Да ли сте се причестили?

[Милан Меденица :)]

Nažalost,nisam a i nemam nameru da to uradim skoro.Zašto?Zato što ispovest nije ispovest već puko nabrajanje grehova.Drugo,zato što je odredjen strogi post na vodi cele nedelje,za mene je to iskreno velika glupost.Treće,nisam dostojan,niti ću ikada biti,ali ako ne osećam istinsko pokajanje zašto bi se pričestio?Četvrto,nisam se pomirio sa svim onim ljudima sa kojima jesam u svadji,što je još gore nisam im čak ni oprostio,iako se to trudim iz dana u dan bar u sebi.Peto,kad god se pomene pričešće,onda je tu gomila licemera,pogotovo uoči velikog posta koji u nedelji opraštanja kao opraštaju,a sutra dan vas čak i ne prepoznaju na ulici.Ali svejedno ipak se pričešćuju.I još nešto,najgori su ovi koji su pijetisti...lažna pobožnost...sentimentalnost.Moje vidjenje Boga je vidjenje oca koji želi i može da mi pomogne ako ja to želim.Ma koliko ja to god želeo,tu su ljudi koji jednostavno,da ne kažem ometaju svu Istinu koju Bog kao takav poseduje i deli.Šta je istina?Istina je da čak i kad pokušam da se držim,odnosno pravilnije da služim Bogu,onda to činim po sopstvenom razumu.Kad pitate sveštenika za ikakvo pravilo...Nema pravila.E onda treba da se potucaš kako bi tražio duhovnika ili eventualno pokušao da služiš Bogu po sopstvenom razumu.Da li to znači da onda treba i da se pričestim kad god hoću?Po sopstvenom razumu?Meni ispovest nije problem i toga se ne bojim,ja se bojim samo onoga što ništa ne osećam u vezi učinjenih grehova.E zato pošto i ne osećam pokajanje kako mogu da se pričestim?Čak verujem,da i ima takvih ljudi.To je istina.

можда ће ти помоћи књига из мог потписа, као и тема коју сам поставио, такође у мом потпису  1405_love

[shalom777]

Jesam juče, danas- nisam bio na Litrugiji, sjutra- hoću!0110_hahaha

[Драган]

Nažalost,nisam a i nemam nameru da to uradim skoro.Zašto?Zato što ispovest nije ispovest već puko nabrajanje grehova.Drugo,zato što je odredjen strogi post na vodi cele nedelje,za mene je to iskreno velika glupost.Treće,nisam dostojan,niti ću ikada biti,ali ako ne osećam istinsko pokajanje zašto bi se pričestio?Četvrto,nisam se pomirio sa svim onim ljudima sa kojima jesam u svadji,što je još gore nisam im čak ni oprostio,iako se to trudim iz dana u dan bar u sebi.Peto,kad god se pomene pričešće,onda je tu gomila licemera,pogotovo uoči velikog posta koji u nedelji opraštanja kao opraštaju,a sutra dan vas čak i ne prepoznaju na ulici.Ali svejedno ipak se pričešćuju.I još nešto,najgori su ovi koji su pijetisti...lažna pobožnost...sentimentalnost.Moje vidjenje Boga je vidjenje oca koji želi i može da mi pomogne ako ja to želim.Ma koliko ja to god želeo,tu su ljudi koji jednostavno,da ne kažem ometaju svu Istinu koju Bog kao takav poseduje i deli.Šta je istina?Istina je da čak i kad pokušam da se držim,odnosno pravilnije da služim Bogu,onda to činim po sopstvenom razumu.Kad pitate sveštenika za ikakvo pravilo...Nema pravila.E onda treba da se potucaš kako bi tražio duhovnika ili eventualno pokušao da služiš Bogu po sopstvenom razumu.Da li to znači da onda treba i da se pričestim kad god hoću?Po sopstvenom razumu?Meni ispovest nije problem i toga se ne bojim,ja se bojim samo onoga što ništa ne osećam u vezi učinjenih grehova.E zato pošto i ne osećam pokajanje kako mogu da se pričestim?Čak verujem,da i ima takvih ljudi.To je istina.

можда ће ти помоћи књига из мог потписа, као и тема коју сам поставио, такође у мом потпису  0203_cool

Мислиш да може литература да помогне ако човек не осећа Живога Бога ?

[Драган]

Nažalost,nisam a i nemam nameru da to uradim skoro.Zašto?Zato što ispovest nije ispovest već puko nabrajanje grehova.Drugo,zato što je odredjen strogi post na vodi cele nedelje,za mene je to iskreno velika glupost.Treće,nisam dostojan,niti ću ikada biti,ali ako ne osećam istinsko pokajanje zašto bi se pričestio?Četvrto,nisam se pomirio sa svim onim ljudima sa kojima jesam u svadji,što je još gore nisam im čak ni oprostio,iako se to trudim iz dana u dan bar u sebi.Peto,kad god se pomene pričešće,onda je tu gomila licemera,pogotovo uoči velikog posta koji u nedelji opraštanja kao opraštaju,a sutra dan vas čak i ne prepoznaju na ulici.Ali svejedno ipak se pričešćuju.I još nešto,najgori su ovi koji su pijetisti...lažna pobožnost...sentimentalnost.Moje vidjenje Boga je vidjenje oca koji želi i može da mi pomogne ako ja to želim.Ma koliko ja to god želeo,tu su ljudi koji jednostavno,da ne kažem ometaju svu Istinu koju Bog kao takav poseduje i deli.Šta je istina?Istina je da čak i kad pokušam da se držim,odnosno pravilnije da služim Bogu,onda to činim po sopstvenom razumu.Kad pitate sveštenika za ikakvo pravilo...Nema pravila.E onda treba da se potucaš kako bi tražio duhovnika ili eventualno pokušao da služiš Bogu po sopstvenom razumu.Da li to znači da onda treba i da se pričestim kad god hoću?Po sopstvenom razumu?Meni ispovest nije problem i toga se ne bojim,ja se bojim samo onoga što ništa ne osećam u vezi učinjenih grehova.E zato pošto i ne osećam pokajanje kako mogu da se pričestim?Čak verujem,da i ima takvih ljudi.To je istina.

Стрпљење Спасење .

[Милан Меденица :)]

Nažalost,nisam a i nemam nameru da to uradim skoro.Zašto?Zato što ispovest nije ispovest već puko nabrajanje grehova.Drugo,zato što je odredjen strogi post na vodi cele nedelje,za mene je to iskreno velika glupost.Treće,nisam dostojan,niti ću ikada biti,ali ako ne osećam istinsko pokajanje zašto bi se pričestio?Četvrto,nisam se pomirio sa svim onim ljudima sa kojima jesam u svadji,što je još gore nisam im čak ni oprostio,iako se to trudim iz dana u dan bar u sebi.Peto,kad god se pomene pričešće,onda je tu gomila licemera,pogotovo uoči velikog posta koji u nedelji opraštanja kao opraštaju,a sutra dan vas čak i ne prepoznaju na ulici.Ali svejedno ipak se pričešćuju.I još nešto,najgori su ovi koji su pijetisti...lažna pobožnost...sentimentalnost.Moje vidjenje Boga je vidjenje oca koji želi i može da mi pomogne ako ja to želim.Ma koliko ja to god želeo,tu su ljudi koji jednostavno,da ne kažem ometaju svu Istinu koju Bog kao takav poseduje i deli.Šta je istina?Istina je da čak i kad pokušam da se držim,odnosno pravilnije da služim Bogu,onda to činim po sopstvenom razumu.Kad pitate sveštenika za ikakvo pravilo...Nema pravila.E onda treba da se potucaš kako bi tražio duhovnika ili eventualno pokušao da služiš Bogu po sopstvenom razumu.Da li to znači da onda treba i da se pričestim kad god hoću?Po sopstvenom razumu?Meni ispovest nije problem i toga se ne bojim,ja se bojim samo onoga što ništa ne osećam u vezi učinjenih grehova.E zato pošto i ne osećam pokajanje kako mogu da se pričestim?Čak verujem,da i ima takvih ljudi.To je istina.

можда ће ти помоћи књига из мог потписа, као и тема коју сам поставио, такође у мом потпису  4chsmu1

Мислиш да може литература да помогне ако човек не осећа Живога Бога ?

знам да може, јер је то Жива Реч Јединог Човекољупца који је оставио кроз два светитеља ово сведочанство вере и свето причешће људима на спасење, отпуст и опроштење грехова.

[Милан Меденица :)]

Nažalost,nisam a i nemam nameru da to uradim skoro.Zašto?Zato što ispovest nije ispovest već puko nabrajanje grehova.Drugo,zato što je odredjen strogi post na vodi cele nedelje,za mene je to iskreno velika glupost.Treće,nisam dostojan,niti ću ikada biti,ali ako ne osećam istinsko pokajanje zašto bi se pričestio?Četvrto,nisam se pomirio sa svim onim ljudima sa kojima jesam u svadji,što je još gore nisam im čak ni oprostio,iako se to trudim iz dana u dan bar u sebi.Peto,kad god se pomene pričešće,onda je tu gomila licemera,pogotovo uoči velikog posta koji u nedelji opraštanja kao opraštaju,a sutra dan vas čak i ne prepoznaju na ulici.Ali svejedno ipak se pričešćuju.I još nešto,najgori su ovi koji su pijetisti...lažna pobožnost...sentimentalnost.Moje vidjenje Boga je vidjenje oca koji želi i može da mi pomogne ako ja to želim.Ma koliko ja to god želeo,tu su ljudi koji jednostavno,da ne kažem ometaju svu Istinu koju Bog kao takav poseduje i deli.Šta je istina?Istina je da čak i kad pokušam da se držim,odnosno pravilnije da služim Bogu,onda to činim po sopstvenom razumu.Kad pitate sveštenika za ikakvo pravilo...Nema pravila.E onda treba da se potucaš kako bi tražio duhovnika ili eventualno pokušao da služiš Bogu po sopstvenom razumu.Da li to znači da onda treba i da se pričestim kad god hoću?Po sopstvenom razumu?Meni ispovest nije problem i toga se ne bojim,ja se bojim samo onoga što ništa ne osećam u vezi učinjenih grehova.E zato pošto i ne osećam pokajanje kako mogu da se pričestim?Čak verujem,da i ima takvih ljudi.To je istina.

Стрпљење Спасење .

оће и спасење и стрпљење без исповести и причешћа, само га ти учи погрешно  4chsmu1 4chsmu1 greengrin

[Драган]

Nažalost,nisam a i nemam nameru da to uradim skoro.Zašto?Zato što ispovest nije ispovest već puko nabrajanje grehova.Drugo,zato što je odredjen strogi post na vodi cele nedelje,za mene je to iskreno velika glupost.Treće,nisam dostojan,niti ću ikada biti,ali ako ne osećam istinsko pokajanje zašto bi se pričestio?Četvrto,nisam se pomirio sa svim onim ljudima sa kojima jesam u svadji,što je još gore nisam im čak ni oprostio,iako se to trudim iz dana u dan bar u sebi.Peto,kad god se pomene pričešće,onda je tu gomila licemera,pogotovo uoči velikog posta koji u nedelji opraštanja kao opraštaju,a sutra dan vas čak i ne prepoznaju na ulici.Ali svejedno ipak se pričešćuju.I još nešto,najgori su ovi koji su pijetisti...lažna pobožnost...sentimentalnost.Moje vidjenje Boga je vidjenje oca koji želi i može da mi pomogne ako ja to želim.Ma koliko ja to god želeo,tu su ljudi koji jednostavno,da ne kažem ometaju svu Istinu koju Bog kao takav poseduje i deli.Šta je istina?Istina je da čak i kad pokušam da se držim,odnosno pravilnije da služim Bogu,onda to činim po sopstvenom razumu.Kad pitate sveštenika za ikakvo pravilo...Nema pravila.E onda treba da se potucaš kako bi tražio duhovnika ili eventualno pokušao da služiš Bogu po sopstvenom razumu.Da li to znači da onda treba i da se pričestim kad god hoću?Po sopstvenom razumu?Meni ispovest nije problem i toga se ne bojim,ja se bojim samo onoga što ništa ne osećam u vezi učinjenih grehova.E zato pošto i ne osećam pokajanje kako mogu da se pričestim?Čak verujem,da i ima takvih ljudi.To je istina.

Стрпљење Спасење .

оће и спасење и стрпљење без исповести и причешћа, само га ти учи погрешно  :group111: :229229229: 0203_cool

Нисам ја ни рекао без исповести и причешћа, видиш да човек каже да је његово садашње стање такво да не може да се исповеди и причести, у том сам контексту рекао. Надам се да може да се моли.

[Милан Меденица :)]

Nažalost,nisam a i nemam nameru da to uradim skoro.Zašto?Zato što ispovest nije ispovest već puko nabrajanje grehova.Drugo,zato što je odredjen strogi post na vodi cele nedelje,za mene je to iskreno velika glupost.Treće,nisam dostojan,niti ću ikada biti,ali ako ne osećam istinsko pokajanje zašto bi se pričestio?Četvrto,nisam se pomirio sa svim onim ljudima sa kojima jesam u svadji,što je još gore nisam im čak ni oprostio,iako se to trudim iz dana u dan bar u sebi.Peto,kad god se pomene pričešće,onda je tu gomila licemera,pogotovo uoči velikog posta koji u nedelji opraštanja kao opraštaju,a sutra dan vas čak i ne prepoznaju na ulici.Ali svejedno ipak se pričešćuju.I još nešto,najgori su ovi koji su pijetisti...lažna pobožnost...sentimentalnost.Moje vidjenje Boga je vidjenje oca koji želi i može da mi pomogne ako ja to želim.Ma koliko ja to god želeo,tu su ljudi koji jednostavno,da ne kažem ometaju svu Istinu koju Bog kao takav poseduje i deli.Šta je istina?Istina je da čak i kad pokušam da se držim,odnosno pravilnije da služim Bogu,onda to činim po sopstvenom razumu.Kad pitate sveštenika za ikakvo pravilo...Nema pravila.E onda treba da se potucaš kako bi tražio duhovnika ili eventualno pokušao da služiš Bogu po sopstvenom razumu.Da li to znači da onda treba i da se pričestim kad god hoću?Po sopstvenom razumu?Meni ispovest nije problem i toga se ne bojim,ja se bojim samo onoga što ništa ne osećam u vezi učinjenih grehova.E zato pošto i ne osećam pokajanje kako mogu da se pričestim?Čak verujem,da i ima takvih ljudi.To je istina.

Стрпљење Спасење .

оће и спасење и стрпљење без исповести и причешћа, само га ти учи погрешно  0205_whistling :cheesy:

Нисам ја ни рекао без исповести и причешћа, видиш да човек каже да је његово садашње стање такво да не може да се исповеди и причести, у том сам контексту рекао. Надам се да може да се моли.

па ти му написа да трпи, а не да се моли или исповеди или причести.  confused

ако ћеш да саветујеш, онда саветујеш човека КА Господу, а не да седи и умире кад се већ толико удаљио од Господа да је малтене отупео и не може да се исповеди или причести.

размисли мало шта ћеш следећи пута да откуцаш некоме.

Драгане, свето причешће и образовање убијају сав грех, који је из незнања.

а не да седиш и чекаш да ти падне памет с неба, него да се потрудиш да напредујеш кад Господу и то да кренеш кроз веронауку, читање књига и Новог Завета и тумачења.

пракса се савршава исповешћу, постовима, молитвом и светим причешћем.

касније и другим светим Тајнама које се савршавају временом.

[Драган]

Nažalost,nisam a i nemam nameru da to uradim skoro.Zašto?Zato što ispovest nije ispovest već puko nabrajanje grehova.Drugo,zato što je odredjen strogi post na vodi cele nedelje,za mene je to iskreno velika glupost.Treće,nisam dostojan,niti ću ikada biti,ali ako ne osećam istinsko pokajanje zašto bi se pričestio?Četvrto,nisam se pomirio sa svim onim ljudima sa kojima jesam u svadji,što je još gore nisam im čak ni oprostio,iako se to trudim iz dana u dan bar u sebi.Peto,kad god se pomene pričešće,onda je tu gomila licemera,pogotovo uoči velikog posta koji u nedelji opraštanja kao opraštaju,a sutra dan vas čak i ne prepoznaju na ulici.Ali svejedno ipak se pričešćuju.I još nešto,najgori su ovi koji su pijetisti...lažna pobožnost...sentimentalnost.Moje vidjenje Boga je vidjenje oca koji želi i može da mi pomogne ako ja to želim.Ma koliko ja to god želeo,tu su ljudi koji jednostavno,da ne kažem ometaju svu Istinu koju Bog kao takav poseduje i deli.Šta je istina?Istina je da čak i kad pokušam da se držim,odnosno pravilnije da služim Bogu,onda to činim po sopstvenom razumu.Kad pitate sveštenika za ikakvo pravilo...Nema pravila.E onda treba da se potucaš kako bi tražio duhovnika ili eventualno pokušao da služiš Bogu po sopstvenom razumu.Da li to znači da onda treba i da se pričestim kad god hoću?Po sopstvenom razumu?Meni ispovest nije problem i toga se ne bojim,ja se bojim samo onoga što ništa ne osećam u vezi učinjenih grehova.E zato pošto i ne osećam pokajanje kako mogu da se pričestim?Čak verujem,da i ima takvih ljudi.To je istina.

Стрпљење Спасење .

оће и спасење и стрпљење без исповести и причешћа, само га ти учи погрешно  sHa_sarcasticlol 0110_hahaha 0110_hahaha

Нисам ја ни рекао без исповести и причешћа, видиш да човек каже да је његово садашње стање такво да не може да се исповеди и причести, у том сам контексту рекао. Надам се да може да се моли.

па ти му написа да трпи, а не да се моли или исповеди или причести.  0110_hahaha

ако ћеш да саветујеш, онда саветујеш човека КА Господу, а не да седи и умире кад се већ толико удаљио од Господа да је малтене отупео и не може да се исповеди или причести.

размисли мало шта ћеш следећи пута да откуцаш некоме.

Драгане, свето причешће и образовање убијају сав грех, који је из незнања.

а не да седиш и чекаш да ти падне памет с неба, него да се потрудиш да напредујеш кад Господу и то да кренеш кроз веронауку, читање књига и Новог Завета и тумачења.

пракса се савршава исповешћу, постовима, молитвом и светим причешћем.

касније и другим светим Тајнама које се савршавају временом.

Да, каже нажалост није и то га очигледно мучи, није равнодушан према томе, једноставно није спреман.

[Милан Меденица :)]

па човек никад није спреман да се покаје, ал је зато за грех увек расположен ...

треба радити понекад оно што треба, а не оно што нам се свиђа и одводи нас од Господа ...

али само слободном вољом и без сиљења било кога.

ни ја не волим да постим, и више ми буде мука сваки дан пред крај великог поста, ал знам да је то искушење које ће ме ражалостити и одбити од путира, па га не чиним и не чиним себи тај уступак да се омрсим. све ми је слободно, али ми није све на корист ...

[Драган]

па човек никад није спреман да се покаје, ал је зато за грех увек расположен ...

треба радити понекад оно што треба, а не оно што нам се свиђа и одводи нас од Господа ...

али само слободном вољом и без сиљења било кога.

ни ја не волим да постим, и више ми буде мука сваки дан пред крај великог поста, ал знам да је то искушење које ће ме ражалостити и одбити од путира, па га не чиним и не чиним себи тај уступак да се омрсим. све ми је слободно, али ми није све на корист ...

Да, он није човек литургијски утемељен, али чим је он овде значи да се ипак одвија у њему неки процес у том правцу.

[Милан Меденица :)]

па човек никад није спреман да се покаје, ал је зато за грех увек расположен ...

треба радити понекад оно што треба, а не оно што нам се свиђа и одводи нас од Господа ...

али само слободном вољом и без сиљења било кога.

ни ја не волим да постим, и више ми буде мука сваки дан пред крај великог поста, ал знам да је то искушење које ће ме ражалостити и одбити од путира, па га не чиним и не чиним себи тај уступак да се омрсим. све ми је слободно, али ми није све на корист ...

Да, он није човек литургијски утемељен, али чим је он овде значи да се ипак одвија у њему неки процес у том правцу.

наравно, а треба му прво разгорети жељу ка Господу, ка суштини Литургије - светом причешћу ... зато сам му и препоручио књигу - лагана је, разумљива и здрава. никакво тупљење већ директ ка циљу.

кад већ има жељу и вољу да живи, што да га не пошаљем у правом правцу, а остала питања ће се већ изродити ако све крене здраво.

зато и не треба да седи и трпи, већ да устане и потрчи Нашем Оцу у наручје  idea :group111:

[Драган]

па човек никад није спреман да се покаје, ал је зато за грех увек расположен ...

треба радити понекад оно што треба, а не оно што нам се свиђа и одводи нас од Господа ...

али само слободном вољом и без сиљења било кога.

ни ја не волим да постим, и више ми буде мука сваки дан пред крај великог поста, ал знам да је то искушење које ће ме ражалостити и одбити од путира, па га не чиним и не чиним себи тај уступак да се омрсим. све ми је слободно, али ми није све на корист ...

Да, он није човек литургијски утемељен, али чим је он овде значи да се ипак одвија у њему неки процес у том правцу.

наравно, а треба му прво разгорети жељу ка Господу, ка суштини Литургије - светом причешћу ... зато сам му и препоручио књигу - лагана је, разумљива и здрава. никакво тупљење већ директ ка циљу.

кад већ има жељу и вољу да живи, што да га не пошаљем у правом правцу, а остала питања ће се већ изродити ако све крене здраво.

зато и не треба да седи и трпи, већ да устане и потрчи Нашем Оцу у наручје  idea :group111:

Прођох сада кроз њу, добра је за почетнике, кратка синтеза.

[Милан Меденица :)]

па прочитај је целу, лепо на миру и редом, па ћеш видети колико није само за почетнике, већ за све узрасте јер разбија дубиозе на које сваки верника наиђе на труцкавом Путу до Господа

а онда узми мало и простудирај тему из мог потписа, да заокружиш знање  0442_feel :group111: idea

[Милан Меденица :)]

леле мајке, овде се нико не причешћује  0110_hahaha

ајде мало освежите тему  0110_hahaha