Да ли сте се причестили?

[Милан Меденица :)]

Ej sestro, divno je sto si otvorena za promene, to je zaista za pohvalu. Samo hrabro! Svi smo uz tebe!

Боље да мењам оно шта не ваља него да се слепо држим неке погрешне ствари. Мислим, нисам ја ништа погрешно радила, само сам пропустила  неких 10-ак пута да се причестим у току године  0102_laugh.gif' class='bbc_emoticon' alt='tanning' />

zru за све

тако причаш зато што немаш стварну свест шта си пропустила, а тек ћеш да откријеш  

и то ће ти бити једно од пријатнијих сазнања толико да никад више нећеш хтети ни да престанеш да ЖИВИШ  0102_laugh

[Жика]

Нисам,изашао синоћ,па нисам одржао пост од поноћи.

[Milan Nikolic]

Јутрошња слика. 0110_hahaha

[Жаре]

Морам да признам да је ова тема,тема причешћивања светим тајнама,толико потребна данас на сваком месту и у свако време.Потребна зато што имамао помућену евхаристијску свест до тих граница да многи људи који посте и не причешћују се,сматрају да нису достојни(ко јесте драга браћо и сестре),да то није потребно...може се причестити човек пар пута у току године и то је то.Зашто?Зато да би се избегло неко стицање навике па да причешће не би прешло у неку уобичајену праксу и обавезу коју верник изврши на литургији.Мислећи о овој теми поставио сам себи питање,зар се то пре неће десити ако човек 0одреди себи правило да се причести пар пута годишње и то прати и држи се тога што би се у народу рекло ко пијан плота,и како ће онај који се причести једном,два пута или пар пута више у току године имати јаснију свест о томе шта је причешће?Неће ли пре онај који приступи светом путиру чешће то боље осетити?На велику жалост,и моју и вашу,данас постоји један део верног народа и клира који заступа тезу да се према свему треба односити са страхом а нарочито према споменутој светој тајни.Постави се питање шта је и какав страх,а одговор је страх Божији.Код једног светог оца сам нашао једну дивну дефиницију страха Божијег и он каже да је то страх који човек има према своме родитељу.Бојиш се укора за почињен несташлук,бојиш се да те родитељ не покара,стид те због свега,али се не бојиш да би те твој вољени отац или мајка убили,бацили у таму и муку јер ипак изнад свега осећаш њихову неизмерну љубав.Не спорим да има људи који би помислили и у таквом однодсу свакакве страхоте,али онда,сложићете се са мном,такве особе имају неки одређени проблем по питању поимања љубави.Бог јесте наш творац,и више од тога.. кроз свету тајну крштења постаје наш родитељ,и ми га у молитви називамо НАШИМ ОЦЕМ КОЈИ ЈЕ НА НЕБЕСИМА.У тој молитви коју нам је оставио сами Господ и Спаситељ Христос,ми молимо наш хлеб насушни.Тај хлеб је управо онај Хлеб Небесни који нам се даје у евхаристији и којим се ми обожујемо,тј.поновно сједињујемо са Богом и враћамо се њему од кога су наши прародитељи давно отпали.Често се света Литургија назива предокушајем Царства Небеског,јер у њој ми се сједињујемо управо са самим Богом и сами љим побеђујемо смрт и дарује нам се живот вечни.Моислим(не кажем да је мишљење аутентично,али ако је погрешно да се оградим и молим да будем исправљен)да је садашња слика светог причешћивања иста она слика када су наши прародитељи се хранили плодовима дрвета живота у Едемском врту.Тада је љима постављена заповест да се хране тим плодовима да би живели и обитавали у благодати,а није ли нама смртнима данас већа заповест да примамо залог вечног живота и будућега Царства.Једном  приликом у личном разговору са једним од администратора овде,имао сам прилику да чујем једно дивно мишљење,а то је да се данас толико поставља питање око поста и да ли народ пости,а нико или мало ко,да поставља питање око причешћивања.Све вас,драга браћо и сестре,који имате дилеме око поста,или схватате пост као својеврсни циљ сам за себе молим да прочитате најновији број Видослов-а и у њему један чланак од преосвећеног епископа Атанасија (Јевтића).Преосвећени је између осталог навео,читајући између редова,да је љубав већа од поста,јер је свакако пост само средство а не циљ.Зато драга браћо и сестре,циљ свакога Хришћанина јесте Царство Небеско,а ко ће доћи и ући у њега ако не кроз Онога који нам је опет отворио једном затворене двери,и дао нам победу над смрћу,а то јесте и биће Господ наш Исус Христос,"..који се за нас једном закла,распе,умре и васкрсе и коме слава и хвала у векове векова.Амин."(из беседе владике Атанасија) heaven t1007

[Милан Меденица :)]

ваистину, свест о духовном апетиту се не стиче храњењем једном или пар пута годишње.

иначе, свети Оци такође кажу да је љубав већа и од мучеништва ...

ја бих тако волео да свако барем једном прочита књигу из мог потписа, мислим да би толико илузија, недоумица, незнања, убеђења или измишљотина пало одједном да би се чуло до сутра колико би одзвањало ...

[w.a.mozart]

да ли сам се причестио......

[Жика]

Јесам.

[Жаре]

Па сами је Бог једна неизмерна љубав према човеку.Лично сам сматрам да се о љубави не може говорити исто као и о Богу.Има једна лепа изјава која се,ако ми дозволите,негде може и користити као и мала дефиниција љубави:"Све што се речима може описати није љубав,љубав је речима неописива."Када говори о Богу,у свом делу "Тајна Бога и тајна човека",чувени Грчки теолог г.Панајотис Христу поставља питање шта је и ко је то Бог,и сам уједно одговара да је то речима неисказиво,па чак иако искористимо реч да је Бог Биће,опет грешимо јер стављамо Бога у исти ранг са бићима,али ипак на крају пристајемо да посведочимо да Бог јесте Биће,с тим што се уједно слажемо да је одговор непотпун и то биће пишемо великим почетним словом.Љубав је за мене(исто лични став,молим да будем исправљен уколико грешим) једна одБожанских енергија које су ушле у овај свет,није од овога света и права љубав не подлеже времену и самим тим променама којима подлеже било шта у времену.Него да пуно не скрећем са теме и опростите ако сам то већ урадио.Ово што сам навео ми је битно из тог разлога што ако сведочимо да нас Бог љуби неизмерном љубављу,како то да говоримо о осуди.И сама евхаристија значи у нашем дословном преводу благодарење,што значи да ми Богу благодаримо тиме што се причешћујемо светим тајнама.Ко је мало проучавао литургијски обред можда је наишао на молитву у литургији св.Василија великог,која се чита приликом узношења дарова:"Ово чините у мој спомен:јер кад год једете овај Хлеб и Чашу ову пијете,смрт моју објављујете и васкрсење моје исповедате."Сувишно је даље коментарисати.Исто тако ћу цитирати,на први поглед мало комичан коментар једног од вас овде,када смо коментарисали на тему причешћивања и сетили се речи које се упућују вернима или их сам лутург изговара пред само причешће:"На спасење душе и на живот вечни:",одмах потом је уследио коментар,"видиш,на спасење душе и на живот вечни,а не на награду за добро владање.".Звучи мало комично и јесте,али је при том врло поучно јер заиста тако и јесте.Саме речи Господа нашега Исуса Христа сведоче о томе:"Ко не једе моје тело и не пије моју крв НЕМА живот вечни...".ИМи јесмо грешни и недостојни и из тог разлога бих за крај овога коментара цитираоиз служебника шта свештеник изговара након светог причешћа:"Ево дотаче се усана мојих,и узеће безакоња моја,и грехе моје очистиће.".Једном је један отац рекао да се на исповести греси праштају ономе који се искрено каје,али да се причешћивањем они сажижу и уништавају.Логично је то,јер ако је свака страт по неки демон,који ће од њих трпети присутност Господа,а о томе нам најбоље говори претходни цитат,као и уосталом молитве које се читају након светог причешћа.

[Prolece]

0442_feel Jesam  hvala 0110_hahaha

[laetitia]

Жаре, предивно збориш. 0442_feel

0110_hahaha

[JESSY]

Јесам, данас на предиван дан Блажене мати Матроне и канонизације два наша дивна светитеља , Св Јустина Попивића и Св.Симеона Дајбабског  0110_hahaha 0442_feel 0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

Јесам, данас на предиван дан Блажене мати Матроне и канонизације два наша дивна светитеља , Св Јустина Попивића и Св.Симеона Дајбабског  0442_feel 0442_feel 0442_feel

ЈЕСААААААААААААААМ, био сам на канонизацији у Храму, било скоро 30 владика, МНОГО сам срео монаха, свештенства и ђакона које знам са разних страна, и још неке људе које знам  :cheesy2: :cheesy2: :cheesy2: 1405_love :drugarstvo: 0442_feel 0442_feel 0442_feel

[И.стојковић]

dada dada

8084.gif

ево баш овде:

у центру Ивањице

[antoneta]

Један од дугопамтећих викенда.... Канонизација аве Јустина и Симеона Дајбабског у пратњи Ђомле и моје Маје, и сасвим непланирано раме уз раме се Тавитом  0104_cheesy (Ђомлу по први пут причестио патријарх, па је он додатно еуфоричан иако не признаје, хехе).... Онда џогинг до аутобуске одакле смо хитали ка Ужицу обасјани радошћу дугоишчекиваног упознавања оца Милића 0104_cheesy (плодоносни хронични хиперактивитет духоносног оца је више него очигледан... толики труд може изнедрити само веееелика љубав...), "пиџама парти" са гостопримљивом Ангелином нашом, и Литургија у цркви св.Марка... Енџи је читала Апостол! 0102_laugh.gif' class='bbc_emoticon' alt='8084.gif' /> И последња дестинација Пожега... и сад ја не знам зашто сам ово све овде написала, али свуда смо се причешћивали..... dada  dada

[w.a.mozart]

a pričešćivanje ne može da škodi....a ako ne škodi-onda to znači da koristi  8084.gif