj većoj celini. Drugim rečima, smrt je evoluciona strategija.

Ovo je najočiglednije po mnoštvu programiranih ćelijskih smrti ili apoptoze, mehanizma za samouništenje koji postoji u svakom višećelijskom organizmu. Na ruci imate pet prstiju jer su ćelije koje su živele između njih umrle kada ste bili embrion. Embrioni zavise od ćelijske smrti – kada bi se apoptoza blokirala, razvoj bi postao ugrožen. Da nije smrti, ne bismo se ni rodili.

Ljudske ćelije neprestano nagomilavaju mutacije koje prete organizmu. Ali, nadzorni sistemi - poput onog koji podrazumeva protein p53, po imenu „čuvar genoma“ - primećuju skoro sve takve greške i naređuju pogođenim ćelijama da počine samoubistvo.

Programirana ćelijska smrt ima središnju ulogu u svakodnevnom životu. Utiče na stvaranje zaštitnog sloja naše kože od mrtvih ćelija. Kada imuni sistem istrebi neku infekciju, suvišna bela krvna zrnca vrše samoubistvo da bi omogućili upali da splasne.

Očigledno je da organizmi imaju koristi od žrtvovanja određenih ćelija. Ali, evolucija je možda uticala i na oblikovanje smrti čitavih organizama. Ćelije svih viših organizama počinju da stare, što na kraju dovodi do smrti samog organizma. To je u neku ruku još jedan vid zaštite od nekontrolisanog rasta.

Je l sad jasno da je TE&teologija nelogicna konstrukcija?

[Aquilius Cratus]

@Rade

Dinosaurusi su imirali pre pojave coveka. Dakle nije bilo jos onoga ko bi mogao da izabere pogresno ili ispravno.

Kada ces prestati sa logickim greskama?

[Благовесник]

Kada Bog kaze sta On jeste dakle kaze da je On Zivot time govori o tome na koji nacin On postoji.

To NIKAKO ne implicira na koji nacin priroda postoji niti iz kakvog nacina postojanja priroda krece ka njemu.

Iz toga jasno sledi da samo slobodna licnost, covek koji je ikona Bozija, moze da ostvari ontoloski zivot.

A posto su biljke i zivotinje i sva stvorena priroda postajali daleko pre coveka

one su od samog svog pocetka bile ontoloski mrtve.

Nije bilo nijedne slobodne licnosti koja bi ih uvela u opstenje sa Bogom.

Ово што си рекао потврђује Прва Књига Мојсијева,

која нам на првим страницама открива да:

- природа је створена ни из чега,

- и та природа даје СВОЈ ,,живот" животињама и свему што је настало пре настанка човека.