Казна Божија као поштовање слободе човечије...

[cloudking]

  On 15. 12. 2012. at 18:49, Срђан Ранђеловић рече

 

Pih, i to su mi neki hriscani... niko da mu ponudi da predju zajedno..

 

 

Malo je tesko ubaciti se u ovu tem kao ateista jer koliko vidim ni vi sami nista nacisto i ne postoji zajednicki stav (tako da sam zbunjen koga da napadnem )

 

U svakom slucaju, ako je jedina funkcija djavola da krcka zlocince i muci gresnike onda je ne vidim sto je on zao? A kakav je to djavo ako nije zao? Za mene bi najzlobnija stvar koju bi djavo mogao da uradi jeste da sve prestupnike, gresnike  i zlocince pusti nazad na zemlju ... e to bi bio trol, worthy of a djavo

[Благовесник]

  On 9. 1. 2013. at 15:23, Muramasa рече

I šta ovo znači? Ako olakšate sebi mrcvarenje u životu, onda se nećete spasiti.

 

Da sam na mestu ovog lika, odsekao bih krakove koji i onako ničemu ne služe

 

Npr. oni hrišćani medju radikalnim islamistima (ili pak oni koji su u "slobodnom" svetu, a bombardovani su ateističkom propagandom, sablaznima i okruženi su porocima) koje je promisao ili sudba Božja tamo postavila,

veliki krst moraju nositi.

Bog tačno zna zašto je nekima dat manji, a mnogima dat zaista veliki krst (uslovno rečeno) koji moraju nositi do kraja (cilja) spasenja duše.

Ne može neko ispuniti reči Hristove i sačuvati veru ako svoj krst bude "skraćivao", niti će ojačati u veri, niti će strašna iskušenja nadvladati

i preko njih trijumfalno preći.

A krst znači ovo - uspravna i horizontalna linija:

gornji vrh je usmeren ka Bogu Ocu, a donji u pokornost Njemu,

a horizontalni krakovi ukazuju da kroz zivot idemo otvorenih dlanova i raširenih ruku prema drugima.

Zato je Gospod Isus za svoj presto i žertvenik i isklesao krst, na kome je potom i raspet.

[Благовесник]

  On 9. 1. 2013. at 15:53, Muramasa рече

Da li to onda znači da će Hrišćanin koji se iseli iz Irana npr u Švajcarsku izgubiti spasenje?

Mislim da neće izubiti spasenje zbog toga, ali i tamo će ga vrebati zlo, ništa manje

(neće mu, možda, pretiti mučenička smrt) hoće agresivno propagiranje greha i slično, po dušu ništa manje smrtnonosnije i sablažnjivije.

Krst ne znači samo - bez roptanja primiti podvig, nego istovremeno i -  bogočovekoljublje Hristovo (uspravna i horizontalna  linija).

[Благовесник]

Mnogo brzo odgovaraš na poruke. Možda ti mozak radi tago brzo, ali ipak - prebz si jer povrsno sagledavas ono sto ti se kaze.

Hrišćanska misao nije protiv za dom spreman biti odbraniti ga,

sa željom otečastvo sačuvati zbog ljubavi prema nejači i kulturnim dobrima (primer: Sveti knez Lazar i Vidodvdanski mučenici,

ima  takvih primera i kod njih u Asirskoj crkvi istoka, Jermenskoj crkvi i drugim crkvama koje leže u tom radikalnom islamskom svetu).

Medjutim, zarobljen biti i imati uslov: smrt zbog izražavanja svoje vere i bogosluženja ili "život" odreći se toga,

zna svaki verni čovek Hristov šta će izabrati.

[DYNABLASTER]

Muramasa, prvi i najveci vitezovi upravo su bili, i jesu, Srbi hriscani, daj bar upola tolko prouci sopstvenu istoriju i korene kolko proucavas ninje...

 

inace sto se tice mucenistva, to je apsolutni stepen hrabrosti i junastva

[-Владимир-]

  On 9. 1. 2013. at 15:23, Muramasa рече

Da sam na mestu ovog lika, odsekao bih krakove koji i onako ničemu ne služe

0110_hahaha  0110_hahaha  0110_hahaha  А што их не би скинуо па спојио са централним делом да добијеш још дужу мотку ? Твоја тумачења хришћанских идеала су стварно priceless .

Скидам капу, заиста си узрастао у троловској вештини.  138999

[Tuzni Ratnik]

Занима ме на који начин то Бог кажњава. 

Да ли кажњава истог момента када то заслужимо?

Или можда у блиској будућности?

Или нас кажњава у далекој будућности, па можда чак и не нас лично?

Или нас можда уопште не кажњава за живота на Земљи, него тек након смрти?

Или ипак можда комбинација свега овога?

 

Ако имате неки одговор или неки линк или нешто где могу прочитати о овој теми реците ми.

Хвала!

[Милан М.]

Када пеглу користиш за подгревање млека, питање је времена када ће ти се то обити о главу. Бог ту може да нас спаси те последице. А ако смо баш упорни у злоупотерби, онда ће нас можда пустити да направимо штету како би се опаметили. Исто се дешава када човек користи своје постојање и биће за нешто за чега није створен. 

[Милан Ракић]

https://www.pouke.org/forum/topic/20218-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D1%99%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B0-%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%B8%D0%BB%D0%B8/

[Жедни]

Bog je ljubav. Bog ne kažnjava jedna od najvećih zabluda ljudi. Nama je na ovom svetu sve dopušteno sami biramo put kojim idemo. Ljubav božija je ta koja nas kroz život vodi.

[Number15648]

РАСУЂИВАЊЕ

Не кажњава Бог грешника зато што му чини задовољство да уништи човека. Јер да му то чини задовољство, Он не би стварао човека ни из чега. Него кажњава грешника из више целисходних домостројних разлога, од којих су два најочигледнија за нас: прво, да би га казном поправио и на прави пут спасења извео, а друго, да би друге устрашио да не греше. Ово исто мисли св. Исак кад каже: "Праведни мудрац је сличан Богу, јер он кажњава човека не да би му се осветио за грех него, или да исправи човека, или да друге устраши." Неки обесни младић, који хуљаше на Бога и на родитеље своје, наједанпут сиђе с ума. Цео град, у коме живљаше тај младић, виде у томе казну Божју и устраши се страхом Божјим. Младића држаху везана и затворена три године. А мајка његова плакаше горко и мољаше се Богу за сина. Једне године о Духовима одведе мајка свог лудог сина у манастир св. Василија у Острогу. После молитава полудели младић оздрави и дође к себи. По том се покаја и поста узорит човек и прави хришћанин.

 

РАСУЂИВАЊЕ

Казна Божја постиже грешнике одмах после греха, да би се грешници устрашили а праведници охрабрили, понекад пак много доцније, изненадно и неочекивано, да би грешници знали, да Бог ништа не заборавља. Датана и Авирона прогутала је земља одмах после греха њихова, а цар Валтазар виде руку која му исписа смртну пресуду онда када се он осећао најсрећнијим, на пиру, међу пријатељима и обожаваоцима. – Неки тешко болесни војник би донесен св. Стефану Новом, да га овај молитвом исцели. Стефан му рече, да се поклони икони Христовој и св. Богородице. Војник то учини и би одмах здрав. Ово се чудо рашчу на све стране. Чувши за њ иконоборни цар Копроним дозва тога војника и испита. Па када војник исповеди и призна, да је добио исцелење од светих икона, цар га поче с јарошћу укоравати због иконопоштовања. Устрашен војник одрече се иконопоштовања пред царем и застиде се своје вере у иконе. Када војник тај изађе из двора и узјаха коња, разјари се коњ под њим, збаци га са себе, и ногама га дотле топташе докле не изверже душу своју. Ево казне одмах после греха. – Цар Тиридат, гонитељ хришћана, беше бацио св. Григорија у јаму и погубио 37 светих монахиња. И казна га никаква није снашла. Доцније када цар са својима оде у лов ради разонођења и увеселења наједанпут спопаде га лудило, и њега и његове пратиоце. Његовој побожној сестри откри се у сну узрок лудила његовог као и начин, како да се врати уму. Св. Григорије би извађен из јаме, и по његовој молитви цар Тиридат оздрави, покаја се и крсти се. Казна некад брзо следује греху као дану ноћ, а некад споро као година години. Но никад не изостаје, изузев случаја где покајање заузме место казне.

 

РАСУЂИВАЊЕ

Казна и награда! Ово обоје у Божјим је рукама. Но као што је овај живот земаљски само сенка правога живота на небесима, тако је казна и награда овде на земљи само сенка праве казне и награде у вечности. Главни гонитељи светитеља Божјег Златоуста били су: Теофил патријарх Александријски и царица Евдоксија. По мученичкој смрти Златоустовој обоје њих постиже љута казна. На име: Теофил полуди, а царицу Евдоксију истера из двора цар Аркадије. Евдоксија се ускоро разболи од неизлечиве болести, и ране се отворише по телу њеном и црви закипеше из рана. Такав смрад од ње се распростираше, да не беше лако човеку ни улицом проћи испред њеног дома. Лекари употребише све најбоље мирисе и аромате и кадила, само да колико толико сузбију смрад од скверне царице, али мало у том успеваху. Најзад умре царица у смраду и мукама. Али и по смрти Божја рука тежаше на њој. Ковчег с њеним телом тресао се дан и ноћ кроз читавих 34 године, све док цар Теодосије не пренесе мошти св. Златоуста у Цариград. А шта се догоди са Златоустом после смрти? Награда, – награда какву само Бог може дати. Аделтије, епископ Арабски, који прими Златоуста изгнаника у свој дом у Кукусу, по смрти Златоустовој мољаше Бога, да му јави, где се налази душа Јованова. Једном тако на молитви би Аделтије као ван себе, и виде јуношу светла, који га вођаше по небесима и показиваше му редом јерархе, пастире и учитеље цркве називајући сваког по имену. Но Јована ту не виде. И поведе га ангел Божји ка изласку из Раја, а Аделтије беше жалостан. Када га ангел упита за узрок његове жалости Аделтије одговори, да му је жао, што не виде љубимога му учитеља Јована Златоуста. Одговори му ангел: „тога не може видети човек док је у телу, јер он је код Божјег престола, заједно са Херувимима и Серафимима.”

 

РАСУЂИВАЊЕ

Како Бог и кажњава и милује, показује нам се јасно из живота последњих деспота српских у време турског завојевања земљама српским. Нису Турци самовласно и самовољно дошли на Балкан и подјармили народе хришћанске, Грке, Бугаре и Србе, него по допуштењу Божјем, исто као што је Навуходоносор не по сили својој него по допуштењу Божјем покорио Јерусалим и одвео Јевреје у ропство. Због греха кнежева и великаша народних пострадао је љуто народ српски, но још љуће су пострадали сами кнежеви и великаши. Деспот Ђурађ умро је као изгнаник, синови његови: Гргур и Стеван ослепљени од Турака, кћи његова силом морала постати жена султанова, средњи син његов устане против мајке своје Јерине и брата Гргура, и силом заузме он пољуљани престо у Смедереву; но скоропостижно умре. Слепи Стеван тек што је постао деспот морадне бегати у Албанију, а по том у Италију, где као изгнаник и бедник умре у туђини. Све је то казна Божја. А где је милост? Бог прослави вечном славом и овога Стевана, и жену његову Ангелину, и децу њихову Максима и Јована. После 8 година лежања у гробу тело Стеваново би откопано и нађено цело и испуњено благоуханим мирисом. И чудеса многа пројавише се од тих светих моштију његових. Исто тако прославише се и посветише се благодаћу Божјом и жена његова и синови.

 

Одломци из Охридског Пролога

[Number15648]

БЕСЕДА

о господару и робу

 

Ко жали прут, мрзи на сина својега; а ко га љуби, кара га за времена (Приче Сол. 13, 24)

 

Човекољубље Божје превазилази човекољубље људско као што небо превазилази земљу, па ипак човекољубиви Бог бије људе. Бије Бог људе не да их убије него да их поправи и спасе. О благословеног бијења из љубави! Кога Господ љуби, онога и кара, и бије свакога сина којега прима (Јев. 12, 6). Чиме бије Бог? Прутом. Каквим прутом? Прутом болести, прутом недаћа, прутом губитка, прутом глади, прутом неродице, прутом суше, прутом поплаве, прутом смрти сродника и пријатеља, прутом злих демона, када овима попусти власт над човеком. То су прутови Божји, којима Бог шиба децу Своју, да би их поправио, уразумио, просветио и спасао.
Зашто родитељ да не бије децу своју, ако их истински воли? Прут је оруђе велике љубави и бриге. Ако је дете неосетљиво за духовна карања, осетљиво је за прут. И што је неко дете неосетљивије духом и савешћу, осетљивије је телом. Тело и није дато човеку да само собом нешто значи, него да буде слуга духа, да помогне духу, да користи духу. Ако телесна казна пробуди дух у човеку, и са духом савест, онда је тело савршено испунило своју дужност према духу, господару своме. Ако господар спава, онда се на слуге удара, да би га пробудили. Пробуде ли слуге господара свога у часу опасности, неће жалити ударце, које су примиле, јер су спасле господара свога. А пробуђени и спасени господар умеће се одужити слугама својим. Отуда ваистину, ко жали прут, мрзи на сина својега. Ко штеди слугу, издаје господара.
О Господе Премудри, отвори срце родитељима, да приме ову свету поуку Твоју. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

Охридски Пролог

[Тања1]

  On 9. 9. 2013. at 15:51, Zedan da se o veri zbori рече

Bog je ljubav. Bog ne kažnjava jedna od najvećih zabluda ljudi. Nama je na ovom svetu sve dopušteno sami biramo put kojim idemo. Ljubav božija je ta koja nas kroz život vodi.

 

Овде немам шта да додам!

[Тања1]

Кривица и казна су две веома деструктивне енергије којима сами себе трујемо.

[Andre Williams]

  On 9. 9. 2013. at 14:51, Tuzni Ratnik рече

Иначе, занимљиво је да сам, таман кад сам хтео да кликнем да се објави ово питање, чуо како млеко кипи.

Можда је случајност... а можда и не?!

 

Брате, био сам у сличној ситуацији у којој си, чини ми се, ти сад. Престани да размишљаш на овај начин. Можеш само стићи до параноје ...

 

Бог је Љубав. Од тога крени. Свако добро.