Jump to content

Препоручена порука

Цитат

Уколико видиш светлост у себи или око себе, немој веровати, ако са њом не осетиш и умилење и љубав према ближњима. Али, немој се ни бојати, него се смири и светлост ће ишчезнути.
Ако имаш ма какво виђење, или видиш неки лик или сан не веруј. Ако је од Бога, Господ ће те уразумити. Душа која није по укусу познала Духа Светог, не може да разликује одакле му долази виђење. Ђаво даје души неку посебну насладу, помешану са славољубљем, по чему се прелест и распознаје.
Оци кажу да приликом демонског виђења душа осећа неку пометеност. Међутим, само смирена душа која себе не сматра достојном виђења, осећа при ђаволском дејству пометеност и страх, док сујетан човек не осећа ни страх, чак ни збуњеност, јер он и жели да има виђења и сматра себе достојним тог дара. Зато га ђаво лако вара.
Небеско се познаје Духом Светим, а земаљско – умом. Ко хоће да позна Бога умом кроз науку, у прелести је, будући да се Бог познаје једино Духом Светим.
Ако умом будеш видео ђаволе, смири се и покушај да их више не виђаш, и што пре иди духовнику или старцу коме си се предао. Све кажи духовнику и Господ ће ти се смиловати и избећи ћеш прелест. А ако помислиш да имаш више знања у духовном животу од свог духовника и престанеш да му се повераваш, Бог ће због гордости сигурно допустити да паднеш у прелест ради уразумљења.

Siluan o prelesti.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 60
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

пре 10 часа, Аристарх рече

Ја сам у пар наврата помислио да се осуђује уопштено навођена визуелизација као метод, научног рада, цртања, уметничког сликања, иконописа чак... Уз то, инжењерски карактер ми је интересантан у Свето Писмо, дал се сматра откровењем или последицом умног деловања? конкретно мсм. на радове Данила, Мојсија и Ноја у Свето Писмо.

Da, kada govovorimo o umnoj i duhovnoj prelesti (postoji i prelest na nivou osecanja i umisljenog osecaja blagodati) uglavnom se misli na molitvu i opasnost da padnemo u tu prelest kroz 'vizualizaciju' ili laznu umnu i mislenu mastu kada primamo (kroz um) razne prelesne i lazne slike i vidjenja raznih duhovnih stvari - bilo djavolskim uticajem, bilo nasim umisljanjem i raspaljenom mastom.

Sad, postoji i duhovna prelest i van molitve, kada mogu takodje da se prime lazne i prelesne misli u um. I, to je sad pitanje ovoga sto si naveo u vezi radova i vidjenja Danila, Mojsija i Noja, tj. kako su oni znali i osecali da je ono sto su videli duhovnim ocima.... kao umno i sozercateljno vidjenje bilo bas od Boga i da nije bilo u isto vreme duhovna prelest o kojoj pricamo.

Uf, po meni, .....pa to je bas duga i komplikovana prica sta i kako tacno to sve sa njima sto im se dogadjalo na duhovnom planu se smatra i zaista jeste Bozija volja i delovanje blagodati, ....ali, jednostavno, to je ovo gore sto je bratko Vukasin postavio od Siliuana, ..... oni su znali da je to sve od Boga, jer su imali umilenje i ljubav prema bliznjima i ceo narod Boziji tj. Izrailj ih je primio i prihvatio kao proroke i prijatelje Bozije.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 минута, Bokisd рече

Da, kada govovorimo o umnoj i duhovnoj prelesti (postoji i prelest na nivou osecanja i umisljenog osecaja blagodati) uglavnom se misli na molitvu i opasnost da padnemo u tu prelest kroz 'vizualizaciju' ili laznu umnu i mislenu mastu kada primamo (kroz um) razne prelesne i lazne slike i vidjenja raznih duhovnih stvari - bilo djavolskim uticajem, bilo nasim umisljanjem i raspaljenom mastom.

Sad, postoji i duhovna prelest i van molitve, kada mogu takodje da se prime lazne i prelesne misli u um. I, to je sad pitanje ovoga sto si naveo u vezi radova i vidjenja Danila, Mojsija i Noja, tj. kako su oni znali i osecali da je ono sto su videli duhovnim ocima.... kao umno i sozercateljno vidjenje bilo bas od Boga i da nije bilo u isto vreme duhovna prelest o kojoj pricamo.

Uf, po meni, .....pa to je bas duga i komplikovana prica sta i kako tacno to sve sa njima sto im se dogadjalo na duhovnom planu se smatra i zaista jeste Bozija volja i delovanje blagodati, ....ali, jednostavno, to je ovo gore sto je bratko Vukasin postavio od Siliuana, ..... oni su znali da je to sve od Boga, jer su imali umilenje i ljubav prema bliznjima i ceo narod Boziji tj. Izrailj ih je primio i prihvatio kao proroke i prijatelje Bozije.

Navođena vizuelizacija se koristi u kognitivno-bihejvioralnoj psihoterapiji (KBT), kao terapijska tehnika. Kao što je, na primer, iz joge isto preuzela dijafragmalno disanje, za umirenje psihe (tačno se zna i koji se neurotransmiteri luče prilikom takvog disanja). Ili mindfulness (puna pažnja), koji se takođe koristi u KBT i koji je pokazao izuzetne rezultate u tretmanu graničnog poremećaja ličnosti (to je poremećaj gde i lekovi prilično malo pomažu). Ne treba odbacivati ništa što medicina koristi da pomogne ljudima. A duhovna prelest je nešto drugo.

porukom-dobrote-nahrani-gladnog.thumb.jpg.e6722ef9e536dc201ac006f5bb88acb0.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Desiderius Erasmus рече

Navođena vizuelizacija se koristi u kognitivno-bihejvioralnoj psihoterapiji (KBT), kao terapijska tehnika. Kao što je, na primer, iz joge isto preuzela dijafragmalno disanje, za umirenje psihe (tačno se zna i koji se neurotransmiteri luče prilikom takvog disanja). Ili mindfulness (puna pažnja), koji se takođe koristi u KBT i koji je pokazao izuzetne rezultate u tretmanu graničnog poremećaja ličnosti (to je poremećaj gde i lekovi prilično malo pomažu). Ne treba odbacivati ništa što medicina koristi da pomogne ljudima. A duhovna prelest je nešto drugo.

Pa, dobro to su psihicke stvari,....(pa, ko voli nek izvoli....:D)

Dok pricamo o polju koje se tice duhovnog Bozijeg delovanje i uopste duhovnog zivota vernika sa svim tim specificnim stvarima koje odlikuju duhovni zivot, tj. kako da ostanemo na pravilnom duhovnom putu i da kako kazu svetitelji, ne skrenemo ni levo ali ni desno sa tog puta i da nadjemo taj neki srednji ili carski put,.... jer skretanjem sa tog puta moze nam naneti cak i teske duhovne posledice, kao na primer odvajanje od crkve ili lakse ili cak i teze psihicke i mentalne bolesti.....i zato je mozda i ovo bas dobra tema, da se malo prica o tome, jer koliko vidim iz nekog mog iskustva boravka u crkvi nesto se mnogo ne vodi racuna i ne prica o ovim stvarima duhovne prelesti.

Recimo, jedan vid duhovne prelesti koji je narocito uhvatio maha poslednjih godina,.... jeste, neoprezno i laicko citanje duhovnih knjiga,... sta kaze sv.Ignjatije Brjancaninov o toj stvari.... (iako je upuceno monahu - pocetniku opet mogu da se izvuku pouke i za nas koji takodje citamo duhovnu literaturu) :

https://svetosavlje.org/o-prelesti/2/

О ОПРЕЗНОСТИ ПРИ ЧИТАЊУ ОТАЧКИХ КЊИГА О МОНАШКОМ ЖИВОТУ
 
Књиге Светих Отаца о монашком живљењу ваља читати са великом опрезношћу. Примећено је да монах-почетник никако није кадар да књиге примени на свој положај, али да се неизоставно заноси основним усмерењем књиге. Ако књига пружа савете о безмолвију и показује обиље духовних плодова што се сакупљају у дубини пустиње, у новаку ће се неизоставно јавити веома снажна жеља да се удаљи у осаму, у безљудну пустињу. Ако књига говори о безусловном послушању под руководством духоносног оца, у новаку ће се неизоставно јавити жеља за најстрожим живљењем у потпуном послушању старцу. Нашем добу Бог није подарио ни један, ни други од тих начина живљења. Али књиге Светих Отаца, написане о тим начинима живљења, могу на почетника деловати тако силно да се он, због свога неискуства и незнања, лако одлучи да остави своје место живљења, на коме има све услове да се спасе и да духовно узрасте испуњавањем Еванђелских заповести, ради неоствариве маштарије за савршеним живљењем, која се живописно и прелашћујуће уобличила у његовој уобразиљи. У Слову о безмолвију Свети Јован Лествичник казује: „Крај трпезе доброг братства стално стоји неки пас који проба да са ње украде хлеб, односно душу; затим он побегне, држећи га у чељусти, и прождире на осамљеном месту“ (Слово 27.). У слову о послушању овај учитељ монаха говори: „Онима који живе у послушности ђаво убацује жељу за немогућним врлинама. На исти начин он и онима који пребивају у безмолвију саветује подвиге који њима нису својствени. Продри у начин размишљања неискусних искушеника, и наћи ћеш тамо представу рођену од самопрелашћености: наћи ћеш жељу за најстрожим безмолвијем и постом, за молитвом лишеном сваког лутања, за потпуним немањем таштине, за непрестаним сећањем на смрт, свагдашњим умиљењем, свесавршеним безгневљем, дубоким ћутањем, изванредном чистотом. Преластивши се, такви су узалудно направили огроман скок (прешли из братског општежића у дубоку осаму), немајући у себи са почетништва свога поменуте врлине по нарочитом промишљању Божијем: непријатељ их је научио да пре времена похитају ка тим врлинама, како их не би стекли ни када томе дође време. Преластитељ (ђаво) пред безмолвницима хвали странољубивост искушеника, њихово служење, братољубље, општежитељност, пажење на болеснике, како би и ове потоње, каогод и прве, начинио нестрпљивим“ (Слово 4.). Пали ангео настоји да монахе обмане и одвуче у погибао, нудећи им не само грех у разним његовим видовима, него им предочавајући и њима несвојствене, најузвишеније врлине. Немојте, браћо, веровати помислима својим, представама, маштаријама, тежњама, макар вам се оне чиниле и најбољим, и макар вам приказивале најсветлију слику светог монашког живљења! Уколико вам обитељ у којој живите пружа могућност да живот проводите по заповестима Еванђелским, уколико вас саблазни не строваљују у смртне грехе, немојте остављати обитељ. Великодушно поднесите и њене духовне, и вештаствене недостатке, и не помишљајте узалуд да тражите онакво поприште подвига какво Бог није даровао нашем добу. Бог жели и тражи да се сви људи спасу. Он свагда и спасава све који имају вољу и намеру да се спасу од утапања у житејском и греховном мору, али не спасава увек у лађи или у згодном, добро устројеном пристаништу. Он је обећао спасење Светом апостолу Павлу и свим сапутницима његовим; Он је и подарио то спасење, али се Апостол и сапутници његови нису спасли у лађи, која се била насукала, него са великим трудом: неки пливајући, други на даскама и остацима од лађе (Дап. 27, 21-44).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 11.7.2019. at 15:32, Аристарх рече

Сем код Николе Тесле који помиње да га је отац томе учио да визуелно замисли проблем који има и онда га решава у свом уму, нисам наишао на пример таквог промишљања о проблемима унапред. Разговарамо о физичким проблемима, типа у Стари Завет имамо цео пројекат Нојеве Барке коју Бог даје Ноји...

Али често чујем да то није хришћанству прихватљиво... Видим неки конфликт са теологијом, конкретно ми делује да произилази из подједнако духовних као и цивилних искустава током слушања неких туђих пикантних исповести која нико не жели да замишља визуелно у слободно време:smeh1:. Баш зато и мсм. да духовници имају проблем да признају битност ткз. навођене визуализације, која се користи за решавање проблема у науци, исправљању самог начина размишљања индивидуе (не мсм. на хиндуисте и будисте)...

Парадокс би био, да ја као инжењер немам визуелно представљен пројекат у свом уму, пре него нацртам рад или коригујем неку грешку коју сам предвидео промишљајући. Буквално не бих промишљао о поступцима са пред-идејом или пред-решењем у свом уму.

Шта мислите о томе? како посматрате навођену визуелизацију у кроз хришћанство?

То је чисто ликовно питање, и мислим да сам раније овде имао расправу са неким католиком, да ли треба маштати у молитви, то што ти опитујеш је само један ликовни поступак, у коме се ликовни процес догађа у твојој глави па се посље осварује једном врстом технике.

Са аспекта иконографије то је честа заблуда и иконоборство. Са аспекта молитве прелест. Мада и ја када цртам машине или 3д објете се понекад упустим  пред сан у такво визуелно размишљање, али га узимам као један помоћни алат и са опрезом.

Нужно је да ово разликујеш од "виђења".

Постоје и друге технике у којима се процес не одвија у глави, него у твари... што се тиче овог што се приписује Тесли, то узми са резервом, јер тај што пише није Тесла да би могао да описује његов стил "имагинације"- осликавања.

Тема је велика, питање ти је добро, мислио сам да радим један рад који би обрадио комплетну историју гледања, виђења, замишљања, параноје, пројекта, схематизације, али требало би ми доста времена и сарадника...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

То је чисто ликовно питање, и мислим да сам раније овде имао расправу са неким католиком, да ли треба маштати у молитви, то што ти опитујеш је само један ликовни поступак, у коме се ликовни процес догађа у твојој глави па се посље осварује једном врстом технике.

јесте, буквално промишљање о дизајну.

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Са аспекта иконографије то је честа заблуда и иконоборство. Са аспекта молитве прелест. Мада и ја када цртам машине или 3д објете се понекад упустим  пред сан у такво визуелно размишљање, али га узимам као један помоћни алат и са опрезом.

Нужно је да ово разликујеш од "виђења".

Мени је то одма деловало као опис лажног виђења. Али видим да је у питању нека аутосугестија фантазијама (самообмана).

пре 4 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Постоје и друге технике у којима се процес не одвија у глави, него у твари... што се тиче овог што се приписује Тесли, то узми са резервом, јер тај што пише није Тесла да би могао да описује његов стил "имагинације"- осликавања.

То говориш о случају да човек одприлке замисли или инспирацију копира, па је нацрта. Е онда брисањем и исправкама цртежа доводи до решења и готовог цртежа (то би био процес који се одвија у твари). Рецимо мотор се копира са 12 цилиндара па се дорадом дизајнира мотор са 16 цилиндара. Док Тесла рецимо по његовим личним забелешкама тврди да он готов рад припреми у глави па га нацрта одједном. што би било пример целог процеса који се одвија у глави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 51 минута, Аристарх рече

јесте, буквално промишљање о дизајну.

Мени је то одма деловало као опис лажног виђења. Али видим да је у питању нека аутосугестија фантазијама (самообмана).

То говориш о случају да човек одприлке замисли или инспирацију копира, па је нацрта. Е онда брисањем и исправкама цртежа доводи до решења и готовог цртежа (то би био процес који се одвија у твари). Рецимо мотор се копира са 12 цилиндара па се дорадом дизајнира мотор са 16 цилиндара. Док Тесла рецимо по његовим личним забелешкама тврди да он готов рад припреми у глави па га нацрта одједном. што би било пример целог процеса који се одвија у глави.

Велика је прича, разне се "технике" у питању, односно ликовни поступци али у антрополошком (психолошком, филозофском смислу).

Демонска обмана је нешто гдје човјек прихвата помисао или слику коју му убацује ђаво, као божанско откровење, то је најгори случај.

Слике које ми стварамо у своме уму нису демоске, али ако их прогласимо за откровење то је прелест.

Психолошки, наша перцепција је васпитана, ми уочавамо само један дио стварности, нпр неко види зеленило, а неко познаје многе врсте биља, и иста стварност је за неког нешто различото.

Даље ми учитавамо (параноја) смислове идеје у стварност. (надреализам)

Етимолошки план је обмана.

Канон енформела строго забрањаје замишљање и предомишљај у сликарском поступку.

Маљевић (зачетак модерне) безпредметно сликарство...

То са идејом је посебна прича, у новом вјеку је то идеја у глави, платонова идеја је у твари и она сија, овде би требало једно поглавље о разлици између "лумен натурале и нестворене свјетлости" да само то разјасни.

То што је добијао мојсије или оно што се отвара у аутентичној црквеној умјетности је "пројекција" онога свјета на твар , твар је површина у којој се јавља слика, а човјек умом опажа и рукама биљежи.

Кино пројектор, фото, је тачка у мраћној комори или један зрак, али то су само технолошка достигнућа онога што влада у твоме размишљању у коме ти пројектујеш слике у глави на мрак мозга, али пројектујеш их и у јави, али ниси довољно свјестан тога или довољно "луд". Дали је био довољно луд, али је био о довољно критичан да је знао шта ради и са чиме оперише.(није се примио)

Али дефинитивно и ту се сви слажу, најозбољнија је поставка коју башти црква у својој теологији иконе, која је врхунац богословља, која је луђа од свега горе поменутог, у којој је осликавање устари иконизација, христинизација свега, обрада (камена) да се кроз њега појављује творац и читава црква...

Установљење будућега свијета, коначне слике, која настаје у односу човјека и Бога, као приносу у Богочовјеку.

Још нешто поступак који ти треба да пронађеш је твој састав (личност), а не нека моја спика, која тек може да отклони неку тлапњу, али оно што се остварује као начин постојанја природе си ти.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Аристарх рече

јесте, буквално промишљање о дизајну.

Мени је то одма деловало као опис лажног виђења. Али видим да је у питању нека аутосугестија фантазијама (самообмана).

То говориш о случају да човек одприлке замисли или инспирацију копира, па је нацрта. Е онда брисањем и исправкама цртежа доводи до решења и готовог цртежа (то би био процес који се одвија у твари). Рецимо мотор се копира са 12 цилиндара па се дорадом дизајнира мотор са 16 цилиндара. Док Тесла рецимо по његовим личним забелешкама тврди да он готов рад припреми у глави па га нацрта одједном. што би било пример целог процеса који се одвија у глави.

Не него се све идвија ван главе, у твари, нпр као параноја, али свјесна и критичка. И то је само једна од техника, ти си помено и упражнјаваш једну то са замишљањем... али има их још---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 53 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Велика је прича, разне се "технике" у питању, односно ликовни поступци али у антрополошком (психолошком, филозофском смислу).

Демонска обмана је нешто гдје човјек прихвата помисао или слику коју му убацује ђаво, као божанско откровење, то је најгори случај.

Слике које ми стварамо у своме уму нису демоске, али ако их прогласимо за откровење то је прелест.

Психолошки, наша перцепција је васпитана, ми уочавамо само један дио стварности, нпр неко види зеленило, а неко познаје многе врсте биља, и иста стварност је за неког нешто различото.

Даље ми учитавамо (параноја) смислове идеје у стварност. (надреализам)

Етимолошки план је обмана.

Канон енформела строго забрањаје замишљање и предомишљај у сликарском поступку.

Маљевић (зачетак модерне) безпредметно сликарство...

То са идејом је посебна прича, у новом вјеку је то идеја у глави, платонова идеја је у твари и она сија, овде би требало једно поглавље о разлици између "лумен натурале и нестворене свјетлости" да само то разјасни.

Једно време сам хтео да унапредим и развијем цртање, за потребе техничког цртања које иначе радим по навици на таблу за т.цртање а не на комп. И дан данас чекам да се развије добар софтвер за тачскрин таблу за цртање, да бих мого оловком да цртам у солидворк јер ме миш нервира... Па сам пошо у ликовну школу код једног "класног" сликара, ту је било можда још 10-к још људи којима је држао предавања о сликарству. И то је трајало шест месеци, сваки викенд би били часови. Професор је захтевао да се објекат који се слика, пренесе размерама на папир користећи оловку. Тако што би оловка била између кажипрста и палца, на начин да палац притиска оловку (која стоји вертикално). Најважнијом сликарском предиспозицијом је сматрао такво преношење димензија на платно. И рекао је нешто одприлике да "поред тога што је то доказ неталента, такав уметник може да изгуби разум, ако се не навикне да уместо у свом уму, меморише димензије преко неког посредничког објекта", то је њему била оловка.

 

пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

То што је добијао мојсије или оно што се отвара у аутентичној црквеној умјетности је "пројекција" онога свјета на твар , твар је површина у којој се јавља слика, а човјек умом опажа и рукама биљежи.

Мислим да је Мојсије, Данило и Ноје одвојена категорија од иконописа и Црквене уметности. Јер се можда ради о откровењу, тј. добијању готовог знања или дизајна кроз речи или виђење сликовног приказа. Са одмах интересантном особином да је мерни систем дефинисан лактом. Јевреји не наводе нигде упоређење лакта као мерне јединице са нечим што је диманзијама непромењиво. Зато онај који би градио тај Храм по Даниловом запису, или га само претварао у метрички систем, испада као предодређен да га изгради јер он мора да дефинише (можда треба и добије откровење) чији лакат је једнак мери која се користи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, Аристарх рече

Једно време сам хтео да унапредим и развијем цртање, за потребе техничког цртања које иначе радим по навици на таблу за т.цртање а не на комп. И дан данас чекам да се развије добар софтвер за тачскрин таблу за цртање, да бих мого оловком да цртам у солидворк јер ме миш нервира... Па сам пошо у ликовну школу код једног "класног" сликара, ту је било можда још 10-к још људи којима је држао предавања о сликарству. И то је трајало шест месеци, сваки викенд би били часови. Професор је захтевао да се објекат који се слика, пренесе размерама на папир користећи оловку. Тако што би оловка била између кажипрста и палца, на начин да палац притиска оловку (која стоји вертикално). Најважнијом сликарском предиспозицијом је сматрао такво преношење димензија на платно. И рекао је нешто одприлике да "поред тога што је то доказ неталента, такав уметник може да изгуби разум, ако се не навикне да уместо у свом уму, меморише димензије преко неког посредничког објекта", то је њему била оловка.

 

Мислим да је Мојсије, Данило и Ноје одвојена категорија од иконописа и Црквене уметности. Јер се можда ради о откровењу, тј. добијању готовог знања или дизајна кроз речи или виђење сликовног приказа. Са одмах интересантном особином да је мерни систем дефинисан лактом. Јевреји не наводе нигде упоређење лакта као мерне јединице са нечим што је диманзијама непромењиво. Зато онај који би градио тај Храм по Даниловом запису, или га само претварао у метрички систем, испада као предодређен да га изгради јер он мора да дефинише (можда треба и добије откровење) чији лакат је једнак мери која се користи.

Не знам колико ме пратиш, ствар је фина, кад кажем откровење то је било какав поредак- поступак- техника у којему учествује Бог ( а не:тј. добијању готовог знања или дизајна кроз речи или виђење сликовног приказа).

Око тих школа сликања и у њима су обично ликови који праве више штете него користи. Који мисле да знају све и сл. Мјере су биле и сад су и по човјеку, а не универзалне а ја рекох и по сваком посебном човјеку.

Солидворкс је добар недавно сам мало загребо по њему, иначе волим макс, али то је све само једна виртуелна прича, настала на том "замишљају"

Нека остане за сад само напомена да је то само један мали дио визуелне културе и да постоје друге и апсолутно другачије ликовне технике, а свака од њих има неку филозофску и религиозну потку, јер је схватање слике на неки начун схватање свијета.

Та у којој ти живиш и која је увелико владајућа је протестантска.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 33 минута, Аристарх рече

Једно време сам хтео да унапредим и развијем цртање, за потребе техничког цртања које иначе радим по навици на таблу за т.цртање а не на комп. И дан данас чекам да се развије добар софтвер за тачскрин таблу за цртање, да бих мого оловком да цртам у солидворк јер ме миш нервира... Па сам пошо у ликовну школу код једног "класног" сликара, ту је било можда још 10-к још људи којима је држао предавања о сликарству. И то је трајало шест месеци, сваки викенд би били часови. Професор је захтевао да се објекат који се слика, пренесе размерама на папир користећи оловку. Тако што би оловка била између кажипрста и палца, на начин да палац притиска оловку (која стоји вертикално). Најважнијом сликарском предиспозицијом је сматрао такво преношење димензија на платно. И рекао је нешто одприлике да "поред тога што је то доказ неталента, такав уметник може да изгуби разум, ако се не навикне да уместо у свом уму, меморише димензије преко неког посредничког објекта", то је њему била оловка.

Ту смо имали сукоб мишљења јер сам ја покушавао аматерски да фотографски упамтим објекат који се слика. Јер нисам могао да развијем осећај да сатима увек добијам исти однос дистанце оловке и објекта. Разумеш, ако човек раме помери мало лево или десно, или руку 10 сантина напред или назад. Добија се раличита димензија драстично. Па сам често брисао и преправљао, вероватно би ми требао неки наслон за руку са фиксираном позицијом као нека меморија става руке. Тад сам закључио да немам таленте за не-техничко цртање, мсм. ипак је то сликарство комбинација више талената.

НИсам се бавио сликарством иначе, па не знам проверено дал је тај сликар-професор (нео-калсични) исправно или у неком поређењу сматра да је такво сликање са директним памћењем димензија и онда преношењем на слику, начин да се уништи разум сликара са том навиком. Значи нема ту "оловку" као посредника. И упоређујем то са молитвом где особа узима текстове из рецимо Светог Писма током молитве и маштом ствара себи слике у глави. Па бива опрелешћена или полуди како пишу Св.Оци.

пада ми на памет сад... Ако је тачно, онда се ту можда ради о утицају на развој мреже неуротрансмитера у мозга зреле особе. Мозак се стално регенерише и развијају се нови комуникациони спојеви који усклађују нове навике човека. Самим тим ове самообмане можда изазивају оболење на дуже стазе или преоптерећење које води у дисбаланс па човек полуди или почне да чује гласове, види слике како пише Свети Симеон Нови Богослов.

Измењено од Аристарх
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Та у којој ти живиш и која је увелико владајућа је протестантска.

како си то закључио? Ђуровић сматра да сам Аријанска јерес:smeh1:.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 минута, Аристарх рече

Ту смо имали сукоб мишљења јер сам ја покушавао аматерски да фотографски упамтим објекат који се слика. Јер нисам могао да развијем осећај да сатима увек добијам исти однос дистанце оловке и објекта. Разумеш, ако човек раме помери мало лево или десно, или руку 10 сантина напред или назад. Добија се раличита димензија драстично. Па сам често брисао и преправљао, вероватно би ми требао неки наслон за руку са фиксираном позицијом као нека меморија става руке. Тад сам закључио да немам таленте за не-техничко цртање, мсм. ипак је то сликарство комбинација више талената.

НИсам се бавио сликарством иначе, па не знам проверено дал је тај сликар-професор (нео-калсични) исправно или у неком поређењу сматра да је такво сликање са директним памћењем димензија и онда преношењем на слику, начин да се уништи разум сликара са том навиком. Значи нема ту "оловку" као посредника. И упоређујем то са молитвом где особа узима текстове из рецимо Светог Писма током молитве и маштом ствара себи слике у глави. Па бива опрелешћена или полуди како пишу Св.Оци.

Ако је тачно, онда се ту вероватно ради о утицају на развој мреже неуротрансмитера у мозга зреле особе. Мозак се стално регенерише и развијају се нови комуникациони спојеви који усклађују нове навике човека. Самим тим ове самообмане можда изазивају оболење на дуже стазе или преоптерећење које води у дисбаланс па човек полуди или почне да чује гласове, види слике како пише Свети Симеон Нови Богослов.

Добро није лоше да се то прође донекле али да те не поједе, проблем је што такво укалупљивање убија и одбија. Преношење, чему то, али ок.

Нема не-техничког цртања него су разне технике..

Закључијо сам по томе што је то то што си ми описао и зат што је такво доба ; роман,фото, филм, виртуелни свијет су продукти прорестанске цивилизиације, у којој је за почетак слика дескрипција текста.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Добро није лоше да се то прође донекле али да те не поједе, проблем је што такво укалупљивање убија и одбија. Преношење, чему то, али ок.

мислиш да нема потребе у сликарству да се димензије преносе преко неког предмета, уместо да се упамте димензије без посредног објекта типа оловке?

пре 20 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Нема не-техничког цртања него су разне технике..

То знам, али мени је пало на памет да пробам да овладам тим начином сликања који је постојао у том класичном сликању код Совјета и Југославије. Али сам одустао.

Само примера ради, ја добијем модел мотора за који нема техничких Цртежа. Па треба тај модел да нацртам по мерама и то је ок, па раставим на компоненете које се цртају и онда по том техничком цртежу да вршим модификацију са лупам 16 цилиндара на 18. И другим променама које су потребне. Али неке компоненте не мерим већ цртам одокативно. 

пре 20 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Закључијо сам по томе што је то то што си ми описао и зат што је такво доба ; роман,фото, филм, виртуелни свијет су продукти прорестанске цивилизиације, у којој је за почетак слика дескрипција текста.

Први фотоапарат је направио римокатолик Француз Јосиф Ниепца. а холограмску виртуелну пројекцију мађар римокатолик. Исто је са кинематографијом.. Технологија има многе примене, не мора да буде уопште средство уметности... Зато мсм. да је позориште неки фазон који теби запада у око као дескрипција која може бит иреална и обмањујућа. А то су Протестанти сматали битним, сваки град у Британију је имао најмање једно позориште, касније су то ширили у Грчку и Италију након ослобођења од ислама, па ови развијају оперу...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хитлер је целу своју политичку реторику и говор тела подредио ономе што је видео у опери конкретно Вагнера. Па је и сале политичких скупова правио по узору на оперу. Ја верујем да се он опрелестио са Вагнером, па је током рата почео да умишља војску коју нема, чуо гласове неких виших бића и на крају полудео.

Пише у Мајн Кампф да га је Опера о неким немачким легендама, инспирисала да постане расно опредељен политичар. И пробудила у њему Патриотизам и Национализам. Иако данас кад посматрамо, он није био Немачки грађанин или расно гледано Немац пореклом.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...