Ко су "кртице" у СПЦ?

[Istopljeni kamen]

  On 24. 8. 2019. at 20:48, Ćiriličar рече

1. Овакве текстове не треба "оповргавати" а ево зашто. Прво, вероватно то Буловић није урадио, јер он зна меру. Зашто не треба? Понављам свуда и стоти пут. Владика Николај каже да ђаво уситњава суштину, да би људе повео за ситницама, фформом, и тако их завео за Голеш планину (=унесрећио). Додаје, да када усиниш златни дукат у бакарне крајцере, он има исту трђиђну вредност (=која је промењива) али он никада више неће бити злато у твојим рукама, него обични бакар.
2. Само будале не виде да је Црква под ударом НАТОа. Калд Билт, гласноговорник Билдбергшке групе, изјављује да је Православље опасније по западни либерализам него ИСИЛ; затим креће фанариотско булажњење у већ стављеној, већински, Украјини под НАТО утицај, креће удар на Цркву. Ту су и изјаве људи из стејта о РЦ, затим о СПЦ преко које долази до "малигног" утицаја Руса на Србе - дакле опасан удар на Цркву ј еу току, то знамо.
3. Вратимо се сад Николајевом дукату (=златној суштини) и крајцеру (=бакарној форми). Не улазећи уопште у Максимове мотиве за његово деловање: напад на Кирила у другосрбијанској штампи пре Сабора на Криту; затим шлихтање дарвинистима; затим опет звоцање, а за то је један од најНЕпозванијих у СПЦ, о деловању Фанариота у Украини, те о Светосавској аутокафалност и тд. и сл. - дакле пдвлачим, не улазећи у мотиве, уопште не стављајући га као некога ко ради за некога, кажем. то су застрађујуће (ако је из љубави ка Цркви) глупе, понављам г л у п и поступци, иза којих се, несумљиво, у набољем случају, понављам у најбољем случају, крије гордост. Јер нити га је ко за шта питао, нити је он компетентан ни за канонско, ни за дарвинизам, а и најмлађи је, па се "и међу говедима зна старији", камоли у Црлви.
4. Узимајући речено у обзир: да је Црква под ударом, а Максим се као пиле у кудељу упетљао, сад имамо на делу људе који везе благе немају са Црквом, који "бране" Максима од Цркве. Изгледа да Максиму то не да шкоди, него му прија, а надати се да не подстиче на то.
5. И шта имамо: један а п с у р д - да владику СПЦ бране људи НЕцрквени, не из Цркве, од кога? Од саме Цркве којој се Максим заклео пред Богом и Чином подареним од Духа, на послупање.
6. Но, осавимо ми Максима овде, он је "крајцер", да се ми држимо "златног дуката" ("корз седам огњева - седам Сабора - жеженог) овде - дакле Цркве. Како се сада одвија рат против Цркве? Управо тако што се нађу најслабије карике, затим поводи и онда се удара на Њу.
7. Овде, конкретно, као закључак, да се вратимо мало на "крајцере", имамо случај следећи - Максимовом петљавином, пре свега шлихтањем другосрбијанцима, имамо сада паралелно удар на ПБФ, како? Тако што је ПБФ, након дуге борбе упао у састав Универзитета. Црква је задржала право аутономносту, али, сада ПБФ, Факултет Цркве, се "брани" од саме Цркве.
8. Да не елаборирам даље - не амо у СПЦ, људи то не виде, мисле да је Црква слободан, на делу је притеривање Цркве у ћоше, на многим пољима. Христос је прогнан са универзитета, сада се под мотом "одвојенсоти" од државе Цркви сузава простор деловања: не сме да прича о ЛГБТ и проповда пто јој је Павле Апостол оставио; не сме да не верује у Еволуцију; не сме да одстрани, да закључимо на "крајцерчићу", једног професора, који јој се не свиђа, јер сматра да не задовољава критерије Цркве, ма какве да јој подчава будуће свештенике.

Ово није ни "ј" од јаког текста, правне флоскуле, латиничне, сувопарне са мало бољим правописом и игром речи. А везе нема са суштином ствари - бакарни крајцер, и то онај убуђали, озеленео. Суштина је друго. ЧАК, ако дотични брани Максима из неких лично-пријатељских побуда, то је чак најбоља опција за све. Ако то ради као професор, или као човек са Универзитета, то је мало већа штета. А ако ради, пише, јер је "лауфер" нечији највећа. Ма како да било, све три наведене штете су мала маца, овде се ради о нападу по систему "неконтролисаног хаоса", да хаос у СПЦ буде што већи.

На крају питање: парадоксално је да је доктор Зоран Ђуровић оптужио професора доктора Васиљевића за неетичко и незаконито деловање прилико одабира кандидата и пријем у радни однос, а да истог тог Максима брани неки правник и то од кога - од саме Цркве којој се Макисм Васиљевић заклео пред Живим Богом на послушања.

То ти је коментар...на овај убуђали, већ озеленео, бакарни крајцерчић.

 

Expand  

ваууууу....какво запажање....сад си ми очи отворио....слепац сам ..шта да радим.....

[Ćiriličar]

@Istopljeni kamen Брате, сестро, видиш, не стидим се то рећи - није баш да ја нисма знао за ЖРУ, неће бити, али не бих се овда ни регистровао (имам преча псла, ваља децу хранити), али ипак сам дошао, повод је Ђуровић јер ме заболео ако су човека повредили. Рецимо уопште се не слажем са њим о митрополиту Амфилохију о ЦПЦ и сл., али он ј еповод. Разлог је љубав ка Цркви. Уздам се да ће ми Бог опростити, а и да оће, неће по заслугама него по Милости. А ако ме буде карао, опет ће по Милости. Него, бојимо се сви карања, педагогије ако смо незнавени. Ја се уздам ако дође до тог карања, да Он, знам да зна наша срца, па ће да види и добре намере а и моју слбост.

Нема, роде, у љубави победника - има само поражених када дође до сикоба, рана дубоких.

Читају ове ствари и владике, и лауфери разних служби а неке Анине твитове и ПреЦедних...пијаца је ово велика. Па сам одлучио да ја по неку кажем...

Да ли је теби коментар "отворио очи", да ли настављаш пир са почетка теме, то не знам. Немам намеру да читам кроз редове, као рецимо Дража који види моју "љигавост", али једно сам сигуран - ако си прочитао, покушао да разумеш шта хоћу да кажем, хте-не хтео не можеш а да не видиш чињенице. Сходно томе, пировање на почетку теме је болно-смешно. О неким коментарима да не причам. Није битно је ли Максим или Ђуро; је ли ово или оно...све су то крајцери бакарни, ми смо растурени, све су нам обесветили, ратурили, разрушили, пто реко Бећковћ "кућа раскучена а браћа поклана"...и на крају су нас упрегли у неке чарапаре за 300 евра да им радимо, а ми им градимо путеве од њихових кредита, па им плаћамо да нас запосле да им робујемо...само нам је једно сотало? Ц р к в а!

Какве благе везе има неки Максим са тим? Какве има везе Борба за веру или Бљиц? Па то је убуђао бакар...они оће да нам отму златни дукат "кроз седам огњева жежен, седам Светих Сабора"...е, ако им то пустимо, па нестаће нас.

Сад ти можеш да иронишеш, да будеш "Петров или Павлов", Максимом или ЗоранЂуровићев, да твитујеш сисе и гузе...али, бојати се, да треба мало другачије. Молитва није само стати пред икону па читати, молитва је и Богомислије, и Цркво-бригомислије, молитва је и ране своје Цркве носити иако си/сам нико и ништа "јер ће се Сила у слабости напој показати"...али само ако нас б о л и.

Како пева Матија о Амфилохију? "Сваки камен теби, један Христу мање". То само песнк може...сваки камен, сваку бол Цркве коју одболујемо - она је мање Господу. ОцКеј...фратело мио...д шоу мас т го он...

 

 

 

[Istopljeni kamen]

  On 24. 8. 2019. at 21:28, Ćiriličar рече

@Istopljeni kamen Брате, сестро, видиш, не стидим се то рећи - није баш да ја нисма знао за ЖРУ, неће бити, али не бих се овда ни регистровао (имам преча псла, ваља децу хранити), али ипак сам дошао, повод је Ђуровић јер ме заболео ако су човека повредили. Рецимо уопште се не слажем са њим о митрополиту Амфилохију о ЦПЦ и сл., али он ј еповод. Разлог је љубав ка Цркви. Уздам се да ће ми Бог опростити, а и да оће, неће по заслугама него по Милости. А ако ме буде карао, опет ће по Милости. Него, бојимо се сви карања, педагогије ако смо незнавени. Ја се уздам ако дође до тог карања, да Он, знам да зна наша срца, па ће да види и добре намере а и моју слбост.

Нема, роде, у љубави победника - има само поражених када дође до сикоба, рана дубоких.

Читају ове ствари и владике, и лауфери разних служби а неке Анине твитове и ПреЦедних...пијаца је ово велика. Па сам одлучио да ја по неку кажем...

Да ли је теби коментар "отворио очи", да ли настављаш пир са почетка теме, то не знам. Немам намеру да читам кроз редове, као рецимо Дража који види моју "љигавост", али једно сам сигуран - ако си прочитао, покушао да разумеш шта хоћу да кажем, хте-не хтео не можеш а да не видиш чињенице. Сходно томе, пировање на почетку теме је болно-смешно. О неким коментарима да не причам. Није битно је ли Максим или Ђуро; је ли ово или оно...све су то крајцери бакарни, ми смо растурени, све су нам обесветили, ратурили, разрушили, пто реко Бећковћ "кућа раскучена а браћа поклана"...и на крају су нас упрегли у неке чарапаре за 300 евра да им радимо, а ми им градимо путеве од њихових кредита, па им плаћамо да нас запосле да им робујемо...само нам је једно сотало? Ц р к в а!

Какве благе везе има неки Максим са тим? Какве има везе Борба за веру или Бљиц? Па то је убуђао бакар...они оће да нам отму златни дукат "кроз седам огњева жежен, седам Светих Сабора"...е, ако им то пустимо, па нестаће нас.

Сад ти можеш да иронишеш, да будеш "Петров или Павлов", Максимом или ЗоранЂуровићев, да твитујеш сисе и гузе...али, бојати се, да треба мало другачије. Молитва није само стати пред икону па читати, молитва је и Богомислије, и Цркво-бригомислије, молитва је и ране своје Цркве носити иако си/сам нико и ништа "јер ће се Сила у слабости напој показати"...али само ако нас б о л и.

Како пева Матија о Амфилохију? "Сваки камен теби, један Христу мање". То само песнк може...сваки камен, сваку бол Цркве коју одболујемо - она је мање Господу. ОцКеј...фратело мио...д шоу мас т го он...

 

 

 

Expand  

ма немам ја ништа са тим пиром....ја сам сама...верујем ти...Бог нека те благослови....и ја се слажем за митрополита...и Матију...примам камен за Христа...увек...

[Стаљиново унуче]

i di stadosmo kod imena?

[Богољуб 1]

Овај профил је фиктивни лик. Кроз алегорије, метафоре, приче и поуке, на томе профилу, не знам колико сте успели схватити, приказан је однос двају народа и њихових вера. Такође и однос комунизма према тим верама за време II. светскога рата и Југославије.

Црвена нит биле су поуке Светих Отаца и побожност према Богородици Дјеви, породични живот... као простор и смер у којему би се могао тражити могући начин за разрешавање и надилажење међусобних конфликта, размирица и тешких терета прошлости. А управо на темама које су за просечнога човека на било који начин привлачне.

Идеја је била да читајући неке приче свако заправо покуша ући у туђе ципеле, било да је реч о Србима, православцима, било Хрватима, римокатолицима. Да мало боље једни друге упознају и примете предрасуде, због којих као да никада једни другима та два народа неће бити довољно добри, да се не знам шта промени код једних или код других и да су Бог и вера често подређени предрасудама и да постоји искључивост.

Да једни на друге гледају тако да и оно што је добро не желе видети као такво, а оно што је лоше, виде горим. Да није ријеч само о разликама у вери и нацији, него и о несамокритичности(ма).

Кроз приче и метафоре уз понеке намерне случајне грешке, да своје слабости свако може препознати у причама с којима се могло поистоветити. Јер тако су замишљене, да не буду упирање прстом, него огледало у којему је свако могао освестити и видети неки део себе. Уједно да се може видети и да постоји добра воља друге стране да не гледа кроз призму разлика и антагонизама, него у светлу Васкрса, познавања другога, обзира и сл.

Питање над којим се треба некада и замислити: Шта је зе мене или за нас довољно добро, било да смо ми, они, ви... с које год стране границе да се погледа?

Ово не треба схватити као провокацију, него као покушај и потицај да свако себи постави питања на која ће сам одговорити себи на људском нивоу.

Оваква порука, ако не буде избрисана, неће угрозити никога. Ако некога потакне на размишљање и молитве у Светлу Васрксења, за оне друге, ма о коме да је реч, од такве молитве може бити само добро. И то тако да се неке ствари из прошлости разрешавају и надилазе. Да будуће генерације једних или других, буду слободне од окова прошлости.

Мир и свако добро