Iskustva "dece" alkoholičara

[Богољуб 1]

пре 51 минута, Сања Т. рече

Zamalo da se složim u potpunosti! Većinu toga si lepo napisao, međutim, zašto da stavimo Bogu našu odgovornost?

Bog dopušta, ali ljudi odlučuju, s tim što Bog ima zadnju reč.

Pišem u vezi ovoga :

Pomažu misli, ali opet rasuđivanja treba da bude. Neće Bog da se ljuti ako  prekinemo stradanje. (Daće nam druge izazove, ne brinimo .) Ne može se ceo život ovako misliti i ništa ne rešavati. - Sedi, ćuti, trpi, moli se Bogu i ništa ne čini- Pasivnost nije dobra. Bog pusti, ali mi odlučujemo. Tako pokazujemo kome pripadamo. 

 

P. S. Imamo temu o tome da li je sve Božja Volja, ne mogu sad da je nađem. 

Primećujem da Hrišćani često žele da "piju iz čaše iz koje je Gospod pio". 

Baš imamo izražen taj sindrom, a sam Gospod reče da mi to ne možemo. Nama je dato koliko možemo. Samo što je od nas Sakrio koliko je to

Слажем се, без расуђивања и не може да се види јасно. Шта се треба мењати и када. Нису све ситуације и све породице исте.
Не, не. Нисам за пасивност. Него баш за то да се преузме одговорност за своје одлуке и ковање своје среће.

Има нпр. код старца Јефрема Аризонског и Филотејског "ако те рука саблажњава, одсеци је". А говори о родбини. Ако ме неко потапа, одвлачи од Христа, а неће да се спасава, морам да се заштитим да се и ја не утопим. Зависан човек може бити и о томе осећају да мора да спасава, о кривњи, дужности.
За самосталност посао, властита плата. То је реалност. Пресељење итд. Зависно од конкретне ситуације.

Када човек није стручњак и професионалац, а још је и емоционално уплетен и необјективан... А откуда ће му доћи расуђивање, ако не од Господа. Тако некако сам мислио, да се с више поверења ослања човек на Њега. А речено је и у оном смислу, ако тражим Њега, куд год пођем, Он ће бити са мном.

За насиље - нулта толеранција и свако има своју меру. Не можемо ми све својом логиком да обухватимо. Знам само да одговори долазе, кад је човек стварно решен да иде за Господом. Некада је добро осврнути се иза себе и повезати тачке пута којим смо већ прошли, да сагледамо куда нас то рука Господња води следећи корак, тј. одлуку... који год да јест. Слобода да доносимо одлуке је и преузимање одговорности за њих.

А може бити и да ти тражиш потврду одлуке коју си већ донела...

Ево, не знам шта да кажем више. Сама најбоље знаш где си у чему си. Могу само још да препоручим молитве Богородици Озарење Ума и Одигитрији, да се мало у миру размисли, поразговара са свештеником или неким ко има одмак од свега тога.

Па срећно, и с Господом полако.

[Sanja Т.]

пре 11 минута, Богољуб 1 рече

Слажем се, без расуђивања и не може да се види јасно. Шта се треба мењати и када. Нису све ситуације и све породице исте.
Не, не. Нисам за пасивност. Него баш за то да се преузме одговорност за своје одлуке и ковање своје среће.

Има нпр. код старца Јефрема Аризонског и Филотејског "ако те рука саблажњава, одсеци је". А говори о родбини. Ако ме неко потапа, одвлачи од Христа, а неће да се спасава, морам да се заштитим да се и ја не утопим. Зависан човек може бити и о томе осећају да мора да спасава, о кривњи, дужности.
За самосталност посао, властита плата. То је реалност. Пресељење итд. Зависно од конкретне ситуације.

Када човек није стручњак и професионалац, а још је и емоционално уплетен и необјективан... А откуда ће му доћи расуђивање, ако не од Господа. Тако некако сам мислио, да се с више поверења ослања човек на Њега. А речено је и у оном смислу, ако тражим Њега, куд год пођем, Он ће бити са мном.

За насиље - нулта толеранција и свако има своју меру. Не можемо ми све својом логиком да обухватимо. Знам само да одговори долазе, кад је човек стварно решен да иде за Господом. Некада је добро осврнути се иза себе и повезати тачке пута којим смо већ прошли, да сагледамо куда нас то рука Господња води следећи корак, тј. одлуку... који год да јест. Слобода да доносимо одлуке је и преузимање одговорности за њих.

А може бити и да ти тражиш потврду одлуке коју си већ донела...

Ево, не знам шта да кажем више. Сама најбоље знаш где си у чему си. Могу само још да препоручим молитве Богородици Озарење Ума и Одигитрији, да се мало у миру размисли, поразговара са свештеником или неким ко има одмак од свега тога.

Па срећно, и с Господом полако.

[Драшко]

пре 8 часа, Сања Т. рече

Zamalo da se složim u potpunosti! Većinu toga si lepo napisao, međutim, zašto da stavimo Bogu našu odgovornost?

Bog dopušta, ali ljudi odlučuju, s tim što Bog ima zadnju reč.

Pišem u vezi ovoga :

Pomažu misli, ali opet rasuđivanja treba da bude. Neće Bog da se ljuti ako  prekinemo stradanje. (Daće nam druge izazove, ne brinimo .) Ne može se ceo život ovako misliti i ništa ne rešavati. - Sedi, ćuti, trpi, moli se Bogu i ništa ne čini- Pasivnost nije dobra. Bog pusti, ali mi odlučujemo. Tako pokazujemo kome pripadamo. 

 

P. S. Imamo temu o tome da li je sve Božja Volja, ne mogu sad da je nađem. 

Primećujem da Hrišćani često žele da "piju iz čaše iz koje je Gospod pio". 

Baš imamo izražen taj sindrom, a sam Gospod reče da mi to ne možemo. Nama je dato koliko možemo. Samo što je od nas Sakrio koliko je to

Vrlo lepo si ovo srocila

Mnogo mi se mota po glavi i srcu ovih dana, kako se nesto desava, sta je do Boga a sta je do nas?

Za neke stvari mi se cini da uopste ne mogu da uticem i sve je do Njega, ali da li je bas tako? (inace si me spasla onaj dan kad si mi prisla u Orijentu, vikah ka Gospodu ceo dan i posla mi slugu svoga, neka ti se vrati stostruko )

 

 

Da se vratim na temu, danas sam ponovo pricao sa jako dobrom drugaricom, nju psiholoski maltretira bivsi muz, poruke koje joj salje su neopisive, nece da placa alimentaciju...itd...its....

Uglavnom, rekao sam joj da potegne sva pravna sredstva (mozda cak i zabrana vidjanja deteta) i da sve ljude iz svoje okoline infromise detaljnije o njemu i njegovoj psihi. Do juce verovatno ne bih to rekao, ali sto kazes ta "pasiva" i to dopustanje da neko trosi tvoj zivot i upropasti ti dan za danom...ima granice! Moramo sebe da volimo! @JESSY mi je pricala pre dve godine o onom coveku koji joj je rekao @Jessy voli sebe!!! I to je ta zdrava ljubav prema sebi, a svi drugi moraju neku meru da dobiju. Ako ne dobiju nijednu meru (kaznu, zabranu....) sigurno nastavljaju po starom!

[АлександраВ]

On 5.8.2019. at 19:23, Мирослав1 рече

Како помоћи неком ко није свестан или не жели да призна да има проблем са алкохолом?

Говорити му да је алкохоличар. Објаснити му да је алкохоличар.

Имати нулту толеранцију за сва понашања која испољава личност алкохоличара.  

[Vecana]

Potrebna je i distanca od alkoholičara.
Svako naše prisustvo, druženje sa alkoholičarem njemu pruža opravdanje da pije i dalje. Iz istog razloga se alkoholičari ne razvode.

Послато са Redmi Note 7 помоћу Тапатока

[Поет]

Sme li neko da se oprobamo, odamno nisam !?

[Sanja Т.]

On 5.8.2019. at 16:16, JESSY рече

Deca alkoholičara su po pravilu zbunjena

Cesto otkrijem nesto novo. Jedan od razloga zbunjenosti je promenjena svest alkoholicara. 

 Mislimo da je to samo kada je pijan covek...medjutim, sto duze pije, svest se menja i u treznom stanju.

Usled toga i lazna obecanja. Cesto se jedno prica a drugo radi. Mi obicno verujemo toj osobi, ali shvatamo da nas obmanjuje i to izaziva zbunjenost.

Da li se iko , ko smatra da ponekad pije i drzi to pod kontrolom zapitao "Da li je  mene alkohol promenio...da li je uticao na moje rasudjivanje i ponasanje?" 

Koliko smo spremni da iskreno zaronimo u sebe i postavimo sebi to pitanje?....toliko cemo znati da smo hrabri. Spremni da bdimo nad sobom.

...A drugoga (obicno bliznje) cemo prestati da zbunjujemo, kad budemo dosledni sebi i pouzdani. Kada prestanemo jedno da govorimo, a drugo da radimo.