Да ли сте се причестили?

Милан Меденица :) · Мај 11, 2010

јесам, фала isus-sinai на Милости Његовој, данас у храму светог Саве, била баш лепа Литургија са Патријархом и два епископа - Иринејем Добријевићем и Атанасијем Ракитом. 0409_feel

Искушеник · Мај 11, 2010

јесам, фала 0409_feel на Милости Његовој, данас у храму светог Саве, била баш лепа Литургија са Патријархом и два епископа - Иринејем Добријевићем и Атанасијем Ракитом. shok

isus-sinai

И +Лонгином Новограчаничким

Милан Меденица :) · Мај 11, 2010

јесам, фала 0409_feel на Милости Његовој, данас у храму светог Саве, била баш лепа Литургија са Патријархом и два епископа - Иринејем Добријевићем и Атанасијем Ракитом.

isus-sinai

И +Лонгином Новограчаничким

е јес, њега заборавих crvenilo shok

Vlatka · Мај 11, 2010

Ovo je jedino mjesto gdje se usudih i ja reci nešto o načetoj temi. Kod mene je problem isti. Ne želim se

protiviti

sveštenicima niti raspravljati ali zaista je tačno da neki sveštenici nemaju vremena za svoje parohijane i da poslije večernje službe odjure pa ti prosto bude neprijatno da ih nešto pitaš. Možda je to zato što imaju previše obaveza pa ne mogu stići svima udovoljiti? Ponekad sam i ja nezadovoljna time,dođem u Crkvu da bi se odmorila i svkodnevnice i onda i tu me dočeka ista stvar. ??? Neka mi Gospod ovo ne uzme za grijeh ali ponekad sam zaista

nezadovoljna radi takvog ponašanja. Tačno je i što se tiče ispovijesti i pričesti,najljepše

je u manastirima.Monasi imaju više vremena za nas mirjane i imaju veće smirenje. POnekad se stidim prići Svetom pričešću jer vidim da ni sveštenik baš nije za to da se više puta pričešćujemo u toku višednevnih postova a pogotovo van posta.

Čitajući knjigi "Dušekorisna knjiga o čestom pričešćivabnu Svetim Hristovim Tajnama" došla sam u dilemu.

Милан Меденица :) · Мај 11, 2010

то је добро, јер си постала свесна НЕОПХОДНОСТИ приласка путиру.

треба човек имати сталног исповедника, који ће му помоћи да прилази чешће, а ако је случај да постоји другачија пракса, треба врло смирено прихватити такво послушање.

зато што нас не спашава квантитет, него квалитет - онако како ми прилазимо путиру - кроз послушање и љубав према ближњем.

можда не би било лоше и да се свештенство упозна са овом књигом?

само, урадите то молитвено и из љубави, а не из неког погрешног мотива.

ко зна, можда се и промени пракса ...

што се тиче претрпаног свештенства обавезама, зар код вас не постоји дежурни свештеник, онај који је ту на дежурству или доступан на телефон за договор ради разговора?

иначе, што се тиче односа монаштва и свештенства према пастви, ту је увек тако јер монаси имају све време на свету, а свештенство има различите обавезе, почевши од сопствене породице и своје службе, па до опслуживања парохије и других обавеза, па одатле и та ''наспрамност'' и ''неспремност'' свештенства да чешће и дуже се обрати својим парохијанима.

искрено верујем да је лењост заиста ретка и појединачна, а не правило.

Vlatka · Мај 18, 2010

Hvala ti brate Medo na korisnim savjetima. Evo tek sada pročitah tvoj odgovor,bila sam malo u gužvi ovih dana.Ja ne zamjerim sveštenicima oni zaista imaju mnogo obaveza i to što sam ponekad nezadovoljna je najčešće moj subjektivni osjećaj i egoizam. Naravno da sveštenici imaju mnogo posla, rade u školama, brinu o parohiji i svima nama pa nije ni čudo da su uvijek u žurbi. Sveštenik u mojoj parohiji je skoro pred penzijom ali hvala Bogu zasta vitalan pa ipak pitam se kako sve stiže i najčešće je dobro raspoložen. U pravu si sa svojim komentrima. Trebamo i mi imati smirenje. Nedavno dođem u crkvu a naš sveštenik sa rukom u gipsu služi Svetu Liturgiju. Kada su ga pitali kako oče možete sa takvom rukm služiti Liturgiju a on kaže pa nisu mi usta u gipsu ako je ruka. Svako od nas bi sa takvom povredom uzeo bar 15 dana bolovanja, a naš sveštenik i dalje radi i još krstio sina moje vjenčane kume istu tu nedelju.