Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Благовесник]

* На слици није отац Јоил  4chsmu1

[Eniz]

Jel ovo slika onoga iz filma :Gospodar prstenova?Dobar film, pogledajte ga! 4chsmu1

[Аурор]

Хајде сада сви да поставимо себи једно питање - Да ли је постојао програм по коме је  одређени сперматозоид требао оне ноћи да оплоди јајну ћелију да би се касније родио Јеремија?

И када је баш један тај један од хиљаде  сперматозоида успео да оплоди јајну ћелију,

то још увек није значило да ће да се роди Jеремија!!!!  Тек кад се сперматозоид докопао јајне ћелије, почела је ,,коцка" - јер треба с њом да помеша свој генетски материјал!

Постоји безброј могућих начина за то и избор у себи не носи никакву унапред одређену сврху комбиновања гена, тј.  гени немају појма шта ће да настане њиховим мешањем,

они не знају да треба да створе Јеремију.

То апсолутно ничим није било одређено и никако није било програмирано.

Obična gomila gluposti. Klasična genetika opisuje kako funkcioniše nasleđivanje i kombinovanje.

Pa još je Gregor Mendel ustanovio da se u principu radi o ŠANSAMA.

Ako ti otac ima braon oči a majka plave ti onda po njegovim opšteprihvaćenim pravilima nasleđivanja, pošto su plave oči recesivna osobina imaš 25% šanse da imaš plave oči. Dakle definitivno ne postoji BEZBROJ načina kombinovanja genetskog materijala.

Kako misliš "TO APSOLUTNO NIČIM NIJE BILO ODREĐENO"?

Shvataš li ti da svaki spermatozoid u sebi nosi APSOLUTNO ISTI GENOM?

Samo je pitanje slučaja kada je kombinovanje u pitanju.

Tu je slučaj, nije slučaj u tome koji će spermatozoid da oplodi jajnu ćeliju.

Kako misliš "GENI NEMAJU POJMA ŠTA ĆE NASTATI NJIHOVIM MEŠANJEM"?

Geni određuju šta će nastati spajanjem dve polne ćelije.

[Juan Valdez]

Дарко, ако гени све одређују, да ли су онда два једнојајчана близанца иста особа?

[Аурор]

Дарко, ако гени све одређују, да ли су онда два једнојајчана близанца иста особа?

Naravno da geni ne određuju SVE.

Ti blizanci možda budu imali istu kosu, oči a možda i ne.

Nisam ni sam siguran za jednojajčane blizance.

[mirjanap]

@Djunis

Kako ti vidis resenje tog problema koji sam naveo?

Како ја видим решење?

Решење не сме ни на који начин да доведе у питање ниједну од следећих чињеница:

1. Бог је створио свет и подарио живот свим живим бићима и човеку. Он није створио смрт.

2. Бог воли човека.

3. Бог је човеку даровао слободну вољу.

Нешто да додам на тему слободе.

Наиме слобода са којом су живели Адам и Ева (а можда и коадамити са њима ... ???) јесте искључиво у потврди ДА Богу. Није постојало Не. Дакле није у питању слободна воља коју ми данас знамо типа хоћу нећу.

ПРВО НЕ коју је изговорио Адам јесте зрно, клица кварења, новина звана пад. Како се ово осипање, пад одвијао у природи не знамо. Ту заиста нема везе има ли или нема коадемита. Јер квар је ушао. Као зрно трулежи које онда заражава све около.

Може се поставити питање како је могуће да један Адам зарази св остале (уколико их је упоште било). Али то је сад питање заједнице. Не мора бити да је обавезно неко паппско прејемство у питању. Као што је и однос Адам и Ева питање брака. Није Адам био нека будала па да га Ева тек тако навуче преко змије на пад. У питању је тајна брака. Може бити да је и код Адамовог НЕ Богу питање тајне заједнице људи и творевине будући да су пре стања пада могли бити у вези нама незамисливој, блиској и љубави пуне. Није било индивидуализма нама познатог уз који иде и слободан избор хоћу нећу, људска права и сл.

На овај начин ТЕ не мора да буде у супротности са библијом све и да има коадемита??

Можда и грешим  0442_feel

Ја лично нисам луда за ТЕ из других разлога.

[Иван]

@Djunis

Kako ti vidis resenje tog problema koji sam naveo?

Како ја видим решење?

Решење не сме ни на који начин да доведе у питање ниједну од следећих чињеница:

1. Бог је створио свет и подарио живот свим живим бићима и човеку. Он није створио смрт.

2. Бог воли човека.

3. Бог је човеку даровао слободну вољу.

Нешто да додам на тему слободе.

Наиме слобода са којом су живели Адам и Ева (а можда и коадамити са њима ... ???) јесте искључиво у потврди ДА Богу. Није постојало Не. Дакле није у питању слободна воља коју ми данас знамо типа хоћу нећу.

ПРВО НЕ коју је изговорио Адам јесте зрно, клица кварења, новина звана пад. Како се ово осипање, пад одвијао у природи не знамо. Ту заиста нема везе има ли или нема коадемита. Јер квар је ушао. Као зрно трулежи које онда заражава све около.

Може се поставити питање како је могуће да један Адам зарази св остале (уколико их је упоште било). Али то је сад питање заједнице. Не мора бити да је обавезно неко паппско прејемство у питању. Као што је и однос Адам и Ева питање брака. Није Адам био нека будала па да га Ева тек тако навуче преко змије на пад. У питању је тајна брака. Може бити да је и код Адамовог НЕ Богу питање тајне заједнице људи и творевине будући да су пре стања пада могли бити у вези нама незамисливој, блиској и љубави пуне. Није било индивидуализма нама познатог уз који иде и слободан избор хоћу нећу, људска права и сл.

На овај начин ТЕ не мора да буде у супротности са библијом све и да има коадемита??

Можда и грешим  0110_hahaha

Ја лично нисам луда за ТЕ из других разлога.

Пази, Миро, опет наилазиш на проблем избора једног вс заједница, на шта сам већ указивао Аквилиу (али и Меденица је то причао). Некако, тешко је премостити ту потребу за саборним (сви појединци) "Амин". Није Ева пала по аутоматизму зато што је Адам пао (што је опет Аквилио помињао). Не. Ева је пала, зато што је и она учинила лични избор и свој избор потврдила ("нисам ја, змија ме наговорила"). Свако од нас позван је ипак да пружи одговор као личност. "Симоне, сине Јонин, љубиш ли ме" (Јован 21, 15)"

Не знам. Можда би било боље да додатно појасниш своје размишљање.

[mirjanap]

Ја нисам сигурна да сам у праву.

Овде сам се ослонила на могућност мистерији заједнице. А она ми је пала на памет од тајне брака између Адама и Еве јер не могу да замислим (мисао ми не допушта) ситуацију у којој би Адам рекао Не предлогу Евином типа "ајд жено не блебећи" илити се Ева успротивила Адаму и тиме један од њих отишао у пад а други не. Ради се о браку, заједници, а верујем и са свом творевином у коме није индивидуализиран сваки поједниначно. Ради се о томе да није ни постојао поједниначни сиказ на таква егзестенционална стања као што је одговор Творцу, Оцу типа Не. Тога није било.

Верујем да и то Не није дошло "референдумом", ако ме разумеш. Оно је ушло као новост исказивања слободне воље. Новост где пре свега пада сама слобода на ниво "слободне воље избора". До тада она није имала такав исказ, није била таква слобода.

На другој теми сам написала следеће

„Човек је слободан, јер је он образ Божанске слободе;: зато он има могућност да бира. Међутим, Преп. Максим Исповедник види несавршенство управо у нужности избора , слободна воља је неизбежна последица пада. Воља престаје да буде интуитивна и постаје дискурзивна; насупрот овоме, савршени човек одмах следи за добром, он је изнад избора.“

Ето тако улази међу људе, или међу Адама и Еве нов начин изказивања слободе и као негација исте те слободе. И такво зрно неодољиво трује и шири се као болест међу људима (Адам/Ева) и узима свој данак. Од тога сви разбољевају.

Хоћу да кажем да је све једно Адам Ева или још по који ... тј. хоћу да кажем да је климаво да се ТЕ руши на коадамитима.

Узгред, занимају ме ти коадамити. Испада да су они неопходни ТЕ. Али да ли је то стварно тако?

Ја се питам може ли се ТЕ покрстити као што  је то учињено са грчком филозофијом?

Друга су данас времена и други су породи ТЕ. ...

[mirjanap]

Једно офф питање.

Зашто је у средњем веку црква толико инсистирала да је земља равна?

Шта јој је ту сметало?

Заиста ме занима. 89898989898989

[Иван]

Ја нисам сигурна да сам у праву.

Овде сам се ослонила на могућност мистерији заједнице. А она ми је пала на памет од тајне брака између Адама и Еве јер не могу да замислим (мисао ми не допушта) ситуацију у којој би Адам рекао Не предлогу Евином типа "ајд жено не блебећи" илити се Ева успротивила Адаму и тиме један од њих отишао у пад а други не. Ради се о браку, заједници, а верујем и са свом творевином у коме није индивидуализиран сваки поједниначно. Ради се о томе да није ни постојао поједниначни сиказ на таква егзестенционална стања као што је одговор Творцу, Оцу типа Не. Тога није било.

Верујем да и то Не није дошло "референдумом", ако ме разумеш. Оно је ушло као новост исказивања слободне воље. Новост где пре свега пада сама слобода на ниво "слободне воље избора". До тада она није имала такав исказ, није била таква слобода.

На другој теми сам написала следеће

„Човек је слободан, јер је он образ Божанске слободе;: зато он има могућност да бира. Међутим, Преп. Максим Исповедник види несавршенство управо у нужности избора , слободна воља је неизбежна последица пада. Воља престаје да буде интуитивна и постаје дискурзивна; насупрот овоме, савршени човек одмах следи за добром, он је изнад избора.“

Ето тако улази међу људе, или међу Адама и Еве нов начин изказивања слободе и као негација исте те слободе. И такво зрно неодољиво трује и шири се као болест међу људима (Адам/Ева) и узима свој данак. Од тога сви разбољевају.

Хоћу да кажем да је све једно Адам Ева или још по који ... тј. хоћу да кажем да је климаво да се ТЕ руши на коадамитима.

Mислим да св. Максим не говори о тој слободној вољи, већ гномичкој вољи. Нека ме исправе браћа богослови ако грешим, али гномичка воља може се укратко дефинисати као слобода избора у условима непотпуне, oграничене информисаности. Тј. имам слободу избора, али стање у којем вршим избор је такво да ја нисам у потпуности свестан тога шта је добро за мене. Следити вољу Божију значи истовремено изабрати оно што је најбоље за себе. Проблем гномичке воље је у томе што ми не знамо увек шта је добро за нас, а тиме су често наши избори противни не само нашем добру него и вољи Божијој.

Зашто Христос није био суочен с проблемом гномичке воље? Зато што је он Богочовек, по природи потпуни Бог и и потпуни човек, са свим енергијама и вољама (хтењима) које две природе носе.

Христос је као човек увек чинио што најбоље за себе као човека, јер је, будући Бог, знао увек шта је добро за човека, односно у сваком тренутку знао је шта је воља Божија.

Гномичка воља је одлучивање у условима оптерећености грехом. Грех нас одваја од Бога. Грех нам замагљује поглед на оно што је добро за нас.

Чини ми се да се понекад испушта тај тренутак могућности покајања који су имали Адам и Ева. Бог је обојма, али ПОЈЕДИНАЧНО, дао могућност да кажу да су погрешили. Библијско сведочанство нам указује да су последице погрешног избора наступиле тек тог његовог потврђивања.

Узгред, занимају ме ти коадамити. Испада да су они неопходни ТЕ. Али да ли је то стварно тако?

Ја се питам може ли се ТЕ покрстити као што  је то учињено са грчком филозофијом?

Друга су данас времена и други су породи ТЕ. ...

Еволуциона нужност је постојање великог броја припадника хипотетичких предака људи. У погледу настанка човка, ту су генерално две могућности:

Могућност 1: Бог целу заједницу од N хипотетичких хоминида претвара у људе

Могућност 2: Бог од заједнице N хипотетичких хоминида узима само два примерка и претвара их у људе

Проблеми код сваке од еволуционих могућности:

Могућност 1: Слобода избора или, боље рећи, насиље над слободом избора

Могућност 2: Постојање хипотетичких животиња које су изгледом исте као и људи, али нису људи. Плус, што из тога произилази, парење првобитног пара људи (и њиховог потомства) са тим животињама (јер би, по претпоставци, били генетски исти.

А свакој од могућности, односно теорији еволуције, заједничка су још два проблема:

1) Бог као творац и узрок смрти и пропадљивости живог света и творевине

2) Значајно временско претпостојање људског тела људској души

[mirjanap]

А свакој од могућности, односно теорији еволуције, заједничка су још два проблема:

1) Бог као творац и узрок смрти и пропадљивости живог света и творевине

2) Значајно временско претпостојање људског тела људској души

Схватам твоје аргументе.

Но ово ми није јасно. Како то да је узрок пропадљивост? И ово под 2. нисам схватила.

Постоји код Достојевског у приповетци "Сан смешног човека" опис на који начин он квари целу заједницу (да не препричавам сада целу причу). Као и опис заједнице у љубави. Али добро. Није догматика али причамо слободно. 

[Иван]

А свакој од могућности, односно теорији еволуције, заједничка су још два проблема:

1) Бог као творац и узрок смрти и пропадљивости живог света и творевине

2) Значајно временско претпостојање људског тела људској души

Схватам твоје аргументе.

Но ово ми није јасно. Како то да је узрок пропадљивост? И ово под 2. нисам схватила.

Oво под један сам упростио, пошто је реч о крајњем закључку. О чему се ради? Еволуциона претпоставка јесте да је живи свет постојао готово милијарду година пре појаве човека. Е сад, тај живи свет се рађао, умирао, јеп, пио, ловио, био ловљен. Дакле, по еволуционој теорији, смрт је постојала и пре греха Адамовог.

Циљ је постојање у заједници љубави са Господом. А шта је грех него промашај циља? Бог је извор живота.  Ако је Бог живот и извор живота, онда је кретање од Бога, заправо кретање од живота, тј кретање у неживот, односно смрт. Зато се и каже у Св. Писму "Јер је плата за грех смрт, а дар Божији је живот вечни у Христу Исусу, Господу нашем." као и " Зато као што кроз једпога човека уђе у свет грех, и кроз грех смрт, и тако смрт уђе у све људе, пошто сви сагрешише.".

Ако би се прихватила еволуциона теорија, то значи да смрт као начин постојања је била чињеница чак и пре Адамовог пада. И не само смрт, већ и патња живих створења. Да ли то онда значи да је Бог створио живи свет који је од самог старта у кретању које је од Бога, супротно од Бога? Да ли то значи да је Бог узрок смрти и пропадљивости?

"Бог није створио смрт, и не радује се погибији живих"

Ово нису моје тезе, већ нешто што сам нашао код светих отаца:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8913.msg277434.html#msg277434

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,8913.msg277474.html#msg277474

Додао бих и текст св. Григорија Паламе:

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/SabraneBesede_SvGrigorijePalama/SabraneBesede_SvGrigorijePalama31.htm

31. Беседа

Изговорена на (литији) одржаном првог дана августа

1. Бог није створио смрт, и не радује се погибији живих (Прем. Солом. 1, 13). Ако Господ није створио смрт и није виновник свих тегоба које прате смрт, откуда онда код нас немоћи, болести и остале недаће од којих потиче и смрт? Одакле долази и сама смрт? Она је последица наше првобитне непослушности Богу и нашег преступања заповести коју нам је Бог дао, од греха наших прародитеља у рају. На тај начин и болести и немоћи и разноврсно бреме искушења происходе од греха, јер смо се услед греха оденули у "кожну одећу", тј. у ово болешљиво, смртно и многострадално тело, и прешли у овај привремени и пропадљиви свет, осуђени да живимо острашћеним животом, преиспуњеним многим несрећама. Дакле, овај кратак и тегобан пут, на који је грех извео људски род, уистину јесте болест, чија је крајња тачка и завршетак смрт.

2. Бог не само да није створио смрт, него је и спречавао њено појављивање. Пошто је човека створио као живо биће са слободном вољом, Он не би њу (смрт) могао спречити а да самим тим не наруши Своје дело, јер би нам одузео слободу коју нам је Он дао да владамо собом. Међутим, Он је у Својој премудрости и доброти пронашао начин како да човека упозори на смрт и да у исто време у потпуности сачува слободу његове воље. Како је Он то учинио? Чим га је створио и оживео, Он му је дао савет који је у себи садржао бесмртност. Нарочито наглашавајући овај живототворни савет, дао му је облик заповести и јасно предсказао да ће у случају преступања ове животоносне заповести уследити смрт, али не толико смрт тела, колико смрт душе, због чега и говори оном пару наших прародитеља: У онај дан у који окусите од дрвета познања добра и зла, смрћу ћете умрети (1. Мојс. 2; 16-17). Обратите пажњу на то да им Он не говори у облику наредбе: у онај дан, када окусите, умрите. Његова наредба је почетак постојања свега, као што је казано: Он рече (нареди), и постадоше (Пс. 32; 9). Он, међутим, није наредио смрти да постане, него је предсказао да ће се она појавити због преступа, говорећи: "Немојте окусити од тог дрвета; у онај дан у који окусите, умрећете" да, држећи се савета и бежећи од преступа, не бисмо били подвргнути смрти. Да је Он то говорио о смрти душе, а не о смрти тела, види се из тога што они телом нису умрли оног дана када су окусили са забрањеног дрвета.

....

12. Сада би требало да проучимо и размотримо оно што се тиче телесне смрти: шта је њен узрок, пошто ни ову врсту смрти није створио Бог, будући да је Он Сами Живот, пуноћа Живота и Узрочник сваког вида живота, било у времену или у вечности, а особито оног вечнопостојећег и божанског. Бог, значи, није створио ни дао ни телесну смрт, нити је наредио да настане. Ако, дакле, ни ту смрт није створио Бог и ако Он није узрочник телесних болести, откуда онда код нас телесне немоћи и болештине? И откуда уопште смрт тела? Откуда уопште и сама смрт? Слушајте пажљиво, и разумите: духовна змија, која је зачетник зла, након што је на самом почетку пришла злу, лишила се добра и истинског живота и била их је праведно лишена, јер се прва од њих и уклонила. Тако је постала мртав дух, али не по природи (тј. По суштини) пошто смрт (мртвило, умртвљавање) нема своју природу (суштину) као такву, него она потиче од одбацивања истинског Живота. Не наситивши се сопственом жудњом за злом, она је постала дух који обманом доноси смрт и тако, авај, и човека учинила саучесником своје умртвљености.

13. Поставши, противно вољи Творца, једномислени са сатаном и свукавши са себе од Бога озарене светле и животоносне одежде, наши су прародитељи, авај, и сами постали духовно мртви, као што је и сатана. Пошто сатана није само мртав дух, него и дух који усмрћује оне што му се приближе, и како саучесници његове умртвљености имају тело којим је смртоносни савет спроведен у дело, они су и своја тела предали умртвљавању и умртвљујућим духовима смрти. Човеково тело би се одмах распало и претворило у земљу, да му није - одржаваном Промислом и јачом силом Онога Који једном речју све носи - одложено испуњење пресуде. Он је, како што смо рекли, задржао и одложио пресуду о смрти тела и дубином мудрости и човекољубља тако ју је тада савршио да је њено испуњење у будућности сачувано за Њега. Он није рекао Адаму: "Пошто си јео од дрвета, од којег сам ти забранио да једеш, врати се у оно од чега си постао", него је, дајући, између осталог и оцену овог живота, додао: Јер си земља и у земљу ћеш се вратити, не наређујући него предсказујући и допуштајући и праведно не спречавајући оно што је требало да се догоди. Видите ли да ни телесна смрт не потиче од Бога, него од греха и душе која је починила грех, и од змије која нас је на превару уграбила? Према томе, и телесне болести потичу од греха.

....

[mirjanap]

Схватам

Заправо аргумент је

Ако би се прихватила еволуциона теорија, то значи да смрт као начин постојања је била чињеница чак и пре Адамовог пада. И не само смрт, већ и патња живих створења. Да ли то онда значи да је Бог створио живи свет који је од самог старта у кретању које је од Бога, супротно од Бога? Да ли то значи да је Бог узрок смрти и пропадљивости?

Е сад још ми нешто разјасни па да легнем на миру.

На форуму се говорило да је по учењима отаца Адам створен за развој, као дете, тек за настанак и да је одмах пао, такорећи по стварању. Тада имамо рајско стање само као "старт" временски период који је оку науке недохватљив. Сем вери и библијском откровењу. Тада би могли да уметнемо ТЕ а да не оптужимо Господа за смрт. Наиме Човек је створен као крај, круна, затим грех па потом пут биолошког и нама познатог пута "развоја" човека. Потом долази Спаситељ да од овакве судбине спасе свет и тада почиње Нови Завет, нова ера, који води човека према Царству Небеском.

А? Зашто овде не може да се стрпа ТЕ и да се не наруши библијско откорвење да је смрт последица греха.

(Једино што се не може стрпати развој човека од Бога па надаље као пад и еволуциона теорија од старта према развоју човека нагоре (већ је примећено јако добро))

Ја само покушавам да будем поштена према ономе што је речено у вези ТЕ и да избегнем суд на основу антипатије--симпатије према њој.

О ТЕ се много говорило на свим форумима, Колико год да се прича увек нешто и промакне. Изгледа да се понављамо, али, нека...

[Rade-IUS]

Pozdrav za sve.Brate Djunise celu temu sam iscitao.Potpuno razumem tvoje teskoce u uklapanju TE&Pravoslavn teologije..Sa akvilijem sam se prepucavo celo leto.I bukvalno ISTU  vrstu argumentacije mu iznosio..isto kao i ti po hiljadu puta  ga vracao na problem..Sto je najgore i drugi ljudi su se navijacki ubacivali..ali mnogo ostrasceno..i na zalost sve besplodno...To je bilo na verujem-u.Ako hoces mozes pogledati.http://forum.verujem.rs/index.php?topic=16257.165

Evo sta kaze sv.Justim Poopvic o odnosu Evolucije i Pravoslavne teologije:

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

ПИСМА

15. БОГОЧОВЕЧАНСКА ЕВОЛУЦИЈА

Предраго ми чедо у Господу,[1]

Желиш да ти одговорим на питање којим се бави "Богословски кружок": Може ли се научно поимање еволуције света и човека помирити са предањским Православним осећањем и сазнањем? Какав је став Отаца у том погледу? Постоји ли уопште потреба за тим помирењем?

- Укратко: Новозаветна антропологија стоји и пада са Старозаветном антропологијом. Сво Еванђеље Старога Завета: човек - икона Божја; сво Еванђеље Новога Завета: Богочовек - икона човека. Небеско, божанско, бесмртно, вечно, неизменљиво човечје и човечно је у човеку икона Божја: боголикост. Та боголикост човекова бића унакажена је добровољним грехом човековим, његовим савезом са ђаволом кроз грех, и последицу греха смрт. Бог зато и постао човек: "да свој паки обновит образ истљевшиј грјехми".[2] Бог зато и постао човек, и остао у човечанском свету као Богочовек, као Црква, да би човеку == икони Божјој дао сва потребна средства, како би унакажени боголики човек помоћу светих тајни и светих врлина у Богочовечанском телу Цркве узрастао: ,,У човека савршена, у меру раста висине (= пуноће) Христове". - То је богочовечанска еволуција човека, то богочовечанска антропологија. Циљ боголиког бића човековог: постепено постати "савршен као Бог" Отац, постати "бог по благодати", богочовек по благодати: постићи обожење, обогочовечење, охристовљење, отројичење. По светим Оцима: "Бог постаје човек, да би човек постао Бог".

- Међутим, такозване "научне" антропологије не признају уопште боголикост човекова бића. Оне самим тим априори одричу богочовечанску еволуцију човекова бића. Ако човек није икона Божја, онда је Богочовек и Његово Еванђеље - неприродно за таквог човека, и механичко, и неостварљиво. Богочовек Христос је робот, и ствара роботе. Богочовек је насилник, јер хоће да на силу од човека створи биће "савршено као Бог". Уствари, то је и законичка утопија, илузија, неостварљив "идеал". На крају свих крајева. то је бајка и скаска. - И још: ако човек није боголико биће, онда је и сам Богочовек непотребан. Јер научне еволуције не признају ни грех, ни Спаситеља од греха. У овом земаљском свету "еволуције" све је природно, нема места за грех. Зато је и смешно говорити о Спаситељу и спасењу од греха. In ultim linea: све је природно: и грех, и зло, и смрт. Јер, ако све еволуцијом долази човеку, и даје се, онда шта се то има спасавати у њему, пошто ничег бесмртног и непролазног нема у њему, већ све од земље, земно, земљано, и као такво - пролазно, трулежно, смртно. У таквом свету "еволуције" нема место ни Цркви, која је тело Богочовека Христа. Теологија пак која своју антропологију заснива на теорији "научне" еволуције није друго до contradictio in adjecto. Уствари, то је теологија без Бога, и антропологија без човека. Није ли човек бесмртна, вечна и богочовечна икона Божја, онда су све теологије и све антропологије - бесмислена лакрдија и трагична комедија.

Ваш отац Јустин

Na ovo pismo sam naleteo neopsredno posle te letosnje prepirke u kojoj sam  "smarao" sve pravoslavne evolucioniste u pravo sa ovom boldovanom i crvenom sintagmom pravoslavlje i evolucija conradictio in adjecto...

Problem br. 1  TE&Pravoslavlja.je teodiceja.(moralno opravdanje) Boga kao Tvorca sveta evolucijom.argument evolucionista je tvoj problem je sto ti se ne svidja.. je stavljanje glave u pesak.Jer je evolucija masinerija smrti..i reci da je Bog ljubav  a da milijardugodisnje stradanje stvorenja ima opravdanje u nekom visem cilju je pravljenje od boga jezuite:cilj opravdava sredstvo...Sto je sve samo ne pravoslavno...Pitanjem stradanja bavio se Dostojevski posebno u legendarnoj Pobuni u Braca Karamazovima.A to Pitanje Ivana Karamazova bratu iskuseniku Aljosi da li bi izgradio svet na suzici jednog deteta.Aljosa je rekao ne.A Ivan Zato vracam ulaznicu za  tu harmoniju Bogu..To je ono sto evoluciniisti ne mogu da shvate.Ateizam je moralni otpor coveka takvom stvaranju.jer cena Preskupa!Jos kad dodamo tome i vecni pakao za stvorenja koji nisu uspeli da pobede sebicnu prirodu i kojoj su stvoreni evolucijom.onda imao preko puta sebe Neku Silu koja je zastrasujuca cudljiva koja nikom ne polaze racune koja gazi preko krvi svojih stvorenja da bi dosla do svog cilja...tema o kojoj diskutujemo je veoma veoma teska...bolje bi bilo da nase vladike se bave ovakvim temama...Crkva je 2000 g negovala jednu KONZISTENTNU(kolko tolko)  sliku sveta izgradila svoje pojmove  objasnjenja ali je nauka to surovo dovela u pitanje...narvno ima i Crkba svoju argumentaciju i naucno neobjasnjive cinjenice...ali poenta je mislim da je spoj evolucije i teolgije skoro sasvim nemoguc a da se teologije skroz ne promeni..ali  cak i  u tom slicaju ostaje problem teodiceje koji je neresiv...

evo da dva klipa gde nailazimo na kanibalizam medju zivotinjama???

i  klip u kome vidimo uzasan model evolucionistickog sistem postojanja("borba za opstanak")

"svijet je ovaj sostav paklene ne sloge" Iguman Stefan-G. Vijenac  )

kao spojiti ovo  sa Hristovom ljubavi koja je sve ovako od pocekta stvorila...(Jos ga Sveto Pismo naziva Jagnjetom..) ja zaista ne znam.

[Аурор]

Evo, sad sam počeo da se bavim molekularnom biologijom, klasičnom humanom genetikom i genetičkim inženjeringom. Evo ovako, gen ima u suštini delove od kojih se sintetišu proteini i delove od kojih se ne sintetišu proteini - to su egzoni i introni. Introni imaju neke druge funkcije - prikazuju evoluciju nas kao jedinke i obično se posle faze transkripcije odstrane na neki način, da vas ne zamaram time.

Ali često se desi da se ne odstrane - pa se sintetišu oni delovi gena koji za to nisu namenjeni pa se desi da ljudi imaju jako izražen repni region ili da imaju dlake po celom telu, deformišu im se stopala ili nešto slično.

Sa obzirom na to da je TE jedna gnusna laž, kako se ove stvari mogu objasniti?

Ne razumem, koliko dokaza treba da se da da ne bi bilo nikakve dileme?