Paraliza sna

[Darko_Tešić]

Da li je neko imao iskustva sa paralizom sna? 

Da li je neko uspeo da na neki način pobedi/odlozi?

Voleo bih da svi ljudi koji vide ovu temu, a ako su slucajno doziveli ovo, da podele svoja iskustva ovde. Znacilo bi...

 

[Pinocchio's Half Brother]

22 minutes ago, Darko_Tešić said:

Da li je neko imao iskustva sa paralizom sna? 

 

 

 

 

Imao sam svojevremeno problema s time, krajem 90-tih godina. Nisam išao kod lekara s tim u vezi tako da ne znam šta je dovelo (ili, šta dovodi) do tih paraliza sna. Pretpostavljam da je zbog prevelikog stresa, barem u mom slučaju. Tih godina sam imao težak sudski proces/postupak (ja tužitelj) koji je već trajao jako dugo, predugo, nekih osam godina. Dvehiljadite godine, kada je tome došao kraj, i ta velika neprijatnost je nestala. Od onda više nikada me nije tako nešto spopadalo. 

 

(Nisam nikome, čak ni svojim roditeljima, o tome govorio, samo jednom sam svojoj pokojnoj baki nešto natuknuo, da bi mi se ona zauzvrat poverila da i ona ima sličnih problema. Ona je tada imala blizu osamdeset leta)

 

Nisam čak ni tražio po netu, nešto više da saznam, kao pravi "internet hipohondar". Moje celokupno iskustvo se svodi na gore rečeno.

 

 

[Pinocchio's Half Brother]

Još samo ovo:

Dakle, spavam dubokim snom i odjednom se budim. Međutim, bez obzira što sam pri svesti, ne osećam da mi srce udara, ne dišem, bukvalno. Pokušavam da otvorim oči, ne uspevam. Pokušavam da pomerim ruke, noge... ali ni to ne ide. Odjednom, kao da se nekakva opruga u meni opusti i sve se vrati u normalu. Sećam se ogomnog straha, no nakon minut-dva ponovo utonem u san. Tek kasnije, tokom dana, toga se setim (vrlo čudno) i prođe me jeza. Bilo je i dana kada sam se plašio da odem na spavanje.

 

Eto, nije baš utešno ovo što sam rekao, ali tako je bilo.

[Н И Н Е]

Поздрав Дарко,

Христос Воскресе! Добродошао.

Имам и ја искуства с тим. Дешава ми се понекад (једном у годину, две) али не обраћам пажњу на то, само се тргнем и пробудим се. 

[Orion]

пре 10 часа, Darko_Tešić рече

Da li je neko imao iskustva sa paralizom sna? 

Da li je neko uspeo da na neki način pobedi/odlozi?

Voleo bih da svi ljudi koji vide ovu temu, a ako su slucajno doziveli ovo, da podele svoja iskustva ovde. Znacilo bi...

 

Ranije sam često doživljavala paralize sna i u samom startu sam osećala strah, kasnije sam bila fokusirana da pronađem neko racionalno objašnjenje. Smatram da objašnjenje ove pojave leži u funkcionalnim ulogama pojedinih delova mozga (kora velikog mozga, talamus i hipotalamus). 

Pošto se paraliza sna dešava u tom nekom prelazu iz sna u budno stanje, jedan deo svesnog se aktivira, posmatraš prostoriju u kojoj se nalaziš, ali telo ti je paralizovano, ne možeš da napraviš ni najmanji pokret. 

Znači, ta kratkotrajna paraliza uglavnom je usmerena na mišiće kojih su odgovorni za voljne pokrete, dok mišići koji regulišu važne životne funkcije nisu pogođeni. 

Nauka je utvrdila da su amigdale aktivne u toku paralize sna i otuda osećaj straha. Povezane su i sa hipotalamusom i pored brojnih njegovih funkcija, on utiče na emocionalne reakcije organizma, kao i na regulaciju sna. 

Što se tiče mog iskustva paralize sna, uvek sam u sebi izgovarala molitvu "Oče naš" i ubrzo bi se motorika aktivirala i onda bi bez problema pravila voljne pokrete. 

Međutim, dešavalo mi se da jednostavno ne mogu da se setim teksta, a izgovorila sam molitvu milion puta, i to je bilo propraćeno kao da mi "nešto" ne dozvoljava da je izgovorim. 

Moje racionalno objašnjenje je bilo da je u tom momentu bilo isključeno pamćenje, volja je bila aktivna, ali ne i pamćenje. Tek kada bi se aktivirao i taj deo svesnog, sve bi se vratilo u normalu. Poznato je da se u prednjem delu čeonog režnja nalazi najrazvijeniji deo moždane kore koji predstavlja sedište mišljenja, volje, učenja, pamćenja i drugo. Na sve to gledam kao na jedan proces. Znači, dok spavamo, isključuje se svesni deo i uključuju se funkcije koje su zadužene za san. Kad se budimo svi centri svesnog dela se aktiviraju.

Međutim, kod paralize sna kao da je taj proces delimičan, tj. nisu svi aktivni, posebno centri za motoriku. 

[Тражитељ]

Парализе сна су недовољно истражен феномен и интересантно је да, иако је у питању нешто апсолутно природно, поприличан проценат људи то никад није искусио и у стању је да гледа као лудаке оне који о томе причају.

Зато се о томе ретко причало у прошлости, пре популарних часописа и интернета, чак и у кругу породице. То непријатно и грозно искуство, понекад праћено и страшним сновиђењима, је било инспирација за паганске митове о Мори или хришћанска веровања о демонима који муче људе. Оно што се зна јесте да је повезано са свеукупним психичким стањем саме особе и да, у зависности од смирености у себи, неки кроз то пролазе као кроз ужасавајуће и агонично искуство (неки чак пријављују и да су у немогућности да дишу), док се неки опусте и само отклизе у сан, или се пробуде. Чуо сам за савет да се оним крајичком свести који тад постоји, само треба смирити и обратити Богу молитвом или читати Исусову молитву, да се одагна страх.

Једно интересантно виђење каже да управо тако изгледа смрт у сну, а да је осећање које осећамо подсвестан одраз наше савести. То се, наравно, не може знати.

[Рапсоди]

Доживела сам више пута та стања, али прилично давно, не могу тачно да се сетим али мислим да је то био период пре мог крштења (у 25 крштена) Нисам много придавала пажње томе, после те парализе сна увек бих се будила. Мој доживљај је да је то пре будно стање сна, или чак свесно стање сна са  парализом моторике .Ти си свестан,  али не можеш да се пробудиш, тело ти је у потпуности паралисано...стање траје врло кратко, није баш пријатно, али није ни нешто да сад дајеш  неки значај томе (бар ја нисам).Највероватније сам мислила да то мора тако да буде, сада се и не сећам да ли сам искуство са неким поделила и да ли ми је неко рекао да то није ништа... да се понекад тако нешто дешава.Хвала Богу да кажем да деценијама нисам имала  то искуство. 

[sampaganini92]

Имао сам често то стање пре пар година, отприлике 2 пута месечно. Пробудим се видим  своју собу али нема силе да се померим или испустим звук. Нисам осећао неки страх нити имао икаква виђења, али је поприлично непријатно и не могу тачно да одредим колико траје али ценим да је до минута. У сваком случају најбрже ме је попуштало кад се након иницијалног схватања ситуације смирим и кренем да у уму творим Исусову молитву.

Оно што могу још да ти кажем је да ми се највише дешавало услед већег психофизичког замора и искључиво ако се деси да спавам на леђима. Кад се пробудим само се окренем на страну или стомак и не понавља се. 

[Tristatri]

+1.

Po opisu slično kao Pinocchio's Half Brotherc i sampaganini92. Samo jednom u zivotu. Sve uz osecaj da me nesto za nogu vuče da odvuče. 90% sam budan, ali ne i sasvim. Hoću da reagujem, vičem, a ne mogu. Recimo da sve to po osećaju traje do desetak sekundi. Spavao sam tada na ledjima, a tako sam vrlo retko. 

[MaraAna]

Pomaze Bog,

I mene interesuje ova tema.A imam nazalost i iskustva,cini mi se da su mi se i ranije desavale paralize ali retko i nisu me narocito plasile.Zadnjih godina mi se desavaju cesto,imam i neki poremecaj spavanja,stresova...i koliko sam primetila uglavnom se desavaju kad sam pod vecim stresom.E sada od kad sam cula da mogu biti i demonskog porekla,jos vise sam se uplasila i sto se vise plasim ono se cesce desava.Inace vernik sam,postim,pricescujem se..Ne znam sta da mislim,ima li neko neki savet?

[Дејан]

Meni se jednom desilo da sam u snu poceo da panicim, sanjao sam da neko nesto krade, i sam sebi govorim, probudi se, pomeri se, nema šanse, koliko god se trudio , dzaba, odvratan osecaj. U jednom momentu se budim , najrealnije moguće, i odahnem, sve je u redu, prestanem da panicim, kad ne lezi vraže, posle pola minuta od tog mog "budjenja" zaista se probudim.

I kao, eee koji trip, sanjam da sam se probudio...

Tako da mislim da ta paraliza tela ima neke veze sa centrima u mozgu.

 

[SerbCro]

Moj savjet Vam je da zazivate Isusa u tim trenucima, jer je to često i demonski napad. 

[Jecić]

Интересантно, мени се то једном у животу десило. Имала сам око 14 година. Језив осећај. Тих дана сам слушала неке страшне приче од неких младих групица и дали су ми неке књиге, сећам се између осталог и Нови Завет и Помоћ одозго. Вероватно секта нека. Толико сам се уплашила, више им се на улици нисам јавила. Од силног страха доживела сам Парализу сна. Било је јутро и била сам потпуно свесна себе, собе, светло, све видим...не могу да се померим. Плус, такав је осећај био као да не лежим на кревету, већ укочена лебдим изнад кревета, не могу мали прст да померим, ни да трепнем, ни да вриснем,потпуна парализа. Хвала драгом Богу више ми се никада није поновило.

[Тражитељ]

пре 7 часа, SerbCro рече

Moj savjet Vam je da zazivate Isusa u tim trenucima, jer je to često i demonski napad. 

Не вреди, нажалост, јер човек је у тим тренуцима реално 90% заспао и не ради му рационални део мозга. На пример, довољно је да се у том стању човек само досети да је у питању парализа сна и да ће проћи ако се опусти, али се тога сети увек накнадно.

Највише се може упоредити са тим да те неко, док спаваш, убаци у воду. Оних првих пар секунди, док тргнут из сна немаш појма где се налазиш и шта се догодило, само панично батргаш рукама и покушаваш да дођеш до ваздуха. У парализи сна, тих пар секунди траје мало дуже - човек заспи, задрема, и само се одједном пробуди са хуком и буком од струјања крви у ушима, паничним осећајем страха и немогућношћу да се помери, а никако да се разбуди и расани, него осећај дављења траје, траје и траје. Једини начин да се човек у том тренутку уопште сети Бога и Исуса јесте да то вежба свакодневно, док је будан и да непрестано будно прати и обраћа пажњу на своју смиреност.

Не верујем да је демонски напад. Осим ако наше халуцинације и страхови које производи наш мозак нису заправо ти чувени демони... али ако се не варам, демони би требало објективно да постоје, да су то пали анђели, а не наша уобразиља.

[Тражитељ]

On 5.5.2020. at 17:31, MaraAna рече

Pomaze Bog,

I mene interesuje ova tema.A imam nazalost i iskustva,cini mi se da su mi se i ranije desavale paralize ali retko i nisu me narocito plasile.Zadnjih godina mi se desavaju cesto,imam i neki poremecaj spavanja,stresova...i koliko sam primetila uglavnom se desavaju kad sam pod vecim stresom.E sada od kad sam cula da mogu biti i demonskog porekla,jos vise sam se uplasila i sto se vise plasim ono se cesce desava.Inace vernik sam,postim,pricescujem se..Ne znam sta da mislim,ima li neko neki savet?

 

Да.

Нека ти увек страх Божји буде већи од страха од демона и увек буди свесна да Бог демонима није дао власт над човеком, а човеку да забрањује да им се потчињава, плаши или на било који начин подређује. Гледај да у себи што чешће осетиш покајање и благодарност према Богу, и да то осећање увек успеш да призовеш у тренуцима беса, страха, бола, нервозе, свађе или било чега другог, а кад те ствари имаш на уму и у срцу, то је највећи штит од демона који не могу да пробију ни да му се приближе, као што се мрак удаљава од светлости и не прилази јој. Под покајањем не мислим на неку мазохистичку скрушеност или гажење по себи, него на дубоко унутрашње осећање удаљености од оне идеалне и савршене верзије себе, каквом Бог жели да будеш: савршено добра, савршено смирена, савршено испуњена Духом Светим.

За почетак, избегавај спавање на леђима и јаку вечеру. Мада је овде највећи кривац ако је човек неиспаван и константно заспи преуморан, али на то најчешће не може да се утиче.