Aва Јустин Поповић

[Надежда]

Данас је велики Празник, Свепразник, Мала Госпојина. А тозначи мали Божић, јер се данас родила Пресвета Богомајка, Која нам Господа иБога Христа родила. Отуд, овај Празник препун је радости. У безбројним данашњим молитвама ипесмама непрекидно се наглашава да се данас рођењем Пресвете Дјеве Марије све исва испуни радости. Све и сва, јер нам је Она - Бога родила. А шта је веће одтога на овој земљи?

Данас је и мали Ускрс, јер нам је Пресвета Богомајка родилателом Господа Христа. Телом којим Васкрсли из мртвих победи смрт, и све и сваиспуни бескрајном радошћу. Јер шта је радосније за нас људе него да смрт будепобеђена, да смрт буде уништена, да нам Живот Вечни буде осигуран? А то јеурадила Пресвета Богомајка родивши телом Господа Христа, телом коме је Господдао васкрсну силу, дао бесмртност и Живот Вечни.

Данас је и мали Спасовдан, јер се родила Она која је далатело Господу Христу, тело које је васкрсло из мртвих и узнело се на Небо и седиизнад свих Херувима и Серафима. Каква част за људско тело и каква радост за насљуде! А то је све чудесна заслуга Пресвете Богомајке, Која се родила на данашњидан. Да н ас је, исто тако, мали Духовдан, јер се родила Она која нам је далаСина Божјег, Господа Христа, Богочовека, Спаситеља света, Који је испунио савдомострој спасења, узнео се на Небо и ниспослао Духа Светога, и основао Црквуна земљи, дао такорећи телу Богомајке душу небеску. Зато је данашњи Празникзаиста Празник велике и неисказане радости.

Све је од Ње, Пресвете Богомајке; све што је Господ Христосучинио у овоме свету, од Ње је. Она Му је дала ту човешку природу, Она му једала душу нашу, дала му срце наше, дала му тело наше, да би све то Он спасао,да би све то испунио Богом, да би све то очистио, осветио, обожио и такочовека, биће људско рођено испунио највећом радошћу, бесмртном радошћу,сверадошћу. А то, то је подвиг и дело Пресвете Богомајке. Све је у ГосподуХристу од Ње, сав Спас, сав Богочовек, сво Еванђеље Његово, сва Црква Његова,сви Светитељи, сви хришћани, сви праведници, ви и ми, данаш њ и хришћани. Свеје то од Ње, од Пресвете Богомајке. И још, од Ње смо и ми хришћани Срби, правии истински Срби.

У једној дивној нашој молитви пева се и вели се: „Данас бипочетак спасења нашег " . Данас, не на Божић, него данас, на дан рождестваПресвете Богомајке. Зашто? Зато што нам је Спаса Она родила. И родивши се наземљи, гле , са Њом се већ јавља и почетак нашег спасења. Уствари, од данаспочиње Божић, од данас почиње Ускрс, од данас почиње Богојављење, од данас почињ е Преображење, од данас почиње Духовдан, од данас почиње Црква, од данаспочиње целокупно Хришћанство, од данас почињемо и ми, ја и ви и сви Срби, исрећни и несрећни Срби. Јер, све што јс велико, све што је свето у нашојисторији, то је од Ње, Пресвете Богомајке. Од Ње сав Свети Сава, од Ње савСвети Симеои Мироточиви, од Ње сви Свети Немањићи, од Ње сви Свети СрпскиПатријарси, Свети Српски цареви, Свети српски Сербљи, Свети Српски сељаци, СветиСрпски Мученици што гинуше за Крст часни и Слободу златну. Од Ње сви великиСрпски Мученици до данашњега дана, сви прави Срби.

Погледајте, данас је Празник свете Студенице. Велики Немањаи превелики његов син Свети Сава посветили су Студеницу, ту мајку свих нашихсветих задужбина - коме? Рождеству Пресвете Богомајк е - данашњем великом исветом Празнику да би се и у српској души родило све што је блиставо, све штоје еванђелско, да вечни поток Благовести Христове понесе сваку српску душу изовога на онај свет и принесе је Светом Престолу Тројичног Божанства. И највећиброј светих задужбина наших посвећено је Пресветој Богомајци. Да, Она је заистаувек била и остала хранитељица, тј. чуварка и спаситељица рода СрпскогХристоносног.

И Она, родивши нам Бога Господа Христа, и давши све то штоје Он донео свету, због света тога Она је најславнија од свих људских бићастворених у свима световима. Најмоћнија, Најчистија, Најбезгре шни ја. Гле, Онаје изнад Херувима и Серафима, чистија и светија од њ их. Људи, горе срца! Небојте се ни греха, не бојте се ни смрти, не бојте се ни ђавола. Гле, пред намаи над нама је, испред нас и око нас, и свуда у свима световима Она - Пресветасвемоћна Богомајка. Јача од свих смрти, јача од свих грехова, јача од свихђавола, јер нам је родила Победите љ а смрти и Спаситеља Господа Христа. ЗатоЊено име, Њена личност, Њено присуство на небу и на земљи испуњује неисказаномрадошћу сва створења Божја. Јер кроз Њу и од Ње Господ све спасава пакла, свеспасава греха, свима се отвара Рај, свима се отвара Царство Небеско. О, какварадост имати испред себе, над собом, изнад себе, као вођу рода људскогПресвету, Преблагословену Матер Божју, Богородицу, Приснодјеву Марију. Све, свешто је од Ње, све је спасење наше.

Чарна данашња песма, дивни тропар, пун је божићне радости,пун је ускршње радости, пун је васељенске радости, пун је радости небеске.Казује нам сву тајну нашег спасе њ а и казује нам тајну наше радости. Зашто миправославни толико волимо, толико поштујемо и толико се молимо ПресветојБогомајци? Јер у Њој, од Ње, за нас је све, за нас православне. Дивни тропарданашњи гласи: „Рођење Твоје, Богородице Дјево, објави радости целомесвету. Јер из Тебе сину Сунце Правде, Христос Бог наш. И разрушивши клетву, проклетство, дадеблагослов. И уништивши смрт , дарованам Живот Вечни". Ето, ту је сво Еванђеље Сп аса, савдомострој спасења, сав Господ Христос, целокупно дело Његово. Значи: у Њој -Пречистој Богомајци.

Од Ње и код Ње, е то, ми се спасавамо, ми Живот Вечнидобијамо, ми смрт побеђујемо. Сунце Правде Господ Христос рађа се кроз Њу и изЊе у овоме свету да одагна сваки мрак, сваку таму, да уништи сваки пакао и даљудима осигура бесмртни Живот Вечни, отвори сав Небески Рај и подари ЦарствоНебеско, и славу, и сва блага небеска. И ми, имајући пред собом Богомајку каонашу Молитвеницу, као нашу Посредницу пред Богом, као нашу Заштитницусвакодневну и сваконоћну, ми смо заиста моћ н и и силни, ми хришћани. Знате ликада смо најмоћнији, знате ли када је хр и шћанин свемоћан? Када је сав прострту молитви пред Пресветом Богомајком, када је сав поверен Њој, када свом душомсвојом иде за Њом и служи Њој. Онда, онда ти си моћ, и сила, и свесила! Немамоћи мрачне и страшне у овоме свету која би могла да нашкоди твојој души итеби. Нема смрти која те може отети из наручја Пресвете Богомајке. Нема ђаволакоји може да се приближи теби кад си ти предан Пресветој Богомајци.

А О н а, Она је на небу и на земљи, непрекидно служи СвомеБожанском Сину. Шта је Њен живот на земљи био? Служење Богу, служење ГосподуХристу. Шта је Њен живот на небу? Опет служење Господу Христу, служење Богу.Непрекидно Богослуж е ље. Ето, то је Пресвета Богомајка, Пресвета Богородица. Ими празнујемо Њу толико пута у години и, боље рећи, сваки дан и сваки часПравославна Црква ј е слави кроз безбројне песме и стихире на свакодневнимбогослужењима. Непрекидно Јој служи. О, те дивне среће да и ти и ја учествујемоу томе! И ми муцамо те дивне молитве и непрекидно призивамо Њу за Заштитницу,за Молитвеницу свих нас, васцелог рода људског и рода Српског. Сваки празник јеЊен. И данашњи празник је Њен. За нас је то извор благости, извор сил е и у нассе улива сада с неба безбројна и неисказана Божанска сила. Заступништвом имолитвама Пресвете Богомајке и ми постајемо моћни и силни, моћни да сатремосваки грех који јуриша на нас или ниче у нама, у нашој души, из нашегрехољубиве природе. Зато је сваки празник Пресвете Богомајке извор радости занас.

Ми православни хришћани и на данашњи дан прослављамо ЊуПресвету, Пречисту, Преблагословену, Владичицу нашу Богородицу. И ми, служећиЊеном Божанском Сину, служимо уствари и Њој. Јер вршећи заповести ЕванђељаХристовог, ми показујемо своју љубав према Њему и потврђујемо своју љубав. „Кољуби ме н е, врши за п овес т и моје " - вели Спаситељ. И ми, вршећизаповести Исусовог Еванђеља, идемо за оствареним и вечним Ева н ђељем ГосподаХриста, првим оствареним Еванђељем - Пресветом Богомајком. Шта је Она? ОличењеЕванђеља Христовог у роду људском, најсавршеније оличење, савршеније од свихСветитеља, од свих Анђела, оличење свесавршеног Еванђеља Христовог. ПресветаБогомајка, за нас хришћане, за све православне хришћане, за сва небеска бића.Пред њом трепте Херувими и Серафими, јер је неизречено узвишенија од Херувима идрагоценија и скупоценија од Серафима. То је Она, највећа вредност свихсветова, највећа вредност и највеће благо рода људског.

И зато све наше молитве, све молитве Православна Црква лијеи излива и шаље Њој. Све су те молитве препуне славе Пресвете Богородице, и Онаје у свима молитвама увек испред свих нас. Као да ходатајствује и посредујепред престолом Чудесног Сина Свог, Господа Христа, да нас спасе греха, да насспасе смрти, да нас спасе пакла. И зато ми православни хришћани толико величамоПресвету Богомајку. Никога више толико као Њу, после Њеног Божанског Сина,Господа Христа. И како је увек дивна, увек заносно лепа и моћна, она чудеснамолитва коју толико пута на дан понављамо у нашим православним молитвама: „ПомињућиПресвету, Пречисту, Преблагословену, Славну Владичицу нашу Богородицу иПриснодјеву Марију, са свима Светима, сами себе и један другог и сав живот својХрист у Богу предајмо " .

Не можемо ми предати живот свој Господу Христу без Ње. Самоса Њом и са свима Светима ми можемо ући у Царство Небеско, ући у Рај, инаследити сва блага која је Господ Христос дошавши на овај свет дао и даривао.Од нас тражи се само једно - вера. И у вери молитва и љубав и служење ГосподуХристу свим бићем и свом душом, свом снагом, свим срцем својим. Заиста, ГосподКоји нам је донео толика блага, Који нам је даровао Живот Вечни, даровао намнајпре Пресвету Богомајку, Пресвету Богородицу, Која нас је спасла после падаљудског кроз нашу праматер Еву, спасла нас греха, смрти, ђавола, кроз Сина СвогБожанског. Њу нам је дао Он. Такву радост, такво благо кад нико се томе нијенадао!

И ми имајући та блага, како ћемо душу своју људску,човечанску душу своју, и савест, и цело биће своје најбоље употребити у овомесвету и наћи најбољи пут и највећу вечност и вредност за све то? Како? Самоверујући у Господа Христа и служећи Му кроз Пресвету Богомајку, вођени Њоме ипредвођени. Нека би нас Она увек крилила и чувала од свакога греха, од свакестрасти, од сваке смрти, од сваког ђавола.

Нека би нас увек сигурним путем, путем молитве, путем поста,путем милосрђа, путем љубави еванђелске, путем кротости и смирености, водила каСину Свом, и извела из овог света у онај свет и увела у Царство Небеско. Датамо заједно са Њом, далеко од Ње, али увек присутни у Њој, славимо ЧудесногСина Њеног Господа Христа. А и Њу, Пресвету Богомајку, Која је Њега родила,Њега, ту Сверадост свих светова, ту Свевредност свих људских светова. Њемупреко Богомајке част и слава и сада и увек и кроза све векове. Амин.

Текст преузет из књиге: Преподобни Јустин Ћелијски,ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ, Београд,1998.

Извор: Епархија бачка

________________________________________________

Srecna slava svima koji slave :smiley:

[Зоран]

Свети Јустин Ћелијски

- Беседа на Светога Саву 1966. године у манастиру Ћелије -

Данас је Свети Сава, али данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде највећи празник после Ускрса, а данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде празник највећи после Божића, али ово је данас српски Велики Петак. Гле, како је тужна земља Србија, како је мрак попао земљу Србију. Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!

Хајде да учинимо један кратак хаџилук по земљи Српској, хајде да видимо како се празнује Свети Сава по земљи Српској. Хајдемо до Београда, старе српске престонице. У Београду, шта је? Све радње отворене, сва надлештва раде. Људи, шта је то? Ево одговора: На Теразијама Свети Сава распет на крсту, на Теразијама београдским, на главном тргу, на главној раскрсници, на главном путу и путевима раскршћа Европе, Азије и Африке, ето Срби подигли крст и распели на њему Светога Саву. А он тужан и пун љубави за несрећно потомство своје, вапије са крста: Господе, опрости им, јер не знају шта раде.

Хајдемо мало даље, хајдемо до Универзитета. Шта је то? Празан, нигде никога нема, нигде никога на Светога Саву на Универзитету. Омладина! Ко? Ко је води? Нема Светога Саве на Универзитету, нема духа његовог, нема Христа његовог. А кога има, ако Христа Бога нема, ако Светог Саве нема? Крст пред Универзитетом и на њему распет Свети Сава, и бруји његов тужан и сетан глас, његов глас који се чује од земље до неба: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Хајде даље по несрећном Београду и тужном хаџилуку нашем, хајдемо до Патријаршије. Гле, и пред Патријаршијом крст, гле и на крсту распет Свети Сава! Шта је то? Откуда то? Од раскола! Свети Сава распет јауче и плаче пред Патријаршијом и вапије са крста: Господе, опрости им јер на знају шта раде!

Такав је мрак, такви крстови по Београду. А Свети Сава где се у Београду слави? По црквицама, по црквама као по збеговима, тамо дечица, тамо њихови родитељи, ето они славе Светога Саву, а храм Светога Саве који је почео да се зида пре толико деценија претворен у гаражу! И пред тим храмом крст и Свети Сава плаче над кукавним Српством и вапије: Господе опрости им, јер не знају шта раде!

Хајдемо даље, напустимо мрачни и срамни Београд. Хајдемо у Шумадију, хајдемо у наша шумадијска села. Данас је Свети Сава. Школе треба да брује од песме Светоме Сави, а тамо у сваком селу школа затворена, нигде ђака у њој, нигде ученика, нико не слави Светога Саву. Школа устала против Светога Саве. Пред сваком школом у сваком селу шумадијском, било то у Љигу, у Милановцу, у Петровцу, Јагњиловцу... Пред сваком школом крст, и на крсту распет Свети Сава, а његова болна и тужна уста понављају непрекидно: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Хајдемо даље по варошима српским, по варошима Српске земље. Шта је то? Крагујевац, Ниш, Лесковац, Врање, Нови Сад, Сарајево, Бања Лука, Цетиње, Никшић, шта је то? Што је толико крстова пред толиким здањима, пред црквама, пред школама? И на свима тим крстовима Свети Сава вапије Господу: Господе, опрости им, јер не знају шта раде! Не знају, Господе. Оставише Тебе, једини смисао свих светова, оставише Тебе Који нам дајеш Вечни Живот, оставише Тебе Који нам дајеш Вечну Правду, и твоји потомци пођоше, за ким? За људима без Бога!

А шта човек може учинити без Бога у овоме свету? Можеш ли, траво, да порастеш без Бога? Можеш ли пшеницу своју, кукуруз свој, да однегујеш без Бога? Можеш ли теле да одгајиш без Бога? Може ли врабац над кућом да прхне без Бога? Може ли сунце да се носи над земљом без Бога? А ето, полудео је европски човек, полудела европска наука, полудели европски мудраци, хоће свет да уреде без Бога. И ето, уредили га! Видимо како уређују. Крв, ратови, несреће, буне, побуне. Нигде мира, нигде спокојства, све трчи, за ким, за чим? - за, авај, пропадљивим самоуживањима, страстима и сластима овога света.

Хајдемо, хајдемо широм Српске земље. Тамо, далеко у сумаглици, стоји Црна Гора. Српска Црна Гора! А у њој скоро све цркве затворене, претворене у магацине. Затворене и служба се Божја не служи. И пред сваком црквом, не један крст, него стотине крстова, и на свима њима Свети Сава распет! О Господе, опрости нам јер, збиља, не знамо шта радимо!

Хајде даље, српски човече, Србине, ако си остао Србин до данашњега дана, ако се ниси одрекао, ако ниси бивши Србин, хајдемо даље. Гле, погледај онај манастир. Тамо, тамо се чује концерт, тај манастир је претворен у музеј, тамо данас на дан Светога Саве нема службе! Пред манастиром огроман крст и на крсту распет Свети Сава, тужан и сетан. Монаштво му је дало све, монаштво га је учинило Светитељем, монаштво га је учинило Просветитељем. Света Гора и свети монаси васпитали су Светога Саву и дали му сва богатства неба. Дали му Вечну Истину, Вечну Правду, дали му Вечни Живот, и он га дао српском роду. Дао и Вечну Истину, и Вечну Правду, дао Истинског Бога и Господа Христа. То монаштво, ето, манастир претворило у музеј. И шта ја да радим, Господе, пред Тобом, сем да вапијем: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Тамо по српским шумама, по долинама, гудурама, српски манастири. Зидали их свети цареви и краљеви, зидали их свети Срби, оставили нама, а манастири скоро опустели. Срби неће у монахе, Срби кренули за Европом, за културом, за модом. Жене трче за париском модом, и по вароши и по селима. Младићи, омладина, Срби зрели, родитељи, чиновници, службеници, све то се дало на уживање. Биоскопи пре свега, и позоришта изнад свега.

А монаштво, свето монаштво, које је држало Српски народ кроз векове и векове и дало све што је највеће, јер ништа веће нема Српски народ од светих монаха, Светог Саве, Светог Петра Цетињског, Светог Николаја Охридског. Монах и Владика, то је највеће у српскоме роду, највећи учитељи, највећи просветитељи. А Срби сада напуштају тај светосавски пут, напустили монашки пут. Празни манастири српски, по један или два монаха? А ви шаљете децу своју по школама, по универзитетима. Добро је и то понекад. Али, помисли на душу своју и на душу њихову. Ко ће чувати душу Српскога народа? Свима до уживања и уживања стало. А пут манастирски, пут Светога Саве кроз Вечну Истину води у Живот Вечни. Срби, на шта сте свели своју историју и себе? Тако, оставивши тај светосавски пут, пут манастирски, пут монашки, Срби кренули за културом, за цивилизацијом европском, за модом европском. О лешеви српски! Шта вам даје та култура и цивилизација? Шта, осим лажи? Шта, осим лажног задовољства? Шта, осим лажних уживања? Шта вам дају палате и фабрике? Шта вам дају авиони? Погледајте душе своје. Где су вам душе? А душа је важнија од свега; не од твога имања само, од твоје стоке, не само од твоје деце, него, него, о, душа је важнија од свих светова. То је вечно у теби, човече. То је оно што не умире. То је оно што гроб не може да ухвати. И ти душом својој можеш из овога света у онај свет. Шта ћеш радити у моменту смрти? Пише о једном догађају један Свети Отац: Била два друга. Један од младости своје решио да се одрекне света и уживања светских и да постане монах. А други, његов друг од младости, почео да исмева Еванђеље Господа Христа и веру. И заиста, овај први се замонаши и постаде монах. Онај други оде својим путем, ружећи све што је Христово, што је еванђелско. Деси се да тај младић умре пре монаха, и овај његов друг монах, тужан и сетан што му је друг такве душе отишао на онај свет, стаде се молити Богу да му покаже где је душа његовог друга у ономе свету, шта је са њом. - Ето, он није веровао у Тебе, Господе, он је Твоје Еванђеље одбацивао, вери се Твојој ругао, шта је с њим? Неколико дана молио се монах од свег срца плачући и молећи Господа да му открије ту тајну. Једнога дана тајна му би откривена. Његов друг дође, јави му се. А он монах, одмах га упита: Молим те, реци ми како ти је горе? Како се осећаш? - О, то ли хоћеш да сазнаш? Мени, мени је врло тешко и претешко. - Па добро, у чему је твоја тешкоћа, шта ти је тешко? - То се не може описати - одговара младић. - А што? - Зато што моје патње, моје муке, превазилазе све што људске речи могу описати. Али када већ хоћеш ја ћу ти показати само један делић моје патње. Тада он подиже крај од своје хаљине и показа му ногу. И монах угледа огромног црва који нагриза ногу. И удари страшан смрад, ужасан смрад, тако да монах скочи, полете да изађе из келије, отвори врата, излете из келије и побеже чак ван манастира. Његовог друга нестаде, а смрад се разли по целоме манастиру и то такав смрад, да су монаси морали да напусте манастир и да траже уточиште далеко на другом месту. А овај монах који се молио да му се јави тај друг, целог живота није могао да спере са руке своје смрад који је наишао на ту руку од присуства тог несрећног младића.

Таква је судбина душа које неће Христа у овоме свету. Таква је судбина човека који хоће без Христа да живи у овоме свету. Таква је судбина и вама, несрећни Срби, који сте се одрекли Светога Саве, који сте се одрекли Господа Христа, одрекли се свога живота. Шта те чека у ономе животу ако душа твоја у овоме свету не стекне Христа и не испуни себе божанским мирисом, светим врлинама, светим животом, светим заповестима Христовим? Шта ће бити од твоје душе, шта ће се у њој накупити? Смрад! Смрад! Смрад! - од кога се нећете моћи спасти никада, и трајаће вечне муке.

Ти си човек, ти си Србин, ти си чуо за Господа Христа! Шта се збива са српским човеком данас? Све што је Божије, мање-више, опустело је у Српској земљи. Опустели манастири и пред сваким манастиром, скоро, распет Свети Сава. И он тужан и јадан гледајући своје потомке, своју несрећну паству, како пропада у гресима, страстима и сластима и у лажним културама и цивилизацијама, јауче са крста: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

Да, тужна је судбина Светога Саве, највећег и најсветијег Србина, највећег и најпрослављенијег Србина у свима световима, сем на земљи Српској сада.

А данас, данас на небу је српски Ускрс. Данас сва небеса, Свети Апостоли, Свети Пророци, Мученици, Исповедници славе Светога Саву. Данас сам Господ грли Светога Саву, највећег и најсветијег Србина, најљупкије и најмилије српско дете Растка! А он клечи и плаче. Плаче над несрећним српским родом, плаче над земаљском Србијом. Сва Небеска Србија слави Светитеља Саву, а ви несрећни Срби све сте његово заборавили на земљи.

Ти земаљска Србијо, куда идеш? Шта је твој крај? Шта, ако не пропаст, погибија? Пропаст, погибија српских душа, покољ српских душа! Ето, то је Српска земља. А то је сваки Србин добровољно дао, добровољно убијао своју душу. Мајка која слуша дете како псује, отац који псује, шта раде? Убијају душу у детету свом, и душу своју убијају и спремају пакао и себи и деци својој. О, свака крађа, сваки грех, све је то убица који јури на тебе. Свака ружна реч, свака ружна помисао, свако рђаво дело, све су то силе демонске које те гађају да те устреле, да ти душу убију.

Пуна је Српска земља лешева духовних. Душа до душе, ох, леш до леша! То су мање више данашњи Срби. Све што је Божје, мање-више, заборавило се. А све што би дало задовољство овога света, уживања овога света, ето за тим трче данашњи Срби, и губе душу своју и губе оно што је вечно. Али у ономе свету видеће сваки шта је зарадио.

Свети Сава распет на безброј крстова по Српској земљи! Свети Сава распет на свима крстовима који ограђују Српску земљу. Са свих тих крстова, он, он највећи Мученик српски, вапије пред Господом: Господе, опрости им, јер не знају шта раде!

О Свети Оче Саво, опрости и помози! Опрости и помози, опрости и помози нама духовним мртвацима по земљи српској. Васкрсни нас из мртвих, васкрсни душе наше из мртвих. Васкрсни их покајањем, васкрсни их вером у Господа Христа. Васкрсни их нашим новим животом по Еванђељу.

Ти нас покај, ти нас приведи Господу Христу, иначе српска земља претвара се у огромно гробље, леш до леша, мртвац до мртваца. И авај, ако не васкрсне ка Христу, ускоро ће се претворити Српска земља у огромно гробље српских душа. Гробље душа које су извршиле самоубиства и убиства, презревши Господа Христа, одбацивши Јединог Истинитог Бога и Јединог Истинитог Даваоца вечнога живота и бесмртнога, и јединог Имаоца и Даваоца Вечне Истине и Правде.

О Свети Оче Саво, васкрсни нас из мртвих. Васкрсни нас на веру у Господа Христа. Да ништа на овом свету не ценимо као Њега и да никога не љубимо више од Њега. Јер, ето, Он нам кроз Себе даде сва небеска блага и Царство Небеско. Дај нам силе и моћи да и ми исто тако усвојимо веру у Њега, љубав к Њему, молитву к Њему.

Свети Оче Саво, опрости и помози! И моли Господа Христа да све нас, српске мртваце, мртваце душом, васкрсне из свих смрти ка Њему, ка Небеској Правди ка Вечном Животу кроз све векове. Амин.

Преподобни Отац Јустин

Празничне беседе

Сабрана дела Светог Јустина Новог

Бедоград, 1998, стр. 137 – 142.

[Hidegkuti Nándor]

Дивна беседа!

И до данас се ништа није променило током протекле 43 године...

[Guest Florensita]

Gospode, cuj krike nase, vrati nas pravom putu... 8084.gif

[Дејан]

[Дејан]

[vave]

"Ти нас покај, ти нас приведи Господу Христу, иначе српска земља претвара се у огромно гробље, леш до леша, мртвац до мртваца. И авај, ако не васкрсне ка Христу, ускоро ће се претворити Српска земља у огромно гробље српских душа. Гробље душа које су извршиле самоубиства и убиства, презревши Господа Христа, одбацивши Јединог Истинитог Бога и Јединог Истинитог Даваоца вечнога живота и бесмртнога, и јединог Имаоца и Даваоца Вечне Истине и Правде."

[Маша]

Ava Justin - Vreme je isecak vecnosti deo 1/2

Ava Justin - Vreme je isecak vecnosti deo 2/2

[Предање]

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

О СУШТИНИ ПРАВОСЛАВНЕ АКСИОЛОГИЈЕ И КРИТЕРИОЛОГИЈЕ

Линк на остатак текста: http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/SustinaPravoslavneAksiologijeIKriteriologijeJustin.htm

Кад се човек пробуди из иловаче тела свог на духовне реалности, онда осети да су вештаствене реалности утолико реалне уколико их његов дух сазнаје као такве. И убрзо долази до парадоксалног сазнања: људи, као нарочита врста бића, сазнају реалности у вештаственом свету помоћу духа који нема својства вештаствених реалности, већ је нешто што се не може вештаствено објективисати, нити показати као транссубјективна вештаствена реалност, нити чулима опипати. Али, иако неухватљив у облике вештаствене стварности, дух је ипак својом невидљивом суштином мерило свих видљивих стварности у свету материје. И човек све неодољивије осећа и сазнаје да је мисао духа, иако неопипљива, невидљива, нематеријална. ипак стварнија од сваке транссубјективне стварности у области материје. Штавише: све стварности заснивају своју реалност на мислима духа, који је по себи нематеријалан. У томе је и преимућство, и загонетност, и величина људскога духа. И пробуђен човек, вођен нематеријалним духом својим кроз тајанства материјалног, физичког света, све више увиђа да је његов дух - његова највећа и најнепосреднија стварност, а самим тим и његова највећа вредност. У таквом расположењу човек ускоро осети неодољиву истинитост Cпaситељевих речи о души човечијој као највећој стварности и највећој вредности, стварности - стварнијој од васцелог видљивог света. и вредности - вредноснијој од свих Сунчаних система: Каква је корист човеку ако сав свет добије а души својој науди? или Какав ће откуп дати човек за душу своју! (Мт. 16, 26: ср. Мк. 8,36-37; Лк. 9,25). Другим речима: у видљивом свету нема вредности која је адекватна вредности душе људске, или вредности којом се душа може проценити и исплатити; она више вреди него сви светови скупа.

[karadjordje]

http://www.4shared.com/file/161802891/4d0a26e1/Dogmatika_pravoslavne_crkve-Sv.html

[Guest Izida]

http://www.youtube.com/watch?v=D3ug3DkKq04&feature=related

[мирођија]

http://www.youtube.com/watch?v=26S01eNLwL0&feature=related

[мирођија]

http://www.youtube.com/watch?v=dVFSMKhK9C4&NR=1

[Драган Јашић]

Филм о Ава Јустину

Ava Justin Popovic-Film (01 od 12)

Ava Justin Popovic-Film (02 od 12)

[Драган Јашић]

Ava Justin Popovic-Film (03 od 12)

Ava Justin Popovic-Film (04 od 12)