Казна Божија као поштовање слободе човечије...

[Ћириличар]

Šta je plod u ovom slučaju? Prirodna posledica ili samovolja Boga tiranina?

Па ето, одговор изгледа да је "природна посљедица".

 

Али ту је онда прегршт других питања која се сама постављају онда - зашто је уређено да буде тако? Зар није могло другачије? Ако јесте, зашто није онда? Ако није, онда Богн ије свемоћан итд. итд.

[VaSa110]

Па... умрли су након одређеног времена.

 

 

A razlog je otrovna vočka ili možda nešto drugo?

Da nije slučajno razlog izbacivanje iz sigurnosti doma u kome su bili bezbedni itd.....?

[Guest]

@@Muramasa,

Заборављаш једну ситницу... ти ниси БОГ.

 

Nisam. Ali nije ni onaj vlasnik vinograda, pa opet nije bio problem da se navode hipotetički slučajevi u Jevanđeljima.

 

Da li samo čovek može da ima samovolju?

[Pancakes]

Значи ишчекујемо Божији суд, да нам суди и каже ко ће у рај а ко у пакао. Чекамо суђење значи.

Tako je, iščekujemo Istinu na pravednom Sudu.Ali prije nego li ona dođe nama je dato i zadato da se obučemo u odjeću nepropadljivu tj. da te jevanđelske zakone izobrazimo u našem životu i nadilazimo svijet koji u zlu leži, istovremeno tu njegovu truležnost preobražavajući vrlinama.

Kao što je, sv.Amvrosije Milanski govorio da je domostroj spasenja išao preko sijenke zakona, koji je došao preko čovjeka "zakon dade preko Mojsija" (jn.) po kojoj danas žive tjelesni judeji, preko Jevanđelja u kojoj vidimo Lik Hristov kao u nekom izobraženju budućnosti, do Istine na Sudu, koja pripada onima koji će Vaskrsnuti.

[Ћириличар]

 

 

A razlog je otrovna vočka ili možda nešto drugo?

Da nije slučajno razlog izbacivanje iz sigurnosti doma u kome su bili bezbedni itd.....?

 

Било вријеме за косидбу:

[Ћириличар]

 

 

Tako je, iščekujemo Istinu na pravednom Sudu.

Па онда Бог суди.

[Ћириличар]

Da li samo čovek može da ima samovolju?

Прецизније и боље птиање је да ли само човјек може да има самовољу и да ли је само човјек користи? 

[VaSa110]

Било вријеме за косидбу:

 

 

Pošten odgovor.

[Pancakes]

Па онда Бог суди.

 

Sudi ali poštuje našu slobodu.Njegovim Ovaploćenjem i njegovom Blagom viješću nije sudio nego je uzeo obličje sluge, spustio se u našu tamu, u kojoj vlada smrt, zlo i đavo da nam propovjeda o Carstvu od koga smo otpali, da nas podsjeti na naše Slavno božansko porijeklo, rascijepao je nebo i sjedinio božansku sa čovečijom prirodom.Ništa nije nasilno, nametnuto, divljački...nismo stvoreni za konačnu smrt...Gospod nas VOLI i želi da nas spasi od nebića, nepostojanja i onaj ko želi da vidi Lik Hristov u Jevanđelju, mora da zavoli Boga, kako bi i njega Bog zavolio.To je uzajamna ljubav.A Sud je potvrda njegove ljubavi prema nama, poštovanje naše slobode bez koje ne bi bilo ničega.

[Срђан Шијакињић]

u kojoj vlada smrt, zlo i đavo da nam propovjeda o Carstvu od koga smo otpali

 

Брате, немој се љутити али много поетично пишеш. Лепо је можда за читати али у дискусијама не могу да похватам шта заиста хоћеш да кажеш.

 

Као на пример сада: који ми смо отпали? Ја нисам отпао, јер никада нисам ни био у царству, као ни ти. Да би се избегла та зачкољица да цело човечанство после Адама одговора за нешто у чему није учествовало и да би се избегло буквално тумачење Писма, ја лично верујем да је човек, први као и сви ми, створен овакав какав је данас, да је створен смртан, тј. природан и да му је дато, тачније човечанству, да кроз дуг историјски пут узрасте до Бога, наравно уколико то жели.

 

То је уједно одговор и Мурамаси, постоје само два избора између којих можеш да бираш, живот или смрт. Када бираш живот, љубав, хобије, посао који волиш, девојку, љубимца, односе се породицом... једном речју све лепе ствари које би волео да задржиш за вечност, ти тиме бираш и Бога, без обзира што не верујеш у Њега, што у крајњој линији не желиш Бога онаквог каквог га замишљаш (јер Бога каквог јесте мало ко познаје). Ти би слободу у форми да можеш да вечно живиш онако како данас живиш, природно, са људима, без Бога, али свака тежња за осмишљеном вечношћу је жеља за Богом у суштини, јер суштина појма Бог је између осталог да се Он налази у свему позитивном и пожељном а да одсуствује у ништавилу, злу, неправди итд.

[drvce]

Тако је.

То је као кад кажеш човеку, нпр. немој скакати са петог спрата доле на бетон, распашћеш се ко звечка. Дакле, реч је о педагогији, поуци, немој то, јер ако...онда...

I ne samo to da ces da se raspadnes ko zvecka, nego i u trenu kad si pozeleo da skocis sa petog sprata, posto si prekrsio zapovest, kompletan svemir trpi transformaciju i pocinje da zapada u entropiju, te se i sam beton kruni i raspada.

 

@@Muramasa,

Заборављаш једну ситницу... ти ниси БОГ.

Oh, ali to sto je on potpuni covek i sto ne mozemo nikakvom naukom da dokazemo da je Bog, ne znaci da on nije i potpuni Bog. Mozda samo nije doslo njegovo vreme, ceka svoju svadbu da krene sa cudesima, ko zna? Ta ni Jevreji nisu prepoznali Jahvea kad im je dosao u covecijem oblicju, cak ni posle neobicnog zaceca&rodjenja&svih cudesa&vaskresenja! Time sto ga ne obozavas, vec si sebe osudila.

[Драган_Петровић]

Џаба ми свлачимо Бога на нашу раван. Понашамо се као дјеца. Из дјетиње перспективе родитељ је често неправедан и сувише строг те због тога негодују јер им је очигледно ускраћена слобода избора (воље) . Она то често доживљавају јако емотивно јер су у одређеној мјери лишени неког њиховог задовољства. Та задовољства могу да буду и фатална по дјетињи живот али дијете тога није свјесно јер још нема искуство смрти. Оно и не зна шта значи бити мртав стога се и буни. Родитељ са друге стране зна шта значи смрт, а шта живот и из љубави предузима одређене кораке и примјењује различите методе одгоја да не дође негативног исхода. Каквог уопште може бити компромиса између родитеља и дјетета, по питању његове слободне воље, ако му је живот угрожен. Може ли се приговорити родитељу да нема љубави према своме чеду и да намеће само своју вољу, те да је следствено томе тиранин? Може, али једино из дјетиње перспективе. Такав аспект љубави је за њих неразумљив, али суштински непорециво потребан.

[zuti car]

A ako nauka jednog dana ( a taj dan nikako nije daleko ) pobedi smrt ? Sta onda ?

[Снежана]

Time sto ga ne obozavas, vec si sebe osudila.

Тиме што он мене не обожава већ је доказао да није бог.

[VaSa110]

Џаба ми свлачимо Бога на нашу раван. Понашамо се као дјеца. Из дјетиње перспективе родитељ је често неправедан и сувише строг те због тога негодују јер им је очигледно ускраћена слобода избора (воље) . Она то често доживљавају јако емотивно јер су у одређеној мјери лишени неког њиховог задовољства. Та задовољства могу да буду и фатална по дјетињи живот али дијете тога није свјесно јер још нема искуство смрти. Оно и не зна шта значи бити мртав стога се и буни. Родитељ са друге стране зна шта значи смрт, а шта живот и из љубави предузима одређене кораке и примјењује различите методе одгоја да не дође негативног исхода. Каквог уопште може бити компромиса између родитеља и дјетета, по питању његове слободне воље, ако му је живот угрожен. Може ли се приговорити родитељу да нема љубави према своме чеду и да намеће само своју вољу, те да је следствено томе тиранин? Може, али једино из дјетиње перспективе. Такав аспект љубави је за њих неразумљив, али суштински непорециво потребан.

 

 

Lepo napisano.

A sad mi reci čemu onda priča da Bog ne kažnjava (da nas spreči u činjenju greške) i da nam je dao slobodnu volju.