Свети Василије Острошки

[Драгана Милошевић]

ИСЦЕЉЕЊЕ ОД ВЕЛИКИХ БОЛОВА У ПРСТИМА

 

 

 

 

Бранка Нешић, из Раче Крагујевачке, у писму које је послала Братству Манастира Острога, захваљује се Светом Василију Острошком што ју је исцелио од страшних болова у прстима на рукама:

 

 

 

Лежала сам у болници у Крагујевцу на одељењу Реуматологије, јер сам имала велике болове у прстима на рукама. Болови су били језиви, а нарочито ноћу.
Мећутим, за моју болест није било лека, нико од лекара није могао да ми помогне.
Један доктор из Крагујевца ми је предложио да одем у Манастир Св. Василија Острошког.

Ја сам дошла на Острог, где су ми три пута биле читане молитве, после чега сам се излечила, на изненаћење многих, јер су ми биле постављане страховите дијагнозе: „лупус", „леукемија", „карцином"...

Вратила сам се из манастира Св. Василија Острошког и испричала све докторкама, а оне су од среће пустиле сузе радоснице. Докторке Душанка и др Бранка су ми рекле: „Хвала Богу, када се нађе лек за твоје руке!"

Свакоме ко тражи излечење својих болести и рана препоручујем одлазак код Св. Василија Острошког.
Данас сам у Острогу, осећам се као да сам у рају, док пишем ни наочаре не носим, а прсти пишу са великом захвалношћу Св. Василију Острошком.

Ту сам у Острогу, пуна снаге и добре енергије. Имам 53 године, а осећам се као да ми је 30 година. Тако се поносно осећам и молим да се ово запише, јер је све то на похвалу Светом Василију Острошком и острошким монасима.

[Sanja Т.]

Крај говора ми је неочекиван.Слава Богу.

[Marko.]

 

Svetac opominje i kaznjava zbog odlaska kod hodze na vracanje

Iguman kosijerevski Danilo 18. maja 2006. godine opisao je kako je sveti Vasilije opomenuo i vaspitno kaznio jednu zenu zbog toga sto je, posle iskanja i dobijanja pomoci od njega na Ostrogu, otisla kod hodze da bi trazila pomoc za porodicne probleme:

Kada sam bio na credi u manastiru Ostrogu kod sveca uoci prenosa mostiju svetoga Save dosla je jedna zena u hram kod Sveca, placuci i jecajuci potresno,Upitah sta je razlog tolikoj njenoj zalosti, a ona mi rece sledece: "Pre tri godine ja sam bila ovde i darove svoje donela sv Vasiliju i molila se za napredak moje familije, i posle toga sve mi je krenulo nabolje,i sloga je zavladala u kuci, i sve je bilo zdravo i veselo. Pre tri meseca naidje neka kriza, muz je prestao da dobija platu redovno,i sve se pocelo menjati na gore. Ja, sva ocajna, odoh kod hodze da mi pomogne da vratim blagostanje koje je bilo. Tog dana uvece kad odoh na spavanje, javi mi se u snu sv. Vasilije. Sanjam da sam u manastiru Ostrogu kod Civota i Svetac podize glavu, pogleda u mene i rece mi: "Zasto si isla kod sluge djavoljeg? Sada cu te kazniti i udari me nogom u lice i rece: "i opet cu,jos jednom." I udari me i levom nogom u levi obraz. Probudih se od straha i bola. Odoh u kupatilo i zaprepastih se kada sam se pogledala u ogledalu. Lice mi je bilo potpuno naduveno i oteklo, a oci jedva da su otvorene od otoka. Bol je bio uzasan i neizdrziv. Otisla sam lekaru i on se zacudio kako sam izgledala! Nisam mu rekla sta se desilo i kako sam zadobila ove povrede, vec sam mu rekla da sam pala i da sam se tako povredila.Evo, tri meseca od tada stanje jedva da mi se malo poboljsalo, a silne lekove sam uzimala." Dok mi je ovo govorila, lice joj je jos uvek bilo nateklo i crveno, a rekla mi je da jos uvek ima bolove, samo malo slabije nego pre. Procitao sam joj molitvu i pomazao joj lice uljem iz kandila koje gori iznad glave Sveca. Rekla mi je da je iz Uzica i da joj je ime Radojka. Iako sam trideset godina svestenik toliko sam bio prenerazen ovim cudom sv. Vasilija da sam zaboravio da je pitam kako se preziva. Ovo cudo sv Vasilija je opomena i poruka mnogima tj. svima onima koji, pored ovakvog divnog i strasnog Bozjeg Sveca i Cudotvorca Ostroskog Vasilija, odlaze hodzama i vracarama, trazeci od njih pomoc u svojim nevoljama.

Slava i milost i hvala Svetom Vasiliju!

 

 

Ne verujem da bas sv. Vasilije udara nogom u lice neposlusne. Ispravite me ako gresim ali ovo moze i da sablazni nekoga.

Nemoguce da se neko pun ljubavi za ceo svet, javi na ovaj nacin u snu.  

[Драгана Милошевић]

@@Marko.,

Dobro ti nama dosao.

Ovo  je zapisano svedocenje, tako da ne znam sta da ti odgovorim a da te ne sablaznim.

Ni ja na prvo citanje nisam  usvajala sva cuda.Ponekad cuda lice na tvrd orah.

[Драгана Милошевић]

Ne verujem da bas sv. Vasilije udara nogom u lice neposlusne. Ispravite me ako gresim ali ovo moze i da sablazni nekoga.

Nemoguce da se neko pun ljubavi za ceo svet, javi na ovaj nacin u snu.  

И овим чудом Светитељ пројављује неизмерну љубав.

Говори нам колико је страшан и велик грех ићи врачарама и гатарама по брза решења. 8086.gif

[Дејан]

 

Svetac opominje i kaznjava zbog odlaska kod hodze na vracanje

Iguman kosijerevski Danilo 18. maja 2006. godine opisao je kako je sveti Vasilije opomenuo i vaspitno kaznio jednu zenu zbog toga sto je, posle iskanja i dobijanja pomoci od njega na Ostrogu, otisla kod hodze da bi trazila pomoc za porodicne probleme:

Kada sam bio na credi u manastiru Ostrogu kod sveca uoci prenosa mostiju svetoga Save dosla je jedna zena u hram kod Sveca, placuci i jecajuci potresno,Upitah sta je razlog tolikoj njenoj zalosti, a ona mi rece sledece: "Pre tri godine ja sam bila ovde i darove svoje donela sv Vasiliju i molila se za napredak moje familije, i posle toga sve mi je krenulo nabolje,i sloga je zavladala u kuci, i sve je bilo zdravo i veselo. Pre tri meseca naidje neka kriza, muz je prestao da dobija platu redovno,i sve se pocelo menjati na gore. Ja, sva ocajna, odoh kod hodze da mi pomogne da vratim blagostanje koje je bilo. Tog dana uvece kad odoh na spavanje, javi mi se u snu sv. Vasilije. Sanjam da sam u manastiru Ostrogu kod Civota i Svetac podize glavu, pogleda u mene i rece mi: "Zasto si isla kod sluge djavoljeg? Sada cu te kazniti i udari me nogom u lice i rece: "i opet cu,jos jednom." I udari me i levom nogom u levi obraz. Probudih se od straha i bola. Odoh u kupatilo i zaprepastih se kada sam se pogledala u ogledalu. Lice mi je bilo potpuno naduveno i oteklo, a oci jedva da su otvorene od otoka. Bol je bio uzasan i neizdrziv. Otisla sam lekaru i on se zacudio kako sam izgledala! Nisam mu rekla sta se desilo i kako sam zadobila ove povrede, vec sam mu rekla da sam pala i da sam se tako povredila.Evo, tri meseca od tada stanje jedva da mi se malo poboljsalo, a silne lekove sam uzimala." Dok mi je ovo govorila, lice joj je jos uvek bilo nateklo i crveno, a rekla mi je da jos uvek ima bolove, samo malo slabije nego pre. Procitao sam joj molitvu i pomazao joj lice uljem iz kandila koje gori iznad glave Sveca. Rekla mi je da je iz Uzica i da joj je ime Radojka. Iako sam trideset godina svestenik toliko sam bio prenerazen ovim cudom sv. Vasilija da sam zaboravio da je pitam kako se preziva. Ovo cudo sv Vasilija je opomena i poruka mnogima tj. svima onima koji, pored ovakvog divnog i strasnog Bozjeg Sveca i Cudotvorca Ostroskog Vasilija, odlaze hodzama i vracarama, trazeci od njih pomoc u svojim nevoljama.

Slava i milost i hvala Svetom Vasiliju!

 

 

Ne verujem da bas sv. Vasilije udara nogom u lice neposlusne. Ispravite me ako gresim ali ovo moze i da sablazni nekoga.

Nemoguce da se neko pun ljubavi za ceo svet, javi na ovaj nacin u snu.  

Predanje kaze, da je kandilom udario u lice ,monaha kojem se javljao u snu, tako da je ovaj imao opekotine ,kada se probudio

[@RADA]

I u avgustu ove godine bila sam u manastiru Ostrog. U redu za vodu, ulje i sveće stajala sam i kao hipnotisana posmatrala devojku koja tu radi. Njene oči, sveže i odmorno veselo lice i setila se da je meni tako bilo na mom poslu kad sam se tek zaposlila. Razmišljala sam o tome koliko su se ljudi pokvarili postali nekulturni, prosti i agresivni, ujedaju i vređaju a ovi sa ratišta vojni ,celo naselje, kao da je neki đavo ušao u njih.Nekad je bilo jedan u 100 problematičan a sad jedan u 100 normalan, postalo je neizdrživo. Ne znam koliko sam tako stajala i razmišljala zašto i meni nije tako na poslu, zašto nemam taj mir. Kad sam se vratila na posao, prva žena koja je došla pomislila sam uf kud baš ona prva, teška ko crna zemlja. Ovaj put je uradila nešto meni čudno, samo je počela da plače i da priča o sebi kako je sama i kako su je ćerke napustile i svoju životnu priču.Drugi, treći dan ,problematični dolaze ali nije bilo incidenata kod mene ,već se samo kod mojih koleginica nastavilo po starom. Ispričala sam im šta sam nesvesno pomislila u manastiru i ostvarilo se .Nisu mi verovale, smejale se,rekle su da sam se samo dobro odmorila na godišnjem i da će mi za par dana sve biti po starom. Evo već treći mesec kako Hvala Bogu i Svetom Vasiliju imam mir na poslu.

[Драгана Милошевић]

Многи поклоници који нису у могућности да доведу своје болеснике ћивоту Светитеља, доносе њихову одећу и остављају је под ћивот Светитеља, да ту преноћи бар једну ноћ. Поред одеће, доносе и храну, најчешће шећер, и поступају на исти начин. Том приликом, чувар ћивота прочита молитву над дотичним предметима. Приликом повратка, освећене ствари узимају са собом и носе их болесницима, верујући да ће им и на овај начин Свети Василије помоћи. И заиста помаже, што ће се видети из следећег случаја. Дана 15. августа 1962. године, у Горњем манастиру, Божидар Шијаковић са својом женом, Славком, исприча следеће: "Наш син Видомир, био је тешко болестан од неке болести главе, од које је страховито патио пуне две године. За то време тражили смо лека код многих лекара и обишли многе болнице. Лекари су му давали разне лекове и ињекције, али све је било без користи. Главобоље није нестајало. Претпрошле године, мајка моје жене, Илинка Новаковић, пође за Острог да се поклони и помоли Светом Василију. Том приликом дали смо јој килограм шећера у коцкама да стави под ћивот Светога Василија и да се на истоме очита молитва за здравље Видомирово, што је она и учинила. Када се вратила кући донела нам је поменути шећер. Тај шећер ми смо неколико дана давали Видомиру, верујући да ће му, као ствар освећена у Острогу, помоћи. Не знамо како и на који начин, али знамо: када је тај шећер појео, он је потпуно оздравио и од тада до данас глава га никада више није заболела. Дошли смо да заблагодаримо Богу и Светом Василију што нам је исцелио сина".

[Драгана Милошевић]

Месеца јула 1964. године, приступи моштима Светог Василија викарни епископ Варнава. После поклоњења Светитељу, испричао нам је случај свог исцељења водицом из Острога. Када је испричао овај истинити догађај, умолили смо га да нам свој случај исцељења и писмено изложи. То је он и учинио. Ево тога писма. - "Био сам у четвртом разреду гимназије. Било је то у зиму 1929. г. У Сарајеву је владала епидемија шарлаха. А било је и на пар дана пред Св. оца Николаја, наше Крсне славе. У кући се ужурбано спремало за Славу. Мајка је месила посне колаче и спремала бакалар. Наша кућа држала се светих правила и закона и мој отац био је спреман пре и да не слави, него да омрси на Св. Николаја. И тада је гром ударио из ведра неба.

 

Ја сам се тога дана једва вратио из школе. Одмах сам легао постељу. Али већ сутра у јутру, кола за хитну помоћ одвезла су ме у болницу. Шарлах. Кућа је нагло изменила цео изглед, из градског физиката дошли су људи и на кућна врата ставили цедуљу са натписом: "Заразна болест". На плакату је била насликана мртвачка глава, знак смртне опасности за посетиоце Свети отац Никола те године дошао је нашој кући тужно. Кућа је била закључана. Једина брига укућана била је моје здравље мој живот. Био сам најтежи болесник у целом заразном одељењу. Већ су ме морали и везати. У врућини и бунилу хтео сам да скачем кроз прозор. Кад је докторима изгледало да је све свршено и изгубљено, допустили су да мајка дође да буде са мном у последњим часовима мога земаљског живота. Кад је мајка дошла нисам је препознао. Већ сам био примио камфор ињекцију. Последњу помоћ. И тада, кад су се сестре и болничари разишли, кад је мајка остала сама са мном, извадила је из своје ташне једну малу бочицу. У њој је била света водица острошка. Дубоко, жарко и потресно, како само мајка може, моја мила мајка молила се Богу и Светој Мајци Божијој и светоме Чудотворцу Острошком. Ја се нисам могао сам подићи. Мајка ме је три пута запојила светом водицом, даром Светог Василија Острошког. Ја сам отворио очи. Препознао сам своју драгу родитељку и молитељку, своју сузну молитвеницу. Помогла ми је да се придигнем и прекрстим; заједно са њом очитао сам Оче наш, и пао у слатки, окрепљујући сан, који ми је донео здравље и живот до данашњег дана. Тако је свети Чудотворац Василије Острошки учинио оно што сва медицина није могла.

[Драгана Милошевић]

Манастирски записивач је 1. јула 2007. године сачинио запис о томе како се Распети Господ јавио баки Даници са Косова, која Га је видјела на Крсту изнад Манастира Острога:

 

 

Дежурао сам у цркви Часног Крста када ми је пришла једна старија госпођа. Започели смо причу тако што ме је питала за нетљене руке Светог чобанчета Станка.

Послије тога ми је испричала да су јој руке биле тешко обољеле и да су јој љекари рекли да се не може излијечити.

Међутим, кад је дошла на поклоњење Свецу под Острог имала је виђење. На Крсту изнад манастира угледала је Распетог Христа и питала Га:  ”Господе јесам ли те ја разапела?”

Господ јој је одговорио: ”Не Данице, ти ћеш бити добро, ти се кајеш, али Ме распињу они који се не кају.”

Виђење је после тога нестало. Ушла је у манастир, поклонила се Свечевим Моштима и, када је изашла, руке су јој биле потпуно здраве!

Рекла ми је још да под Острог долази скоро сваке године. Зове се Даница, са Косова је и замолила ме је да се помолим за њу и њеног супруга Драгана!

После приче ове баке потрчао сам у келију по оловку да бих записао. После онога што ми је испричала, , отпјевала је и пјесму ” Богомати премила” и, потом, изашла из цркве…

Слава Богу и Светом Василију!

[flex202]

 

Зовем се Бранко Шошкић и долазим из Лознице подрињске. Грешник сам пред Богом, али мислим ако се Господу помолим сасвим искрено, срца испуњеног покајањем, да ће ми се греси опростити. 

Ово што пишем превазилази сва тзв. „чуда“ овог света, јер се ради о чудотворном исцељењу које се десило 23.септембра 1997. године у манастиру Св. Василија у Горњем Острогу.

Двадесет другог јула 1997. године родио ми се син. Давнашња ми је жеља била да ако будем имао сина да се зове Никола, по мојој слави и великом свецу Св. Николи Мирликијском. Истог дана када се родио смештен је у инкубатор због мањих дисајних проблема, а прекосутрадан је извађен из инкубатора. У лозничкој болници је био и вакцинисан, као и сва друга деца.

Кад је напунио два месеца живота, приметио сам му на унутрашњем делу скочног зглоба леве ноге поприличан оток. Врискањем је реаговао, чак, и на благ притисак на то место. Одвели смо дете лекару.

ВИШЕ НА:

http://vijesti365.com/cudesno-iscjeljenje-novorodjenceta-u-manastiru-gornji-ostrog/

[ines]

 ...sveta mesta su mesta na kojima  imamo osećaj  vrlo jake božanske prisutnosti, ona utiče na naše celo biće...jedno od takvih mesta je i Ostrog...svaki čovek bi trebao odlaziti povremeno na takva mesta...

[Jelena 76]

Истина је да црногорска држава наплаћује прилаз манастиру Острогу ко у средњем веку прелаз преко ћуприје.

Ne bih se složila sa tim

[Драгана Милошевић]

 

 

МОЛИТВОМ НАД МОШТИМА СВЕТОГ ВАСИЛИЈА , ВРАТИЛА МУ СЕ МОЋ ГОВОРА

 

1

Један од најновијих догађаја исцјељења снагом молитве пред моштима Василија Острошког, забиљежио је протојереј – ставрофор Ранко Билинац, парох у Источном Сарајеву, а испричао је Југослав Вaсковић из Источног Сарајева, који је то и доживио:

Рођен сам 22. марта 1979. године у Сарајеву. Дана 08. јула 2013. године почео сам да тешко изговарам ријечи. Након два дана потпуно сам занијемио.  Ишао сам докторима и нису знали рјешење моје болести. Ноћима нисам спавао. Било ми је тешко да ме моја дјеца таквог гледају. Послије 17 дана моје агоније отишао сам, слава му и милост, под Острог, гдје ми је тамошњи свештеник над моштима Светог Василија прочитао молитву. Ту ноћ, када сам се вратио кући, легао сам да спавам са надом да ће ми се говор вратити. Вјеровао сам у помоћ Светитеља. Ујутру, у 06 часова и 55 минута, када сам се пробудио, мени се вратила моћ говора. Слава Светитељу и хвала.

 

http://vijesti365.com/molitvom-nad-mostima-svetog-vasilija-vratila-mu-se-moc-govora/#.UtBL686FdiI

[Виктор Станојевић]

Слава Богу!