Klonite se bluda.

[Bokisd]

пре 4 часа, Срђан Шијакињић рече

Во врјемја оно, илити once upon a time кад је форум био млад, била је чини ми се једна колегиница форумашица, са иконом на профилу, и ником BDSM. Она је отворила дискусију да ли је садо-мазо однос у браку грешан или не (ако је све у договору, на обострано задовољство). Колико се сећам, одговор је углавном био да је то већ блуд/грех. 

У то време нисам имао никакво мишљење о томе, али добро је питање да ли ипак постоје одређене сексуалне девијације (или, да не будемо унапред осуђујући, сексуални укуси) који су сами по себи грех, без обзира што се реализују између супружника у браку, по договору. Немам појма, искрено. С једне стране бих на прву лопту рекао да неке ствари које очигледно одступају од стандардног односа могу бити проблематичне, али са друге стране, ко је то па критеријум, некоме је можда све што је имало другачије ненормално, а некоме скоро ништа није проблем... 

Један стари форумаш, Аквилиус Кратус (чије повлачење са форума још нисам прежалио ) је на некој сличној теми написао да мисли да сексуалне "первезије" (са или без наводника) нису теолошки, него психолошки проблем, или нешто слично. Али је било мишљења доста да су ипак и теолошки. Тако дс занимљиво, увек актуелно питање, вероватно нерешиво.

Jako, jako interesantno pitanje, cak sta vise po meni vrlo bitno u smislu kakav odgovor i stav da zauzmemo povodom toga da ako je brak blagoslovenom Bogom i Crkvom, kakve onda keksualne odnose mogu da imaju supruznici u braku.

U principu si Srki dobro objasnio sustinu problema i nedoumicu koja se stavlja pred sve nas koji smo ili cemo biti u braku. Pravo da kazem, tek sam poceo malo da istrazujem po svetootackoj literaturi o tome, ima pisanija, ali je tesko naci jer nema na jednom mestu nego je razbacano.

Moje misljenje i stav jeste, da ipak iako je dozvoljen seks, opet treba biti i nekih odredjenih 'kocnica' da ne bude da nam je sad bas sve dozvoljeno u braku sto se tice seksa, kao da i vernicima u braku nije bitno spasenje duse i borba protiv samog sebe i svoga tela, a samim time i protiv jedne od najacih poriva seksualne strasti. Recimo, sto sam nasao na prvu loptu, sv.Isidor Pelusiot :

"Вријеме је прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају (1.Кор.7,29)  писао је Апостол, али не са жељом да одврати од законитог супружништва, већ од разузданог сладострашћа. Он је указао и на брзо окончање времена: ако, каже он, живот брзо пролази, не треба се страствено везивати за њега као да је непролазан."

Znaci, po Isidoru kako tumaci te reci ap.Pavla, treba da bude borba protiv razuzdanog sladostrasca - sta je pod time podrazumevao, pa, po meni, prvo ne bas da treba toliko cesto da bude seks i da bude u okviru nekih normalnih normi vodjenja ljubavi.

Tako slicno pise i sv.Ignjatije Bogonosac :

"А они који се жене и удају, дужни су да у ту заједницу ступају уз сагласност епископа, како би брак био у Господу, а не због похоте. Нека све буде у славу Божју."

I, Iganjatije pise da se treba boriti sa pohotom tela iako smo u braku.Citam dalje, pa cu da vidim sta kazu i drugi svetitelji.

I, jedan lep citat sv.Grigorija Bogoslova o braku:

"Чинећи једно тело, (супружници) имају и једну душу и узајамном љубављу подстичу једно друго на ревност у побожности. Јер, супружништво не удаљује од Бога, већ, напротив, још јаче везује, будући да тада има још више разлога за обраћање к Њему. Мала лађа се при слабом ветру лако креће напред... велику пак лађу неће померити лагани дашак ветра... тако је и онима, неоптерећеним житејским бригама, мање потребна помоћ великог Бога, док онај, који има обавезу да се брине о драгој супрузи, имовини и деци, дубље залази у море живота и неопходна му је већа помоћ Божја, због чега и он сам више воли Бога."

[Срђан Шијакињић]

@Bokisd О томе нисам писао досад на теми, али генерално се слажем са тобом да човек треба себе (дакле не партнера) да донекле ограничава у сексуалности. Не нужно да се ограничава у "врстама" односа (мада, лично мислим, да можда и не треба, ако већ друга страна не исказује жељу, да све пробамо) и сл. него просто у учесталости. Да испита себе када жели то да ради из потребе, када због тога што се осећа блиским и повезаним са партнером, а када из досаде или што је дошао у такво расположење из неког спољног разлога (размишљао о свачему, превише зверао по улици или интернету итд.). Доста слично као са храном по мени... Тако да нисам сигуран да ли бих рекао да је блуд у браку немогућ. Мислим односи брачни сами по себи, као појава, врста односа, нису блуд и грех, али може, чини ми се, човек да их злоупотребљава, просто тако што ће превише времена и енергије, једном речју живота, посвећивати томе, а има и других ствари којима се треба посветити.

 

[Срђан Шијакињић]

Пре сат времена, Tumaralo. рече

Problem je u tome što to dete nije stvar već čovek koji ima svest i volju.

Pozivaš nekog u postojanje da deli tvoju ličnu priču a on je potupno nemoćan da se odupre tome. Skapira gde je tek kad bude prekasno. Uglavnom bude ok ako ima odgovarajuću hemiju mozga i ukoliko ne naleti na Malčanskog berberina ali zbog ovih drugih mogućnosti, legitimno je preisptati svoj stav.

Zamisli da je neko siguran 100% da će mu dete stradati, npr. radi se o zatvorenicima u konc logoru. Da li bi bilo opravdano da začnu dete?

Koja je razlika ako su šanse 1% ?

Mislim da svi gledate iz ugla roditelja a ne iz ugla budućeg čoveka koga treba "darovati" životom (koji dar nikada nije tražio)..

Само да рашчистимо овде - је л' причамо из угла хришћанства? Ако да, мислим да је и теби јасно да ти обзири нису битни наспрам вере. Ако не причамо, скроз те разумем и малтене се слажем јер без Бога, доброг Бога какав је наш Бог, живот је једна ружна работа и тешко је наћи оправдања да увлачиш нове људе у њу. 

[Bokisd]

пре 10 минута, Срђан Шијакињић рече

Мислим односи брачно сами по себи, као појава, врста односа, нису блуд и грех, али може, чини ми се, човек да их злоупотребљава, просто тако што ће превише времена и енергије, једном речју живота, посвећивати томе, а има и других ствари којима се треба посветити.

Ovaj odgovor mi se bas svidja..... (sad odoh da lalam (pravednickim) snom...)

[sanja84]

пре 18 часа, Milica Bajic рече

Дивно је стварно што тежиш томе да будеш боља ♥️

 

Ma šalim se ja malo ljudi, pogotovu za ono od 8-12. Samo smo eto malo razmišljali o svemu tome, čita čovek svašta i shvati koliko je to sve pomalo čudno. Mislim svaka čast onome koji može...

 

[sanja84]

пре 9 часа, Tumaralo. рече

Problem je u tome što to dete nije stvar već čovek koji ima svest i volju.

Pozivaš nekog u postojanje da deli tvoju ličnu priču a on je potupno nemoćan da se odupre tome. Skapira gde je tek kad bude prekasno. Uglavnom bude ok ako ima odgovarajuću hemiju mozga i ukoliko ne naleti na Malčanskog berberina ali zbog ovih drugih mogućnosti, legitimno je preisptati svoj stav.

Zamisli da je neko siguran 100% da će mu dete stradati, npr. radi se o zatvorenicima u konc logoru. Da li bi bilo opravdano da začnu dete?

Koja je razlika ako su šanse 1% ?

Mislim da svi gledate iz ugla roditelja a ne iz ugla budućeg čoveka koga treba "darovati" životom (koji dar nikada nije tražio)..

Život je takav, čupav i dlakav...niko nije tražio da se rodi, krajnje neozbiljan, jer svi završavaju smrću...ali to nam je što nam je. Znaš da ti šapnemi nek ostane među nama..

.život može biti i lep .

[Justin Waters]

пре 16 часа, Tumaralo. рече

1. To što je nešto "prirodno" ne opravdava ga automatski u očima hrišćanstva. I želeti greh je prirodno za čoveka. Priroda čoveka je iskvarena, ona je u palom stanju.

2. Koristiti rađanje dece za neki svoj cilj je po definiciji egoistično. Stvaraš čoveka da bi se njime koristio kao sredstvom! (sve do nedavno ljudi su vrlo svesno rađali decu iz tog razloga, u uslovima poljoprivede i siromaštva).

Odakle nama pravo da uslovljavamo ljudsko biće našim potrebama?

Niko se nije saglasio da bude rođen (a pribavljanje takve saglasnosti je apsolutno nemoguće).

Pazi, ti ne znaš da li će tvoje dete imati srećan ili nesrećan život ali znaš da će imati ili srećan ili  nesrećan i na to pristaješ! Pristaješ na rizik u njegovo ime a za svoj račun!

U okviru hrišćanskog pogleda na svet je još gore kada uzmemo u obzir mogućnost fcking pakla.

Upao si u jedan krug dilema gdje nemaš drugog izlaza, osim da afirmišeš očajanje i žalost kao kranju instancu vjerovanja. Da se onda zapitamo, ne samo oni koji bi da rađaju a ne trebaju da ne bi snosili odgovornost za djecu koja se neće spasiti, nego da zaridamo i na roditelje koji su rodili nas koji se pitamo, i tako sve do prvog čovjeka, na kraju da se svi utopimo u bezdan očajanja, jer nikome nije garantovano spasenje. 

Tvoje dileme nemaju nikakve veze sa hrišćanskom vjerom da se razumjemo, zato i ne razumiješ rano hrišćanstvo. Ako misliš da su se u okviru hrišćanstva pojedinci odlučivali na devstvjenost radi izbjegavanja odgovornosti za djecu koja bi mogla završiti u vječnim mukama, takvu su i bili zalutali tj oni koji su postupali po tim dilemama napravili su manihejstvo i ostale sekte ranog hrišćanstva koji su vjerovali da je sve zlo i egoistično pa su se povlačili u sebe da bi navodno dosegnuli duhovni svijet mističnim radnjama. 

Priroda nije u palom stanju, priroda je u nedovršenom stanju podešena za život kojeg živimo u ovom svijetu. Prirodno je da ćemo se pitati takve stvari koje ti imaš, vjera nam pomaže da ih prevaziđemo da imamo vjeru u Boga kome je sve moguće, ali dio te vjere zbog čega smo i ljudi predstavlja upravo priroda koja nas opominje bolom ako krenemo stazom očajanja. da li svi sjedamo u auto, iako nam nije garantovano da ćemo stići na odredište živi? Da li se pokreću poslovi, iako nije garantovano da će se izbjeći finansijski neuspjeh? U ljudskoj je prirodi da u osnovi preuzima rizik radi dostizanja određenog cilja, a hrišćani na to sve nadodaju i vjerovanje kao dio teženje idealima koje sam navodio radnije. 

 

[Tumaralo.]

пре 9 часа, Срђан Шијакињић рече

Само да рашчистимо овде - је л' причамо из угла хришћанства? Ако да, мислим да је и теби јасно да ти обзири нису битни наспрам вере. Ако не причамо, скроз те разумем и малтене се слажем јер без Бога, доброг Бога какав је наш Бог, живот је једна ружна работа и тешко је наћи оправдања да увлачиш нове људе у њу. 

Znči se vrati neki Staljin i potrpa hrišćane u koncentracioni logor, gde se, između ostalog, vrše i medicinski eksperimenti na ljudima i deci i u takvim okolnostima nađe se bračni par, hrišćanin i hrišćanka, misliš da je okay da oni u takvim okolnostima začnu dete? To ne bi bilo neodgovorno?

[Smaragdni kamičak]

пре 8 минута, Tumaralo. рече

Znči se vrati neki Staljin i potrpa hrišćane u koncentracioni logor, gde se, između ostalog, vrše i medicinski eksperimenti na ljudima i deci i u takvim okolnostima nađe se bračni par, hrišćanin i hrišćanka, misliš da je okay da oni u takvim okolnostima začnu dete? To ne bi bilo neodgovorno?

Brt, kome bi u konc logoru uopšte bilo do toga??? 

[Justin Waters]

пре 13 часа, Tumaralo. рече

Evo cela Srbija je bila u šoku od ovog silovatelja berberina... govorio je i otac Tijane Jurić koja je takođe žrtva bila...

Da li ste vi svesni da kada rađate decu, da vi implicitno pristajete na tu mogućnost činom rađanja deteta. Vi se nadate da do toga neće doći ali jedini način da se to ne desi jeste da ne rodite decu, što znači da ako ste rodili - implicitno ste pristali na tu mogućnost. Život je pun rizika koji stalno vrebaju, okay, ali zašto unositi novo ljudsko biće u taj svet?!? Pristani ti za sebe šta hoćeš ali zašto za drugog doneti takvu odluku??

Eto vidiš, uplitanjem u priču Tijanu Jurić, svjesno pokazuješ da tvoje dileme nemaju veze sa ontološkom sudbinom ljudi, ni sa hrišćanstvom, ni sa prirodom ni bilo čime.... 

Počni već sutra da se posipaš pepelom, jer si uopšte živ kao osoba što može biti posmatrano kao nesreća, jer ko ti garantuje da sutra nećeš skrivi nesreću u kome ćeš ubiti nedužnog čovjeka ili djete? Ili će tvojom greškom na neki drugi način drugi ljudi ispaštati što može dovesti do nekih nesagledivih posljedica? 

Zato sam ti i napisao da tvoje dileme zapravo nemaju nikave veze se nekim egzistencijalnim pitanjima, nego odgovor na te dileme ti ne bi mogao dati ni neko ko je vjerujući, a ni oni koji su nevjerujući. 

[Срђан Шијакињић]

пре 17 минута, Tumaralo. рече

Znči se vrati neki Staljin i potrpa hrišćane u koncentracioni logor, gde se, između ostalog, vrše i medicinski eksperimenti na ljudima i deci i u takvim okolnostima nađe se bračni par, hrišćanin i hrišćanka, misliš da je okay da oni u takvim okolnostima začnu dete? To ne bi bilo neodgovorno?

То би било неразумно. Ако на то циљаш, да, мислим да проценат ризика да се нешто ужасно догоди детету игра улогу. Нпр. смртност популације од 40 г. је испод 1% (млађих и мање). Смртност у логору је близу 100%. Ти бројеви чине разлику. Хришћани у свету рађају децу за слободу и у слободи, а у логору би их рађали за смрт. Ово прво је можда коцка (али из ванхришћанске перспективе), ово друго није коцка, него одлука да се зачне дете које се или неће родити, или умрети брзо по рођењу. Значи, када има неизвесности, то можемо вером пребацити на Бога, али када нема неизвесности, ту се пројављује наш избор. 

[Justin Waters]

пре 12 часа, Vladan :::. рече

Колико знам беби од оргазма ништа не може да фали а осим тога беба на том нивоу на сличан начин проживљава све мајчине емоције тако да ово није никакав изузетак од остатка кроз шта мајка пролази током трудноће. Када је мајка нервозна или виче беба јаче мрда и рита се а када је мајка мирна и опуштена беба је исто таква а иста таква реакција је и на оргазам.

Е сад, ако је мајка под јаким притиском у поплави хормона и тражи однос да ли муж треба да јој изађе у сусрет и олакша јој или да је остави да се сама рве са тим неколико месеци а над чим и нема неку контролу?

 

Ne da ne može da joj škodi, ako je trudnoća zdrava, nego je i poželjno da beba bude obasuta majčinim hormonima za vrijeme orgazma jer se luče dobri hormoni, koji imaju blagotvoran uticaj na dijete, pored povećanog kiseonika koji dolazi kroz krvotok. 

[Justin Waters]

пре 10 часа, Bokisd рече

Jako, jako interesantno pitanje, cak sta vise po meni vrlo bitno u smislu kakav odgovor i stav da zauzmemo povodom toga da ako je brak blagoslovenom Bogom i Crkvom, kakve onda keksualne odnose mogu da imaju supruznici u braku.

U principu si Srki dobro objasnio sustinu problema i nedoumicu koja se stavlja pred sve nas koji smo ili cemo biti u braku. Pravo da kazem, tek sam poceo malo da istrazujem po svetootackoj literaturi o tome, ima pisanija, ali je tesko naci jer nema na jednom mestu nego je razbacano.

Moje misljenje i stav jeste, da ipak iako je dozvoljen seks, opet treba biti i nekih odredjenih 'kocnica' da ne bude da nam je sad bas sve dozvoljeno u braku sto se tice seksa, kao da i vernicima u braku nije bitno spasenje duse i borba protiv samog sebe i svoga tela, a samim time i protiv jedne od najacih poriva seksualne strasti. Recimo, sto sam nasao na prvu loptu, sv.Isidor Pelusiot :

"Вријеме је прекраћено, да ће и они који имају жене бити као они који немају (1.Кор.7,29)  писао је Апостол, али не са жељом да одврати од законитог супружништва, већ од разузданог сладострашћа. Он је указао и на брзо окончање времена: ако, каже он, живот брзо пролази, не треба се страствено везивати за њега као да је непролазан."

Znaci, po Isidoru kako tumaci te reci ap.Pavla, treba da bude borba protiv razuzdanog sladostrasca - sta je pod time podrazumevao, pa, po meni, prvo ne bas da treba toliko cesto da bude seks i da bude u okviru nekih normalnih normi vodjenja ljubavi.

Tako slicno pise i sv.Ignjatije Bogonosac :

"А они који се жене и удају, дужни су да у ту заједницу ступају уз сагласност епископа, како би брак био у Господу, а не због похоте. Нека све буде у славу Божју."

I, Iganjatije pise da se treba boriti sa pohotom tela iako smo u braku.Citam dalje, pa cu da vidim sta kazu i drugi svetitelji.

I, jedan lep citat sv.Grigorija Bogoslova o braku:

"Чинећи једно тело, (супружници) имају и једну душу и узајамном љубављу подстичу једно друго на ревност у побожности. Јер, супружништво не удаљује од Бога, већ, напротив, још јаче везује, будући да тада има још више разлога за обраћање к Њему. Мала лађа се при слабом ветру лако креће напред... велику пак лађу неће померити лагани дашак ветра... тако је и онима, неоптерећеним житејским бригама, мање потребна помоћ великог Бога, док онај, који има обавезу да се брине о драгој супрузи, имовини и деци, дубље залази у море живота и неопходна му је већа помоћ Божја, због чега и он сам више воли Бога."

Najbolje ti je da se kloniš ove literature. Zastarjela je, a ako baš ne možeš gledaj da je pažljivo čitaš i budeš na prvu skeptičan prema svemu dok dobro ne razumješ zašto i kako je rečeno i da li je kontekstu vremena. A da je u kontekstu vremena, vidi se i po tome gdje Ignjatije govori o stupanju u brak iz pohote. Možda su nekad stupali u brak iz pohote jer je bilo rijeko i ne moguće imati intiman odnos, a da nisi u braku, jer su nebračne veze bile prestup u društvu i osuđivanje te ako je iko radio radio je to u tajnosti, a to onda ograničava mogućnost dugotrajnosti te veze. 

Danas niko u brak ne stupa ih pohote. S obzirom da su pali okovi društvenog pritiska, i da će biti osrmoćen onaj ko je u intimnoj vezi, a nije vjenčan, kome je do pohote taj će nači druga za seks gdje hoće i kada hoće i kolik dugo hoće.  U brak danas ljudi uglavnom stupaju jer smatraju da je iz ljubavi i rijeđe radi nekog interesa, ili još rijeđe jer su silom prilika primorani. 

S druge strane, ako su dvoje u ljubavi, tu onda nema pohote....ne znam šta bi se podrazumjevalo pod pohotom, možda seks svaki dan, 365 u godini...to je fizički nemoguće, pogotovo za ljude koji imaju djecu, rade da zrade i druge obaveze. Kad se živi normalan brak, ispunjenj ljubavlju, seks se dođe povremeno, i uopšte nema razloga za nekim obuzdavanjem. Čak i onda oni koji mogu ukopliti sve svoje obaveze, i seks par puta sedmično, mogu imati vrlo kvalitetan i zdrav život, mada sam 100% uvjeren da je i ovo nemoguće dugotrajno raditi jer je fizički neizvodljivo, ali periodični je sasvim izvodljivo i dobro. Također u braku ispunjenom ljubavlju, nije neobično da se u seksu isproba i nešto novo da se malo izađe iz rutine, pa makar to i nekome ličilo na prevreziju, ali ako to nije redovna pojava i ne obuzima ljude onda je sasim uredu. A vjera zato i daje tu energiju i poriv da se vodi borba da to ne pređe u naviku i robovanje, da ne ovlada životima. 

 

[Tumaralo.]

пре 26 минута, Срђан Шијакињић рече

То би било неразумно. Ако на то циљаш, да, мислим да проценат ризика да се нешто ужасно догоди детету игра улогу. Нпр. смртност популације од 40 г. је испод 1% (млађих и мање). Смртност у логору је близу 100%. Ти бројеви чине разлику. Хришћани у свету рађају децу за слободу и у слободи, а у логору би их рађали за смрт. Ово прво је можда коцка (али из ванхришћанске перспективе), ово друго није коцка, него одлука да се зачне дете које се или неће родити, или умрети брзо по рођењу. Значи, када има неизвесности, то можемо вером пребацити на Бога, али када нема неизвесности, ту се пројављује наш избор. 

Nije alternativa smrt vs sloboda. Smrt je svakako zagarantovana u bilo kom slučaju kao i vaskrsenje (u stvari ovo poslednje ako se Bog smiluje).

U tom smislu nema razlike.

Razlika je samo u verovatnoći za nastupanje apsolutne patnje prema čoveku koji u ovom momentu ne postoji.

U logoru je 100% a van logora je, recimo,  1% (ovde ubaci sve, i bolesti i saobraćajne nesreće i Malčanskog berberina i Sarajevo 92-96).

Ja mislim da verovatnoća ne menja ništa u suštini, ništa u kvalitetu već samo u kvantitetu.

Rađanjem deteta mi pristajemo u njegovo ime na mogućnost logora, zbog čega? Zbog naše lične priče. Da se mi ne bismo osećali prazno.

"Ja verujem da će se na kraju biti veoma dobro tako da sam bezbrižan što ćeš se ti mučiti".

[Нифада]

пре 21 часа, Milica Bajic рече

Дивно је стварно што тежиш томе да будеш боља ♥️

И ја мислим овако. Верујем да је довољна и сама свест о томе да све што чинимо, чинимо пред Господом. 

(Дивим се Срђану како је успео да се јасно изрази овде)

Postoje ljudi koji veruju u prirodu,u  smislu da priroda ima svoje potencijale kojima reguliše svoje postojanje,pa se čak i uzrok stvaranja sveta traži   i nalazi  u prirodi.Drugi će reći da je Bog,koji je sve stvorio i osmislio i  ugradio u samu prirodu principe po kojima ona funkcioniše,sve je doveo u neki red.Mislim na prirodu uopšte.Tako je i sa čovekom.Čovek nosi u sebi potencijale i da voli, prepoznaje kod sebe emotivni potencijal,seksualni,stvaralački,u šta se ubraja i mogućnost da daje novi život.No,svaki čovek nosi to prirodno na svoj način.

Mislim da Janaras eros postavlja na visok nivo, i shvata ga u svoj svojoj kompleksnosti.

Međutim,mi živimo u civilizaciji jeftine erotike,čemu mnogo doprinose mediji.Sinonim za muškarca je "želim seks",a žene najčešće svojim izgledom,oblačenjem predstavljaju sebe samo kroz jednu dimenziju,isticanja tih ženskih atributa za koje misle da su muškarcima primarni.Mislim da mediji daju veliki doprinos tome,jedna poznata pevačica,ali ne baš i talentovana za pevanje,od svog oblačenja je napravila događaj,isticanje zadnjice i grudi u prvi plan,na način  na koji ona to radi,po meni vređa inteligenciju svakog normalnog muškarca,ali i žena,s obzirom da svodi ženu na to.Neretko u svemu imamo dve krajnosti koje karakteriše preterivanje,bilo da je reč u preneglašavanju seksualnosti i svođenja na svoju kvazi verziju,bilo da je reč o negaciji seksualnosti,u smislu da je to nešto a priori grešno,čak i kada su bračni parovi u pitanju,da je smisao seksa samo radjanje dece i sl.

Kod nas je seks neretko tabu tema,čak i u prodicama,seksualne teme su najzastupljenije u vicevima.

Jasno je da ljudi postaju svesni svoje seksualnosti u veoma mladom uzrastu,kada još nisu stekli psihološku  zrelost,i emocionalnu inteligenciju.Roditelji treba da vaspitavaju decu i za seksualnost,da im pomognu da se nose sa seksualnošću na pravi način,a i škola može tu problematiku da uključi u svoje programe.

Seksualnost istrgnuta iz konteksta ljubavi,zatim vanbračne trudnoće,abortusi,frustracije i sl.jesu osnov zbog koga Crkva svakako s pravom ukazuje na ozbiljnost na tom planu,ali opet nametati neku vrstu monaške duhovnosti i pristupa tome neće biti prihvaćeno i onda se rizikuje da hrišćanski etos bude shvaćen samo kroz neka ograničenja i zabrane.

Ovih dana sam čitala da u Danskoj,a biilo je razmišljanja i u Srbiji,je uveden predmet koji se zove empatija.To je ozbiljan signal,empatija je neodvojiva od ljubavi,i sad zamislimo spisak predmeta u školi-maternji jezik,matematika,istorija,empatija ili ljubav,likovna kultura i sl.Kod djece treba razvijati ljubav,emocije,empatiju,važnost drugog,samopoštovanje ali i poštovanje drugog,pa će se sve te vrednosti manifestovati na pravi način i na planu seksualnosti.