Казна Божија као поштовање слободе човечије...

[CecaV]

Sreća je što ne postoji, tako da nam ostaje samo da BUDEMO DOBRI, bez obzira na (ne)veru.

 

 

Kako znas da ne postoji gde ti je dokaz za to?

 

Наравно да нема "доказа" ни за једну тврдњу.  Овде филозофирамо.     Кад сам рекла "срећа је што (Бог) не постоји...", мислила сам на наду да не постоји.  Јер ако постоји, хиљадама људи који не верују а чине добро ...  је дестинација пакао.        Ово звучи веома једноставано, али такав закњучак је неизбежан ... поготово после читања шта пишу најмудрији међу православнима на овом форуму  (рецимо: арх. Сава Јањић)

[CecaV]

за врлину није неопходан Бог, наравно, само што не видим како се може бранити став да је врлина нешто објективно пожељно, ако искучимо надљудски критеријум. у том случају морамо прихватити општи релативизам, добро и зло постају субјективне категорије. 

 

Добро и зло не могу једно без другог.   Добро је оно што није зло,  и обратно.        "објективно пожељно" је у функицији времена (не секунде, већ века) и простора  (јапан /  србија /  пигмеји у амазону).

[Juanito]

за врлину није неопходан Бог, наравно, само што не видим како се може бранити став да је врлина нешто објективно пожељно, ако искучимо надљудски критеријум. у том случају морамо прихватити општи релативизам, добро и зло постају субјективне категорије.

Физичар Роџер Пенроуз брани управо тај став - да морал или чак естетика могу објективно да постоје (на исти начин ка који, по њему, математики објекти објективно постоје), а то све чини са атеистичке позиције. Лик је тешки платоничар. Његово становиште нема ништа мању могућност да буде тачно од становишта да је Бог извор тог апсолутног морала.

[Срђан Шијакињић]

Добро и зло не могу једно без другог.   Добро је оно што није зло,  и обратно.        "објективно пожељно" је у функицији времена (не секунде, већ века) и простора  (јапан /  србија /  пигмеји у амазону).

 

уреду, али по ком основу појединац не би имао право да се издигне изнад онога што је пожељно у контексту времена и простора, схваћених на начин на који их ти износиш? Ко би мени рецимо могао да пребаци што моје добре представља зло у очима моје околине? Околина наравно, али зашто би један човек требало да се равна по обзирима другог човека, или масе других људи... све је почело од тога што сам прокоментарисао део да нам остаје да будемо добри, јер Бога нема, па сам указујем на релативност тога шта нам остаје, кад се искључи метафизички критеријум.

[Срђан Шијакињић]

Физичар Роџер Пенроуз брани управо тај став - да морал или чак естетика могу објективно да постоје (на исти начин ка који, по њему, математики објекти објективно постоје), а то све чини са атеистичке позиције. Лик је тешки платоничар. Његово становиште нема ништа мању могућност да буде тачно од становишта да је Бог извор тог апсолутног морала.

 

да, али ако ја добро схватам, требало би да итекако прихвата постојање оностраног? е, ако искучимо постојање неког натприродног критеријума, Бога или нечег сличног томе чему се Пенроуз залаже, свега онога што се не може доказати, онда нам остаје само релативизам. бар ја тако видим. дај неки клип где прича о томе, или књигу, звучи интересантно, да погледам кад стигнем.

 

пс. дотада ако можеш у две реченице, којим методом доказује постојање објективног морала? пошто математика користи математички, научни метод, како он утврђује објективно морал? ако мора дуже да се објашњава, немој се цимаш.

[Juanito]

да, али ако ја добро схватам, требало би да итекако прихвата постојање оностраног? е, ако искучимо постојање неког натприродног критеријума, Бога или нечег сличног томе чему се Пенроуз залаже, свега онога што се не може доказати, онда нам остаје само релативизам. бар ја тако видим. дај неки клип где прича о томе, или књигу, звучи интересантно, да погледам кад стигнем.

 

пс. дотада ако можеш у две реченице, којим методом доказује постојање објективног морала? пошто математика користи математички, научни метод, како он утврђује објективно морал? ако мора дуже да се објашњава, немој се цимаш.

 

Не верује у онострано, већ верује да је морал можда некако део нашег универзума, можда баш наше свести, не могу тачно да се сетим. Ништа онострано, у сваком случају. Слушао сам га пре три и по године уживо, па ми остало у глави. Мислим да је далеко од тога да је он развио некакав апарат да доказује и одређује морал, већ само верује да морал објективно постоји и да се у принципу може одредити.

 

Нађох то предавање на ком сам био (мораш да скинеш iTunes да би могао да видиш), а чини ми се да нешто мало дoтачиње у овој књизи (коју, бај д веј, најтоплије препоручујем незаисно од добра и зла).

[Aquilius Cratus]

да, али ако ја добро схватам, требало би да итекако прихвата постојање оностраног? е, ако искучимо постојање неког натприродног критеријума, Бога или нечег сличног томе чему се Пенроуз залаже, свега онога што се не може доказати, онда нам остаје само релативизам. бар ја тако видим. дај неки клип где прича о томе, или књигу, звучи интересантно, да погледам кад стигнем.

 

пс. дотада ако можеш у две реченице, којим методом доказује постојање објективног морала? пошто математика користи математички, научни метод, како он утврђује објективно морал? ако мора дуже да се објашњава, немој се цимаш.

 

Sto se objektivno lepog tice evo, nije Penrouz nego Dejvid Dojc ali prica istu pricu.

 

 

 

A za objektivni moral sam vec postavljao.

 

[CecaV]

уреду, али по ком основу појединац не би имао право да се издигне изнад онога што је пожељно у контексту времена и простора, схваћених на начин на који их ти износиш? Ко би мени рецимо могао да пребаци што моје добре представља зло у очима моје околине? Околина наравно, али зашто би један човек требало да се равна по обзирима другог човека, или масе других људи... све је почело од тога што сам прокоментарисао део да нам остаје да будемо добри, јер Бога нема, па сам указујем на релативност тога шта нам остаје, кад се искључи метафизички критеријум.

да ли је моралу неопходна метафизика?  тема добра, за дужу дискусију.  нисам скоро читала Канта  али ћу да га парафразирам:  "сваки човек има усађен осећај за поштење,  без обзира да ли зна истину или не".

Сматрам да се релативност која нам остаје кад се искључи Бог тј метафизички критеријум практично добро коригује друштвеним нормама, васпитањем, "штапом и шаргарепом", итд.       Другим речима:  морални репери које пропагира нека религија су проистекли из  друштвених норми (често старих пуно векова),  а не обратно.

[Oglo]

Bog...   izmišljeni nebeski diktator. 

 

Tačno.

U ovom obliku da.

 

  Hrišćani kažu da smo nekakvim pragrehom obeleženi još pri rođenju

 

Tačno. Donekle.

Car David kaže: "U grijehu se začeh i u grijehu me rodi mati moja"

Donekle, ako govorimo o hrišćanstvu kao religiji u vremenu.

Tačno, jer se, skoro, svaki čovjek rađa na isti način, iz želje tjelesne. Osim Hristosa naravno.

 

... i da spasenje dolazi kroz Veru, i to tačno onu varijantu koju zagovara određeni tabor. ...

 

Pravoslavna vjera blagovijesti Gospoda Isusa Hrista.

Ne možete nikoga spasiti, možete ljude samo da volite. Hristos je primjer savršene ljubavi.

Ergo, Pravoslavna vjera propagira način spasenja, tačan i mjerodavan.

 

 

 Alternativa je "nespasenje", bez obzira na dela. eru.

 

Netačno.

Nerazumijevanje unaprijed rečenog, dovodi do logičke greške.

 

 

Bog...   izmišljeni nebeski diktator.

Kada bi postojao Bog koji nudi ovakav izbor,  trebalo bi organizovati gerilsku borbu.

 

Ukoliko zanemarimo riječi između ove dvije tvrdnje, ne bih mogao više da se složim sa vama.

Ili, između ušiju je najveći problem :-)

 

 

Sreća je što ne postoji, tako da nam ostaje samo da BUDEMO DOBRI, bez obzira na (ne)veru.

 

Oooh.

Dobro i zlo su, najčešće, konvencionalne kategorije društva.

Srećom pa imamo i Pisma koja govore o Bogu, pa znamo da dobro i zlo nijesu ultimativno znanje.

Kažu da se Hrišćanstvo odvija između lijevog i desnog razbojnika na krstu. Jedan trenutak priznavanja Istine je dovoljan za spasenje, makar u zadnjim trenucima života. Naravno slobodan je izbor do tada. Sve je stvar afiniteta.

[Volim_Sina_Bozjeg]

Car David kaže: "U grijehu se začeh i u grijehu me rodi mati moja" Donekle, ako govorimo o hrišćanstvu kao religiji u vremenu. Tačno, jer se, skoro, svaki čovjek rađa na isti način, iz želje tjelesne. Osim Hristosa naravno.

 

I mati i ja, smo rodjeni u grešnoj prirodi čoveka,(čovek) koji je to učinio samovoljom.

[CecaV]

 Oglo, 18 May 2014, kaže:   Jedan trenutak priznavanja Istine je dovoljan za spasenje, makar u zadnjim trenucima života.

 

Управо ово што си написао говори у прилог мојој тврдњи да слободе од диктатора Бога нема.  АКО ЧОВЕК "НЕ ПРИЗНА ИСТИНУ",  неће бити спашен, ... ма колико добрих дела у свом животу учинио.    Ово "неће бити спашен" значи да је дестинација пакао, не као физичко место већ стање.

 

Јадан човек са оваквим концептом Бога.

 

[Oglo]

 

 Oglo, 18 May 2014, kaže:   Jedan trenutak priznavanja Istine je dovoljan za spasenje, makar u zadnjim trenucima života.

 

Управо ово што си написао говори у прилог мојој тврдњи да слободе од диктатора Бога нема.  АКО ЧОВЕК "НЕ ПРИЗНА ИСТИНУ",  неће бити спашен, ... ма колико добрих дела у свом животу учинио.    Ово "неће бити спашен" значи да је дестинација пакао, не као физичко место већ стање.

 

Јадан човек са оваквим концептом Бога.

 

 

Nijeste dobro ispratili moja pisanja na temi.

Ja sam u uvodnom postu rekao, da u stvari izbora nema. Ne možete biti nešto što nijeste, bez posljedica.

Sloboda, istina, nijesu stvar izbora. To nije nešto što stičete, ili učite.

Dakle ne možete živjeti u laži a da za to ne pretrpite posljedice. Vi to možete zvati pakao, šeol, kako god. Za to ne možete kriviti Boga, ili ko god smatrate da je mjerodavan.

U suštini, vi ne morate da tu Istinu zovete Bog. Vi je zovite kako god vas volja, i činite i dalje dobra djela, i nema problema. Eventualno, jednom ćete kao i drugi doći do istog saznanja. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ceca

 

Kako misliš da neko bude spašen ako ne prizna Istinu? I ja verujem da u poslednjim trenucima života može doći do spasenja.

 

Inače pogledaj malo u svet šta znači za čoveka kad po Istini hodi....

 

Žao mi je, Bog nije diktator ali jeste Istina. 

[Гром]

Ако служимо добру слуге смо добра, Ако служимо злу слуге смо зла. Робови смо и у једном и у другом сличају. 

Права слобода би била слобода без одговорности,јел да? А пошто тога нема, онда је Бог диктатор. Баш је глупо, украдем човеку ауто, обијем му стан и узмем накит и још морам да одговарам за то! Какав ужасан диктатор овај наш Бог. Јел да?

[CecaV]

Nijeste dobro ispratili moja pisanja na temi.

Ja sam u uvodnom postu rekao, da u stvari izbora nema. Ne možete biti nešto što nijeste, bez posljedica.

Sloboda, istina, nijesu stvar izbora. To nije nešto što stičete, ili učite.

Dakle ne možete živjeti u laži a da za to ne pretrpite posljedice. Vi to možete zvati pakao, šeol, kako god. Za to ne možete kriviti Boga, ili ko god smatrate da je mjerodavan.

U suštini, vi ne morate da tu Istinu zovete Bog. Vi je zovite kako god vas volja, i činite i dalje dobra djela, i nema problema. Eventualno, jednom ćete kao i drugi doći do istog saznanja. 

     "... u stvari izbora nema"         ....   bas kao u diktaturi

     "sloboda i istina nisu stvar izbora"   ....    bas kao u diktaturi

     "... ne možete živeti u laži ..."                        ....  posebno kad je istina samo ono što ministri & mudraci (u službi diktatora)  kažu da jeste !