Казна Божија као поштовање слободе човечије...

[zuti car]

Џаба ми свлачимо Бога на нашу раван. Понашамо се као дјеца. Из дјетиње перспективе родитељ је често неправедан и сувише строг те због тога негодују јер им је очигледно ускраћена слобода избора (воље) . Она то често доживљавају јако емотивно јер су у одређеној мјери лишени неког њиховог задовољства. Та задовољства могу да буду и фатална по дјетињи живот али дијете тога није свјесно јер још нема искуство смрти. Оно и не зна шта значи бити мртав стога се и буни. Родитељ са друге стране зна шта значи смрт, а шта живот и из љубави предузима одређене кораке и примјењује различите методе одгоја да не дође негативног исхода. Каквог уопште може бити компромиса између родитеља и дјетета, по питању његове слободне воље, ако му је живот угрожен. Може ли се приговорити родитељу да нема љубави према своме чеду и да намеће само своју вољу, те да је следствено томе тиранин? Може, али једино из дјетиње перспективе. Такав аспект љубави је за њих неразумљив, али суштински непорециво потребан.

S tom razlikom sto roditelj nametne svoju silom i dete nema izbora hoce li nesto ili nece , jednosavno je prisiljeno da radi u korist sopstvenog dobra . Bog sa druge strane ne sprecava svoju decu da poginu , nego im daje izbor ili si sa mnom ili si protiv , sto i nije neki izbor ( nije zapravo nikakav izbor jer ne postoje druge opcije) a biti sam Bogom u najvcem broju slucajeva znaci ici protiv nase prirode , poriva i instinkta sto dalje komplikuje stvari jer nas je Bog stvorio takvim . Da uprostim , Bog stvori coveka sa jakim seksualnim nagonom koji ne moze da se zadovolji sa jednim partnerom i onda kaze , ili se uzdrazvaj ili se kuvaj u kotlu , da ne govorimo o homoseksualcima ponovo ...

[Драган_Петровић]

S tom razlikom sto roditelj nametne svoju silom i dete nema izbora hoce li nesto ili nece , jednosavno je prisiljeno da radi u korist sopstvenog dobra . Bog sa druge strane ne sprecava svoju decu da poginu , nego im daje izbor ili si sa mnom ili si protiv , sto i nije neki izbor ( nije zapravo nikakav izbor jer ne postoje druge opcije) a biti sam Bogom u najvcem broju slucajeva znaci ici protiv nase prirode , poriva i instinkta sto dalje komplikuje stvari jer nas je Bog stvorio takvim . Da uprostim , Bog stvori coveka sa jakim seksualnim nagonom koji ne moze da se zadovolji sa jednim partnerom i onda kaze , ili se uzdrazvaj ili se kuvaj u kotlu , da ne govorimo o homoseksualcima ponovo ...

Неће бити ни да родитељ у сваком случају спрјечава своје дијете да погине. Ми се старамо да учинимо све што је у нашој моћи да укажемо на потенцијалне животне опасности и да га научимо како да се односи према животу. У одређеном периоду га пуштамо да самостално доноси животне одлуке. Не затварамо га у стаклено звоно да би могли да га кроз читаво вријеме живота контролишемо и пазимо да не погине иако је и та опција могућа (што би било насиље на људском личношћу и слободом). Пуштамо их у свијет да сами одлучују како ће да живе и да уче чак и кроз своје грешке. Свјесни смо да их због погрешног избора може задесити и смрт али је такав пут неопходан да би се уопште формирали као личности. Овакав однос се никако не може стављати у релацију или си са мном или си против. Рећи да је избор никакав јер не могу без посљедица да радим шта хоћу је равно хиру дјетета које тражи све што му падне на памет.

Бог је створио човјека са нагонима који имају одређену животну функцију, а њихова злоупотреба није аргумент против корисности самих тих нагона. Можеш користити нагон глади да би одржао своје тијело у животу, а можеш и да кажеш да је Бог крив што се преждераваш те због тога угрожаваш своје здравље.

[Guest]

Свјесни смо да их због погрешног избора може задесити и смрт али је такав пут неопходан да би се уопште формирали као личности. Овакав однос се никако не може стављати у релацију или си са мном или си против.

 

Ok, ali smrt onda treba da bude prirodna posledica, a ne zato što je Bogu dunulo da je sprovede (ubije čoveka ili ga baci na roštilj). Jedno je kad dete pogine zato što je gurnulo eksere u utičnicu, a drugo je da ja pobesnim što me nije poslušalo, pa ga priključim na struju i tako ga ubijem.

[Драган_Петровић]

Ok, ali smrt onda treba da bude prirodna posledica, a ne zato što je Bogu dunulo da je sprovede (ubije čoveka ili ga baci na roštilj). Jedno je kad dete pogine zato što je gurnulo eksere u utičnicu, a drugo je da ja pobesnim što me nije poslušalo, pa ga priključim na struju i tako ga ubijem.

Па смрт и јесте природна посљедица одвајања од Бога. Ништа што покушава да постоји мимо заједнице са Богом не може да се одржи у постојању сопственим енергијама. Уствари ми долазимо до питања да ли људска злоупотреба слободе воље треба да ограничава Творца у стварању. Знамо да Бог све што створи,створи добро. Може се покушати приговорити зашто уопште ствара ако зна да ће неко одбити ту заједницу са њим међутим то је само јалов покушај ограничавања његових творачких енергија и рушења његове промисли о творевини. Замислите само на шта би овај свијет личио када би дјеца одређивала како треба да се живи и када би им се пустило да раде све што им падне на памет.

[Pancakes]

Брате, немој се љутити али много поетично пишеш. Лепо је можда за читати али у дискусијама не могу да похватам шта заиста хоћеш да кажеш.

 

Као на пример сада: који ми смо отпали? Ја нисам отпао, јер никада нисам ни био у царству, као ни ти. Да би се избегла та зачкољица да цело човечанство после Адама одговора за нешто у чему није учествовало и да би се избегло буквално тумачење Писма, ја лично верујем да је човек, први као и сви ми, створен овакав какав је данас, да је створен смртан, тј. природан и да му је дато, тачније човечанству, да кроз дуг историјски пут узрасте до Бога, наравно уколико то жели.

 

U predanju stoji o našim praroditeljima, tako da smo nekom vezom u ovom slučaju naslednim grijehom kroz koji dođe smrt naslednici tog Pada.Hrišćanska teologija je koliko je njoj moguće dotakla tu temu i koliko znam svjedoči o Adamu, samo ne da je stvoren smrtan ali ni besmrtan nego u stanju netruležnosti i potencijala da se ostvari u zajednici sa Bogom.

 

Два су могућа тумачења овог имена: а) индивидуална личност (Сит је син Адамов - Лк. 3,38), први човек створен од Бога ("син Божији" - Лк. 3,38), отац људскога рода (Пр. Сол. 10,1); б) начелно човек, род људски, људска заједница, синови Адамови.

 

Апостол Павле прави поређење између Адама и праслике Онога који имаше да дође (Рим. 514), тј. Исуса Христа ("овога човека"), и поставља ове тезе: Први Адам, први човек, произашао је од земље, са природним телом; Други Адам, други човек, дошао је с неба, обдарен живом душом и животодавним духом (1. Кор. 15,45-47). Сходно оваквој прасличности, постоји историјска и онтолошка дијалектика између Бога и човека, између стварања и спасења. Јер као што је падом (в. плд) и непослушношћу једнога човека "(Рим. 5,19), Адам довео смрт на све људе (Рим. 5, 12), исто је тако благодаћу једнога Христа дошло искупљење које даје живот свима људима(Рим. 5,17-19). Зато Православље стално наглашава не само онтолошко јединство човечанства (в. АНТРОПОЛОГИЈА), сагледаног колективно у Адамовој личности, него и динамички карактер адамовске природе, која је примљена и преображена у божанској ипостаси Сина Божијег. Својим Оваплоћењем и жртвом Нови Адам васпоставља стање изгубљене нетрулежности Првога Адама, тако да човек поново постаје учесник у божанској природи (2. Петр. 1,4). Са пуним трагичним карактером и свим теретом првороднога греха, Адам остаје у околини раја (Пост. 3,24); не губи, дакле, видик вечнога живота. Теоцентрична визија инхерентна је адамовској природи: "У личности Адамовој са Твојим ликом и подобијем, све си нас почаствовао и учинио наследницима добродетељи раја" (Акатист Пресветој Тројици, икос 5).

 

Из перспективе систематске теологије Адам представља полазну генетску тачку човечанства која се појављује у конституисању сваког људског бића: у чину зачећа и физичког рођења. Но, човек не може досегнути свој центар или крајњи циљ а да се не одрекне своје негативне човечности кроз чин светог "препорођења", тј. кроз причешћивање Христовим богочовештвом. Почевши са Јеронимом (331-419), који даје првенство буквалном смислу у библијској егзегези, западна теологија сматра да је сав род људски у Адамовој личности примио и погазио заповест Божију, те стога сва људска бића носе последицу његовог дела (в. ПРАРОДИТЕЉСКИ ГРЕХ). За православну теологију Адамов пад стоји под влашћу слободне воље, а не под нужношћу природе; јер Адам није створен непромењивим, нити једнострано усмереним ка злу, те према томе није погазио заповест по нужности природе, него по слободној вољи и ради задовољства (Марко Подвижник, 0 Крштењу, Рум. филок., том I, стр. 302).

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/recnik/A.htm

[Aquilius Cratus]

samo ne da je stvoren smrtan ali ni besmrtan nego u stanju netruležnosti

 

Ovo je potpuni apsurd. Kao da kazes Jovan i Marko su igrali sah i Jovan nije pobedio ali nije ni ne pobedio. Pobedio i ne pobedio su poptune dihotomije sto znaci da su medjusobno iskljucive tvrdnje i da su u svojim podvarijantama potpuno iscrpljene. Na primeru saha i remi i poraz spadaju u ne pobedio tako i na primeru sa Adamom netruleznost sa mogucnoscu kretanja ka Bogu spada u smrtnost. Dakle ili je smrtan ili je besmrtan nema trece opcije.

[Pancakes]

Ovo je potpuni apsurd. Kao da kazes Jovan i Marko su igrali sah i Jovan nije pobedio ali nije ni ne pobedio. Pobedio i ne pobedio su poptune dihotomije sto znaci da su medjusobno iskljucive tvrdnje i da su u svojim podvarijantama potpuno iscrpljene. Na primeru saha i remi i poraz spadaju u ne pobedio tako i na primeru sa Adamom netruleznost sa mogucnoscu kretanja ka Bogu spada u smrtnost. Dakle ili je smrtan ili je besmrtan nema trece opcije.

 

Ne znam zašto bi bio apsurd reći da netruležnost tj. nepropadljivost ne spada u smrtnost, jer to je blagodatno stanje i to prije Pada!Iiskrenije bi bilo reći da je stvaranje u nekom za nas drevnom prapočetku, izvan katerogrija da mislimo mogućnost smrtnosti kakvu mi kušamo i poznajemo uopšte -- jer je povezano blagodatnim stanjem i Adamovom slobodnom voljom koja je bila savršena i nedeterminisana bilo čim.Naša slbooda u palom svijetu je determinisana mnogo čim, zato je "stajanje u slobodi kojom nas Hristos oslobodi" predukus stanja istinske slobode.Prokletstvo smrti u prapočetcima je na vrata ušlo tek nakon želje da budemo kao Bogovi i svih energija zla koji prate tamne želje srca kao neposlušnost, nepokajanje, zavist itd. U koji dan okusiš od drveta, umrijećeš (Post.2,17) Umiranje je odvajanje, raskidanje, smrtnost je dakle  isključivo posledica djelovanja slobodne volje čovjekove i prestupanja zapovjesti a ne datost stvaralačkim aktom Božijim koji privodi stvoreno ex nihilo.U predanju, i samo kušanje ploda koje je ranilo njihovu prirodu, nije dovelo do predavanja smrti već nepokajanje i skrivanje od Boga.U kušanju ploda su im se otvorile oči (duhovne) da vide i osjete gubljenej slave u blagodati i nemogućnost da napreduju bez pokajanja.Reći da ta netruleženost spada u smrtnost automatski znači da je ona - ova smrt koju poznajemo "rezervisana" i predviđena, samo po sebi data za neposlušnost i prestupanje.

 

Stihovi sa jutarnje na praznik Vozdviženja Časnog Krsta:

"U drevnom Raju drvo me obnažilo jer mi je davanjem njegovog ploda da ga jedem neprijatelj doneo smrt. Sada je pak drvo Krsta koje odeva ljude odeždom života postavljeno usred zemlje i cela vaseljena ispunjena je bezgraničnom radošću."

 

još neki stihovi:

 

"Danas je kroz Krst ukinuta smrt koja je došla u ljude okušanjem od drveta. Prokletstvo naše pramajke Eve što je palo na vascelo čovečanstvo poništeno je plodom Prečiste Majke Božije Koju veličaju sve sile nebeske."

 

"Onoga što je jednom uzeo obličje zlobne zmije i usadio smrt u tvorevinu, sada je Hristos, došavši u telu, zbacio u tamu."

 

"Zavišću đavoljom smrt je ušla u svet (Prem.Sol.2,24).

 

Dakle, smrtnost je naš najslobodni mogući izbor a ne neizbježno stanje kako kažete netruležnosti koja je smrtna.

[Aquilius Cratus]

Ne znam zašto bi bio apsurd reći da netruležnost tj. nepropadljivost ne spada u smrtnost,

 

Zato sto ne razumes princip iskljucenja treceg, sto je logicki apsolut i potpuno je ali potpuno neupitan. A koren tog nerazumevanja lezi u tome da kao i 90% ljudi ne znas kako ralzikovati potpunu od delimicne dihotomije. Kao sto sam u gornjem primeru istakao mnogi ljudi misle da je pobedio-izgubio potpuna dihotomija. Nije! Pobedio - NE pobedio je ispravna dihotomija zato sto su te dve opcije ne samo ralzicite nego su potpuno iscrpljene u mogucnostima podele. Izgubio jeste razlicito od pobedio ali isto tako je i remi. Remi nije isto sto i poraz ali nije ni pobeda zato i remi i poraz idu u kateogoriju ne pobedio. Dete je rodjeno ili dete nije rodjeno u tu kategoriju nije rodjeno spadaju i nije zaceto, spontani pobacaj i abortus. Bez obzira sto su te tri opcije medjusobno razlicite njima je zajednicko da potpuno iskljucuju ono suprotno, dete je rodjeno. Isto tako ovde truleznost i netrulozesnot jesu medjusobno razlicite ali im je zajednicko da potpuno iskljucuju u svim segmentima besmrtnost. Ne znam koliko pratis bioloske nauke i njoj bliske oblasti prakticne primene ali to mogu reci da smo jedno deceniju dve udaljeni od prvih terapija koje ce nam obezbediti netruleznost (ko dozivi to jest ako svi dozivimo) jel ce onda to biti besmrtnost?! Nece! Besmrtnost je sustinski razlicita i od trulezne i netrulezne smrtnosti jer je to i u fizickom i u duhovnim smislu radiknalno drugaciji nacin postojanja od bilo truleznog ili netruleznog stanja.

[Pancakes]

Bojim se da te logički apsoluti kojima barataš ne važe u prapočetku.Smrtnost = posledica grijeha, tragičnost našeg slobodnog izbora, ne posledica stvaranja.Kod tebe nema te veze sloboda, drvo poznanja, zapovijest. Kod tebe je besmrtnost vs smrtnost, tj. smrtnost je i neka vrsta nužnosti.Netruležnost neka unapređijena performansa našeg stanja u odnosu na truležnost.Prije pada, biologija je radikalno drugačija, energije stvorene prirode su bile usmjerene na zajednicu kao odnos ljubavi, znači nema pomena o smrtnosti.Mi tek u tom upozorenju, da, "ako okusi od ploda - umrijeće", vidimo kakva mogućnost čeka Adama i kakve će slave biti lišen.Kakva je to slava?Mi ne znamo, nazivamo je blagodatnim stanjem, da li ona spada u smrtnost?Ne znamo.Bog je Adamu po kušanju i nepokajanju, trebao da kaže, e vidi, brale, zaboravio sam da ti kažem da je tvoje početno stanje, netruležno, po principu isključenja trećeg, spada u smrtnost, ja sam inače apsolutni logički Bog.Smrnost prodire u stvorenu prirodu preko grijeha, to je devijacija, stanje koje adam ne poznaje, to je plata za grijeh.To nema veze sa sa tim da netruležnost spada u smrtnost.

[Aquilius Cratus]

Bojim se da te logički apsoluti kojima barataš ne važe u prapočetku.

Bojim se da si kao i 90% ljudi suvise lenj da naucis nesto o nekom pojmu o kojem do sada nisi znao nista nego nastavljas da pises po starom bez obzira sto ti je neko ukazao da zbog toga tebi novog pojma gresis na vise mesta. Da nisi bio lenj da procitas i naucis sta su logicki apsoluti ne bi sada pisao ovakve stvari jer bi znao da se oni zovu apsoluti bas zato sto NE ZAVISE od bilo kakvog vremena, fizickog, svojstva, stvorenog, nestvorenog oni naprosto JESU. Verujuci nuzno moraju da ih stavi u vecni um Boziji dok ateisti ih naprosto smatraju transcendetnim. To nije stvar misljenja vec to spada u takozvane apodikticne ili neupitne istine. Nauci nesto malo o tome nije toliko tesko pa vidi da je njihovo vazenje POTPUNO NEUPITNO bez obizira na bilo kakvo stvaranje pocetak i prapocetak.

 

Smrtnost = posledica grijeha, tragičnost našeg slobodnog izbora, ne posledica stvaranja.Kod tebe nema te veze sloboda, drvo poznanja, zapovijest. Kod tebe je besmrtnost vs smrtnost, tj. smrtnost je i neka vrsta nužnosti.Netruležnost neka unapređijena performansa našeg stanja u odnosu na truležnost.Prije pada, biologija je radikalno drugačija, energije stvorene prirode su bile usmjerene na zajednicu kao odnos ljubavi, znači nema pomena o smrtnosti.Mi tek u tom upozorenju, da, "ako okusi od ploda - umrijeće", vidimo kakva mogućnost čeka Adama i kakve će slave biti lišen.Kakva je to slava?Mi ne znamo, nazivamo je blagodatnim stanjem, da li ona spada u smrtnost?Ne znamo.Bog je Adamu po kušanju i nepokajanju, trebao da kaže, e vidi, brale, zaboravio sam da ti kažem da je tvoje početno stanje, netruležno, po principu isključenja trećeg, spada u smrtnost, ja sam inače apsolutni logički Bog.Smrnost prodire u stvorenu prirodu preko grijeha, to je devijacija, stanje koje adam ne poznaje, to je plata za grijeh.To nema veze sa sa tim da netruležnost spada u smrtnost.

 

Eto, ne samo da si lenj da naucis nesto novo nego iz sopstvene premise ne umes da izvedes zakljucak koji sledi a meni ucitavas nesto sto nikako ne moze da sledi iz pozicije koju zastupam, naprotiv. Upravo kod mene je taj ultimativni preduslov za Adamovu slobodu, to jest da je stvoreno samo po sebi smrtno, bilo trulezno ili netrulezno i da je to ono sto ga sustisnki deli od gle cuda nestvorenog. Ako tvorevina nije od starta smrtna onda Adam NEMA SLOBODU da je prinoseci je u zajednicu sa Bogom UCINI besmrtnom. Onda Adam nije prvosvetenik tvorevnie koji stvarno ima slobodu da odluci kuda ce ici tvorevina nego je naprosto neki pajac, lutak na zici nekog dokonog Boga. Nema Adamove slobode bez toga da je tvorevina od starta smrtna, to je nuzan preduslov!

[Pancakes]

Ti ovdje potpuno zanemaruješ činjenicu da je stanje Adamovo bilo u jednoj osobitoj blagodati Božijoj, jednom stanju u kojoj je bio sposoban i za smrtnost i za besmrtnost.
 

 Ako tvorevina nije od starta smrtna onda Adam NEMA SLOBODU da je prinoseci je u zajednicu sa Bogom UCINI besmrtnom. Onda Adam nije prvosvetenik tvorevnie koji stvarno ima slobodu da odluci kuda ce ici tvorevina nego je naprosto neki pajac, lutak na zici nekog dokonog Boga. Nema Adamove slobode bez toga da je tvorevina od starta smrtna, to je nuzan preduslov!

 

 

Ja nisam govorio o tvorevini nego o Adamu.Razlikuje se sama tvorevina od Adama, nije o tvorevini riječ.Ispada da Adam prinosi tvorevinu da je otom-potom učini besmrtnom a usput i sebe.Kroz Adama bi tvorevina postala besmrtna a ne obrnuto.

[Aquilius Cratus]

Ti ovdje potpuno zanemaruješ činjenicu da je stanje Adamovo bilo u jednoj osobitoj blagodati Božijoj, jednom stanju u kojoj je bio sposoban i za smrtnost i za besmrtnost.

Dok ti potpuno zanemarujes cinjenicu da je to totalno nebitno u odnosu na moj prigovor. U osobitoj blagodati bozijoj ili sadasnjoj truleznosti potpuno nebitno jer je i jedno i drugo VAN besmtrnosti. Mora biti VAN besmrtnosti jer je besmrtnost nesto sto rek treba da dodje potpuno strano tom stanju i ovom nasem sadasnjem. A sve sto NIJE BESMRTNO je gle cuda smrtno bilo trulezno ili netrulezno osobitom blagodati. Kad naucis kako se prepoznaju potpuno dihotomije mozemo nastaviti ovaj razgovor na konstruktivniji nacin.

 

 

Ja nisam govorio o tvorevini nego o Adamu.Razlikuje se sama tvorevina od Adama, nije o tvorevini riječ.Ispada da Adam prinosi tvorevinu da je otom-potom učini besmrtnom a usput i sebe.Kroz Adama bi tvorevina postala besmrtna a ne obrnuto.

Adam JESTE deo tvorevine jer je i on STVOREN. Zatoi moze biti prvosvestenik tvorevine, govornik u njeno ime, jer je i sam deo nje. To je hriscansko ucenje, ostalo su platonicko gnosticke price i pricice.

[Pancakes]

Dok ti potpuno zanemarujes cinjenicu da je to totalno nebitno u odnosu na moj prigovor. U osobitoj blagodati bozijoj ili sadasnjoj truleznosti potpuno nebitno jer je i jedno i drugo VAN besmtrnosti. Mora biti VAN besmrtnosti jer je besmrtnost nesto sto rek treba da dodje potpuno strano tom stanju i ovom nasem sadasnjem. A sve sto NIJE BESMRTNO je gle cuda smrtno bilo trulezno ili netrulezno osobitom blagodati. Kad naucis kako se prepoznaju potpuno dihotomije mozemo nastaviti ovaj razgovor na konstruktivniji nacin

Ti Adamu pripisuješ smrtnost prije nego li je prekršio zapovjest koja je je za njega bila smrtonosna, i kroz grijeh uvela smrtnost u našu prirodu.To je vrlo problematično, i nema veza sa tvojom pričom o dihotomijama.Prije toga, do grijeha, adam je mogao biti smrtan samo po prirodi stvorenog tijela a besmrtan po blagodati.Bog je prvostvorene održavao u toj besmrtnoj blagodati po samom stvaranju sve do zapovjesti.Dinamika svega stvorenog i adamovo usavršavanje i stremljenje ka dobru i besmrtnosti je dovela trenutka kada će samo postavljanje zapovjesti i tragični prekršaj te zapovjesti biti ono što određuej smrtnost. Prekršavanje zapovjesti=smrtnost, netruleženost sama po sebi ≠ smrtnost. Dakle sloboda i besmrtnost je u poslušnosti zapovjesti, kao što je i sloboda i smrtnost u neposlušnosti zapovjesti.

[Aquilius Cratus]

Ti Adamu pripisuješ smrtnost prije nego li je prekršio zapovjest koja je je za njega bila smrtonosna, i kroz grijeh uvela smrtnost u našu prirodu.To je vrlo problematično, i nema veza sa tvojom pričom o dihotomijama.

Ima, ali si ti izgleda nevoljan da shvatis. Sve sto nije u stanju kome ce svet biti u eshatonu nije besmrtno. A sve sto nije besmrtno je smrtno, trulezno ili ne zbog blagodati ili kojecega.

Prije toga, do grijeha, adam je mogao biti smrtan samo po prirodi stvorenog tijela a besmrtan po blagodati.Bog je prvostvorene održavao u toj besmrtnoj blagodati po samom stvaranju sve do zapovjesti.Dinamika svega stvorenog i adamovo usavršavanje i stremljenje ka dobru i besmrtnosti je dovela trenutka kada će samo postavljanje zapovjesti i tragični prekršaj te zapovjesti biti ono što određuej smrtnost. Prekršavanje zapovjesti=smrtnost, netruleženost sama po sebi ≠ smrtnost. Dakle sloboda i besmrtnost je u poslušnosti zapovjesti, kao što je i sloboda i smrtnost u neposlušnosti zapovjesti.

To je potpuno nebitno jer se i to stanj i ovo sada sustinski razlikuje od onog koje ce nastupiti eshatonom. Dakle je smrtno bez obzira sto u nekom trenutnku ne truli zbog cega god. Stvar je u tome da nemas trecu opciju po pitanju smrtnog i besmrtnog, to je apsurd kao da trazis trecu opciju izmedju pobedio i ne pobedio.

[Deja Vu]

Smrtnost = posledica grijeha, tragičnost našeg slobodnog izbora, ne posledica stvaranja.

 

 

Smrtnost znaci odsustvo zajednice sa Bogom i to je ontoloska smrtnost. Truleznost je fuzicka smrtnost u smislu da ljudi stare, umiru i od njih ostanu samo kosti i prah. 

 

Ontoloska smrtnost postoji od samog pocetka, jer je svet stvoren samim tim smrtan, a to znaci van zajednice sa Bogom koju tek kasnije treba da ostvari. U tom stanju se nalazio i Adam, stim sto ako je bio prozet blagodacu mozda je bio netrulezan, a mozda i nije sto u ovom slucaju nije toliko bitno. 

 

Da je Adam bio besmrtan od samog pocetka, to bi 1) krsilo njegovu slobodu da odluci hoce/nece da budu u zajednici sa Bogom, ali bi krsilo i Boga kao zajednicu Svete Trojice zasnovane na ljubavi i slobodi, pa bi samim tim Bog bio nesto nalik silovatelju tj. ne bi bio Bog 2) krsilo bi nestvorenost Boga, jer besmrtna tvorevina i Adam znace da su u Bogu, sto znace da su Bog, sto znaci da je Bog stvorio Boga, a to je logicki nemoguce jer Bog ne moze biti stvoren. 

 

Nista izmedju toga nema, ili si smrtan ili besmrtan, nema treceg stanja. Devojka sa kojom hoces da budes u vezi se nalazi u stanju u kom nema vezu sa tobom, tako da ona bira hoce li biti u vezi sa tobom ili ce ostati u stanju u kom se oduvek nalazila (nije u vezu sa tobom). Tako u ovom slucaju kad procitas kod nekog svetitelja, teologa ili svestenika da kaze: Covek nije stvoren ni smrtan ni besmrtan nego sa mogucnoscu za jedno u drugi, to znaci da:

 

1) Covek je stvoren da bira hoce li da bude u zajednici sa Bogom ili ce da ostane u stanju u kom je sada i u kom je uvek bio. ILI;

2) Svetitelj, teolog ili svestenik nema pojma sta prica tj. lupa ko maksim po diviziji.