Поставите питања везана за еволуциону биологију

[Juanito]

пре 9 минута, Кратос рече

šimpanze i lemuri su nusprodukt tog genetskog experimenta

Нису једини нуспродукт...

[Аристарх]

пре 23 минута, Avocado рече

I tu piše sledeće:

Su said the study in no way suggested that Asians were smarter than other humans.

“Scientific research has found no evidence, none at all, to support the existence of intellectual difference among races,” he said.

Ево преведох цели "научни" текст на гоогле транслате

Природна селекција популација источне Азије фаворизовала је генетске мутације које доводе до већег мозга, према новој студији кинеских истраживача који нису нашли сличне преференције у Европи или Африци.

Студија је открила ново свјетло о контроверзном питању које је више десетљећа збунило научницима: зашто је просјечни азијски мозак већи од просјечног европског или афричког?
Највеће истраживање о величини мозга на свету, које су амерички научници пре три деценије користили са више од 20.000 савремених људских лобања из целог света, открили су да је просјечан лобањски волумен међу источним Азијама био 1.415 кубичних центиметара, у поређењу са 1.362 за Европљане и 1.268 за Афричане .
Кинески истраживачи сугеришу да ултразвук може имати будући потенцијал за лечење поремећаја мозга

Следеће студије су потврдиле те резултате. Међу њима је прошле године приказана анкета о магнетном резонанцу која је утврдила да су источни Азијци имали виши кранијални свод, што је омогућило њиховим лобањама да уграде већи мозак.
Истраживачи су предложили читав низ хипотеза да објасне разлике, а неки сугеришу да живјети у хладној клими може довести до повећања величине мозга, јер би у таквим условима бољи мозак био бољи у одржавању константне температуре у свом језгру , где је највише размишљало.
Међутим, климатска теорија није могла у потпуности објаснити разлике у величинама мозгова људи који живе на истим географским ширинама, попут Кинеза и Европљана.
Скенирање мозга. 
Кинески истраживачи рекли су да би ген који се зове ЦАСЦ5 - један од осам регулисања величине људског мозга - могао пружити више трагова. За разлику од већине других гена, који су такође регулисали величину мозга мајмуна или раних људских врста као што су денисованци и неандерталци, генетске мутације ЦАСЦ5 у Хомо сапиенс су релативно младе, а настају само након што су наше врсте напустиле Африку између 50.000 и 100.000 година.
Истраживачи, на челу са професором Су Бингом из Кунминг института за зоологију Кинеске академије наука, упоређивали су ЦАСЦ5 мутације у различитим популацијама по први пут.
Пронађали су "високу фреквенцију" од четири мутације уско повезане са повећаном величином мозга међу популацијама источне Азије, укључујући кинеске, јапанске и монголске. Али такве мутације ретко су се десиле у Европи или Африци.
Мистерија зехања: научници сугеришу да је то доказ већег мозга

"На нивоу популације, наши резултати сугеришу избор ЦАСЦ5 у популацијама источне Азије, што изгледа да даје предност већем обиму сиве материје у мозгу", рекли су истраживачи у раду објављеном у часопису Хуман Генетицс крајем прошлог мјесеца. "Насупрот томе, није било сигнала избора у Европљанима и Африцима."
"Управо због чега се то догодило није било потпуно јасно", додали су.
Осим климе, друге снаге које су могле да подстакну такав избор обухватају друштвену структуру и културне преференције, рекао је Су ове недеље у Соутх Цхина Морнинг Посту, додајући да је таква теорија у овој фази била чиста спекулација.
"Прецизни одговори захтевају даља истраживања", рекао је.
Уметнички утисак о мозгу у акцији. Фото: Схуттерстоцк
Су је рекао да студија ни на који начин није указивала на то да су Азије биле паметније од других људи.
"Научно истраживање није нашло никакве доказе, никако да подржи постојање интелектуалне разлике између раса", рекао је он.
Међутим, научници су се генерално сложили да су људи уложили значајне жртве у замјену за повећану величину мозга, рекао је Су.
Мозак је потрошио пуно енергије, а већи мозак је отежао и одводио ресурсе из остатка тела, што је довело до многих проблема, као што је смањена физичка снага. Европљани су генерално били већи и јачи од Азијаца, рекао је Су, али је физичка разлика повезана с величином мозга захтијевала даљу истрагу.
Кинески научници се суочавају са загонетком због чега су људи оштри од животиња са већим мозговима

"Одабир Дарвинаца се и данас може наставити, али мислим да ће разлика у величини мозга између трка на крају нестати због широко распрострањене генетске размене која се данас дешава широм свијета", рекао је он.
Антрополог са седиштем у Пекингу рекао је да се студија бави важним, али осјетљивим питањем у еволуцији човека.
"Налази могу да изазову расистичку дебату", рекао је антрополог, који је тражио анонимност.
Подаци у студији такође показују високу фреквенцију генетских мутација које се јављају у популацијама јужне Азије, који су живјели у топлијој клими, а антрополог је рекао да би било интересантно истражити да ли се Дарвин позитивна селекција фаворизира већим умовима.
Ако је тако, може се закључити да су мозгови порасли, јер се људи ширију даље од Африке.

Добар документарац који приказује Западну теорију тога питања, на енглески језик од еугенике, конфучијеве филозофије па до данас.

Ја ову причу која је половином чињеница и половином теорија, не узимам здраво за готово, сматрам да је генетика чудновата твар.

[Avocado]

пре 44 минута, Кратос рече

I te različite sekvence su im dale kakve osobine koje su ih razlikovale od homosapiensa?Drugim rečima kada nađemo neki fosilni ostatak kako znamo da je to baš neandertalac a ne homosapiens i obratno?

Po specifičnim razlikama u anatomiji... guglaj...

 

пре 44 минута, Кратос рече

I ovo drugo mislim da nije tačno zbog tkzv. junk DNK-a a ,,junk,, je jer mi pojma nemamo da li ima neku funkciju a možda je i ima a mi to još nismo otkrili....

To što ne znamo još uvek da li junk DNK ima neku funkciju ne znači da ne znamo kakav je junk DNK (koji nizevi nukleotida su u pitanju).

 

[Tumaralo.]

пре 10 часа, Avocado рече

Kad kažeš "prevelik procenat", u odnosnu na šta je prevelik? Jel ima neka teorija koliko bi zaista trebalo da imaju procenata gena neandertalaca ako su se mešali sa njima pre 40k godina?

Pa bilo bi ga samo u tragovima ako i toliko ako tokom 40 000 godina ne bi dolazilo do friške isporuke neandertalskih gena. xD

Prvi potomci-mešanci bi imali 50-50 gena nasleđenih od neandertalaca i homosapijensa? Onda neandertalaci, iz nekog razloga, naprasno izumreše,  onda ovi mešanci nastaviše da se rasplodnjavaju sa homosapijensima tako da svaka generacija ima duplo manje neandertalskih gena od prethodne i tako 100 000 puta.

пре 10 часа, Avocado рече

Postoje genetske razlike između ljudskih grupa, samo što ne možeš da te razlike da grupišeš po boji kože. U okviru svake od ljudskih "rasa" postoje veće razlike nego između tih "rasa".

What is Lewontin's fallacy?

Bilo kako bilo, primetno je da se kriterijumi po kojima se vrši klasifikacija rasa u životinjskom carstvu ne primenjuju kod ljudi..

Ali izgleda da forenzičari često prave fikciju da ljudske rase postoje kako bi izvršili konkretan zadatak od životnog značaja , npr. kada na osnovu butne kosti identifikuju o kojoj rasi je reč. Takođe i lekari često prave takvu fikciju kada neke lekove pripisuju ili ne pripisuju zavisno od "rasne" pripadnosti pacijenta.

 

 

[Млађони]

пре 9 часа, Avocado рече

Mlađo, promašuješ poentu... ovo nema veze sa rasizmom niti borbom protiv istog... ljudske rase u socijalnom/kulturološkom smislu svakako postoje... ljudi dele/prepoznaju/identifikuju se po boji kože... to je tako i biće tako bez obzira da li ćemo poštovati i voleti jedni druge ili se mrzeti po ovom kriterijumu... ali to nema veze sa biologijom...

Da pokušam i da vizuelno predstavim ono što sam prethodno napisao o tome da su biološke razlike unutar ljudskih "rasa" (naročito "crne rase") veće nego između tih "rasa".

Ako bi nacrtali nekakvo "drvo života" u smislu genetskih karakteristika i porekla, mada posebno i važno napominjem da je ono samo uslovno kod rasa pasa i kod ljudi jer postoji tzv. horizontalni transfer gena tj. moguće je razmnožavanje između udaljenih grana (za razliku od toga kad crtamo drvo života za vrste), ono bi kod pasa izgledalo otprilike ovako (nacrtah na brzinu) i svaka rasa bi bila jedna grančica na tom drvetu:

Da crtaš drvo života za vrste, šimpanza i bonobo (koje pominješ) bi bile dve susedne grančice na jednoj grani, najbliže jedna drugoj u odnosu na sve ostale grančice, ljudi bi bili grana blizu... otprilike ovako (ovo drvo je manje detaljno od prvog, jer su i psi jedna grančica, zamisli samo kao da ono prvo drvo zumirano na jednu grančicu ovog drugog drveta na kojem su psi):

Međutim, kada bi isto to hteo da nacrtaš za sve ljude, da uzmeš u obzir poreklo kao i specifičnost sličnosti i razlika među njima (dakle malo je detaljnije drvo, zumirano na granu na kojoj su samo ljudi)... i da obeležiš rase... to bi izgledalo ovako:

Da li primećuješ problem tj. razliku u konceptima?

A posebno uzmi u obzir da je kod ljudi uvek postojala razmena gena između svih ovih grana i nemaš takvu izolaciju u daljem razmnožavanju kao kod rasa pasa ili podvrsta neke vrste u prirodi, te je ovo drvo baš uslovno nacrtano... tj. ne oslikava valjano realnost... jer su sve ove grane višestruko međusobno isprepletane ali to ne mogu da ti sad crtam...

 

 

Primecujem generalno problem ali ja bih da se drzim simpanzi kada te ovo pitam:
Da crtaš drvo života za vrste, šimpanza i bonobo (koje pominješ) bi bile dve susedne grančice na jednoj grani, najbliže jedna drugoj u odnosu na sve ostale grančice, ljudi bi bili grana blizu... 

Zasto? Na osnovu cega? U cemu je razlika izmedju simpanzi i bonobo poja ne postoji izmedju crnca i belca pa su grana blize? Ja nit sam strucnjak za genetiku niti za zivotinje ali mi stvarno ne deluje da je razlika izmedju simpanzi i bonobo veca nego izmedju belaca i crnaca. Razumem koncepte ali mi ne deluje da su razlike tako precizne. 

Opet ovo pricam onako na oko stvarno nemam pojma o tome ali mi ne deluje kao da je bas istina. 

[Avocado]

пре 6 часа, Tumaralo. рече

Pa bilo bi ga samo u tragovima ako i toliko ako tokom 40 000 godina ne bi dolazilo do friške isporuke neandertalskih gena. xD

Prvi potomci-mešanci bi imali 50-50 gena nasleđenih od neandertalaca i homosapijensa? Onda neandertalaci, iz nekog razloga, naprasno izumreše,  onda ovi mešanci nastaviše da se rasplodnjavaju sa homosapijensima tako da svaka generacija ima duplo manje neandertalskih gena od prethodne i tako 100 000 puta.

Mene uvek fascinira kada neko pomisli da može da obori teoriju koju iznose ozbiljni naučnici koristeći samo najosnovnija znanja (u ovom slučaju znanjem aritmetike) koja ima i neko sa osnovnom školom, tj. bez pominjanja bilo kakvog podatka koji iziskuje ozbiljno znanje o oblasti o kojoj priča... jel ti zaista misliš da to što si smislio, da je tačno, ne bi nikom drugom na planeti Zemlji palo na pamet osim tebi? To je baš toliko genijalna misao da se niko toga nije setio? Ni jedan naučnik ili profesor biologije ne ume da sabira, oduzima, množi i deli procente?

Za početak, i matematički si omanuo, jer ti zapravo računaš šta bi se desilo da je nastao samo jedan jedini potomak-mešanac (50% homo s. gena) koji se zatim razmnožava isključivo sa "čistokrvnim" homosapiensima (100% homo s. gena), imajući u svakoj generaciji samo jednog potomka koji se dalje razmnožava isključivo sa "čistokrvnim" homosapiensima. Samo u toj varijanti je tvoja računica tačna, tj. svaka generacija ima duplo manje homo n. gena od prethodne... 

A šta ako ih ima više i ako imaju više potomaka i ako se i mešanci tj. njihovi potomci međusobno razmnožavaju?

Tvojom "logikom" (koja računa samo jednog "mešanca" unutar ogromnog broja "čistokrvnih") bi veoma brzo u odnosu na sadašnji trenutak trebalo da nestanu svi homo n. geni jer ih današnji "mešanac" ima samo 1-4%, a ne 50% kao onaj prvi. Problem je što u realnosti danas većina evropljana ima 1-4% homo n. gena, pa je zapravo velika verovatnoća da će i većina njihovih potomaka imati 1-4% gena.

Što se tiče biologije, problem sa tvojim rezonovanjem je što varijacije gena ne opstaju u populaciji nasumično. Nasleđivanje je nasumično, ali prirodna selekcija nije nasumična. Geni koji daju veće šanse za preživljavanje imaju veće šanse da budu dalje preneti... pa ova tvoja "računica" nema baš mnogo smisla.

Ovo u najkraćim crtama, na prvu loptu i sa limitiranim znanjem i biologije i matematike mogu i ja da primetim.

P.S. Inače su priče o procentima istih gena dosta diskutabilne jer se često računaju različite stvari ali to je posebna priča...

Цитат

What is Lewontin's fallacy?

Naziv Edvardsovog rada u kojem Edvards pokušava da objasni da je Levontin napravio logičku grešku, a zapravo sam pravi logičku grešku jer potpuno promašuje Levontinovu poentu.

 

Цитат

Bilo kako bilo, primetno je da se kriterijumi po kojima se vrši klasifikacija rasa u životinjskom carstvu ne primenjuju kod ljudi..

Na osnovu čega si to primetio? Koji to tačno kriterijum primenjujemo na klasifikaciju rasa među ostalim životinjama, a ne primenjujemo kod ljudi?

Mensčini da sam upravo na primeru braon čivava-braon doga i Pigmej-Masai demonstrirao da zapravo pobornici ideje o ljudskim rasama prave sasvim drugačije kriterijume kod ljudi u odnosu na životinje.

 

Цитат

Ali izgleda da forenzičari često prave fikciju da ljudske rase postoje kako bi izvršili konkretan zadatak od životnog značaja , npr. kada na osnovu butne kosti identifikuju o kojoj rasi je reč. Takođe i lekari često prave takvu fikciju kada neke lekove pripisuju ili ne pripisuju zavisno od "rasne" pripadnosti pacijenta.

Ne, već pobornici ideje o rasama često prave straw-men tj. raspravljaju se sa fiktivnim sagovornicima koji šatro tvrde da ne postoje nikakve razlike između ljudi, da geografsko poreklo nema nikakvog uticaja na distribuciju različitih varijacija gena i da usled toga forenzičari ne mogu da utvrde nečije geografsko poreklo i slično...

Ali šta da se radi... kad na prave argumente pravih sagovornika nemaš odgovor, valjda jedino straw-men preostaje.

Okolnost da forenzičari mogu da na osnovu DNK ili neke kosti identifikuju da osoba najverovatnije ima crnu boju kože, ne znači da postoji "crna rasa"... forenzičari na osnovu istih okolnosti mogu da utvrde da je osoba najverovatnije Skandinavac, pa to i dalje ne znači da su Skandinavci posebna rasa ljudi.

 

[Avocado]

пре 6 часа, Млађони рече

Primecujem generalno problem ali ja bih da se drzim simpanzi kada te ovo pitam:
Da crtaš drvo života za vrste, šimpanza i bonobo (koje pominješ) bi bile dve susedne grančice na jednoj grani, najbliže jedna drugoj u odnosu na sve ostale grančice, ljudi bi bili grana blizu... 

Zasto? Na osnovu cega? U cemu je razlika izmedju simpanzi i bonobo poja ne postoji izmedju crnca i belca pa su grana blize?

Razlika je (uprošćeno) u tome što su razlike između ljudi različitog geografskog porekla i različite boje kože daleko manje nego između šimpanze i bonoba. Šimpanza i bonobo imaju različit genom tj. imaš više gena koje (u različitim varijacijama) ima svaka* šimpanza, a nema ni jedan* bonobo i obrnuto....

* ovo je takođe uslovno rečeno radi pojednostavljenja jer je i nakon odvajanja ove dve vrste bilo međusobnog razmnožavanja iako ne baš mnogo pa ima šimpanzi koje imaju po neki gen bonoba i obrnuto... kao što ljudi imaju neke gene neandertalaca... ali se može primetiti da ih originalno nisu imali.

Sa druge strane razlike između gena ljudi su tako male da možeš da kažeš da nemaju različite gene, nego iste gene u različitim varijacijama (opet pojednostavljeno rečeno)... možeš da kažeš da postoji poseban genom ljudi, poseban genom šimpanzi i poseban genom bonoba. To ne znači da svaki čovek ima potpuno isti niz nukleotida (onda bi bili klonovi) već se podrazumeva da u okviru tog genoma postoji mnogo različitih varijacija. Međutim ne možeš da izvučeš genom belca ili genom crnca. Tako nešto ne postoji. Osim boje kože, između različitih grupa ljudi imaš samo razlike u učestalosti varijacija.

Takođe, nemoj da te kod šimpanze i bonoba zbunjuje to što mogu da se razmnožavaju i daju plodno potomstvo, pa da misliš da su ista vrsta. Nije to prava i potpuna definicija vrste jer onda bi lav i tigar bili jedna vrsta. Definicije vrste su inače malo fluidne i problematične. Najčešće se koristi Mayr-ova definicija (groups of actually or potentially interbreeding natural populations, which are reproductively isolated from other such groups) mada i ona ima nedostataka. Šimpanza i bonobo, kao i lav i tigar su različite vrste jer jesu reproduktivno izolovani, ne vide jedni druge kao istu vrstu tj. jednostavnije rečeno neće da se pare (iako mogu) osim u ekstremnim situacijama.

Nemoj da zaboraviš da je cela taksonomija naš pokušaj da klasifikujemo (stavimo u posebne fioke) nešto što inače nije u posebnim fiokama već predstavlja kontinuum... koncept rasa (u odnosu na sve životinje) je isto tako naša fikcija u pokušaju da klasifikujemo realnost... ali problem sa ljudskim "rasama" je što se ne uklapaju ni u takvu fikciju... prosto, ono što su ranije ljudi mislili o biološkim osnovama za postojanje ranijih rasa nije tačno i ono što kod ljudi nazivamo "rasama" ne bismo ni kod jedne druge životinje nazvali različitim rasama.

[cloudking]

пре 7 часа, Avocado рече

Nemoj da zaboraviš da je cela taksonomija naš pokušaj da klasifikujemo (stavimo u posebne fioke) nešto što inače nije u posebnim fiokama već predstavlja kontinuum... koncept rasa (u odnosu na sve životinje) je isto tako naša fikcija u pokušaju da klasifikujemo realnost... ali problem sa ljudskim "rasama" je što se ne uklapaju ni u takvu fikciju... prosto, ono što su ranije ljudi mislili o biološkim osnovama za postojanje ranijih rasa nije tačno i ono što kod ljudi nazivamo "rasama" ne bismo ni kod jedne druge životinje nazvali različitim rasama.

Veoma vazan pasus pa ga treba ponoviti.

[Bokisd]

Kada bi neko mogao da prevede ove rasprave na malo 'razumljiviji' jezik ( za nas koji bas ne razumemo sve detalje ),.....taj, bi pobedio u raspravi....( iako, mozda i nije  u pravu...   )

[Tumaralo.]

пре 6 часа, Avocado рече

ozbiljni naučnici..

Ma nemoj. Taj kriterijum "ozbiljnog naučnika" ne zadovoljava ni Džejms Votson kad se ne uklapa u tvoju ideologiju.

 

[Avocado]

пре 3 минута, Tumaralo. рече

Ma nemoj. Taj kriterijum "ozbiljnog naučnika" ne zadovoljava ni Džejms Votson kad se ne uklapa u tvoju ideologiju.

Ne znam odakle ti ta ideja... Džejms Votson je izuzetno ozbiljan naučnik... po svemu sudeći je loš čovek, ali je svakako ozbiljan naučnik.

Otkud on sad u priči? Jel on možda izneo teoriju da je nemoguće da imamo 1-4% neandertalskih gena ako su oni izumrli pre 40.000 godina, zato što bi im se procenat prepolovio u svakoj generaciji?

[Tumaralo.]

пре 5 часа, Avocado рече

Ne znam odakle ti ta ideja... Džejms Votson je izuzetno ozbiljan naučnik... po svemu sudeći je loš čovek, ali je svakako ozbiljan naučnik.

Otkud on sad u priči? Jel on možda izneo teoriju da je nemoguće da imamo 1-4% neandertalskih gena ako su oni izumrli pre 40.000 godina, zato što bi im se procenat prepolovio u svakoj generaciji?

Ne zbog toga. Ali prosto je malo verovatno da belci i azijati, bez obzira gde se nalazili na čitavoj teritoriji Euroazije, imaju toliki procenat dok afrikanci nemaju nimalo (sa izuzetkom onih koji su se mešali sa ovima relativno skoro). Jedino ako su ciljano, sprovodeći nekakav eugenski projekat, masovno spopadali neandertalce  xD  I to tako da se nije dogodilo da ostane grupa homosapijensa koja se nije uopšte mešala. A koliko možemo da  vidimo, vrste i rase u prirodi imaju tendenciju da se rasplodnjavaju izmređu sebe. S druge strane, možemo da zastupamo teoriju da se mala grupa homosapijensa mešala sa neandertalcima ali je ona opstala zbog toga što su više fit to survive. Samo, zašto bi to bilo tako? Neandertalci su izumrli, homosapijensi nisu a mix jednog i drugog koji imamo u belcima i azijatima nije ni u čemu više fit od afrikanaca.

Spomenuh Votsona jer je on izuzeno ozbiljan naučnik koji ima izuzetno različito mišljenje:

Dr Watson told The Sunday Times that he was "inherently gloomy about the prospect of Africa" because "all our social policies are based on the fact that their intelligence is the same as ours – whereas all the testing says not really". He said there was a natural desire that all human beings should be equal but "people who have to deal with black employees find this not true".

Kakav god on bio autoritet, posle ove izjave a usled stravičnih pritisaka morao je da se povuče sa rukovodećeg mesta u CSHL.

Pazi sad ovo, iz jednog članka na temu ove njegove izjave:

"...The newly formed Equality and Human Rights Commission, successor to the Commission for Racial Equality, said it was studying Dr Watson's remarks "in full" ...."

Ajd sad iskreno, kako ti ovo zvuči? Kao nekakav faking sovjetski cenzorski komesarijat!!

[Млађони]

пре 12 часа, cloudking рече

Veoma vazan pasus pa ga treba ponoviti.

Pa jeste vazan, zato ja i pitam - kako kalsifikujemo realnost. 
Gde prestaje jedna rasa a pocinje druga? 

Ja sam svestan da je to nasa neprecizna klasifikacija, ali sam takodje svestan da je realna klasificija to jest da ima NEKIH osnova u stvarnosti.

Ako izmedju dve vrste gavrana koje su slicnije nego crnac i belac - postoje razlike dovoljne da ih nazivamo drugom vrstom/rasom zasto onda nisu dovoljne razlike izmedju crnca ibelca da ih nazovemo drugom vrstom/rasom.

ja sam jako svestanda nista to nije fiksno, zato i nisam "rasista" ali mislim da rase postoje. 

 

 

[Млађони]

пре 19 часа, Avocado рече

Razlika je (uprošćeno) u tome što su razlike između ljudi različitog geografskog porekla i različite boje kože daleko manje nego između šimpanze i bonoba. Šimpanza i bonobo imaju različit genom tj. imaš više gena koje (u različitim varijacijama) ima svaka* šimpanza, a nema ni jedan* bonobo i obrnuto....

* ovo je takođe uslovno rečeno radi pojednostavljenja jer je i nakon odvajanja ove dve vrste bilo međusobnog razmnožavanja iako ne baš mnogo pa ima šimpanzi koje imaju po neki gen bonoba i obrnuto... kao što ljudi imaju neke gene neandertalaca... ali se može primetiti da ih originalno nisu imali.

Sa druge strane razlike između gena ljudi su tako male da možeš da kažeš da nemaju različite gene, nego iste gene u različitim varijacijama (opet pojednostavljeno rečeno)... možeš da kažeš da postoji poseban genom ljudi, poseban genom šimpanzi i poseban genom bonoba. To ne znači da svaki čovek ima potpuno isti niz nukleotida (onda bi bili klonovi) već se podrazumeva da u okviru tog genoma postoji mnogo različitih varijacija. Međutim ne možeš da izvučeš genom belca ili genom crnca. Tako nešto ne postoji. Osim boje kože, između različitih grupa ljudi imaš samo razlike u učestalosti varijacija.

Takođe, nemoj da te kod šimpanze i bonoba zbunjuje to što mogu da se razmnožavaju i daju plodno potomstvo, pa da misliš da su ista vrsta. Nije to prava i potpuna definicija vrste jer onda bi lav i tigar bili jedna vrsta. Definicije vrste su inače malo fluidne i problematične. Najčešće se koristi Mayr-ova definicija (groups of actually or potentially interbreeding natural populations, which are reproductively isolated from other such groups) mada i ona ima nedostataka. Šimpanza i bonobo, kao i lav i tigar su različite vrste jer jesu reproduktivno izolovani, ne vide jedni druge kao istu vrstu tj. jednostavnije rečeno neće da se pare (iako mogu) osim u ekstremnim situacijama.

Nemoj da zaboraviš da je cela taksonomija naš pokušaj da klasifikujemo (stavimo u posebne fioke) nešto što inače nije u posebnim fiokama već predstavlja kontinuum... koncept rasa (u odnosu na sve životinje) je isto tako naša fikcija u pokušaju da klasifikujemo realnost... ali problem sa ljudskim "rasama" je što se ne uklapaju ni u takvu fikciju... prosto, ono što su ranije ljudi mislili o biološkim osnovama za postojanje ranijih rasa nije tačno i ono što kod ljudi nazivamo "rasama" ne bismo ni kod jedne druge životinje nazvali različitim rasama.

NIje shifting goal post ali mozes li mi dati neki clanak (moze i novinski) koji to detaljnije objasnjava to? O razlicitom genomu.

Stvarno me zanima, jer ne verujem da je to tolika razlika u genomu izmedju bonobo i shimpanzi 
a da ne postoji genom za crnu kozu koji postoji u svim crncima.


 

 

[Avocado]

пре 3 часа, Tumaralo. рече

Ne zbog toga. Ali prosto je malo verovatno da belci i azijati, bez obzira gde se nalazili na čitavoj teritoriji Euroazije, imaju toliki procenat dok afrikanci nemaju nimalo (sa izuzetkom onih koji su se mešali sa ovima relativno skoro).

Jel ti znas gde su neandertalci ziveli?

Цитат

S druge strane, možemo da zastupamo teoriju da se mala grupa homosapijensa mešala sa neandertalcima ali je ona opstala zbog toga što su više fit to survive. Samo, zašto bi to bilo tako? Neandertalci su izumrli, homosapijensi nisu a mix jednog i drugog koji imamo u belcima i azijatima nije ni u čemu više fit od afrikanaca.

Da zanemarim to sto ti je postavka pogresna, to sto su oni izumrli ne znaci da su im svi geni less fit to survive.

Цитат

Spomenuh Votsona jer je on izuzeno ozbiljan naučnik koji ima izuzetno različito mišljenje:

Pa sta sto ima takvo misljenje?