Свети Василије Острошки

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Ништа се од Бога Свезнајућег не може утајити. Њему је свакога часа познато све што се твори у свету, како у свету спољашњем тако и у свету унутрашњем, духовном. Ниједну намеру, ниједну жељу, ниједну помисао своју не може човек сакрити од Бога. Како да се сакрије од Бога оно што се не може сакрити ни од људи, од светих људи! Цар Иван Грозни дошао једног дана да се Богу моли. У храму је стајао на молитви и Василије Блажени, јуродиви. Цар је телом био истина у храму, али умом је био на Врапчијем Брду, недалеко од Москве, на коме беше почео зидати двор. И за све време богослужења цар је мислио, како да продужи и доврши свој двор на оном брду. После службе виде цар Василија, и упита га где је он био. „У цркви," одговори Василије, и одмах упита он цара: „а где си ти био, царе?" „И ја у цркви," одговори цар. На то му рече прозорљиви светац: „не говориш истину, Иванушка, јер ја те гледах како мислима шеташ по Врапчијем Брду и зидаш двор."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам вазнесење Господа Исуса, и то:

1. како се Господ благосиљајући ученике Своје подиже од земље и узноси на небо;

2. како ученици гледају за Њим како се узноси док Га облак не скрије од очију њихових.

БЕСЕДА

о несравњивој љубави Христовој

Да бисте могли познати — претежнију

од разума љубав Христову (Еф. 3, 19).

Претежнију од разума љубав Христову! Не од разума Божјег него од разума човечјег, помраченог и озлобљеног грехом. Јер Божји разум раван је Божјој љубави, и ниједно није претежније од другога. Али људски разум, удаљен од Бога, не схвата никако Божју љубав, показану кроз Господа Исуса Христа. Бог разуме људе али људи не разумеју Бога. Бог је покушавао да разумом уразуми људе кроз природу и кроз Старо Откровење, кроз закон и пророке, али се људи нису дали уразумети. Тада је Бог покушао да љубављу савлада људе, и да их љубављу привуче к Себи. Отуда ваплоћење Сина Божјег, Његово пожртвовање и Његово страдање од смрти. Таква неисказана љубав Божја, изнад речи и разума, многе је запленила и повратила Богу, т. ј. уразумила, дала им нови разум, чист и светао; но многе је опет збунила, јер се није слагала с њиховим помраченим и озлобљеним разумом. Да бисте могли познати, вели апостол. Како ћемо, браћо, познати оно што је изнад познања и изнад разума? Никако друкчије него променом разума, пробуђењем и разбистрењем разума, просветљењем и узвишењем разума, очишћењем и обожењем разума, једном речју — стицањем новог разума, који би имао ту способност, да разуме љубав Христову, претежнију од садашњег грешног разума људског.

О дубино премудрости и разума Божија! Ко ти се само и мало приближи, тај осети, да си ти истовремено и дубина љубави Божје!

О Господе вазнесени на небо, осветли разум наш разумом Твојим, да би лакше усвојили недомисливу љубав Твоју према људима, и заплакали се — заплакали се од туге због отврдлог срца нашег од помраченог и озлобљеног разума нашег, и заплакали се од радости због љубави Твоје према нама, мрачним и злобним. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Драгана Милошевић]

Isceljenje djevojke od raka materice

Manastirski zapisivac je 2005. godine, po kazivanju porodice, zapisao je kako je Sveti Vasilije iscijelio djevojku Zoricu od raka materice:

Zorica Mrsic iz Novih Ledinaca kod Novoga Sadaimala je 15 godina kada se razboljela od raka materice, i to onog najzlocudnijeg - sarkoma. Niko nije znao kako da je leci.

Dok je ona lezala u bolnici njena baka je, prilikom poklonenja u manastiru Ostrogu 1997. godine zatrazila blagoslov da se Zorica leci u inostranstvu.

Lijecenje je potrajalo godinu dana i bilo je bezuspjesno.

Zoricina porodica svjedoci :" Onda smo dosli sa Zoricom u Ostrog uoci praznika sv. Kozme i Damjanau novembru iste godine. Nista nismo govorili samo smo se poklonili sv. Vasiliju, a o.Joil je pitao Zoricu od cega boluje. Ona mu rekla da je bolesna od raka, a on ju je tesio i rekao joj da ne treba nista da se boji i da je ta bolest za Boga samo obican grip. Procitao joj je molitvu, pricestila se i - slava Gospodu i svetom Vasiliju - izlecila od raka.

Posle toga su sve obavljene analize pokazale da je rak nestao. Kako tada, tako i do danas" .

[мирођија]

Слава Богу и Светом Василију.

[obi-wan]

Bas prava tema, bilo bi dobro da vidimo jos toga ovde...

[Иван Недић]

Не би било лоше навести тачан назив књиге, годину, издавача, приређиваче...

[Драгана Милошевић]

@@Иван Недић,

" Nova cuda svetoga Vailija Ostroskoga" izdato 2011.

Izdavaci: Manastir Ostrog i Svetigora

Urednik izdanja: episkop dr Jovan ( Puric )

[Драгана Милошевић]

  On 31. 8. 2012. at 20:40, obi-wan рече

Bas prava tema, bilo bi dobro da vidimo jos toga ovde...

Vi mislite da ne ustajem od kompa? greengrin greengrin greengrin

[Драгана Милошевић]

Svetac vratio vid slijepoj devojcici

Jeromonah Isaija je 1996. godine zapisao svjedocenje o tome kako je sveti Vasilije vratio vid slijepoj devojcici Jasmini :

Po svedocenju monahinja iz Pecke patrijarsije, na Ostrog je dosla jedna grupa poklonika iz Peci, medju kojima je bila Jasmina, slijepa djevojcica od 11 godina.

Procitao sam joj malu molitvu, posto je bilo puno naroda,i ona je, kao svjedoce monahinje, progledala na putu za Dajbabe.

[Драгана Милошевић]

Svetac odvraca od samoubistva i u snu blagosilja za potomstvo

O. Prokopije je 9. decembra 2001. godine manastirskom zapisivacu u pero ispricao sljedece svjedocenje:

Bio sam u Gornjem Ostrogu sa rodjacima kojji su dosli da se poklone sv.Vasiliju i da me vide.

Nikako nisu hteli da sidu na prenociste u Donji Ostrog.Hteli su da tu noc provedu u kulici na klupama, iako su bili sa malom decom.

Pricajuci, ostali smo do kasno u noc. Kad sam hteo da udjem u monaski konak bio je zakljucan. Lupao sam , ali me nisu culi.

Tokom noci je dosao neki mladic iz Niksica, i poceo da mi prica svoje muke. Imao je jaku zelju da se ubije, ali ga je sv, Vasilije prizvao da dodje u Ostrog te noci, koja bi za njega, mozda, bila i poslednja.

Sa njim sam pricao dva sata, objasnjavajuci da mu ta zelja potice od necastivog i upucujuci ga nasoj pravoslavnoj veru i molitvi.Ohrabren i osnazen u Svetinji - iako se sv.Vasiliju nije ni poklonio, jer je bilo kasno, a vrata su bila zakljucana - vratio se nazad u Niksic, jer se nije javio roditeljima.

Vratio sam se u kucicu, u prizemlju i seo na klupu sa brojanicom. Nije mi se spavalo.

U neko doba noci osetio sam veliku blagodat u sobici, ali nista nisam video.

Ujutru mi je jedan poklonik iz Zajecara, koji je dosao sa zenom da se moli svecu za potomstvo, ispricao kako ga je te noci u snu posetio sv. Vasilije: prosao je pored njegovog uzlavlja i zakrstio ga!

[Драгана Милошевић]

Svetac isceljule novorodjence od septicnog artritisa

Branko Soskic, iz Loznice, 15. oktobra 2000. godineo stavio je , u gornjem manastiru u Ostrogu, svojerucno sacinjeni zapis u kome je opisao kako je sveti Vasilije iscjelio njegovog novorodjenog sina od septicnog artritisa:

Zovem se Branko Soskic i dolazim iz Loznice podrinjske. Gresnik sam pred Bogom, ali mislim ako se Gospodu pomolim sasvim iskreno, srca ispunjenog pokajanjem, da ce mi se gresi obrisati. Ono sto pisem prevazilazi sva tzv. svetska "cuda" ovog sveta, jer se radi o cudotvornom isceljenju koje se desilo 23. septembra 1997. godine u manastiru sv. Vasilija u gornjem Ostrogu. Dvadeset drugog jula 1997. godinerodio mi se sin. Davnasnja mi je zelja bila da ako budem imao sina da se zove Nikola, po mojoj slavi i velikom svecu sv, Nikoli Mirlikojskom. Istog dana kada se rodio, smesten je u inkubator zbog manjih disajnih problema, a prekosutra dan izvadjen jee iz inkubatora. U loznickoj bolnici je bio i vakcinisan, kao i sva druga deca. Kad je napunio dva meseca zivota, primetio sam mu na unutrasnjem delu skocnog zgloba leve noge poprilican otok. Vriskanjem je reagovao, cak, i na blag pritisak na to mesto. Odveli smo dete lekaru. Nacelnik ortopedskog odeljenja medicinskog centra u Loznici, dr Milosavljevic je posle kraceg pregleda rekao : " Nogica je u redu, nije to nikakav otok. Sledeci!" Na moje i zaprepascenje moje supruge dr sci med Milosavlevic je tvrdioda poveliki otok na nozi mog sina, ustvari ne postoji ! Van sebe od muke i besa, otisli smo kod dva privatna lekara: jedan nije radio, a drugi - dr sci med u penziji Pavle Finogenov - naprskao je mom sinu oteklinu " bivacionom" i rekao: "Dovidjena". Otisli smo kod pedijatra, dobili uput za ortopediju i popodne tog dana opet smo dosli kod dr Milosavljevica. Mi i jos 20- tak pacijenata cekali smo da doktor " odgeda pretposlednje epizodu Kasandre" - kako je rekao tehnicar. Posle nekih 40 - tak minuta cekanja dodjosmo na red, kao prvi. Cim je video dete, doktoru je bilo jasnoda je stanje ozbiljno i odmah nam je napisao uput za Institut za majku i dete u Beogradu. Znao sam da lekari iz te ustanove obilaze pacijente na rehabilitaciji u banji Koviljaci. Otisli smo tamo i zakazano nam je da dodjemo sutra u 10 i 30 sa rengenskim snimkom. Sutradan su lekari, gotovo momentalno, postavili dijagnozu - septicni artritis., zapaljenje skocnog zgloba izazvano sepsom krvi. Receno nam je da sepsa krvi moze lako da dovede do smrti, ali da je "sreca: sto se sepsa odrazila na skocnom zglobu, periferiji organizma. Preporucili su nam hitnu hospitalizaciju na Institutu za majku i dete u Beogradu. Mi smo ih poslusali i vec sutra bili tamo. U nedelje, 21. septembra 1997. godine stanje mog deteta Nikole se bitno pogorsalo, pa su ga spremali za oeraciju oko 12h. Srecom, Marija me je iz Beograda zvala hitno da dodjem jos u subotu, 20- tog, pa sam bio tu jos od otvaranja Instituta u 7 casova ujutru.U toku jutra mi je prekipelo pa sam dr sci med Dzudovicu, nacelniku ortopedskog odeljenja na 10.spratu Instituta, u lice sasuo sve njegove dotadasnje lazi i sve njihove pokusaje da se lekari Instituta uce i "treniraju" na mom Nikoli. Posle te rasprave ( koja ovde nije toliko ni bitna), na nas zahtev Nikolu smo "iscupali" sa Instituta za majku i dete. Nesto mi je laknulo u dusi, jer smo cvrsto odlucili da ga nosimo pravac u Ostrog (bez znanja lekara, naravno, koji su morali cuti od mene da ga vodim u Svajcarsku), da bi mi uopste dali dete. Tako smo se spakovali i posli na put.Usput smo vozili svakog ko nas je stopirao. Na izlazu iz Podgorice prema Niksicu, povezli smo jednog momka od 16-17 godina do Bogetica. Kroz razgovor je saznao da je Nikola bolestan i onda poceo takvu besedu da, cak, i da nisam verovao, tad sam morao poverovati u sigurno isceljenje. Govorio nam je o snazi vere sa autoritetom patrijarha. A samo 16 -17 godina je imao. Kada smo se rastajali u Bogeticu, rekao nam je " Ne bojte se, samo verujte, i izlecice se!" Ja se sagnuh da mu se zahvalim,a njega - nigde nema! Dodjosmo u konak kod donjeg manastirai dobismo odmah kljuc od sobe,pa onda tek izvadih licnu kartu. Dodjosmo u sobu - na zidu ikona sv.Nikole: "Dobro je, slava nas prati, Majo!" - rekao sam supruzi. Sutradan, 23. septembra, prvo sto sam video iz sobe bio je prelep beo krst na brdu iznad. "Dobro je, dobro je" - znao sam nekako. Odmah smo bez cekanja otisli u gornji manastir. Putem smo sa strahom slusali reci oca Joila preko razglasa. Govorio je o pisenju, bogatasima, o svemu, a ja sam se uplasio kao na Bozjem Sudu, eto bas tako.ANikolu nosim u njegovom pavom cebencetu.On jedva preko 5kg,a meni tezak, pretezak.Dosli smo i pred manastir konacno (isli smo peske do gore,jer se ne valja ici kolima pred sveca). Tada je o.Joil rekao "Dacu ovo svakom ko je krsten, ko ne pusi,i ko od jutros nista nije jeo ni pio"!Cekali smo, a o. Joil je davao nekima (nekima nije),kockaste komadice hleba sa necim nalik medu. Dosao je do jedne zene, njoj dao, njenom sinu nije i stao pred na, a ona ga pita: "A njemu?" - misleci na sina.

"on pusi!" - rece Joil

"Ne pusi."

"Pusi!"

"Pa nije od jutros nijednu zapalio" - rece uplasena zena.

"Ni ja od jutros nista nisam ukrao, a juce sam dvaput" - rece joj o.Joil. To me je odusevilo.Shvatio sam da ga je Bog obdario prozorljivoscu.

"A vi?" upita nas o.Joil. "Mi pusimo, a mali nije krsten".

"A sto nije?"

"Nismo stigli, planirali smo..."

"A sta mu je?"

"Zarazna mu je krv,oce." - nekako sam se spetljao bio oko formulisanja uzroka bolesti.

Gledao sam Nikolu. Tako lepo guguce i smeje mi se, a vec sledeceg trenutka moze da padne u komu, naglo, nenajavljeno, jer je ook na na nozi bio oroman. Dodjosmo u crkvicu gde su mosti svetog Vasilija. Marija je drzala dete, a ja sam se pitao kako da se prekrstim, jer videh da se neko samo prekrsti,neko to uradi brzo, neko kao da kupi neki prah, pokloni se i prekrsti, pa sam tako obuzet razmisljanjem kako da "izvedem" taj cin dosao na red. A onda, klecnule mi noge kao da me je neko udario iza kolena i ja padoh na kolena i stadoh plakati tako gorko kako cini mi se nikad nisam u zivotu. Dva puna sata sata sam plakao u manastiru,gdegod sam glavu naslonio: meni, muskarcu, place se neizdrzivo jako.I oda se setih reci oca Joila dok smo se putem penjali gore: "Vi ne znate da je svaki kamen ovdje - Bozji kamen". Opet smo sisli, a ja sam se umorio od cekanja. Tada je o. Joil prosao pored nas i rekao: "Ko je za poklonjenje neka dodje za mnom". Tako smo i posli. Videli su nas ljudi sto su vec cekali za ispovest ili molitvu, i svi nas propustise iako to nismo trazili. Na ulazu nam je neki svestenik iz Novog Sada, rekao "da ce se moliti zamalog Nikolu, a molice se za njega i kad se vrati u Novi Sad". Rekao nam je da i on ima jednog unuka Nikolu. Kad smo usli, o.Joil nas strogo upita: "sto ste dosli?" - ja mu rekoh da znam da ce Nikolu Bog izleciti, jer nema ko drugi. A on mi rece: "Ne bij se, tata, sin ce ti danas biti izlecen" - pa uze epitrahilj i stavi detetu preko glave i rece: " U slavu Boga..." i jos nesto ali ne mogu da se setim sta. I jos mi rece: "Danas da ga krstis u donjem manastiru i veruj"

"Verujem" - rekao sam.

"Samo veruj" - tako nas je o.Joil i ispratio.

Ja ugledah medju ikonama neko0g meni do tad nepoznatog sveca i odjednom opet poceh plakati ovog puta od neke velike srec i olaksanja.Stao sam pored te ikone i brisao oci da vidim o kome se radi, kad ono pise na grckom: "Sveti otac Nikola". " Vidi ti ovo, oba cudotvorci,oba lice, kao prava braca" - pomislih, misleci na sv.Vasilija i na sv. Nikolu. Sisli smo u donji mnastir, krstili Nikolu, kum je bio Danilo Damnjanovic iz Mojkovca, inace student Cetinjske bogoslovije koji je u donjem manastieu pomagao svesteniku oko krstavanja. I u onoj brzini kum Danilo i taj drugi svesteniknas naprosto naterase da odmah odemo, i tek iza Podgorice se setih da nisam ni platio krstenje. Zena mi rece da nema veze. Dosli smo u Berane kod mog strica da se malo odmorimo, a i bio je red da se vidimo, jer nam bilo usput. Marija ode u sobu da presvuce Nikolu i najednom ciknu: "Boze! Dodji brzo,brzo!" Ja sam osetio neku ogromnu radost u njenom glasu i potrcao u sobu, sluteci cudo. Da! Otoka nigde nije bilo!Ja bojazljivo pipkam nogicu, a Nikola crce odd smeha. Nigde bola ni vriske, vidim nigde kasljanja i kijanja od tzv. "bolnickog virusa" koji mu se nakalemio u Beogradu na Institutu za majku i dete. Kako sam se tada suzrzao od provale osecanja,nije mi jasno. Dok ovo pisem , suzdrzavam se opet.

Oce Sveti, Tvorce, hvala Ti na Tvojoj Ljubavi prema nama gresnima i malima! Hvala Ti , Oce, sto volis moga sina, stto si nam pomogao! Stojim pred Tobim, Sveti Oce, Gospode, za svaku ovu napisanu rec da je istinita i dajem ovo u manastir da se procita i da dragi monasi koji se mole za nas gresne Tebi, Oce, znaju da je sve to os Tebe,Oce, kroz sv Vasilija i sv Nikolu!

HvalaTi Oce, Koji si na Nebesima!

15. oktobra 2000. godine

u gornjem Ostrogu

[Fildza]

jel istina da se na Ostrogu zaradjuju milioni....?

[Дејан]

  On 3. 9. 2012. at 13:02, Fildza рече

jel istina da se na Ostrogu zaradjuju milioni....?

Острог је најпосећенији наш манастир,тако да људи ту и оставлјају највећи број прилога.

[Драгана Милошевић]

@@Дејан,

Blago tebi sto dade ovakav odgovor , a ja tri sata razmisljam kako .mislise. .mislise. .smesko. .smesko. .smesko.

[Драгана Милошевић]

  On 3. 9. 2012. at 13:02, Fildza рече

jel istina da se na Ostrogu zaradjuju milioni....?

:krstix:

[obi-wan]

  On 3. 9. 2012. at 13:02, Fildza рече

jel istina da se na Ostrogu zaradjuju milioni....?

Zaradjuju se duhovne milijarde...