Manastir u kome životinje pronalaze spas od ljudi

[Драгана Милошевић]

Otac Isaija Jokić već 12 godina u mantiji spasava pse i mačke, pomazuje ih, a mnogi vernici njegovim službama u manastiru Ilinje prisustvuju zajedno sa svojim ljubimcima

 

U prepunoj maloj crkvi je toplo, više od stotinu vernika iz različitih krajeva Srbije, ali i Republike Srpske, došlo je na službu Svetog tajnog jeleosvećenja.

U manastiru Ilinje kod Bogatića otac Isaija čita jevanđelja, a potom sa svojim pomoćnicima pomazuje vernike osvećenim uljem. Među prvima je pomazao slepo mače, dok mu je kod nogu kuca Asija, koju je čovek udario tako jako da je postala invalid. Dobro ste pročitali, pas i mačka su u crkvi i otac Isaija ih pomazuje. Na isti način kao i vernike u ljudskom obliku. Jer i naši ljubimci su božja bića. Ako mene pitate - mnogo čistija od ljudi.

 

Nešto kasnije ću se vratiti na samu službu. Želela sam samo da pokušam da vam dočaram tu divotu - životinje i ljudi zajedno na službi u crkvi. Baš onako kako bi i trebalo da bude. Tu je bilo još nekoliko pasa koje su vernici doveli sa sobom i tokom dva sata, koliko je trajalo jeleosvećenje, niko od njih se nije čuo, a kamoli neku štetu napravio. Mirno su sedeli, ležali tik do svojih ljudskih prijatelja. Jedino je slepa maca Stefan, kojoj su i prednje šapice deformisane, bila u rukama. Savršeno mirna i vesela...

ŠUMA SMRTI

- Punih 12 godina spasavamo životinje i udomljavamo ih. Mnogi vernici dođu autobusima, oduševe se ovim divnim psima i usvoje ih. Neki dođu i po drugog, trećeg... Nažalost, mnogi ljudi iz ovog kraja pse i dalje nazivaju džukelama i ophode se prema njima sa nepoštovanjem. Ili još gore, tuku ih, muče... Misle da je pas za lanac i koru hleba. Kad im više ne trebaju ili kada su na izdisaju, samo ih puste i onda ti isti ljudi dođu u crkvu. To nisu pravi vernici. Pravi vernik neće povrediti drugo biće - mirnim glasom govori otac Isaija, koji je u mantiji mnogo puta išao do "šume smrti", mesta nadomak manastira gde ljudi prosto bace životinje. Kao kesu đubreta. Samo istovare i produže... Užasna jeza me je prošla telom dok sam ovo slušala. Ali i od goreg ima gore...

TOLIKO LJUBAVI

- Našli smo mrtvu majku koja je, kako bi zaštitila štence od lovaca, primila metak. Lovcima je u Prnjavoru normalno da ubijaju napuštene pse. Sreća je ipak ta što nas posećuje dosta dece i što je dosta dece koja su ovde dolazila i koja i dalje dolaze u međuvremenu odraslo i sa ljubavlju se ophode prema životinjama. Znaju kako se koji pas zove, koji je bio bolestan, stalo im je. Oni će izrasti u prave ljude - mirnim glasom govori otac.

 

Na pitanje koliko njih brine o četvoronošcima ovde, odgovara:

- Troje. Nas troje im čistimo, kuvamo hranu, ponekad dodamo granule... Imali smo ranije i mačke, ali smo ih izmestili u kuću van manastira. Bile su uznemirene zbog pasa. Sada im je mnogo bolje.

Toliko ljubavi i blagosti na jednom mestu ne pamtim kada sam osetila. I ne preterujem kada kažem da se u svakom kutku manastirskog imanja zna za red. Svaka pas ima svoje mesto, svi se slažu. Pomoć otac ne traži, ali ako žele, vernici i putnici-namernici mogu doneti hranu za životinje, poigrati se sa njima... Bar toliko im svi mi dugujemo.

    

Radost uprkos bolu

Otac Isaija kaže da mnogo pasa udome, ali i da ima onih koji će zauvek ostati u manastiru Ilinje.

- To su invalidi. To je ovaj pekinezer, kome je izbijeno oko. To je Asija, kojoj je prednja noga unakažena. Većina ljudi posmatra životinju kao celinu i nije spremna na dodatnu "žrtvu" i posvećenost koju iziskuju invalidne životinje - naglašava otac.

Na pitanje zbog čega je Asija uvek na predavanjima i među vernicima tokom i posle jeleosvećenja, nastojatelj manastira odgovara:

- Ljudi treba da vide šta su joj učinili! I nikada da ne zaborave. Ali uprkos svom zlu koje su joj naneli, ona i dalje maše repom kada vidi čoveka. Raduje mu se. Od nje mnogi treba da uče...

Samo kukavice tuku slabije

- Niki je pas koji je tako jako udaren u kičmu da više nije mogao hodati. Operisan je tri puta i, na sreću, oporavio se. Ponovo hoda. Ti koji tuku životinje udariće i ženu, dete... To su agresivni, prazni ljudi koji ne znaju kako nešto da dobiju na jedan normalan način, pa primenjuju silu. Žele da pokažu koliko su moćni, a zapravo su najnemoćniji. Slabije od sebe maltretiraju samo kukavice - priča otac Isaija dok mazi pekinezera koji je od udarca nogom ostao bez oka.

Šta je jeleosvećenje

U Svetoj tajni jeleosvećenja Bog Duh sveti silazi u pomoć kada se život čovečji nađe u velikoj nevolji i opasnosti od bolesti i nemoći.

Cilj ove Svete tajne je opraštanje grehova i povratak zdravlja obolelog

Sastoji se iz molitvi sveštenika i pomazivanja bolesnika osvećenim uljem

Kroz ulje deluje božja blagodat za ozdravljenje bolesnika, a bolest ovde podrazumeva oboljenje duše ili tela

Sveta tajna jeleosvećenja se može ponavljati više puta

Na njoj mogu učestvovati (po potrebi i više puta godišnje) svi verni, a osveštano ulje i brašno može koristiti svaki pravoslavno kršten i miropomazan vernik

 

O manastiru Ilinje

Manastir je posvećen Svetom proroku Iliji

Sagrađen je 1983. godine na imanju bračnog para Lacković

Po blagoslovu episkopa šabačkog gospodina Lavrentija, 2006. za nastrojatelja postavljen je otac Isaija, a 2010. proizveden u čin Igumana

Njegovim dolaskom pokrenut je duhovni život u manastiru, a počeli su i značajni radovi na dovršenju manastirske crkve i uređenju čitavog kompleksa

Adaptiran je i osposobljen stari konak za smeštaj monaštva, bolesnih i gostiju

Zbog velikog broja poseta podignut je novi konak i sala za prijem

Manastir Ilinje je mesto gde vernici sve češće dolaze da traže duhovni mir i utočište, ozdravljenje, spas za bolesne i oproštaj grehova

Ovaj manastir postao je i mesto gde se ljudi leče od bolesti zavisnosti

SVETO MESTO KOD BOGATIĆA: Manastir u kome životinje pronalaze spas od ljudi

WWW.REPUBLIKA.RS

---

Otac Isaija Jokić već 12 godina u mantiji spasava pse i mačke, pomazuje ih, a mnogi vernici njegovim službama u manastiru Ilinje prisustvuju zajedno sa svojim ljubimcima