Aва Јустин Поповић

Мај 8, 2012

Беседа 2. у Недељу о раслабљеном[1 ]

1978. године у манастиру Ћелије

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

У четири речи казана је сва тајна и овога (и онога) света, и сваког човека, и тајна мога бића, и тајна вашег бића. Да није Васкрслог Господа, да није Васкрсења Његовог, да није Васкрслог Господа, не би нас било. Хришћана не би било у свету.

Али, чиме је то Господ Христос победио овај свет, чиме је Хришћанство победило овај свет? Ви знате у почетку Хришћанства, триста тринаест година, велика и моћна Римска царевина гонила је хришћане свуда и на сваком месту. Они се нису бранили ни топовима ни авионима, не! Они су се бранили молитвом и помоћу Божјом. И за триста тринаест година они су вукове претворили у овце. Сећате се Спаситељевих речи ученицима Његовим: "Ја вас шаљем као овце међу вукове"[2]. И десило се највеће чудо, браћо: овце су претвориле вукове у овце, а нису вукови прогутали овце, и растргли их и уништили. Шта је то? Каква је то сила? То је она сила, коју сте чули данас из речи Апостола Петра, када говори Енеју:

"Устани", и он одмах устаде;[3] и када каже Тавити: "Устани из мртвих", и она уста из мртвих као из сна[4]. Шта је то, шта се дешава са овим светом? Објашњава се велика тајна, тајна овога света и тајна човека. Васкрсење Господа Христа, шта показује? Показује да је човек вечно биће. Смрт је побеђена - то значи Васкрсење Господа Христа. И Живот Вечни осигуран свакоме људскоме бићу. Ради тога је Господ дошао у овај свет.

Овај свет је стално био под влашћу ужасне смрти. Шта је страшније од смрти? Ништа! А цела ова планета, ова света Божија земља била је гробље и гробница, огромна гробница, а људи један за другим сурвавали се у ту гробницу. И тако је Господ Васкрсењем Својим показао свима нама да смо ми људи вечна бића, да смо створени за Живот Вечни. Да, за Живот Вечни, ништа мање од тога. Да. "Ако Христос није васкрсао, вели Апостол Павле, онда узалуд вера наша"[5]. Шта ће нам Христос ако није победио смрт?! Шта смо онда ми хришћани, него као и други људи! Ево погледајте, и данас и јуче и вавек, у историји света непрекидно су се јављали јунаци, хероји - а ко су они, шта су они? - Комарци, смрт, јато силних.[6]

Само Господ Христос стоји као Победитељ смрти и као Дародавац живота. У томе је Његова изузетна величина. Вера наша, вера је у Васкрсење Господа Христа, и у васкрсење нас самих. Христос је васкрсао, то значи, сви ћемо ми васкрснути! Он је зато и васкрсао да нам дарује Живот Вечни, да нам осигура победу над смрћу, ту једину истиниту победу у овоме свету. Све друге победе - то је смејурија. Милиони људи гину - ради чега? Ради чега људи гину данас? Не ради онога ради чега су и створени, не ради Вечнога Живота, него ради земаљских, трулежних, простих, ништавних ствари.

Када људи у безумљу свом забораве на Бога, када људи у безумљу свом гоне Господа Христа, шта бива са тим људима, шта је онда ова земља? Ова земља је онда лудница! Гонити Господа Христа, то најузвишеније Биће у овоме свету, тог највећег Човекољупца, шта је то? То је безумље, лудило! Ми људи, ми претварамо овај свет, ову малу звезду Божију што се Земља зове, претварамо у лудницу. Зато је свака осуда над човеком и човеку. Сви смо ми људи одговорни у овоме свету за смрт у овоме свету, за грехе у овоме свету, за ђаволе у овоме свету. Шта нам остаје ако заратимо са Богом? Увек смо слабији од Њега, увек ћемо страдати ми.

Гле, колико мртвих душа, колико лешева у Српском роду само. Људи одбацују Господа Христа, одбацују Живот Вечни ради чега? Шта им нуди овај свет? А ми стојимо заједно са Апостолом Павлом уз Вечну Истину: Христос васкрсе да и ми васкрснемо[7]. То је основна истина за нас хришћане. И Православна Црква слави Васкрсење Господа Христа, празник Његов, не један или два дана, већ четрдесет дана, до Спасовдана непрекидно се слави Васкрсење Господа Христа. Не само то, него се Васкрсење Господа Христа слави сваке Недеље - сваке Недеље, браћо, сећамо се Васкрсења Господа Христа. Васкрсење? Оно у нашој души не престаје. Сила Господа Христа излива се на нас, кроз Његово Свето Васкрсење, кроз ту бескрајну радост.

Чули сте данас из посланице Светог Јована Богослова, шта он вели за Господа Христа: "Оно што руке наше опипаше, оно што очи наше видеше, што уши наше чуше, Вечни Живот то вам ми јављамо, браћо"[8]. То вам јављамо, Господа Христа Који даје Вечни Живот. А ми смо Га рукама својим, као Његови ученици, опипали. Хришћанство гоњено скоро две хиљаде година створено је јаче од свих земаљских сила. Проћи ће многа мора и буре, али Црква Христова стоји и неће да пропадне. Пропадаће људи, али Црква неће! Свети Јован Богослов, човек који је свим бићем својим сведочио и сведочи, и свим убеђењем својим о томе, да је Богочовек Христос, Свети Јован вели: Ако хоћете да имате Вечни Живот, ви имајте веру у Господа Христа, у Његово Васкрсење, верујте Његовим делима.[9]

Погледајте Апостола Петра како васкрсава људе, чини чудеса. Овце претварају вукове у овце и у јагањце. Свети Василије Острошки чини чудеса и данас, Свети Прохор Пчињски, и сви безбројни Светитељи Српски. Од кад то бива? - Од Васкрсења Господа Христа, од Празника који се празнује четрдесет дана, и недељема током године. То је оно што нас хришћане држи у овоме свету. Ми се смејемо гонитељима на нас, ми се смрти не бојимо, ми деца Васкрслог Господа, јер нам Он даје силе и снаге да победимо све оно што нас одваја од Бога, што нас одваја од Његове Правде, Његове Истине, Његове Доброте.

Нека би Благи Господ Васкрсли, преко Својих Ученика, преко Светог Јована, преко Пресвете Богородице и свих Светих, и нас учврстио у тој вери у Васкрсење Господа Христа, у васкрсење наше, да смо ми вечна бића, и да је наш посао у овоме свету да јавимо Васкрсење мртвих и победу над смрћу. Ту победу над смрћу сваки од нас доживљава када живи еванђелски, када се труди да вером у Господа Христа, да љубављу и молитвом испуни свој живот. А све то усечено дубоко у нашу душу води нас у Живот Вечни.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 5,1-15
Мт. 10,16
Д. Ап. 9,34
Д. Ап. 9,40
1 Кор. 15,14
Реченица као да није довршена, или уместо силних треба: смртних. Прим. уредн.
1 Кор. 15,20-23
1Јн. 1,12
1Јн. 5,5 и 12-13

Мај 13, 2012

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

САБРАНЕ БЕСЕДЕ

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 1. у Недељу Самарјанке[1 ]

1965. године у манастиру Ћелије

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

Гле какве необичне сведоке о Свом Васкрсењу изводи (Господ) пред нас, пред лице рода људскога. Кога? Блуднице!... - Ево жене Самарјанке, шест мужева променила, и њу Господ начинио Апостолом и сведоком Своје Божанске силе, Свога Васкрсења.

Чули сте данас Свето Еванђеље. Спаситељ уморан од пута долази на студенац, жена Самарјанка долази по воду.[2] Међу њима се развија разговор божанствен и чудан. Спаситељ жени Самарјанки открива тајну Свога доласка у свет, тајну Живе Воде.[3] Око нас људи све мртво. Зачудила се жена Самарјанка: "Каква је то вода? Дај ми те воде, Господе, да више не жедним, да више не долазим на овај студенац."[4] "Ја ти говорим о води Вечнога Живота, води живој... која тече у Живот Вечни". И Он је с правом рекао: "Ко је жедан нека дође к мени и пије, и из његовог ће тела потећи реке воде живе" и однети га у Живот Вечни."[5]

Под водом живом Господ је разумео Духа Светога[6]. И кад је њиме напојио свет, кад је Дух Свети сишао на Свете Апостоле, тада су људи почели заиста да пију воду живу, воду која лечи од смрти, воду која одгони сваку смрт, воду која даје Бесмртност и Живот Вечни.

Осетила је жена Самарјанка да пред собом има Пророка, и узбуђена и збуњена она одговори на Његове речи: "Знам, то што ти говориш нама ће објавити Месија, Спаситељ, који треба да дође у овај свет"[7]. И Спаситељ онда одговара: Ја сам Који говорим с тобом"[8]. Пазите браћо, жени блудници казује Господ тајну Своје Личности. Никоме до сада није тако објавио и казао Себе: Ја сам Који Говорим с тобом". Какво тврђење и необично и страшно! Самарјанка је осетила да се нешто велико збива са њом и у њој. Потрчала је у град да јави људима ту вест: "Ево човека који ми каза све што сам учинила."[9] Да није то Христос, да није то Спаситељ, да није дошао у овај свет Он? И кад они наилазе и кад дођоше, осетише и сами Кога имају пред собом. И молише да остане два дана са њима. И остаде два дана у разговору и беседи са њима. И кад сврши беседе са њима, они рекоше Самарјанки: "Не само због твоје беседе ми верујемо сада у Њега да је Он заиста Спаситељ света, него сами чусмо и познасмо да Он јесте Спаситељ света."[10]

Тиме је почело Еванђеље жене Самарјанке. Шта се дешава са њом? Жена блудница... Она, она је запамтила ове чудне речи Спаситељеве, почела да Га прати, поверовала у Њега, оставила све и постала Апостолом, почела путовати по свету и проповедати Христа као Јединог Бога и Спаситеља света. Не само она, и пет сестара својих она је обратила Христу.

Све су постале исповедници, све постале Апостоли. И њена два сина, Виктор и Јосија, ето нових Апостола, нових Мученика за Христа.[11] А она, бивша блудница на челу свију њих!

Шта Господ ради, шта то ради са људима дошавши у овај свет? Он царинике, Он највеће грешнике претвара у Апостоле. Каква је то сила, шта је то? Ко је то? Ко је Исус из Назарета?

Гле, рибари галилејски постали мудрији од свих философа и мудраца.свих светова. Ко им даје ту силу? Шта се то збива са родом људским? Ко је то ушао међу нас? Ко то тако изгони на бујице[12] све демоне и ђаволе из људскога света, из људске душе, из људскога срца? Шта се то збива и с тобом, и са мном, и са сваким људским бићем?

Гле, Христос је ту међу нама. Бог постао човек и, ето, даје нам Божанске силе. Васкрсли из мртвих, победио смрт, послао Духа Светога, ту небеску Божанску силу[13] која препорађа људе, преображава их из највећих грешника у највеће праведнике, од блудника прави Апостоле, од простих рибара прави највеће Философе. Од свакога грешника који се каје прави праведника, од деце ствара Мученике', од нејаких жена ствара Исповеднике. Заиста се нешто ново збива са нашим земаљским светом. Заиста, нико није тако страшну револуцију створио у роду људском као Господ Христос. Људи говоре о револуцијама, хвале се покољима, хвале се Џингискани, Тамерлани, Хитлери, убице рода људског!

Гле, чудесни Благи Господ Христос донео све Божанске силе, донео на дар човеку Живот Вечни, донео Истину Вечну, Правду Вечну, Љубав Вечну, Добро Вечно, све Божанско спустио на земљу, снео међу нас људе и све нам то даје забадава. Васкрсли Христос умртви смрт и дарова Живот Вечни роду људскоме![14] То је рефрен, то је припев свих богослужења, свих молитава ових великих Светих Дана, јер Ускрс траје четрдесет дана. И данас та сила није бајка, није измишљотина, није песма, није сан. Ево сведока. Ево жене Самарјанке, бивше блуднице коју је сила Христова преобразила у Апостола, у Светитељку, у Мученицу. Ко је то највећег гонитеља Христове Цркве, славног и ученог Савла младића у Павла преобразио? Ко? Та Божанска сила Господа Христа, Васкрслог Господа, Који влада и небом и земљом, влада људском душом и очишћује људску душу од свакога греха, од свакога зла и од сваке смрти и од свакога ђавола. Ко то може у свету људском учинити, ко подарити човеку, ко роду људском? О, нека умукну такозвани научници, философи, војсковође, цареви, краљеви, и моћници, и силници, насилници, тирани овога света! Шта нам дају - шта? шта?! На златном тањиру отров смрти, место Раја - пакао.

Гле, Благи Господ кротко хода између грешних људи, хода по овој земаљској болници, сав је свет овај за Њега болница. Сви су људи пред њим болесници, јер сваки који грех чини болује од греха, болесник је греха. Авај, не само да је болесник греха, него болесник смртни, болује на смрт! Сваки човек умире. А Он, Господ, даје Бесмртност и Живот Вечни. Ето, браћо, то је та сила која држи Хришћанство и данас, и држи до Страшнога Суда. То је та сила која побеђује све насилнике и гонитеље Христа у овоме свету. То је та сила која је слабо женско биће, каква је била Самарјанка, грешница и блудница, понела у овај свет вером у Господа Христа и она, осећајући себе бесмртном и вечном по дару Христовом, неустрашива је била пред царевима овога света, пред гонитељима овога света. На смрт гледала је као на сан, као на паучину, јер њен је Живот Вечни. Осетила је она истину Христових речи: "Који верују у мене имају Живот Вечни"[15]. Осетила је истину Христових речи: "Који верују у мене неће умрети никада".[16]

Имаш веру, гле, ти си јачи од смрти, јер си јачи од греха. А кад си јачи од смрти и од греха, јачи си од свакога ђавола, који је једини творац греха и смрти. Такав је Господ Христос васкрсава из греха, а грех је духовна смрт. Ти осећаш себе бесмртним, ти осећаш да си вечно биће и на људе гледаш као на бесмртну браћу у овоме свету. Ти на њих гледаш као на своју браћу са којом ти живиш у овоме свету. Како им онда можеш чинити зло? Твоја вечна браћа, сваки човек твој вечни сабрат. Сви ми идемо у онај свет да би тамо наследили Живот Вечни. И овоме свету живимо као бесмртници, живимо Господом Христом, Који је победио смрт и излио у срца наша васкрслу Божанску силу која васкрсава из сваке духовне смрти, свакога греха. Тако је Он поколења и поколења рода људског привлачио Себи том Божанском силом, Васкрсењем Својим, тиме што је Он вечно жив. Кроз сваког Светитеља Себе јавља у свету, кроз сваког хришћанина. Сваки Светитељ је сведок Христов.

Ето, данас Света Црква слави после Ускрса месец дана, слави Свету Фотину - то је жена Самарјанка. Фотина се звала. Слави бившу покајану и преображену блудницу, блудницу преображену у Апостола и у Мученицу. Њено Житије чудесно и дивно[17], поновљено Христово Еванђеље за нас, свакога од нас.

У време цара Нерона, године шездесет шесте, настаде велико гоњење на хришћане. Пошто под царем Нероном мученички пострадаше Првоврховни Апостоли Петар и Павле, гонитељи са великом ревношћу стадоше трагати за ученицима ових Светих Апостола и убијати их.

Тада ова Света Фотина, жена Самарјанка, са сином својим Јосијом, налазаше се у граду Картагени у Африци, и веома смело проповедаше Еванђеље Господа Христа. А старији син Виктор беше тада у рату против Арапа, који беху заратили на Римљане. И показа велику храброст и однесе победу над Арапима, због чега га цар Нерон произведе за врховног војсковођу. Но не знајући да је Виктор хришћанин, цар га посла у Аталију у Малој Азији, са наређењем да гони хришћане. Кад за то чу кнез Севастијан, рече Виктору: "Војводо, ја засигурно знам да си ти хришћанин и да су твоја мајка и твој брат Јосија такође хришћани, пошто су били пратиоци погубљеног Апостола Петра и Павла". Виктор одговори: "Ја ћу чинити вољу Небеског и Бесмртног Цара Христа, а за наредбу земаљског цара Нерона да гоним хришћане нећу ни да чујем". Кнез на то рече: "Ја ти, брате, као прави пријатељ саветујем оно што је корисно по тебе. Хтеднеш ли да судиш хришћанима и да их мучиш, знај да ћеш угодити цару и добићеш имовину хришћана. Пиши својој мајци и своме брату да тако слободно не уче Јелине незнабошце да се одричу своје отачке вере, да не би теби претила опасност због њих. А потајно будите хришћани до миле воље". Тада Виктор овако одговори: "Не, не дао Бог да учиним то што ми ти саветујеш: да гоним хришћане еда би се дочепао њихове имовине, или да саветујем мајци и брату да не проповедају Христово Еванђеље и да не проповедају да је Он Бог. Не, никада! Штавише, ја сам бићу проповедник Божанства Христовог, као што су и они". На то кнез рече: "Ја ти саветујем оно што је корисно за тебе, а ти размисли шта ћеш чинити". Рекавши то кнез истога тренутка ослепе и од страховитих болова у очима паде на земљу не дајући гласа од себе. Тада га присутни узеше и однеше у постељу. И он остаде у постељи три дана, не проговоривши ни речи. Тек четвртога дана он стаде громко викати да је хришћански Бог Једини Бог. Виктор дође код њега и упита га: "Откуда таква брза промена код тебе"? Он одговори: "Христос ме зове, преслатки Викторе".

Тада га Виктор упути у истине (хришћанске) вере. И кнез би крштен, а када је излазио из Свете Купељи, из крстионице, онда му се очи отворише и он прослави Бога. А гомила Јелина, који видеше то чудо, уплашише се да се и њима нешто слично не деси, и отидоше к Виктору те се и они крстише.

После тога дође до Неронових ушију глас да врховни војсковођа Аталије Виктор и кнез Аталије Севастијан проповедају науку Апостола Петра и Павла и многе Јелине приводе вери у Христа, и да мајка војсковођина, Фотина, са сином својим Јосијом, ради то исто у Картагени. То силно наљути Нерона и он одмах посла војнике да по Аталији похватају све хришћане, и људе и жене и да их доведу пред њега. А овима се јави Господ Христос говорећи: "Ходите к мени сви који сте уморни и оптерећени, ја ћу вас одморити.[18] Не бојте се, ја сам с вама и Нерон ће бити побеђен заједно са својим сарадницима." А јави се Господ и Виктору и рече му: "Од данас ће ти име бити Фотин. (Фотин значи онај који зрачи небеском светлошћу, зрачи Христовом Светлошћу. Отприлике на српском Фотин значи Светозар). Јер си многе просветлио и привео мени вером. Севастијана покренуо на мучеништво и блажен је остао до краја". Рекавши то Господ изиђе на Небо.

А би и Светој Фотини откривено од Бога оно што је имало да се догоди. Она је са много хришћана отпутовала из Картагене, допутовала у Рим, и стаде проповедати Христа. И узбуни се сав град говорећи: "Ко је ово што допутова овде са толико људи? Ко је ово што тако смело проповеда Христа". Уто војници доведоше у Рим Светитељкиног сина Фотина, односно Виктора, и кнеза Севастијана. А Света Фотина, пре тога изађе пред цара Нерона са сином Јосијом и хришћанима. Гледајући их цар Нерон упита: "Због чега сте дошли к нама?" - Светитељка одговори: "Да те научимо вери у Христа". Тада присутни великаши саопштише цару да су доведени кнез Севастијан и војвода Виктор, који су се одрекли богова. Цар нареди да их уведу. И кад они изађоше пред цара, он их упита: "Шта то чујем о вама?" Свети одговорише: "То што си чуо о нама, царе, истина је". А цар, гледајући крвнички, рече им: "Одреците се Христа или ћете љутом смрћу бити уморени". А Светитељи подигавши очи к небу одговорише: "Не допусти, Христе Царе, да се одвојимо од вере и љубави Твоје". Затим цар упита Свете: "Како се зовете?" Света Фотина одговори: "Ја, прва сестра, зовем се Фотина. Тако ме је назвао Исус Христос, Бог мој. Друга моја сестра зове се Анатолија, трећа Фота, четврта Фотида, пета Параскева, а шеста Киријакија. А синови моји први се зове Виктор, коме је Господ мој Исус Христос променио име и назвао га Фотин, а други који је са мном зове се Јосија." Тада цар Нерон упита: "И ви сте сви сагласни да останете да умрете за Назарећанина?" Светитељка одговори: "Сви ћемо ми из љубави према Њему умрети, радујући се и веселећи се". Тад нареди цар да им чекићима размрскају зглобове на прстима руку. И одмах се донесе наковањ, Светитељи метнуше на њега руке и слуге стадоше да ударају чекићима по њима, и удараху их непрестано од девет до дванаест сати., И три пута се слуге изменише лупајући чекићима по рукама Светих, али Светитељи не осећаху уопште никакве болове, нити им се руке размрскаше. Цар се збуни и нареди да се Светима одсеку руке. Слуге им одмах свезаше руке, положише их на наковањ и седам пута удараше сабљама по рукама, али их не могаше одсећи, већ сами клонуше и попадаше као мртви. А Света Фотина, видећи да их благодат Божја сачува неповређене, радујући се говораше: "Господ је помоћник мој и не бојим се, шта ће ми учинити човек".[19] Цар беше у недоумици и стаде размишљати на који начин и каквим средствима да победи ове Светитеље. И нареди да мушкарце вргну у најмрачнију тамницу, а Свету Фотину и њене сестре да одведу у златно одељење његове палате и да тамо наместе седам златних постеља и седам златних столица и астал, и да се поређају пред њима многе драгоцености, и златоткане хаљине и златни накити и појаси. Затим нареди цар да жена његова Домина са дворкињама својим оде код ових сестара и разговара с њима. А Света Фотина угледавши Домину рече јој: "Радуј се, невесто Христова". А Домина јој рече: "Радуј се и ти, госпођо моја Фотина, буктињо Христова". Чувши из уста Домине име Христово, Света Фотина се обрадова у Господу и загрливши Домину пољуби је. Затим поучи истинама вере њу и сто њених дворкиња и све их крсти, и Домини промени име и назва је Антуса, а њену прву дворкињу назва Стефанида.

Онда Света Антуса одмах нареди да се раздаду сиротињи све драгоцености и златоткане хаљине и златни накити и појаси што беху златом везени. Када за то сазнаде цар Нерон силно се разјари и нареди да се седам дана загрева огромна пећ и у њу убаци Света Фотина и сви они што су с њом, и људи и жене. То би учињено, и Светитељи осташе у ужареној пећи три дана. Тада мучитељ мислећи да су изгорели, нареди да се отвори пећ и остаци костију изгорелих Светитеља баце у реку. А када отворише пећ они обретоше, о чуда! све Свете здраве и неповређене и видеше да их се ватра коснула није. Када ово необично чудо видеше и чуше житељи Рима, удивише се и многи славише Бога. А цар Нерон, будући потпуно неразуман, нареди да се Светим Мученицима да смртоносни отров. И би позван мађионичар Лампадије да спреми отров. Света Фотина прва узе отров и рече мађионичару: "Не би уопште требало да из твојих руку узмемо отров и пијемо пошто си нечист, али да би ти, о царе, и мађионичар који је спремио овај отров, познали силу Христа Бога мог, ја ћу прва попити отров у име Исуса мог, а после мене попиће отров и остали сви што су са мном". И сви испише отров, али он ниједном не нашкоди. Видевши то, мађионичар се запрепасти.

Затим, посматрајући Свету Фотину, рече јој: "Имам други отров много јачи од овог који пописте, и ако ви и њега попијете и он вам не нашкоди, онда ћу и ја поверовати у Христа вашег". Када сви испише тај отров и никоме се од њега не деси никакво зло, тада мађионичар дохвати своје мађионичарске књиге и баци их у огањ, и верова у Христа и крсти се, и доби име Теоклит. Цар нареди да Теоклита одмах издвоје од осталих Мученика, да га изведу ван града и мачем му одсеку главу. И тако пре других Мученика пострада незаборавни Теоклит и доби од Господа бесмртни венац.

А осталим Светим Мученицима и Светој Великомученици Фотини нареди цар да се пресеку жиле. Када то би учињено, Светитељи се ругаху цару и његовим боговима. Тада он неваљалац нареди да Света Фотина и остали с њом пију растопљено олово, врело олово и сумпор, и да им се то и у уши налије. Али, и то није могло нашкодити Светитељима. И они рекоше: "Благодаримо ти, Господе Боже наш, што си нам помоћу олова срца росом оросио, јер су нам била гладна и жедна". Тада цар Нерон, зачуђен и пренеражен, нареди да Светитеље обесе, па да их муче и стружу цело тело и буктињама пале. Али, Светитељи се мољаху и Божјом благодаћу показаше да су јачи од ових мучења. Бесан Нерон нареди да се помеша...[20] и најјачи оцат, и то Мученицима да да пију. Попивши то, Свети говораху: "Оцат овај твој, о царе, слађи нам је од меда". Бесан због тога тиранин нареди да се Светитељима ископају очи и да их онда баце у мрачну тамницу пуну змија и шкорпија. И гле чуда! Све змије и шкорпије поцркаше, а тај моћни смрад се претвори у мирис и тамничка тама у најблиставију светлост.

Тада се Христос јави Светима и рече им: "Мир вам!". Ухвативши Свету Фотину за руку, рече јој: Ја сам стално са вама, не бојте се, него се непрестано радујте". И док Господ говораше са очију њихових спаде као крљушт и сви прогледаше и угледавши Господа поклонише Му се. А Господ, благосиљајући их, рече им: "Будите храбри и јаки", и изиђе на Небо. Безбожни Нерон остави Свете Мученике у тамници три године да би тако у тешким мукама скончали живот горком смрћу.

После три године, посла цар да му из тамнице доведу једног његовог дворјанина, кога он тамо беше затворио. Када послани војници дођоше у тамницу, видеше Свете Мученике здраве и крепке и радосне, и да ослепели Галилејци опет виде и да су здрави, и да им тамница блиста од светлости, и да дивно мирише, и да се претворила у дом Божји, у који се стичу Јелини, слушају проповед Мученика о Христу, и верују у Њега. Чувши то цар се запрепасти и посла слуге да му доведу Мученике. Кад их доведоше, он им рече: "Не издадосмо ли вам царску заповест да не проповедате Христа у овоме граду? Како онда налазећи се у тамници, ви проповедате Христа. Знајте да ћу вас због тога подвргнути многим и великим мукама". А Свети му одговорише: "Чини што хоћеш, јер ми нећемо престати да проповедамо Христа, Који је Истинити Бог и Творац свега". Разјарени цар Нерон нареди да их распну стрмоглавце и да им три дана бију тела жилама, све док им се кости не пораспадају. Пошто то би учињено, цар нареди да остану на крстовима још четири дана. А када петога дана дођоше мучитељи да виде да ли су Мученици живи, видеше их на крстовима и тог тренутка сви ослепеше. У то Анђео Господњи сиђе с неба и скиде Светитеље с крстова, и поздравивши их остави их здраве. Света Фотина за слепе мучитеље помоли се Богу и они од тад прогледаше. Због тога повероваше у Христа. Кад за то чу цар Нерон, ухвати га бес и он нареди да Светој Фотини одеру кожу. Док су то радили, Светитељка је псалмопојала говорећи: "Господе, искушао си ме и познао си ме"[21]. Пошто је одраше живу, бацише је у бунар. А Светом Севастијану и Јосији и Фотину одсекоше цео труп, па их онда затворише у једно старо купатило. Тада изведе Нерон преда се свих пет сестара Свете Фотине и нареди да им прво одрежу дојке, а затим да им одрежу жиле. Када џелати хтедоше да вежу Свету Фотиду, четврту сестру, пре но што би почели да јој деру кожу, она то не допусти, већ сама јуначки стајаше док јој не скидоше кожу. Цар се удиви њеном јунаштву и храбрости, али га то још више наљути, те он звероподобни измисли за Свету Фотиду још страшније и ужасније муке. Нареди да у његовој башти савију врхове два висока дрвета и да на њих вежу Свету Фотиду, па да онда пусте врхове да се опет врате у своје првобитне положаје. Када то урадише, Света Фотида би рашчеречена на две половине и душу своју преда у руке Божје. Потом нареди цар да свим Светим Мученицима одсеку главе.

Свету Фотину да изваде из сувог бунара и да је вргну у тамницу. Њу веома ожалости што остаде сама и не увенча се заједно са осталим Светима. А због тога она мољаше Бога за то. Због тога Бог јој се јави и, осенивши је три пута знаком чеснога крста, испунивши је радошћу, учини је потпуно здравом. Пошто је много дана славила и благосиљала Бога, она предаде душу своју у руке Његове.

Ето, а у календару[22] само стоји: "Света мученица Фотина". А иза тих неколико речи, иза имена, ево какво страдање за Господа Христа, каква слава, каква сила, каква моћ! Побеђена је смрт то осећаш из Свете Фотине и сваког Мученика Христовог.

Ми владамо Животом Вечним, владамо Бесмртношћу. Човече хришћанине - бесмртан си! Ти си већ у ономе свету иако телом живиш у овоме свету. Смрт је за тебе умртвљена. Ми празнујемо умртвљење смрти верујући у Васкрсење Господа Христа и славећи Њега Васкрслог. 6н, Васкрсли Господ, кроз сваког Светитеља казује нам Своје чудесно Еванђеље Бесмртности. Кроз сваког правог хришћанина тврди нам да је човек вечан, да је човек створен за вечност, за бесмртност. Да је човек створен да из овог света пређе у онај свет душом у тренутку телесне смрти, а у дан Страшнога Суда и телесно ће васкрснути и спојити се са душом и наследити вечно Царство Небеско.

Ми хришћани данас, када се Хришћанство гони, као некад у време Нерона, имамо безброј примера за собом, безброј победника смрти, безброј правих јунака, истинских јунака бесмртника. Јер само је бесмртник истински јунак. Сваки такозвани јунак кога смрт уништи, браћо моја, није јунак. Ми хришћани знамо за једну истинску победу на овој планети што се Земља зове, на овој Пепељуги у којој се људи даве у муљу сласти и у пепелу страсти, ми знамо само за једну победу, истинску победу, победу над смрћу коју је однео Господ Христос васкрснувши из мртвих и даровавши нам Живот Вечни. Он, Једини Победник, и ми за Њим исто тако непобедиви победници, победници греха, смрти и ђавола.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 4,5-42
Јн. 4,57
Јн. 4,10
Јн. 4,15
Јн. 4,7; 7,37-38
Јн. 7.39
Јн. 4,25
Јн. 4,26
Јн. 4,29
Јн. 4,39-42
Види Житије Св. Фотине Самарјанке, 20. марта. - Прим. уредн.
Можда: на буљуке. - Прим. уредн.
Лк. 24,49
Ускршња песма Прим. уредн.
Јн. 11,25
Јн. 11,26
Види Житија Светих за 20. март. - Прим. уредн.
Мт. 11,28
<a name="note19">Пс. 56,11
Реч нејасна на траци. - Прим. уредн.
Пс 26,2
Под 20. мартом. - Прим. уредн.

Мај 13, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 2. у Недељу Самарјанке[1 ]

1967. године у манастиру Ћелије

Господ воскресе! Ваистину воскресе!

Ево два жива сведока да је заиста Господ васкрсао. Самарјанка, жена, уствари блудница, пет мужева имала и постала Светитељка, постала Апостол.[2] Која је . то сила подигла њу пакла блуда и начинила је Светитељком? Која је то сила данашњег Светитеља Пахомија Великог, Христовог војника начинила Великим и Светим Подвижником, великим чудотворним Светитељем Божјим, који ето, 1537 година покреће срца људска, и влада с Неба многим душама људским да га призивају? Која је то сила преобразила толике разбојнике, толике покварењаке, толике слабиће, да су они постали праведници, постали Христови следбеници? Која? Само Васкрсење Господа Христа! Само сила Васкрслога Господа, јер да Господ није васкрсао ни вас данас овде не би било.

Ко би знао за Исуса из Назарета, за неуког учитеља, учитеља који није прошао никакву школу, а око Њега је било пуно врло учених фарисеја и садукеја? Не би се знало за име Исуса из Назарета, да Господ није створио највећу револуцију у свима световима нашим људским, човечанским световима. Нама, живим лешевима, Он је удахнуо Живот Вечни. У томе је Његова сила, у томе је Он изузетан, у томе је Он Један Једини у овоме свету - победио смрт. Само зато ми верујемо у Њега! Победио је смрт и даровао нам Живот Вечни. Ко то може дати човеку, ко то може дати роду људском? Он, васкрснувши из мртвих, постао је вечно жив, основао вечно живу Цркву Своју, и с Неба и са земље управља милионима милиона душа људских. Не само да кроз тмине страдања земаљских, и мука земаљских води и проводи Своје следбенике, него кроз пакао смрти проводи сваког свог следбеника и васкрсава га из свих смрти. Ето, у томе је изузетна величина Господа Христа! У томе је оно што нико од људи нама дати не може.

IIIта су Светитељи, шта су хришћани? Сваки је хришћанин, браћо моја и сестре, поновљено Васкрсење Господа Христа. Поновљено Васкрсење, то значи: поновљена победа над смрћу, поновљена победа над грехом, поновљена победа над ђаволом. То је оно што је Господ дао нама људима. Ми се Европљани хвалимо, полудесмо од хвале, од гордости, да смо велики проналазачи. Ето, проналазимо авионе, лете по васиони. Бедници! А ко је пронашао смрт, ако не човек! Смрт на земљи нису нашли тигрови, ни шакали ни зверови, него човек, човек, човек! И човек је увео смрт у овај свет земаљски. То је најкобнији, и најстрашнији, и најзначајнији проналазак у роду људскоме, на земљи овој. Ко је пронашао грех? Не шакали опет, не зверови, него човек! А шта је страшније од греха? Ко је у овај свет, за руку, увео ђавола у овај земаљски свет - ко? Човек, човек, не зверови!

Еј, човече! Па ти си убица, ти си смрт расејао по целој овој Божјој планети, и ти се хвалиш својом културом и цивилизацијом. Беда! Пакао! Твоја култура и цивилизација враћа опет смрт и грех, и враћа ђавола у овај свет европски, који је Господ очистио Васкрсењем Својим. Шта је европска култура данас ако не враћање свакоме злу, кроз безбројна луда уживања европска, која Европа тако лудачки шири по целоме свету, кроз биоскопе, кроз лажне школе, кроз лажне теорије, кроз лажна учења, кроз лажна, ох, кроз лажна и лажна и увек лалша учења и умовања по човеку.

И ето, сад се овај свет тресе као у некој страшној грозници. Свих пет континената! Европа, Европа је вратила у овај свет, земаљски свет, све страхоте пакла, греха, смрти и ђавола. Зашто? Откуда то? Зато што Европа хоће без Христа да живи, хоће без Бога, хоће школу без Бога, хоће трговину без Бога, хоће уметност без Бога, хоће све од врха до дна без Бога, и ето, то је живот без Христа! Што се чудите? Никакво чудо то није! Није чудо што Европа претвара свих пет континената у кланицу. У кланицу! Никада на овој планети Божјој није било беднијег типа човека од европског човека, који клања пред лажним божанствима непрекидно. Биоскопи - страшна, лажна божанства; позоришта - порнографија; литература - безумље! То је храна деце наше, то је храна свих Европљана, то је храна свих пет континената земаљских.

И ми се чудимо откуда недаће, откуда несреће. Сами смо их, за руке, увели у овај свет. Као што су некад Адам и Ева ђавола, и грех, и смрт, увели у овај свет, тако данас Европа, кроз своју културу и цивилизацију, уништава човека, уништава његову вечност, уништава његову вредност, уништава оно ради чега човек треба да живи и има право да живи.

Шта је Господ дао човеку? Шта је Бог, Који је постао човек, дао роду људскоме, и зашто је Бог постао човек, а није постао птица, није постао славуј? За Господа Христа је далеко дивније, блаженије, да је постао славуј, да је постао цвет. Али Он је постао човек. Зашто? Зато што је човек и био најгоре биће у свима световима. Сад треба човека спасавати, тог проналазака греха, смрти и ђавола. Зато је Бог постао човек, да освести човека, да му отвори очи, да му каже: Гле, ја сам тебе створио за Бесмртност и Живот Вечни, а ти си увео смрт у своју душу, смрт у овај свет. Ти си ђавола увео у свет, а ја сам овај свет створио као Рај. И ти си га претворио у пакао, човече! Ето, ја Бог, постајем човек, да овај свет претворим у Рај, да поново теби дам Живот Вечни, да поново теби дам Истину Вечну, да отворим Царство Небеско за тебе. Зато је Бог постао човек.

И зато, све што је Господ учинио, учинио је да нам то све да. Постао је човек, да човеку врати бесмртност, да смрт истера из њега. Само Бог може истерати смрт из човека. Само Бог може васкрснути човека из мртвих. Само Бог може даровати човеку Живот Вечни, зато што Он једини има Живот Вечни, нико други. Ко је јачи од ђавола, да би могао да га истера из овога света, а ђавола је човек увео у овај свет?! Опет, само Господ! Он је постао човек да (ђавола) истера из душе наше, истера из нашег света и пакао земаљски претвори поново у Рај небески. Зато је Господ постао човек.

И ми људи имамо право да се после Његове победе над смрћу, над ђаволом, дичимо тиме што је Господ удостојио нас, да ради нас грешних и бедних, нас проналазача смрти, ђавола и греха, постане човек, и спасе нас од наших најстрашнијих проналазика, од ђавола, греха и смрти. Нема човек разлога да се похвали, ничим да се хвали у овоме свету, осим Господом Христом.[3] Што је култура да би се њоме хвалио, кад те сваљује у смрт, кад те не ослобађа смрти, греха и ђавола, кад ти одузима Живот Вечни? Хајд', све то одбаци као трице.

Чули сте данас у Еванђељу да Господ вели: Ако човек, који хоће да иде за мном, ако не мрзи ни оца, ни матер, ни браћу, ни сестре, ни децу, ни жену, и не саму душу своју, не може бити мој ученик".[4] Ко сме да тражи то од тебе и до мене? Да мрзим не саму душу своју, да мрзим на оца, на мајку, на сестре, на браћу, на све, еда бих могао ићи за Исусом? Шта је то што теби и мени нуди и даје? То, браћо моја, нуди и даје: Живот Вечни, Истину Вечну, Правду Вечну, даје нам Небеско Царство - даје Бесмртност човеку. Ето, даје Бога Васкрслог у човеку, Који га брани од свакога зла, од свакога греха, од сваке смрти.

Зато Господ има право да тражи од тебе и од мене да мрзимо душу своју. Шта ће ми душа, ако је без Христа? Шта ће и теби, брате и сестро, душа, ако је без Христа? Шта је твоја душа? Сам пакао. Пакао страшних греха, ако у њој нема Бога. Зато с правом тражи од тебе и од мене, да мрзимо душу своју, душу, ако у њој нема Христа. Нико није рекао тежу и страшнију реч од ове. Нико није тражио од човека ништа страшније, него што је Господ учинио тражећи то од тебе и од мене, али Он боље зна шта је душа човекова, него ја и ти. Он ју је створио, Он ју је створио да она смести целога Бога, да живи целом Правдом Божијом, Вечном Правдом, Вечном Истином Божијом.

И зато и Господ вели да човек, ако нема у његовој души Вечне Правде и Вечне Истине, и Бога, целога Бога, онда човек треба да омрзне душу своју. Ево ти је, шта ће ми душа без тебе? Шта је она? Чиме ја њу испуњујем, чиме овај свет испуњујем, Господе, осим смрћу, ђаволом, демонијаштвом, паклом. Сваки грех - ето мали пакао у теби, у мени; пакост, злоба - ето малог пакла у мојој души; рђава помисао, рђава жеља - ето малог пакла који ме посетио данас. Христов човек склања се од свега тога. Он зна да је Господ дошао у овај свет - ради чега? Да нас људе, бедне и јадне, нас робље смрти, робље ђавола, робље греха ослободи од свега тога, и од греха, и од смрти, и од ђавола, и да дарује Своја Божанска Небеска блага.

Зато је, браћо моја, Васкрсење Господа Христа, та победа над смрћу, уствари, једина радост рода људског. Јер само Њиме, Васкрслим Господом Христом, Васкрсењем Његовим, ми побеђујемо смрт у себи и у свету око себе. Побеђујемо грех, ђавола, и тиме постајемо божанска бића. Да, зато је сваки Светитељ, уствари, поновљено Васкрсење Господа Христа.

Шта је Света Фотина? Жена Самарјанка, блудница, која је, као што сте чули од данашњег светог Еванђеља, одмах осетила ко је Господ Христос, касније пошла за Њим и сва њена породица. И сама пострадала пред Царем и од Цара Римског за Господа Христа, проповедајући јавно целој Римској империји да је Господ Христос васкрсао и победио смрт, али свих нас и даровао нам Живот Вечни. И она, са њеним сестрама и својом децом, синовима, сви су пострадали мученички.[5] Али су с радошћу хитали у смрт, јер их је чекао Васкрсли Господ у загрљај. Смрт побеђена, ђаволи побеђени, греси побеђени, пакао разорен!

Шта ти, Нероне, мислиш? Шта ти, царе највеће Римске империје замишљаш? Бедниче! Сутра, сутра ће се тело твоје, које је једино остало, узети од тебе, размилети у црве и у змије! Шта онда, Нероне? Ти као буктиња палиш хришћане по свим римским квартовима. Наслађујеш се, а гле, нико од њих не беше у смрти. Питај зашто?! Зато што је за њих смрт побеђена, за њих не постоји смрт, За њих постоји бесмртни Живот Вечни, који им Господ даје.

Да, сваки Светитељ, а ето Света Мученица Фотина, поновила је Васкрсење. Хришћани у овоме свету, увек су живели и живе у мукама и патњама. То је наш пут, то је наш живот у овоме свету. Не може се ући у Царство Божије без страдања и мука[6] - пише у Светом Еванђељу. Сва је вера наша хришћанска заснована баш на факту, на догађају, на чињеници Васкрсења Христовог. "Ако Христос не васкрсе, узалуд вера наша"[7] - вели Свети Апостол Павле. Нашта вера? Шта нам Христос даје више од других људи, ако није Васкрсом победио смрт? Али у томе и јесте све, што Он даје победу над смрћу.

Сваки хришћанин, уствари, поновљена победа над смрћу. И ја и ти, који идемо кроз овај свет, кроз муке овога света неустрашиво, не бојећи се смрти, ето и ми сведочимо да је Христова победа над смрћу поновљена, и да ми живимо Васкрслом силом Његовом. За нас хришћане и јесте то главни дар од Господа Христа. Он нам дарује силу Васкрсења Свог, силу којом побеђује све што је смртно у нама, и у свету око нас, те се ми не бојимо никакве смрти и данас, у двадесетом веку. Свети Мученици се нису бојали, ни у првом, ни у другом, ни у трећем, ни у деветнаестом веку, ни за време петстогодишњег ропства под Турцима. Не бојимо се ми никаквих гонитеља Господа Христа. Не бојимо се ми никаквих страдања за Господа Христа, јер знамо - победа је наша! "Срб је Христов радује се смрти - нема вере лепше од хришћанске"! Сетите се, тако је кликнуо (Свети) Ђакон Авакум, када је набијен на колац[8]. Нема лепше вере од хришћанске, Срб је Христов радује се смрти, јер је смрт побеђена!

А данас, да ли данашњи Срби иду са Светим Авакумом, младим ђаконом, и за Господа Христа, или се постепено лукавошћу змије одричу од Васкрслога Господа, од вере староставне, од вере православне. Ми смо сведоци како многи данашњи Срби без вере у Христа, нису ништа друго него ходајући лешеви. Ходајући лешеви у паради. И шта је човек без Васкрсења и без победе над смрћу? Шта је човек без Господа Васкрслог? Леш, и ја и ти леш, и сваки човек леш. Само са Њим, гле, и ја и ти смо победници смрти, и ја и ти смо победници ђавола, и ја и ти смо победници свакога греха, и ја и ти смо разоритељи пакла. Не дамо душу своју ни ђаволу, ни греху. Све побеђујемо Васкрслим Господом. Наша вера - вера је у Васкрсење, и сила наше вере је у тој сили, сили да у своме животу поновимо живот Господа Христа. Да Њиме испунимо себе.

Ништа смо ја и ти. Ја само муцам проповедајући Еванђеље, али ево Светог Апостола Павла који благовести на сав свет, на све светове земаљске и Небеске: Господ је постао човек. Сва пуноћа Божанства сишло је у тело човеково.[9] Сав Бог се сместио у Господу Христу, Исусу из Назарета. Ради чега Свети Апостоле? Ради тога да бисмо се и ми - вели Свети Апостол испунили том пуноћом Божанства[10]. Да бисмо се и ми испунили том пуноћом Божанства. Ето, нашег циља, браћо! Једини циљ достојан човека.

Црква Христова, која је Тело Христово[11], коју је Господ основао баш ради тога да ми у Цркви Његовој испуњујемо себе божанским силама. Шта је Свето Крштење? Крштење није ништа друго него ослобођење од ђавола од греха, од смрти, и испуњење бића свог Господом Христом. "Који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте"[12] - вели Свети Апостол. У Христа се обукосте. Шта је Свето Причешће, браћо? То је Господ Христос сам, васцели Бог. Који се причешћује, испуњује се Божанством Господа Христа. Ради чега? Да бисмо и у овоме свету живели Вечном Његовом Правдом, Вечном Његовом Истином, а то значи живели Вечним Животом још овде на земљи. То је хришћански: непрестано испуњавати у себи, душу своју испуњавати Божанским силама кроз веру, кроз љубав, кроз милосрђе, кроз пост, кроз молитву, кроз све Свете Тајне и врлине.

Ради чега си ти у овоме свету? Ради тога да и сам поновиш сав живот Господа Христа, да доживиш Његово Страдање, Његово Преображење, Његово Крштење, Његово Васкрсење, Његово Вазнесење. Ви, вели Свети Апостол хришћанима, ви, ви са Христом васкрснусте, и са Њим узнесте се на Небо.[13] Без Њега нема човека, без Богочовека Христа нема човека, без Богочовека човек је обичан леш, без Њега човек је увек у загрљају ђавола. Ти мислиш да је грех мала сила. Не! Грех је тако страшна сила, да је само Бог поставши човек могао победити ту силу и за мене и за тебе, и дати нам моћи и силе да и ми то чинимо, да и ми побеђујемо у Цркви Његовој сваки грех у себи, свако зло, сваког ђавола. Али у нас нема страха, јер овај свет, за нас хришћане, је бојиште на коме се ми боримо до крвавога зноја,[14] боримо се на живот и смрт са нечистим силама, са непријатељима нашег спасења, са непријатељима наше бесмртности, нашег Вечног Живота. Боримо се и хрвемо са смрћу, хрвемо са гресима, хрвемо са ђаволима, побеђујемо Господом Христом, Који нам моћи и силе даје, Његовом Васкрсном силом. За нас хришћане Његово Еванђеље, Његова Блага вест, једина блага вест која је дата роду људскоме, састоји се у четири дивних и славних речи које сведоче о Васкрсењу Господа Христа. То је цело Еванђеље Његово, Еванђеље ускршњег поздрава: Христос воскресе! Ваистину воскресе!

И ако живиш Васкрслим Господом, ти и сам постајеш бесмртан и вечан, сам постајеш победник сваке смрти, постајеш победник свакога греха, постајеш победник свакога ђавола. Томе нас учи, и силу за то, и храброст за то, даје нам Бог и Светитељи Божји, који се прослављају у Цркви Христовој.

Данас Свету Фотину Самарјанку и Светог Пахомија Великог, сутра Светог Теодора Освештаног, и свакога дана по неког Светитеља и много Светитеља. Сви они победници смрти, они победници ђавола, сви они победници греха, сви они силни споменици победе над смрћу. А ми хришћани смо у друштву њиховом непрекидно: од јутра до мрака и од мрака до јутра.

Тако, са свима Светима помињући, како се вели у дивној молитви коју чујете сваки дан у храму: Помињући Пресвету, Пречисту, Благословену, Славну Владичицу нашу Богородицу и Приснодјеву Марију, са свима Светима сами себе, један другог и сав живот свој Христу Богу предајмо.[15]

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 4,5-42
Јн. 4,18. - Види Житије Св. Мученице Фотине Самарјанке, под 20. мартом. - Прим. уредн.
1 Кор. 1,31; Гал. 6,14; Фил. 3,3
Лк. 14, 26-27
Види Житија Свеших за 20. март. - Прим. уредн.
Д. Ап. 14,22
<a name="note7">1Кор. 15,14
Види његово Житије, под 17. децембром. - Прим, уредн.
Кол. 2,9; 1 Тим. 3,16
Кол. 2,10
[/url]Еф. 1,22-23
Гал. 3,27
Рм. 8,11; 1 Кор. 15,2022. - Отац Јустин често у продужетку неког цитата из Св. Писма надовезује и речи Св. Отаца или црквених песама, као што је то овде случај. - Прим. уредн.
Јевр. 12,4
Прозбена јектенија на Вечерњи, Јутрењи и Литургији. - Прим. уредн.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Мај 22, 2012

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

САБРАНЕ БЕСЕДЕ

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 1, у Недељу о слепом[1 ]

1965. године у манастиру Ћелије

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

Још траје Ускрс, браћо. Данас је тридесет шести дан, а Ускрс траје. За четрдесет дана празнује Црква Васкрс Господа Христа, и не само четрдесет дана. Свака Недеља у току године посвећена је Ускрсу Спасовом. Свака Недеља и јесте мали Ускрс. Уствари, Васкрс Господа Христа јесте не само Празник него - Свепразник. Он никада не престаје, никад не престаје... То је Празник који се сваки дан понавља, сваки дан путује кроз мој и твој живот, путује кроз живот рода људског. Путује, путује... васкрсава људе из смрти.

Зашто Црква тако слави Васкрслога Христа? Зашто је Васкрсење Његово постало темељ вере хришћанске? Зашто је Васкрсење Његово знак - вечни знак Хришћанства на земљи и на Небу? Зато што је Господ васкрсењем Својим решио главно питање, главну муку нашег земаљског живота, нашег људског живота. Васкрсењем Својим Бог је казао шта је човек: шта сам ја, шта ти, ради чега смо ја и ти створени. Казао је Господ на Васкрс, васкрснувши из мртвих, зашто нам је дао тело, ради чега ће човек имати тело које носи на земљи десет, петнаест, или сто година највише, па га спушта у гроб. Казао је Он Васкресењем Својим да је човек бесмртно биће, рођен и створен од Бога да победи - смрт, и да победи творца смрти - ђавола, и да победи узрок смрти - грех.

Да, Господ је васкрсао да би то нама људима открио, да би то нама људима дао, то што нико не може дати роду људскоме. Победу над смрћу - ко може дати човеку и роду људскоме, ко осим Богочовека Христа? Победу над грехом, победу над ђаволом - ко може дати осим Њега? Шта је уствари Хришћанство? Хришћанство није ништа друго него непрекидно васкрсавање мртвих, мртвих душа. На дан Страшнога Суда биће Васкрсење, свеопште Васкрсење свих мртвих тела, али прво ће бити васкрсење душа. Васкрсење душе - како је доживео слепац о коме сте чули данас у Светом Еванђељу, кад му је Господ рекао пошто га је исцелио: Верујеш ли у Сина Божјег? Он упита: Ко је то Господе, да Га верујем? Господ рече: Ја сам који говорим с тобом. - Верујем, Господе!, и поклони му се.[2] Тиме се завршава (данашње) Свето Еванђеље, и показује да је Господ дошао у овај свет да васкрсава душе људске најпре, душе људске из духовне смрти.

Шта је духовна смрт? Када душа моја и твоја умире? Ми знамо да тело умире и много се бринемо да излечимо тело од свих болести, али када душа умире, од чега она умире? Од греха! Душа која греши та умире - вели Свети Пророк Јеремија. Душа твоја греши и умире, јер она се одваја од Бога Који је извор живота[3]. Да, то је твоја смрт за Христа, Који је Победитељ смрти. Сваки твој грех, знај, твоја је мала смрт, а ти си Христов, ти си хришћанин. Ти си дужан да васкрснеш себе из тог гроба, да васкрснеш себе из те смрти, да победиш смрт. Господ је дошао у овај свет и дао нам силе за то. Страшнија је смрт душе од смрти тела, јер смрт душе, напокајани грех, непокајани греси воде душу у пакао.

А ми људи, ми хришћани, ми знамо ради чега смо створени, знамо ради чега смо хришћани. Наш је главни задатак шта? Да васкрснемо из мртвих себе, да васкрсавамо стално себе из свих својих духовних гробница и гробова, да стално побеђујемо оно што је смртно у нама. Како да победим грех ја, како да победиш грех ти? Како човек да победи смрт? Где му је сила? У Васкрслом Господу! Ми побеђујемо смрт када побеђујемо грех у себи, јер је грех творац смрти. И још нешто више: побеђујући грех и смрт ми побеђујемо ђавола, јер грех и смрт јесу силе ђаволове, силе помоћу којих он држи род људски у својој власти.

Јер, шта је ђаво? Ђаво је биће које живи грехом и смрћу. Ђаво је ђаво грехом и смрћу. А човек - човек је човек Богом и бесмртношћу. Богом и бесмртношћу! Зато је Господ Христос и узео на Себе тело; зато је постао човек; зато је прешао сав пут нашег земаљског живота, нашег човечанског живота; живео у телу, поднео смрт са телом, васкрсао тело из мртвих, и са телом се узнео на Небо - да покаже пут којим тело људско има да иде, и моје и твоје и свачије. Како дугачак пут, како сјајан и славан, али у исто време и страшан, ако њиме пођемо! Јер, када човек путује грехом - куда отпутује, куда грех води? У царство греха, у царство смрти, у царство ђавола, у пакао.

Ако си хришћанин, живиш у Цркви Христовој. Црква Христова - у њој су дате све силе помоћу којих сваки од нас може победити сваки грех, то значи: може победити сваку смрт. Свето Крштење - шта је то? Вели Свето Еванђеље да се ми крштавамо у смрт Господа Христа и у Васкрсење Његово[4]. Погружавамо се у смрт и васкрсавамо из мртвих. Ето целог програма нашег живота: да са Христом страдамо ради правде у овоме свету борећи се против греха, и да васкрсавамо са Њим из мртвих победивши смрт. И ми - вели Свети Апостол - у овоме свету живимо као васкрсли мртваци, као васкрсли мртваци[5]. Сваки хришћанин зна да је грех смрад и да он као хришћанин треба да васкрсне из њега, да не буде у смрти и гробу. И кад победи грех, он је заиста васкрсли мртвац. Васкрсао из мртвих!

Спопала те мржња и граби ти душу. А шта је мржња, знаш ли? Мржња је смрт, смрт душе. И као што се тело усмрди када умре, тако се душа усмрди у мржњи. Ако је човек не истера из себе љубављу еванђелском, у души се коте помоћу греха духовни огњени црви, вели свети Макарије Велики, пламени црви који опседају душу, ако их ти не протераш из себе покајањем и избациш из душе своје.

Шта је са Причешћем? Свето Причешће јесте примање у душу и у тело своје Васкрслог Господа Христа - Победитеља смрти, Победитеља греха, Победитеља ђавола. Кад ти живиш Њиме, ти силом том Божанском побеђујеш све што је грешно у теби, све што је смртно у теби, све што те вуче овоме свету. Не, Господ је дао васкрсне силе теби кроз Свето Причешће да те Свето Причешће уведе у онај свет, у Вечни Живот. Каква Божанска сила Свето Причешће, каква свепобедна сила јача од свих смрти, јача од свих ђавола, јача од свих грехова! А то је Господ дао теби кроз Своју Цркву, да би ти, и сваки од нас, постао победитељ смрти као што је Он Сам Победитељ греха, Победитељ ђавола и победитељ пакла.

Ми - вели се у светим црквеним песмама - празнујући Ускрс, Васкрсење Господа Христа, празнујемо умртвљење смрти и разорење ада, разорење пакла. Празнујући Ускрс и Васкрсење Господа Христа ми разарамо све што је паклено у нашој души, све што вуче у пакао и грех. У Цркви Христовој имамо лекове за све грехе, за све болести душе и болести тела. Покајање - ето лека за сваки грех, ето свелека! Не реци: - Па, ето, дави ме онај грех или овај, мучи ме ова страст или она, и ја сам у опасности да погинем. Значи, ниси добар хришћанин кад си заборавио да ти имаш врло јако оружје у рукама, мач који сече главу свакоме ђаволу. Покајање! Ниси га употребио, оно је најлакше. Устани против свог греха, одсеци главу томе греху што те мучи, твојој страсти која те дави. Гле, ти си васкрсли из мртвих, ти си победитељ смрти, ти си разоритељ пакла; душа твоја победница, из овог света улеће у онај свет, у Царство Господа Христа.

Наша вера, наша молитва, наша љубав - шта је то? То су васкрсне силе Спаситељеве, силе васкрситељке које васкрсавају нас из сваке смрти. Наша молитва, наша вера, наша љубав, сједињује нас духовно са Господом Васкрслим. А Он - Он даје моћи свакоме од нас да победи сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола. Нема страха за нас хришћане у овоме свету, нема страха којим нас ђаво може уплашити, а камоли људи. Нема смрти којом нас ђаво може уплашити, а камоли људи. Ту силу, ту снагу, ту велику слободу Господ је даровао роду људскоме кроз Своје Васкрсење из мртвих. И Он се Васкрсли узнео на Небо, и са телом нашим човечанским у овоме свету живи, влада овим светом дајући свакоме од нас Божанске силе, Васкрсне силе да живимо у новоме животу.

И ми, живећи у Цркви Христовој, живимо у духовном телу Васкрслога Богочовека, Васкрслог Господа Христа. То значи: да Њиме побеђујемо сваки грех, сваку смрт, сваког ђавола. Ти као хришћанин никад се немој бојати да ће ма која смрт да савлада тебе, ма која духовна смрт да буде јача од тебе. Вера твоја нека те води кроз овај свет, кроз овај живот, вера којом побеђујемо свет - како се вели у Светом Еванђељу[6]. Не само вера, него и свака врлина, браћо! И пост, и молитва, и љубав, и нада, и кротост, и смиреност, и милосрђе, и свака друга света еванђелска врлина јесте божанска сила којом ми стално васкрсавамо себе Васкрсење Христово. Сав живот хришћана на земљи - шта је? - Васкрсење Христово продужено кроз цео његов живот. Мој живот, твој живот, свачији живот није ништа друго него Васкрсење Господа Христа продужено кроз наш живот у овоме свету, да бисмо продужили кроз Вечност у ономе свету.

Ето, тако је Васкрс празник који никада не престаје. Зато се хришћанин и разликује од других људи тиме што јасно зна ради чега је у овоме свету; јасно зна да је створен за Бесмртност и Живот Вечни, и тиме живи и ради тога живи. Велики Светитељ и пророк славни, Свети Серафим Саровски, руски Светитељ који је умро пре сто тридесет година, увек је поздрављао све људе и све посетиоце ускршњим поздравом: "Христос воскресе"! Сваког је тако сретао. Ко год је дошао к њему, он га је поздрављао тим светим и многозначајним и свезначајним поздравом: "Христос воскресе"! Зашто? - Зато што је осећао и знао и веровао, и животом својим показао, да је Васкрсење Господа Христа главна стваралачка животна сила наша, главна стваралачка сила Хришћанства, Цркве Христове; да је сваки хришћанин победитељ смрти; да сваки тренутак у животу хришћанина, сваки дан и свака ноћ јесте Васкрсење Господа Христа продужено кроз његов живот. Тиме живи сваки хришћанин.

У многим крајевима наше земље, у Грчкој, у Русији, у православним земљама, и дан данас у Јужној Србији поздрављају се сви православни хришћани од Ускрса до Спасовдана поздравом: Христос воскресе! Ваистину воскресе! уместо "помози Бог", уместо, "добро јутро", "добро вече", "добар дан" свих четрдесет дана се поздрављају (овим) светим поздравом. То је православни обичај, свети еванђелски обичај. Тога би требало да се држе сви хришћани православни. У томе је нада наша, у томе је вера наша. Зато ти као хришћанин, да би показао себи да си хришћанин, чим ујутру устанеш реци себи: Христос воскресе! "Христос воскресе из мртвих" - реци себи, па ћеш цео дан живети Васкрслим Господом Христом, имати васкрсне радости, побеђивати сваку муку и сваку невољу знајући да испред тебе стоји Царство Небеско, Вечни Живот.

Зато ми православни хришћани никад не можемо довољно славити и прославити Васкрс Господа Христа. Нема песама, нема химни, нема славопојки којима се може украсити и опевати то бескрајно велико чудо и та неисказана милост Божја - Васкрсење Господа Христа, Који нам је дао победу над грехом и ђаволом.

Зато нека сваки од нас сваког дана слави Васкрслог Господа, моли Му се непрекидно, живи сваки дан као бесмртник у овоме свету, као бесмртно биће, као путник који путује преко ове земље Божје у вечно Царство Небеско. И онда, онда си ти прави хришћанин. Тад си прави човек. Јер без Христа нема човека - без Богочовека нема човека. Он је решио наше главно питање: питање живота и питање смрти; шта је смрт, шта је живот. Дао нам је Живот Вечни. Њему, Васкрсломе Господу, слава и хвала кроза све векове. Амин.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 9,1-38
Јн. 9,35-38
Јеремија 2,13
Рм. 6,35
Рм. 6,11-13; Еф. 2,15
1 Јн. 5,4

Мај 22, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 2. у Недељу о слепом[1 ]

1966. године у манастиру Ћелије

Христос воскресе! Ваистину, ваистину воскресе!

Ево сведока: слепац од рођења прогледао! Један - не! два - не! стотина - не! - милиони милиона људи прогледали! У овом Светом Еванђељу данас стоји ваше Еванђеље, и моје, и свачије. Слепац је од рођења сваки човек, јер се рађа са грехом. Шта је грех? - Грех је мрак, тама. Узалуд очи ако нема светлости! И ти и ја и сваки човек рађа се на овај свет, рађа се са грехом. Ето слепаца од рођења: мудраци, научници, философи, све силе земље. Не, само Васкрсли Господ Христос, ето, даје Божанске силе слепој души, слепоме телу човечијем.

Шта је чудесније од ока мог и твог, од вида људског? Око људско - највећи чудотворац у свима световима, саткан ко ће знати од чега. Тајна до тајне, безброј небеских тајни увезао је Господ и извезао у оно што ми називамо оком човечјим. Узалуд очи и мени и теби, ако нема светлости! Да ли ти ствараш светлост, да ли људи стварају светлост? Сунце - шта је? А небеса, а безбројне звезде, безбројна сунца над нама? То су свећице Божје, светлост ова физичка, дивна светлост, те ми видимо њоме, а да није те светлости узалуд очи и мени и теби.

Сви су хришћани сведоци нашег Еванђеља: не само слепи Вартимеј, који је такође прогледао а био слеп од рођења[2], не само онај слепи о коме је реч у данашњем Светом Еванђељу, него хиљаде и хиљаде, милиони милиони људи хришћана доживели су ово велико чудо - прогледали су. Ко је Савле, шта је Павле? - Апостол. Шта су Свети Апостоли? - Слепци од рођења. Шта је прости Петар, шта је учени Павле, кад га Господ, спуштајући се на путу за Дамаск, на путу којим мисли да гони хришћане, он је обневидео, очи његове су ослепеле од силне светлости. Савле, хајде, хајде, бори се против те светлости што те ослепила. И постаде Павле. Три дана не виде ништа.[3] Шта је то? Како Савле није могао гледати небеску светлост која се јавила? Шта је то? Нешто јаче и више од вида, од телесног људског вида. А онда Савле прогледао. Кад? Кад га Свети Ананија крстио. Одвео га у Дамаск, јавио се Господ Ананији, јавио се Савлу и упутио га Ананији Апостолу, Ананија срео Савла као брата, крстио га, оног момента прогледао Савле[4]. Крштењем Дух Свети сишао на њега. Ето прогледања! Тако прогледа сваки.

Кроз Свето Крштење ми улазимо у Цркву Христову, постајемо чланови Цркве Христове. Павле прогледао! Од тада Павле више ништа није видео у овом свету осим Васкрслог Господа Христа.[5] Павле ништа није осећао у себи осим Божанске силе Господа Христа. Ко је њега могао да заустави, какви Нерони, какви гонитељи овога света, фарисеји, садукеји, непријатељи његови?! Од свега јачи, од свих јачи - чиме? Сам не, ослепио. "Све могу у Христу Исусу Који моћи ми даје"[6] - изјављује Свети Апостол Павле и пише. Све могу, ништа ми није немогуће, ја васкрсавам, ја исцељујем од свих болести. Не ја, не ја, не ја! Сила Господа Христа, Васкрслог Господа! То и јесте оно што Хришћанство држи у овоме свету - Васкрсли Господ.

Шта је Хришћанство? - Васкрсли Христос! Ето, то је Хришћанство, и ништа друго. Хоћемо Њега, хоћемо Победитеља смрти. Зато су сви људи немоћни пред Њим, сви Нерони, сви тирани, сви Диоклецијани, све Калигуле. Зашто су немоћгш они пред Њим? Зато што је Он једини јачи од смрти, једини победио смрт и за мене и за тебе, победио грех, победио ђавола - Он, Васкрсли Господ Христос, и обукао Своје Апостоле у непобедиву Силу с висине.[7] Ко је плашљиве рибаре галилејске могао да изведе на бојишта овога света, на бојишта Неронова, Диоклецијанова? Ко је могао њих, преплашене на Голготи, да изведе и учини их неустрашивима и непобедивима? Ко? - Само Васкрсли Господ Христос.

Сетите се када фарисеји и садукеји и старешине јеврејске забрањују Светим Апостолима, како пише у Делима Апостолским, да проповедају Васкрсење Господа Христа, да проповедају Васкрслога Христа. Затварају их и бацају у тамницу а они се радују: И избише их, вели се у Делима Апостолским, а они се опет радоваху што пострадаше за Господа Христа[8]. И води их на пут, њих ...[9] свих мудраца овога света. Питају њих: Не рекосмо ли вам, не забранисмо ли вам да спомињеге Васкрслог Христа и Његово Васкрсење? - Ми не можемо не говорити што видесмо и чусмо[10]; ми по Васкрсењу Његовом с Њим једосмо и писмо. Како можемо не говорити о Њему, Васкрсломе Господу, када нам је Он ...[11] дао. Ми смо проверили, ми смо се уверили да је Он заиста васкрсао и ево послао нама силе.

А шта ви мислите: Како ја исцељујем од страшних болести? Ево ...[12] устао је у име Исуса Назарећанина и проходао[13]. Нисам ја то учинио својом човечанском силом. Шта су наше људске силе? Наша је Правда за сву вечност, наша је Истина сва Истина, истина Цркве Христове у овоме свету. Богу се треба већма покоравати неголи људима[14]. А Диоклецијани, епископ ...[15] издали су Господа Христа. Богу се треба већма покоравати него људима. То је Еванђеље, то је истина, то је свеистина што Васкрсли Господ наређује. Косте ви да прекрајате и упропашћујете Цркву Христову, ко?! Ово су сведоци: Апостол Петар и сви Апостоли - то су људи који су прогледали. Чиме прогледали, како су прогледали? Прогледали су Васкрслим Господом Христом и Њиме видели и сагледали овај свет и себе саме.

Јер, шта су могли угледати кад су прогледали? Они плашљивци, када је Дух Свети сишао на њих, они су добили нов вид, они су добили нове очи, они су добили нов ум, добили су ново срце, нову душу и прогледавши угледали - шта? Бога у телу, Господа Христа, и са Њим и кроз Њега све тајне свих светова. Прогледали и видели сву тајну овога света и све тајне свих светова, кроз које прогледа људски ум и људско биће. Божанска сила се спустила на њих и они угледали прво себе. Они су видели да је Васкрсли Господ дао њима вид да виде прво себе, да виде своје биће: ко сам ја, човек? - Биће од тела и душе. Када су васкрсли телом[16], они су тек онда видели каква је тајна тела човечјег, да је тело човечје створено не за смрт, не за гроб, не за црве, не за змије у гробовима - него за бесмртни Живот Вечни. Победио телесну смрт да и нама осигура васкрсење из мртвих, васкрсење телу нашем, мом и твом и свачијем. Свако људско биће на дан Страшнога Суда васкрснуће телом.

А душа - шта је то? Када је Дух Свети сишао, онда су Свети Апостоли видели и угледали да дух људски сам по себи је ...[17] моли, треба да се ...[18] и вечно храни Духом Светим, Духом Божјим. Ми ...[19] дух и душу само ...[20] а Дух Божји силази и усавршава нашу душу до Божанског савршенства. То су угледали Свети Апостоли на дан Педесетнице, то је тај нови вид, то је то ново сазнање и нова истина о човеку. Бесмртно тело, бесмртне душе.

Није узалуд речено у дивним песмама ускршњим како је Господ изишавши из смрти обасјао све светове Својом Божанском светлошћу; и испунио све светлошћу Божанском: и небо, и земљу, и преисподњи пакао, и обасјао ђавола, и ми хришћани видимо ко је ђаво и знамо шта је он. Ми знамо - ми знамо да је сатана немоћан пред нама, јер Васкрсли Господ је у нама и око нас. Шта је ђаво, шта је сатана, шта су сви легиони?! Сенке, црни робови, црна привиђења. Пред Црквом Христовом све је то сенка до сенке, све је то леш до леша; ђаво до ђавола - леш до леша; гонилац до гониоца Цркве Христове - леш до леша. Смрт - сама је смрт претворена у леш Васкрсењем Господа Христа! И грех је претворен у леш. Такву силу даје Господ Христос хришћанима. Зато је непобедив! Зато, ево, две хиљаде година јуришају на њега са свих страна... па ето, гоњени и мучени, ми хришћани - кога гледамо, кога носимо? Васкрслога Господа! Ми се смрти не бојимо, ми се ђавола не бојимо, ми се греха не бојимо! Јер Он, Чудесни Господ Христос, јачи је од свакога греха, јачи је од сваке смрти, јачи је од свакога ђавола. "Ко је у Христу нова је твар, нови је човек"[21], вели Свети Апостол Павле. Нова твар, све се обнавља, избацује из себе све што је смртно, а смрт је грех, он је главни тај кривац, узрочник греха, смрти сваке. "А сваки грех рађа смрт"[22], вели се у Светом Еванђељу. Јури те смрт, а у греху и смрти - ето ђавола! Он се иза њих крије, то су његове извиднице: грех извидница ђавола и смрт извидница ђавола. Господ дошао да њих уништи, да спаси и тебе и мене. Зато је Он Једини Спаситељ рода људскога, и уствари, Једини Човекољубац, јер то је љубав када ослободиш човека од највећих ужаса, од највећих страхота, од пакла, греха, ђавола, смрти. Господ је то учинио у овоме свету...[23] Од греха, од ђавола, од пакла, а то, то ви мени не можете никада дати, јер сте робови црва, робови змија. Зато ми верујемо, непоколебљиво верујемо у неустрашивог Васкрслог Господа Христа. Зато се никога не бојимо.

Ми хришћани до Страшнога Суда, ми испред себе имамо Васкрслога Господа. Колико смрти може јуришати на Њега да га убију? Ниједна! Око себе и у себи имамо Васкрслог Господа. "Који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте"[24], вели Свети Апостол. Христос у теби, Христос око тебе - то је хришћанин. Васкрсли Христос око тебе, Васкрсли Христос у теби, ето хришћанина, ето свепобедника у овоме свету, ето свемудраца у овоме свету! Зна тајну човечијег бића и тајну свих светова. Господ Васкрсли, обасјавши Својом Божанском светлошћу овај свет, показао је и тајну земље и тајну неба. Ради чега је земља, ради чега је небо? Све је ово створено од Бога за човека и ради човека. Све!

Господ Христос, откако је васкрсао из мртвих, ми знамо шта је добро, шта је зло. Он је обасјао Божанском светлошћу до дна свако добро до дна; свако зло обасјао Божанском светлошћу, и лаж и истину, и правду и неправду, и рај и пакао, и ђавола и Бога, и живот и смрт. Нема више тајне за нас: ми знамо тајну живота и смрти, знамо тајну ђавола и Бога. Ђаво нас грехом сатире и смрћу увлачи у поноре пакла, а Бог нас Васкрсењем Својим спасава од тога. Ми знамо тајну и истине и лажи, нас хришћане нико не може преварити макар се ђаво облачио и пресвлачио непрекидно у анђеле свете.[25] Тако се вели у Еванђељу: Ми знамо тајну смрти и живота.[26] Смрт је Васкрсењем Господа Христа постала сенка, немоћна и слаба као сенка. Пред нама је пакао: ми знамо тајну пакла, тамо је место за људе, за издајице Христове, за оне који одбацују Еванђеље Христово. Неће Христа свесно, то је царство њихово. Они који верују у Васкрслог Господа Христа, они кад поверују у Господа Христа, прогледају, виде и сагледају себе и све тајне овога света.

У данашњем Светом Еванђељу, у дивним стихирама које се певају[27], ми се молимо Господу да ослепљени ум наш обасја, просвети и исцели, давши му смиреност и умивши га сузама покајања...[28] Лију се споменици слепом човеку, слепом гордељивцу европском, који је умислио лажне теорије, лажне бајке и басне и трује сав свет. А прогледаћеш, ето, од њега који даје Господ кроз Цркву Своју. И испуни ум свој смирењем. Реци: Господе, шта је мој мали ситни ум, мој помрачени грехом ум, шта је према оним световима Твојим, шта ја могу да видим и сагледам? ...[29] (свећица) мала бачена у океане великих Божјих тајни. И заурлао кроз своју философију, кроз своју науку, такозвану културу, цивилизацију, заурлао и дао човеку да он буде мерило свих, он да буде вођа, слепац да буде вођа. Ех, "кад слепац слепца води, оба у јаму падају"[30], вели Спаситељ. То се дешава са европским светом. Верују у свој ум као у непогрешиво мерило, и пропадају.

Ми хришћани знамо да је ум болесник у човеку; ум болесни грехом и од греха, треба очистити ум од греха, од нечистих мисли, од нечистих жеља, очистити срце, као што вели Спаситељ - и чистим срцем, чистим умом видети Бога[31]. Па зато види све истине овога света, чист ум, чисто срце. ...[32] која вапи: "Господе, очи ума мога ослепљене мраком греха, Ти просвети, испунивши ум мој смиреношћу, и умивши очи душе и ума мога сузама покајања[33]. Ето, ето лека, ето прогледања и за тебе и за мене.

Господе, ти си ме опколио безбројним тајнама Твојим, мој се ситни мали ум дави у гресима, ништа не види од тих Твојих светих тајни, помози ми! (Хришћанин) смири се, и каје пред Господом, очишћава душу своју од греха, он постепено прогледа и најзад угледа сву истину, сву истину свих светова, истину објављену Господом Христом. Тада, тада он неустрашиво исповеда да прогледају они који не виде и ослепе они који виде.[34]

Ви велите да видите, ви учени фарисеји и садукеји, сматрате да видите, да знате Тајне Божје, тајне овог света. Зато грех остаје на вама,[35] јер не видите оно што је најважније: не видите мене, Бога у телу, Богочовека, не видите моје Еванђеље, Истину Неба коју вам ја објављујем. Тако грех остаје на вама. Људи, ах! Христос нам не треба! Шта ће нам Христос, можемо без Њега, а можемо и против Њега. Слепци! Слепци који слепце водите, и у јаму све сатерујете[36], који мислите да се без Бога може живети у свету. А Спаситељ је објавио: "Без мене не можете чинити ништа"![37] Узалуд фабрике, ваши авиони, универзитети. Шта је то? Све то руши смрт! Све то руши се од силе ђавола, кроз смрт и кроз грех се упропашћује. Јесте ви створили вид човеку, јесте ви створили ум човеку, јесте ви створили срце?! ...[38] А он лети у космос... Ти спаваш, ти си немоћан, а кад дође час смрти, ти би хтео да срце твоје продужи живот, ал' не може. То је Господ створио у теби, тог чудотворца којег ти називаш срцем, и он непрекидно ради Божје чудо у теби.

Ај', браћо моја драга и сестре! Човек у овоме свету је на чудесној, сталној и великој изложби Божјој, изложби Светих Божјих Тајни. Тајне је развејао Господ по свима световима, по небу, по земљи, по теби, по мени, по свакоме бићу и свакој травци, свакоме цвету и свакој птичици. Чудесан Господ дао нам је да и ми прогледамо, а гордост - то је слепило душе. Горд си, охол си, знај - слеп си душом, не видиш душом. Лаж - то је слепило душе, а истина Христова стоји у овоме свету, и букти и пламти, за тебе, хришћанине! Ти као хришћанин живиш у лажи, а ти ослепио си после крштења, ослепио си. Или хришћанин си, а ето допушташ себи у срцу: и пакост, и злобу, рђаве мисли, рђаве жеље, похоту, и блуд, и крађу, и псовку. Почела је душа твоја да слепи, а можда је и потпуно ослепела, ако се не кајеш. Да би прогледала душа твоја у теби, и ум твој, и срце твоје, и ти се спасао од свакога зла што је у теби, пакости, и гордости, и злобе, и злоће, и крађе, и похоте, пази, - лечи себе покајањем! Ништа лакше од тога, то је свелек за сваку нашу болест, а ништа лакше од покајања. Благи Господ од тебе тражи да не мислиш зло, да не допустиш да мисао сујете влада и нечисте жеље да запушују пут срца. Ти си створен слободан. Господ те је Христос ослободио крштењем.

Пази, поручује Свети Апостол Павле, та слобода којом те Христос ослободио, ослободио те греха, да ниједан грех не овлада тобом[39]. Да не влада тобом ниједан грех. И ако грех овлада тобом, ето нешто смртно, помрачила се душа твоја, ум твој, вид душе твоје ослепио. Покај се пред Господом, и Он ће дати исцељење и уму и души. Заиста, браћо, ми хришћани у овоме свету ништа друго немамо и не знамо, осим Христа Распета и Христа Васкрсла[40]. Нема смрти којом нас непријатељи Христови могу уплашити, нема смрти којом нас непријатељи Христови могу умртвити. Од свега тога ми смо јачи, несравњено јачи од свих смрти, од свих грехова и од свих ђавола.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 9,1-38
Мр. 10,46-52
Д. Ап. 9,39
Д. Ап. 9,10-20
Фил. 3,8-11
Фил. 4,13
Лк. 24,49
Д. Ап. 5,40-41
Пар речи нечујно на магнетофону. Прим. препис.
Д. Ап. 4,20
Исто.
Исто.
Д. Ап. 3,29; 4,14 и 22
Д. Ап. 5,29
Исто.
Или је нешто изостављено, или је беседник рекао: Када је васкрсао телом (Он, Христос). - Прим. уредн.
Исто.
Исто.
Исто.
Исто.
2 Кор. 5,17
Jак. 1,15
<a name="note23">Неколико речи нечујне на магнетофону. - Прим. препис.
Гал. 3,27
2 Кор. 11,14
Мт. 13,11; Кор. 15,51
Исто.
За оца Јустина су речи Св. Отаца и Црквених песама продужетак Еванђеља. - Прим. уредн.
Пар речи нечујно на траци. - Прим. препис
Мт. 15,14
Мт. 5,8
Исто.
Црквена песма у Недељу о слепом. - Прим. уредн.
Јн. 9,39
<a name="note35">Јн. 9,41
Мт. 15,14
Јн. 15,5
Исто
Гал. 5,1 и 13
1 Кор. 2,2; Фил. 2,10

Мај 22, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 3, у Недељу о слепом[1 ]

1967. године у манастиру Ћелије

Ето новог сведока, врло необичног. Слепац од рођења прогледао, чули сте Ееванђеље, на необичан начин. Ничим се не може људски објаснити оно што је Господ учинио са овим слепцем. Калом (=блатом) помазао очи, и он прогледа[2]. То је Божје чудо. Не крају крајева, Господ је дошао у овај свет да покаже да је овај свет сав чудо Божје. Од најмање стварчице до највеће у овоме свету, од најмање биљчице до сунца - све је чудо Божје. И када човек прогледа духовно, он то одмах види. И када човек допусти да Господ отвори очи душе његове, онда он види сва чудеса Божја у овоме свету. Човек - бескрајно чудо Божје, клас од кукуруза - бескрајно чудо Божје, око једног телета - какво чудо Божије! И све у свету, браћо, свака ствар и свака твар - велико чудо Божје.

Господ је дошао у овај свет да нам заиста отвори очи, да нам да нови вид, да тим новим видом ми видимо шта је овај свет. Јер без Господа Христа очи људске су у тами. Човек не види смисао овога света, човек не зна ни себе, не види ни себе. Шта је то у мени? Шта је то што ја називам душом? Ради чега је душа у мени? Зашто ми је Бог дао? Господ је дошао да прогледамо и да видимо све то, да видимо све те тајне, да их сагледамо и да вечну корист од тога за себе извучемо. "Ја светлост, дођох у свет, вели Спаситељ, да ниједан који верује у мене не остане у тами"[3]. А без вере у Њега, човек и сви људи су у тами. Шта ми знамо од овога света, шта ми видимо кад се налазимо у тами смрти?! И овај свет без Господа Христа сав је у ноћи и помрчини смрти. А смрт затвара све очи, и не само затвара, смрт уништава, растројава, руши и тело и душу нашу. Шта је то? Господ је дошао у овај свет да нам покаже шта је душа, шта је човек. Вера, вели Спаситељ, вера у Њега, вера у Светлост: и који верује у Њега не остаје у тами.

Ево сведока: Слепац од рођења који је прогледао, двоструко прогледао, прогледао телесним очима и прогледао духовним очима. Јер, када је Господ питао после исцелења: "Верујеш ли ти у Сина Божцјег, који је учинио чудо с тобом"! Он пита: "А ко је он, Господе, да у њега верујем?" Ја сам који говорим с тобом". "Да, верујем Господе"[4]. То је прогледање душе! Прогледао је бивши слепац духовно и видео пред собом Бога, и то је било право васкрсење његово, то је било право прогледање његово. Он је себе видео као вечна, видео је себе као бесмртна, јер Господ је зато дошао у овај свет. Све Он обнавља, али како обнавља? Обнавља тако, да оно што је смртно постаје бесмртно, оно што је пролазно постаје непролазно.

Гле, тело људско, које се на наше очи мења непрекидно, а смрт га потпуно промени и расточи у блато, у земљу, у црве то тело Господ васкрсава из мртвих, и тиме Он пропућује пут и показује шта ће се десити са нашим телом, са сваким телом свакога човека.То је пут који је Господ прошао и прешао Својим телом, кроз смрт победивши смрт и васкрснувши из мртвих, даровао Живот Вечни телу људском. Ето ради чега је Господ створио тело: да му да Живот Вечни, да му да Бесмртност. А душу исто тако: да васкрсне из њене смрти, из духовне смрти. Духовна смрт - то је грех, иза греха ђаво! И Господ дајући силе човеку, ослобађајући човека од греха ослобађа га од ђавола, и тиме му даје свесавршену победу над свима непријатељима бића људског, над свима непријатељима бесмртности људске, и човек заиста постаје сав бесмртан; са Господом Христом постаје бесмртан и душом и телом, постаје заиста нови човек.

Свети Апостол Павле, када пише хришћанима о томе ко смо ми људи, он вели да смо ми по Адаму, нашем праоцу, земљани и од земље, и по новом Адаму, по Господу Христу Који је Небески човек, ми смо небески, И као што смо по Адаму земљани, тако Христом и по Христу, постајемо небески. И додаје Свети Апостол: Господ Христос је нови човек. Он је човек с Неба! Човек с Неба. И ми који смо потомци Адамови, земљани и по земљи, (постајемо) потомци Христови вером у Њега и постајемо небески људи[5]. То је та промена коју је Господ донео Собом. Зато вера у Васкрслог Господа Христа и даје новог човека, ствара новог човека. Ствара од мене и тебе новог човека: "Гле, старо прође, све ново настаде у Христу Исусу"[6] вели Свети Апостол Павле. Све старо прође, ново настаде. Старо, то је смртно тело прошло, и јавља се бесмртно тело. Стара је душа човекова, стара у гресима и у смрти. Васкрсењем Господа Христа и вером у Њега, човек постаје нови човек.

Заиста, вером у Господа Христа наш вид обнавља се, наш вид добија бесмртне силе и ми видимо оно што је бесмртно; ми видимо оно што је непролазно и вечно; ми видимо у Господу Христу Бога, Спаситеља, Дародавца Вечнога Живота, видимо Вечну Истину Његову. Наш вид се продужио, наш вид се обесмртио, смрт нас више не пресеца од овога света, нити од небеског света. Напротив, вера у Господа Христа, Васкрслог Господа, сједињује нас са Њим Васкрслим - и ми као бесмртници гледамо овај свет и видимо његов бесмртни смисао и циљ. И све нас је Он створио бесмртне, јер кад поверујемо у Бога, Васкрслог Господа Христа, онда човек добија у души осећање да је он сам бесмртан.

Тако Свети Исак Сирин вели: Шта је бесмртност? Бесмртност, то је осећање Бога[7]. Чим човек осети Бога, чим човек поверује у Бога, одмах сам поверује у своју бесмртност. Јер само бесмртна душа верује у бесмртнога Бога. А ту бесмртност души даје Васкрсли Господ Христос. Зато вера у Господа Христа - то је нови вид, нове очи; вера у Господа Христа - то је такође нови слух. Ми чујемо Вечну Истину и схватамо и осећамо је и живимо у тој Истини. То је ново што је Господ Христос донео свету. Вера у Васкрслог Господа Христа даје нам и нови живот, нови живот. Ми више не живимо за смрт, ми више не живимо за то да постанемо храна змијама. Не, ми живимо ради Вечнога Живота. Тело ће се наше распаднути у земљи, али ће васкрснути на дан Страшнога Суда и сјединити се са нашом душом. И опет ће се јавити сваки од нас, онај који јесте, преображен од силе љубави Христове и по вери нашој.

Вером у Господа Христа ми свлачимо старог човека и облачимо се у новог човека,[8] - у Господа Христа! Не заборавите никада шта је Крштење. Свето Крштење је облачење у Господа Христа[9] - вели Свети Апостол. Значи, облачимо се у бесмртни Живот Вечни. А до Христа, до вере у Њега, сав човек је плен ђавола. И гле, Господ је дошао у овај свет да се придигне и обнови стари, и васкрсне нови човек. Апостол пише да Христов човек, душа му је сва саткана од љубави, од милосрђа, од молитве, од поста, од умилења, од кротости, и свих других светих врлина. То је нови човек који се непрекидно обнавља, како се вели у Светом Еванђељу, по лику Господа Христа.[10]

Ми, ми смо хришћани позвани да стално живимо Господом Христом, ми у Њему, да све што је наше контролишемо Њиме и обнављамо у себи. Ето, решио си да учиниш то и то. Провери себе Господом Христом, провери себе Светим Еванђељем: да ли би то Господ Христос учинио што ти намераваш да учиниш? Или, ти си учинио неко дело, рђаво дело. Шта ти ваља чинити? Провери себе, покај се. Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме! Господе, покај ме! Само покајање, то је оно што се тражи од тебе и од мене. Грех нас сатире, али ми грех побеђујемо вером у Господа Христа и покајањем. Да, заиста Васкрсењем Својим Господ Христос је променио целога човека, преобразио га, отворио све божанске путеве пред њим. Очима душе његове отворио сву Вечност, сву Вечну Истину.

Свети Апостол Павле пише хришћанима и вели: "Ми хришћани Гледамо оно што се не види"[11]. А шта је то Свети Апостоле? - То је Господ Христос! "Наше је живљење на небесима"[12] - вели Свети Апостол. Откако је Господ Христос васкрсао и узнео се на Небо, Он је средиште нашег живота и срце нашег живота пренео са земље на Небо. И ми хришћани, иако телом ходамо по земљи, уствари ми живимо Њиме, Господом Васкрслим. "Ходите као што је Он ходио"[13] - препоручује Свети Апостол Јован хришћанима. У Њему да ходимо, у новом животу да живимо, у новом животу који не допушта ништа трулежно. А од свакога греха, од сваке рђаве помисли трули понешто у нама.

Васкрсна сила Васкрслог Господа, даје нам моћи да ми то што иструли у нама васкрснемо и оздравимо и исцелимо. Примера безброј. Сви хришћани за ове две хиљаде година сведоци су тога. Сваки дан, многи Светитељи сведоци су тога. И данас, ми прослављамо Светог Првомученика Српског Краља Владимира. Краљ Мученик, први Српски Краљ Мученик, а за њим безброј Српских Мученика који су гинули за Крст часни и Слободу златну, који су остваривали Еванђеље Господа Христа непрекидно. Чули сте од еванђелских мученика: "Не бојте с оних који убијају тело, а душе не могу убити; него се бојте онога који може, пошто убије, да баци у пакао, у огањ вечни"[14]. Ко је то? - То је грех. Кад човек живи у греху, не верује у Христа, ето убице, ето самоубице. Грех постепено убија човека на земљи, док га кроз смрт не припреми за пакао.

Господ дошао у овај свет да нам отвори очи да прогледамо и да се не бојимо греха. Али, ми се можемо не бојати греха само онда кад га победимо, а побеђујемо грех једино Господом Христом. То је Онај Који побеђује, и Он даје бесмртност и вечно блаженство, и души нашој и телу нашем. Душу не може убити грех само онда када је човек везан са Бесмртним Васкрслим Господом Христом, Који побеђује смрт. И Он побеђује сваку смрт у нама, побеђује сваки грех, када смо ми кроз веру везани са Њим духовно, када наша душа служи Њему кроз еванђелске свете врлине: молитву, пост, љубав, кротост, смиреност. Све су то божанске силе које бране нашу душу, не дају да смрт овлада њоме, и да грех овлада нашим целим бићем, и да нас пошаље у пакао.

Васкрсење Господа Христа зато је за нас хришћане све и сва у свима световима. За нас хришћане то је најважније: да знамо и да живимо као бесмртни; да је Господ Христос створио нас ради бесмртности, ради Вечнога Живота, отворио нам Царство Небеско, и даје нам сва Божанска блага. Заиста, само Бог Љубави могао је да учини што је учинио Господ Христос нама који смо били грешни, нама који смо били растргани од безброј смрти, од безброј демонских сила. Он је сишао, постао човек, да нас спасе од свих тих ужаса. Ништа више, ништа веће није могао нико дати људима од Господа Христа, од онога што је Он дао човеку. Јер, шта је веће за нас људе, него да Бог Себе поклони човеку? А Он поклања Себе и мени и теби, поклања кроз веру, кроз љубав, кроз молитву, кроз пост, кроз Свето Причешће, кроз Свето Крштење. Ето, Господ даје Себе свакоме човеку, а тиме му даје сву бесмртност Божанску, сва Божанска блага и сва Божанска богатства.

Ми људи, ништа више и веће не можемо замислити од онога што нам је Господ даровао: даровао Својој Цркви, даровао кроз веру у Њега, кроз Своје Свето Еванђеље. Зато свако од нас, свако људско биће вером у Господа Христа - то је прво, то је најосновније, то је оно што нам осигурава Живот Вечни, што нам осигурава Блаженство Вечно, што нам осигурава Небеско Царство. Вера и са њом све остале свете врлине, и љубав, и молитва, и пост, све што је у Цркви прописано Господом Христом.

И наши Свети Подвижници српски, и сви свети хришћански Подвижници, и Мученици, и Исповедници, уче нас томе и помажу нас у томе. Сви ми живимо у једноме бесмртноме вечноме духовном телу, у једноме бесмртноме духовноме храму, сви су Светитељи око нас, сви они помажу нама с Неба, а и на земљи. Свака Црква је увек пуна њих, пуна је земља Анђела Божјих откако је Господ Христос сишао у овај свет. Сетите се речи Спаситељевих: "Од сада ће бити небо отворено и видећете анђеле Божје да силазе к' Сину Човечијем"[15]. Овај свет је пун анђелских Светитеља ради свакога од нас. Од нас само једно зависи: да их призивамо увек; да никад не верујемо себи; да свакога дана славимо Светитеље које Црква празнује; данас Светог Владимира и још Светог Василиска, сутра друге Светитеље; да се исповедимо њима; да нас они воде и руководе, а они нас воде и руководе само стазама које воде у Цркву Вечну и Царство Божије, које води Господу Христу кроз нови живот, кроз нову љубав, бесмртни живот и бесмртну љубав. То је Господ донео свету, то је донео свакоме од нас, свакоме људском бићу. Ради тога је Он створио људско биће, и вером у Господа Христа испуњујемо заиста сав смисао и циљ свога живота, смисао и циљ који нам је Господ одредио и прописао.

Свети Краљ Владимир, Првомученик српски и нас данашње Србе води и руководи ка Господу Христу, ка Царству Небескоме кроз Свето Еванђеље Његово. Да живимо по Еванђељу, да ходимо као што је Он ходио, предвођени увек нашим дивним Светитељима и свима Светитељима Цркве Христове, који су неуморни помоћници свакоме који вапије са земље њима, вапије кроз молитву, кроз уздах, кроз сузу, кроз пост и кроз сваку другу муку која га вуче ка Небу.

Нека би Васкрсли Господ дао нама свима на молитве свих Светитеља Својих, дао нам свакодневно Божанске васкрсне силе да васкрсавамо себе из свих смрти. А то ћемо учинити ако будемо побеђивали сваки грех који насрне на нас, или сваки грех који хоће да се укотви у нама, да се зачаури у нама, и да живи у нама. Увек готов Господ даје силе да ми кроз победу над гресима побеђујемо и творце греха, мрачне, црне, страшне, демонске силе, ђаволе, и да будемо увек јачи од њих, да они буду као сенка за нас. Јер Господ Бог, васкрсао са телом нашим, са телом људским, даје нам силе и моћи да побеђујемо све демонске силе као сенке.

И зато сваки од нас свако вече нека пита себе: јесам ли ја данас био са Васкрслим Господом, јесам ли ја данас васкрсао све своје мртваце, јесам ли ја данас победио све грехе што су насртали на мене, јесам ли ја заспао у некоме од грехова?! Ево сада, пре него што легнем у кревет, у постељу своју, откуда гроб ноћас мени, пре него што легнем, кајем се. Господе, опрости ми! Да не умире душа моја кроз разне грехе, помози молитвама свих Светих Твојих. Да и ја служим Теби и овога и онога света, и тиме будем (твој) све до васкрсења свог, пред свима смртнима, и пред свима Анђелима, и пред свима бићима, и створењима Твојим.

Христос воскресе! Ваистину воскресе!

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 9,1-38
Јн. 9,6-7
Јн. 8,12
Јн. 9, 35-38
1 Кор. 15,45-49
2 Кор. 5,17
<a name="note7">Види студију о. Јустина: Гносеологија Св. Исака Сирина. - Прим. уредн.
Кол. 3,9-10
Гал. 3,27
Кол. 3,10
2 Кор. 4,18
Фил. 3,20
1 Јн. 2,6
Лк. 12,4-5
Јн. 1,51

Мај 22, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 4, у Недељу о слепом[1 ]

1974. године у манастиру Ћелије

Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!

Ваистину воскресе Господ, јер ево данас славимо у истини васкрситеља Српског народа, Све,тога Саву, пренос његових моштију из Трнова у Српску земљу[2]. Шта сведочи Свети Сава као личност у нашој историји, какав је он сведок? Зашто он ево седамстотина година влада српским душама као бесмртни Патријарх, као бесмртни Владар? Шта је то њега учинило тако великим? - Ништа друго до Васкрсли Господ Христос. Свети Сава би остао кнежевић Растко и не би значио скоро ништа у историји да се није решио да себе преобрази Господом Христом. Осетио је он да смисао свету, смисао човеку, нашем животу, моме и твоме, не може нико дати у овоме свету осим Господа Христа .Зашто? - Зато што је Он Бог постао човек и узео на Себе тело наше, узео бедно ништавно тело човеково. Ради чега? Да покаже ради чега је Он створио род човечији. Тело је створено за бесртни Живот Вечни - то је Блага вест Васкрслог Господа Христа за свако људско биће, а то је Блага вест и целоме Српскоме роду коју, ето, сведочи Свети Сава седамстотина година.

Шта је Свети Сава дао Српскоме роду? Дао је смисао нашој историји. И народ и човек одређен је да живи - ради чега? Ради Царства Небеског, ради Бога, оно што је Господ посведочио. И ради чега се Српски народ определио за Небеско, а не за пролазно царство земаљско? И то Царство Небеско, та Небеска Србија, ето, блиста се и сија Светим Савом и свим великим сведоцима Васкрсењем Господа Христа. Јер шта је Господ учинио за овај свет? Да није васкрсао Он не би био потребан људима, да није васкрсао Он би остао обичан учитељ, обичан философ, обичан пророк и прешао би преко земље и историја би га збрисала као што је збрисала и све друге. Али Он је учинио, извините, да употребим одвратну реч, револуцију - највећу револуцију у роду људском коју је доживела историја света. Какву револуцију? Револуцију да би показао да је човек бесмртно биће, да је човек вечно биће, да човек има вечни бесмртни смисао у овоме свету и бесмртни Вечни Живот у ономе свету, у Царству Небеском, у Царству Божијем.

То је Господ показао, то и Сам сведочи Српскоме роду. И док су Срби, и кад су Срби ишли за Њим отворене душе, они су заиста били велики, пред Богом велики, не пред људима. Није важно шта мисли о нама неки Тамерлан, Хитлер, Стаљин, или ма ко други. Важно је шта Он мисли о нама, шта Господ Христос мисли о нама! Он, Он је свакоме од нас дао Живот Вечни, свакоме људском бићу па и Српскоме бићу дао је живот земаљски као привремени живот, као основну школу живота, да се продужи у ономе свету. Заиста, ми смо ту истину угледали први пут, цео наш народ, очима душе своје угледао је ту истину кроз Светога Саву.

И зато, уствари, Свети Сава и јесте Просветитељ, и главни Просветитељ Српскога рода, Српскога човека и Српске историје. Зашто главни Просветитељ? Дао је праву просвету српском човеку, а права је просвета у томе да је човек бесмртно биће, да је човек створен ради Вечне Истине, ради Вечне Правде, да живи њоме у овоме свету - то је права просвета. И ту просвету Свети Сава је проширио на Српски род, и води је и носи је седамстотина година са поклецањима, са историјским олујама, са ...[3] Светога Сава ...[4] Када су Срби одбацили Светога Саву, наилазиле су на њих страхоте и ужаси и муке и невоље. И данас има великих Срба који користе за своју славу ...[5] његову просвету.

А уствари, шта је та европска просвета, шта је дала свету? Два светска рата, и трећи, и четврти, и пети, и шести. Покољ... Покољ људских душа - то је европска просвета, просвета без Бога, просвета против Бога! Сви се у Европи такмиче ко ће мање, што мање Бога да унесе у политику, у живот, у смисао свога живота. И овај свет је постао поприште лешева, лешева, само лешева... А ми Срби, нарочито ми данашњи Срби, бедници који издајемо Светога Саву, издајемо себе - издајемо себе, јер осуђујемо себе на смрт. Европска култура и цивилизација тврди да човек није бесмртан, да човек не живи после смрти.

А Свети Сава суди о томе: човек је бесмртно биће. То сведочи Господом Христом.

Васкрснувши из мртвих није Он узалуд узео на Себе људско тело, него да би показао који је пут људскоме телу у овоме свету: узео је тело, родио се у Витлејему, живео на земљи, васкрсао, био погребен, убијен, и Васкрсењем Својим као Васкрсли Богочовек узнео се на Небо, и узнео тело Своје стојећи изнад свих Анђела и Арханђела, изнад Небеса[6]. То је смисао људског тела. То је смисао тела и мог и твог и сваког људског бића: да смо ми дужни да пронесемо тело своје кроз све промене, кроз сва преображења која нуди Господ Христос. И ...[7] нашега тела, нашег духа у наднебесју, у ономе надхерувимском свету.

А ми, ми кад изговарамо реч култура, метанишемо као пред највећим идолом, то јест као пред највећим богом! Отровала нас је европска култура и поучава нас непрекидно: просвета без Бога, судство без Бога, философија без Бога, наука без Бога, ратујемо без Бога - све је то дело европске културе. Европски човек се труди да потисне Бога из овога света, да се Бог не меша у његове ствари. Веле: боље је да ми уредимо свет. Ево како га уређују! Видимо: рат за ратом, невоља за невољом! Од Другог светског рата до данашњег дана пишу по новинама да је било око седамдесет ратова. И данас трају, и данас се воде (ратови).

Шта је то? Као да Господ Христос није посетио овај свет, као да Бог није био у човеку, као да Бог није казао човеку ради чега је га створио. И зато ће бити страхоте које наилазе на Европу неописане[8]. Биће најстрашније ако се не покаје Европа. Као Европа, као цивилизација, као култура, као многохваљена и оправослављена, а уствари - човекоубиствена. Нико није извршио толики покољ људских душа и људских тела као

Европа! Само два светска рата узмите у обзир. А све што се данас дешава: помори, земљотреси, глади, борбе, битке, ратови - шта је то? То је рат против Христовог Еванђеља! То је рат против Еванђеља Светога Саве.

И зато, ми Срби, ако желимо и себи лично, и својима око себе, и свој историји нашој, и свој браћи нашој, ако желимо бесмртни Живот Вечни у Царству Небеском - онда да се потрудимо да прогледамо као што је данашњи слепац прогледао, да прогледамо видом Светога Саве. Спаситељ је објавио благу вест: "Који иде за мном неће ходити по тами. Ја сам светлост живота"[9]. Ја сам светлост живота ...[10] А ми Срби имамо историјска сведочанства о тој сили и моћи Светога Саве. О тој сили и моћи покајања, за коју није никад касно. Имамо васкрситеља смрти, имамо Светога Саву, да будемо изведени из наших безбројних гробова, из нашег мртвачког света. Умртвили смо све што је Божије, и умртвили смо ради чега, ради чега? Нико више не тугује над овом Српском земљом од Светога Саве и Небеске Србије. Небеска Србија у ужасу се пита шта ради земаљска Србија, Србија Светога Саве?!

Људи, имате ли ума колико један атом, колико један ...[11]?! Христос је незаменљив! Чиме замењујете Њега Који вам даје Живот Вечни, даје Смисао Вечну, даје Правду Вечну, даје Љубав Вечну?! И тако, ниси пролазни црв земаљски, него бесмртно биће, биће пуно Вечнога Живота, пуно Вечне Правде, Вечне Истине, увек тако и све тако док је Свети Сава твој и мој вођ.

И зато, нека ни један дан не прође да се не помолимо Светоме Сави. Да Бог отвори очи слепим Србима, Србима моји су почели њега да одбацују и одбацили га. Да покаје сав Српски род, не само Српски род, него све људе на овој несрећној земљи. Да се људи освесте и виде да живот овај нема другог смисла ако смрт ...[12] Ни мој ни твој живот нема смисла ако се ја и ти сутра, прексутра, будемо сурвали у гроб и постали црвињак, змијарник. Какав ужас!

А Васкрсли Господ, преко Светог Саве и свих Светитеља, који одоше од нас Небеском Царству и Вечноме Животу и Његовим Вечним Истинама ...[13] Нека би Свети Сава водио нас и даље, поред свих наших страховитих грехова, из овога света ка Небеском свету, да бисмо тамо заједно са њим славили Јединог Истинског Човекољубца, Чудесног Васкрслог Господа Христа, Коме нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

Христос Воскресе! Ваистину Воскресе!

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 9,1-38
То је 6. маја. - Прим. уредн.
Речи нечујне на траци. - Прим. препис
Исто.
Исто.
Еф. 1,19-23
Исто.
Вероватније: неописиве. - Прим. уредн.
Јн. 8,12
Исто.
Исто.
<a name="note12">Исто.
Исто.

Мај 24, 2012

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

САБРАНЕ БЕСЕДЕ

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 1. на Вазнесење - Спасовдан[1 ]

1966. године у манастиру Ћелије

Данас је Спасовдан, Празник Вазнесења Господњег са телом на Небо.

Данашњим Празником завршава се Божић: завршава и објашњава шта је Господ Христос мислио кад је постао човек, шта је желео, шта је смерао, зашто се родио на Божић као човек, Он Бог, зашто је узео тело на Себе. Данашњи Празник казује нам ту велику и свету тајну и објашњава зашто је Господ постао човек, зашто је поругано и посрамљено и огреховљено и осмрћено тело људско узео на Себе. Какав је циљ томе, данашњи Велики Свети Дан објашњава нам то. Господ се оваплотио, Господ је узео тело на Себе, постао човек да тело човечје узнесе изнад свих небеса, да тело човечје прослави славом неисказаном, да га узнесе изнад свих Анђела и Арханђела и посади с десне стране Бога Оца[2]. Ето ради чега је Господ узео тело на Себе: сав је пут пређен, тело људско, некада поругао у гресима, у смрти, у ужасу, у страхотама - то тело људско Господ узео на Себе и узнео на Небо.

У дивним песмама и стихирама и молитвама данашњим непрестано се велича и слави тај чудесни тренутак Узношења (=Вазнесења) тела човечјег са земље на Небо. Анђели се чуде и диве, вели се, и не могу да дођу себи како то да човек до јуче смртан, грешан, сав у ропству ђавола, да тај човек, да тело његово, да природа његова узноси се са земље на Небо изнад Херувима и Серафима. Господ прославио човека славом која је узвишенија од славе Херувима и Серафима. Какво чудо, чудо човекољубља Божјег, какво чудо љубави Божје! Анђели не могу да схвате, а поготову ми људи мали и незнатни, мали, јер нас је грех смањио, мали, јер нас је смрт сатрла, мали, јер нас је ђаво задавио. Гле, Господ Благи тог таквог човека ослобађа греха, ослобађа смрти, ослобађа ђавола, ослобађа пакла и узноси природу његову изнад свих Небеса. Каква слава, каква част, каква љубав Божја!

Данашњи Празник јесте и празник којим се завршава и објашњава и Свето Богојављење: ради.чега се Бог, Који је постао човек, крстио у телу, ради чега је Он дошао Јовану да Га крсти?[3] Зато што је примио на Себе тело човечије, да би показао телу људском пут од греха у Вечност, да би показао како човек може да очисти себе од свакога греха, како човек може да исцели себе од сваке смрти. Да, да исцели себе од смрти. Како? Светим Крштењем. Јер онда на душу човечју и на тело човечје ставља се Дух Свети, кроз Свету Водицу, и човек се очишћује од свега греховног, од свега смртног, од свега ђавољег. Тако је данашњи велики Празник ...[4] да је то тело (које је) Јован крстио на Јордану, и у које је примио такорећи сва наша тела, природу људску, узнесено на Небо кроз Свето Крштење и побеђен грех, побеђена смрт, побеђен пакао.

Данашњи велики Празник завршава и објашњава и Преображење Господа Христа[5]: зашто се Господ преобразио на гори Тавору, зашто је заблистао неисказаном светлошћу Божанском? Тело Његово човечанско заблистало је свом Божанском славом, ради чега? - Ради тога да би показао да тело људско, тело моје и твоје и свачије тело, свака природа људска и сва природа људска треба да буде испуњена Божанством, да је то њена намена. Зато је Бог створио тело да га ми испуњујемо Божанским силама.

Он је примио на Себе тело људско, како се вели у Светоме Еванђељу: "У њему обитава телесно сва пуноћа Божанства"[6]. Ради чега? Ради тога да бисмо се и ми испунили том пуноћом Божанском[7], да бисмо се и ми обожили, и ми испунили свима Божанским силама, еда би те Божанске силе потисле из нас сваки грех, сваку страст, свако зло, сваког ђавола, сваку смрт. Ради тога је Господ показао ученицима на Тавору славу Своју.

Гле, то што је показао на Тавору, на данашњи велики Празник Вазнесења Свог, Он то чини свеопштим, узноси се на Небо са тако прослављеним телом у пуноћи Божанства и блистајући Божанством[8]. Он, чудесни Богочовек, узноси тело човечје изнад свих светова, изнад свих бесмртних Херувима и Серафима, изнад свих Небеса. Опет, какав сјај, какво Божанство! Бог љубави, ето, даје човеку оно што нико слутио није.

Данашњим светим Празником завршава се и објашњава се, исто тако, и Велики Петак[9]. Објашњава се кроз данашњи велики Празник зашто је Господ пострадао, зашто је распет био, зашто је умро на Крсту смрћу срамном и стидном, зашто је погребен био? Зашто? - Да смрћу Својом сатре смрт, да смрћу својом разори смрт, разори пакао, уништи сву силу и сву моћ демонских бића, црних и мрачних анђела и ђавола.

Он, Бог у телу, ушавши телом Својим у смрт, ушао је Божанством, и изнутра, када га је смрт приграбила и мислила је да ће Њега умртвити потпуно и заувек, Он после три дана васкрсава силом Свога Божанства; разара смрт и Васкрсењем Својим побеђује ради нас, ради тела нашег, бића нашег побеђује смрт и тако нама људима осигурава пут у бесмртност, телу нашем осигурава пут у бесмртност. Господ је Васкрсењем Својим пропутио пут телу нашем васкрсењем из мртвих. Тело ће наше васкрснути на дан Страшнога Суда. Зато је Господ васкрсао, да да природи људској ту силу, која ће тело људско васкрсавати из мртвих и свих смрти, победивши смрт. Тек данас, кроз данашњи и велики свети Празник, ми видимо и објашњавамо тајну Великог Петка. Он Свемоћни Богочовек, примио на Себе смрт, примио страшну срамну смрт на Крсту, смрт којом су обично били кажњавани највећи злочинци, да људскоме телу осигура бесмртни Живот Вечни, осигура Васкрсење и победу над свима смртима.

Данашњи велики Празник завршава и објашњава исто тако сво Еванђеље Господа Христа: ради чега је Господ донео свету Своје Еванђеље, Своје Божанско учење, шта је Он хтео тиме, шта Он хоће Својим Еванђељем давши га нама људима? Еванђеље значи: Блага вест. Да, свака реч Господа Христа јесте Блага вест за човека, за биће људско, за живот људски. Тек данашњи Празник, велики и светли, својом светлошћу обасјава Еванђеље Господа Христа и показује: ето, свака реч Његова ради тога да човек излечи себе од греха, да човек излечи тело своје од греха, излечи душу своју од греха, излечи цело биће своје од греха, и од смрти, и од ђавола, и од пакла, и да се узнесе остваривши то учење, у живот изнад свих Анђела и Арханђела.

Заиста је Господ рекао великом и божанском Ученику: "Речи моје Дух су и живот су"[10]. Живот и јесу његове речи, живот који се разлива по нашим душама, по нашем бићу када изучавамо, када читамо Свето Еванђеље, када живимо по њему. Ми осећамо како се кроз нас и по нашем бићу разлива бесмртност и Живот Вечни. Да, данашњи Празник показује то да је ...[11] једне ствари остварење Еванђеља Христовог. Тело људско је дато зато да испуни себе том силом, тим животом, тим Духом, који је у Светом Еванђељу Господа Христа.

Данашњи Празник завршава и објашњава васцелу Личност Господа Христа, Богочовека Христа: ради чега је Он дошао у овај свет, ради чега је живео у овоме свету, објашњава ради чега је Он и умро у овоме свету, ради чега је био погребен, ради чега је васкрсао? Сву ту велику и славну свету тајну, спасоносну за нас људе, данашњи велики Празник објашњава. Бог се јавио као Богочовек и остао Богочовек ради тебе, човече, ради сваког човека, ради васцеле људске природе.

Данашњи Велики и Свети Празник завршава и објашњава зато и сву тајну бића људског, бића човечјег. Сву тајну објашњава за нас Богочовек Христос: ради чега је човек створен, откуда је човек, од чега је човек, од какве материје? - Од тела и духа: и једно и друго тајна тело тајна, дух тајна. Како почиње човек у овоме свету, како је почео живот човечји и како се завршава живот човеков? Ето, сву ту велику и славну тајну о човеку, човечијем бићу, Господ је казао кроз данашњи Велики и Свети Празник.

Човече и брате! И теби и мени дато је тело да васкрсне из мртвих, да победи сваку смрт, сваки грех, сваког ђавола, сав пакао, и да вером у Господа Христа и животом по Светом Еванђељу осигура себи бесмртност и Живот Вечни, изнад свих Херувима и Серафима, изнад свих Небеса. Зато је мени и теби дато тело, зато је теби и мени дата душа - да осигурамо себи бесмртност и Живот Вечни, да осигурамо себи блаженство које је веће од анђелског и арханђелског, да осигурамо себи боравак с десне стране Бога Оца. Како ћемо и ја и ти боравити с десне стране Бога Оца ако не очистимо себе од греха, од свакога греха покајањем, и Светим Еванђељем Господа Христа?

Да, по чудесној љубави, Господ Христос ето, казује сву тајну нама људима овога света, а казује сву тајну и нашега бића. Ми људи, ко смо и шта смо? Све нас је Он створио. Зато је Бог постао човек, јер само Бог може казати човеку шта је човек. Зато је Бог створио човека. Он му је дао биће, Он га је извео из небића, створио га из ништа, из ништа створио човека, да му подари Вечни Живот, изнад свих Анђела и Арханђела. Каква тајна! Човек, божанско величанство - човек! Бог створио човека да га прослави Својим Божанским силама и Својим Божанством. Зато је Бог и постао човек и јавио се као Богочовек и остао као Богочовек да би човек, сваки човек у овоме свету ишао за Њим и постигао циљ, божански циљ свога живота - а то је вечно блаженство и Вечни Живот, изнад свих Небеса.[12]

Да, ту велику и свету тајну, ту велику радост казује нам Света Црква данашњим Великим Светим Празником, Празником Вазнесења Господњег на Небо. Све песме брује тим слављем, све песме данас и молитве окићене су тим небеским цвећем, вечним и бесмртним цвећем мирисавим. И свршена је, вели се у једној дивној данашњој песми и молитви, извршена је велика тајна спасења. Господ је Христос, узневши се на Небо ради нас људи, завршио сав божански домострој спасења[13] и извршио сав ...[14] спасења. Сјединио је земљу са Небом, сјединио је човека са Богом, и занавек остао Он Богочовек Својом Божанском природом. Иако се телом Својим узнео на Небо, Он је Божанством Својим увек поред нас и борави међу нама.[15] И, како се вели у тој дивној песми (=кондаку), говори свима нама који Га љубимо:

Ево, ја сам с вама, и ко може на вас? Ко? Ни смрт, а камоли људи. Ни ђаво, а камоли злотвори. Извршити то велико и славно дело спасења човека и света, тај велики подвиг, највећи подвиг - нико није могао извршити до Господа Христа, Господа и Бога љубави. Он је уствари подарио роду људскоме једину истинску и вечну радост. Зато су се Свети Апостоли, како се вели данас у Светом Еванђељу, чули сте у Светом Апостолу, када се Господ на Маслинској гори на њихове очи узнео на Небо, вратили у Јерусалим са великом радошћу[16], радошћу великом, јер смрт је побеђена, ђаво је побеђен, грех је побеђен, пакао је разорен.

Човече и брате! - и тиме теби осигуран вечни Божански Живот на Небу са Чудесним Господом Христом, Који је сву нашу природу у Своме телу узнео на Небо, како се вели у Еванђељу, и посадио је с' десне стране Бога.[17] Њему, Јединоме Спаситељу рода људског, Њему, само Њему, част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Луки 24,36-53
Мк. 16,19
Јн. 1,25-34
Неке речи нејасне на траци. - Прим. препис
Лк. 9,28-36
Кол. 2,9
<a name="note7">Кол. 2,10
Лк. 24,51
Јн. 19,17-31
Јн. 6,62
Исто.
Цела ова беседа, а нарочито ови последњи пасуси, слична је 16. Омилији Св. Григорија Паламе. - Прим. уредн.
Кондак Вазнесења. - Прим. уредн.
Исто.
Мт. 28,20
<a name="note16">Лк. 24,52; Д. Ап. 1,12-14
Мр. 16,19

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Мај 24, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 2. на Вазнесење - Спасовдан[1 ]

1967. године у манастиру Ћелије

Данас се завршава Ускрс, данас се завршава подвиг спасења, данас се завршава сав пут оваплоћеног Бога од рођења на земљи, од Божића, па све до завршетка спасења рода људског. Данас - Спасовдан. Данас, овај дивни Празник открива нам сву тајну Господа и Богочовека Христа. Зашто је Он узео на себе тело, плот, зашто се оваплотио, зашто је постао човек? - Узео је на Себе тело да то тело спасе од греха, од смрти, од ђавола, и узнесе, вазнесе изнад свих Небеса и посади на сами престо Господа Славе[2]. То је сав пут Богочовека Господа Христа, сав Његов пут у овоме свету и у овоме животу - да би то био пут свакога од нас, сваког човека, сваког тела људског.

И данашњи Велики Свети Празник показује, баш то показује: колики је пут тела нашег у овоме животу, одакле почиње и где се завршава? Почињемо од рођења на земљи, да бисмо завршили изнад свих Небеса, изнад Анђела и Арханђела, изнад Херувима и Серафима. Чудне се ствари збивају са човеком, са родом људским, због тога што је Бог постао човек и ушао у матицу нашег људског живота. Необичне и дивне ствари се збивају, и чудесне, од Ускрса до данашњег дана, и за време целог живота Спаситељевог на земљи. У дивним песмама данашњим пева се и слави се Вазнесење тела људског изнад свих Небеса, изнад Анђела и Арханђела. Вели се у њима: како се Анђели чуде шта се ово збива, откуда тело, човек да буде изнад нас, изнад нас Херувима и Серафима? Такво је величанство човека, Божанско величанство човека!

Зато је Господ дошао у овај свет, да изврши то велико и дивно чудо, да покаже да је човек створен да буде узвишенији од Анђела, Арханђела, Херувима, Серафима, да буде изнад њих телом својим, целим бићем својим. И заиста, ето Господа Христа Који се на данашњи дан узнео изнад свих Небеса и посадио Богу Оцу с десне стране.[3] Он је сведок тога, а и Његова Пресвета Богомајка, Која се исто тако са телом узнела и живи у Небеским световима, боље рећи, изнад свих Небеских светова, изнад Херувима и Серафима. И Њој се Херувими и Серафими клањају и славе Је као биће несравњено веће и славније од њих. То је сила, божанска сила која је дата људима, дата свакоме човеку.

А на путу том, од оваплоћења Господа Христа до Вазнесења, имамо цео живот Господа Христа. Рођење Његово, Крштење на Јордану, Преображење на Тавору, Голготу, Крст, Смрт, Васкрсење, и онда Вазнесење као завршни Празник, као завршни сјај, као круна целог подвига Спаситељевог и објашњење. Објашњење ради чега је Господ постао човек: да човека уздигне и вазнесе изнад свих Небеса. У томе је, браћо моја и сестре, целокупно Еванђеље Господа Христа: да ми сви, да сваки од нас доживи то што је Господ показао на Себи: да се роди од Бога; да се крсти; да прими Господа Христа и да разапне себе; да се преобрази Божанским сјајем и светлошћу; да страда за Господа Христа и за Његову Истину у овоме свету; да васкрсава из свих смрти побеђујући сваку смрт, сваки грех, јер је сваки грех - смрт; и да се кроз све то узнесе и узноси непрекидно Господу Христу.

Нама хришћанима који живимо на земљи, наше је живљење и сада на небесима,[4] и сада док смо у телу на земљи, док ходамо у овом блату што се назива тело, ми смо уствари као хришћанин позвани да живимо на небесима, јер тамо Господ тебе вазнесе са телом људским. "Ако сте васкрсли са Христом, вели Апостол Павле, мислите о ономе што је горе"[5] Пази, човече! Увек мисли чиме треба да се заврши твој живот. Господ ти је казао.Твој живот треба да се заврши тиме да осветиш себе и тело своје, да осветиш душу своју, да осветиш цело биће своје, и оно буде достојно да буде узнесено изнад свих Небеса, изнад свих Анђела и Арханђела. Господе, опрости и помози! Пут огроман, али ту је Господ Христос Свемилостиви и Свечовекољубиви.

Зато је Он из велике и превелике милости постао човек, ето, да нам помогне на томе путу да остваримо Његово Еванђеље, да доживимо Његово Еванђеље, да доживимо Њега, да постанемо саставни делови бића Његовог, да можемо рећи са Апостолом Павлом: Ја више не живим, у мени живи Господ Христос".[6] Зато ми, поучени Еванђељем Самог Господа Христа, поучени кроз Светога Павла, ми знамо да смо тело Господа Христа. Црква је Тело Његово,[7] духовно тело Његово, и ми сви удови Цркве, живимо као живи делићи, као живе ћелије у том чудесном Божанском Организму што се зове Црква, а то је тело Богочовека Христа. И кроз Свето Крштење, кроз Свето Причешће, кроз Свете Тајне и кроз свете врлине, кроз веру, љубав, наду, ми непрестано доживљавамо Господа Христа, добијамо Његове силе. И чули сте данас у Светом Еванђељу: "ми се непрестано облачимо у силу с висине",[8] облачимо се у Светога Духа, облачимо се у Небеску силу да победимо сваку мрачну демонску силу на земљи, сваки грех, сваку страст, свако искушење, свакога ђавола. То је наш живот на земљи.

Уствари, то је један непрекидан подвиг. Какав? - Подвиг охристовљења! Да све биће своје узнесемо у Господа Христа, да ми, сваки од нас, изврши ону највећу прву заповест: "Љуби Господа Бога свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом, свом снагом својом".[9] Ето, то значи унети себе у Господа Христа: кроз Свето Причешће, кроз веру, кроз молитву, кроз пост. Непрестано себе предај Њему, охристовљуј себе, престани да будеш ти - ти, предај себе Господу Христу и онда ћеш тек постати бесмртан и вечан и славан, славнији од Анђела и Арханђела. То је, уствари, наше спасење.

То је оно што се у црквеним богослужбеним књигама непрестано пева и говори: како смо у Господу Христу обожени, како се обожујемо кроз Њега, то јест, како с испуњујемо Божанским силама. Те Божанске силе када уђу у нас, оне потискују сваку демонску силу, сваку мрачну силу, сваку тамну силу, и ми заиста осећамо се бесмртни, и осећамо се победиоци сваког искушења, сваког греха, увек се уздајући у Господа, Свемоћног и Свемилостивог. Тако, уствари, наше спасење није ништа друго него: наше обожење у Господу Христу, наше ухристовљење, наше охристовљење, све наше да постане Христово - то је смисао нашег живота и нас хришћана. Све твоје постане Христово и тиме постаје бесмртно, тиме постаје вечно, тиме постаје свето, тиме постаје наданђелско, не само анђелско него арханђелско, тиме постаје херувимско и серафимско, све твоје, све моје. Зато је Госиод постао човек, а не Анђео.[10] Почетак твоје душе исти је, али исто тако и завршетак. Све што имамо од Господа Христа је: и тело, и душа. Од Њега почиње све што је наше, и Њиме се завршава све наше. Заиста, и све што је између почетка и завршетка, опет је Његово.

Он је заиста, како и пише у Светом Еванђељу "Алфа и Омега, Почетак и Свршетак" свега људског, сваког човека.[11] Самим тим ти и ја, позвани смо да увек знамо, да увек осећамо, да увек доживљујемо да је Господ Христос Почетак и Завршетак нашег бића, целог нашег бића, нашег живота. Њиме да почињемо, Њиме да све завршимо. А завршетак тај, то је бескрајни завршетак, завршетак који нема завршетка; то је крај који нема краја. Јер поставши Христов, ти постајеш божански и бесмртан. То је смисао Цркве Христове, то је сваки хришћанин, то је пут његов, смисао Његов - Богочовек Христос. И ти си позван да постанеш по благодати Богочовек. Да живиш Господа Христа као себе, да Њега стално доживљујеш као себе, да Он стално живи у теби, да у теби бруји Еванђеље Светог Апостола Павла: Ја више не живим, у мени живи Христос!"[12]

Браћо и сестре, нема дужег пута од човековог пута, нема створења међу Божјим створењима које има дужи пут од човека. Гле, наш пут, човеков пут, протеже се од најнижег пада до највеће славе, од пада нашег у грех до славе наше кроз Господа Христа. То је пут, уствари пут који ниједно (друго) биће не пролази, најдужи пут - од Анђела до Бога. Од Анђела до Бога. А човек са Господом Христом прелази тај пут: пут од пакла до Раја, пут од смрти до Бесмртности, пут од греха до безгрешности! Једном речју: то је пут од ђавочовека до Богочовека. Јер, шта је човек без Христа? - Он је уствари, ђавочовек! Шта је човек који је роб греха, роб смрти, роб ђавола? - Ђавочовек. А Господ дошао у свет, постао Богочовек, да би нам открио тајну нашу, да би казао: Човече, ти си створен да постанеш Богочовек! То је наш подвиг хришћански. Све што у Цркви има, служи томе: да се ослободимо свега ђаволовог; да служимо Господу Христу; да се ухристоличимо; да се ухристовимо; да обожимо себе; да испунимо себе Небеском Божанском силом; да побеђујемо све што нас одваја од Господа Христа, све што нам смета на путу да постанемо Богољуди. Зато је Господ постао човек.

Зато је данашњи велики Празник, чудесни и дивни Празник, Празник који нам казује сву тајну оваплоћења и очовечења Господа Христа, тајну свакога човека, моју тајну, и твоју, и свачију и сваког људског бића. Гле, сваки човек је Божанско биће. Сваки човек је позван да постане Бог по благодати како веле Свети Оци. "Човек је биће, вели Василије Велики, коме је наређено да постане Бог"[13]. Биће коме је наређено да постане Бог! Ето, то си ти, то сам ја! Какав узвишен позив, какав позив! Зато толике Свете Тајне: и Света Тајна Крштења, и Свето Причешће - да нам дају силе и моћи да истрајемо на том путу и да себе испунимо Господом Христом. Зато толики дивни подвизи, толике дивне свете врлине, молитва, вера, љубав, нада, пост, кротост, смиреност, послушање, доброта наша божанска, од највећег до најмањег, и од најмањег до највећег.

И ми, зато, сваке године прослављамо ове чудесне Празнике: да доживимо све што је Господ доживео, да обновимо у себи сав Његов живот, да обновимо у себи целокупно Његово Еванђеље, да идемо за Њим облачећи се непрекидно у силу с висине, еда не би много посртали, и падали, и пропадали на путу. Идући за Њим, увек вођени Њиме, и ослањајући се на Његово бескрајно човекољубље и љубав, не треба да се плашимо. Сваки од нас нека иде за Њим слободно, са смелом вером, вапијући к Њему у свима слабостима својим. "Господе, опристи и помози"!

И Он, Свемилостив и Благ, притећи ће у помоћ као што је притекао безбројним грешницима и покајницима, почевши од Закхеја цариника,[14] и Марије Магдалене,[15] грешнице која је косом својом ноге Његове свете опрала и сузама својим умивала, и безброј других покајника, и безброј других праведника. Све то иде за Господом Христом, све то учествује у своме спасењу, све то помаже, заједно увек са свима Светима.[16] Никада више не живи сам, он је увек са свима Светима, на челу којих стоји Пресвета Богомајка, Која нека са свима Светима води (нас) из овог света у онај свет, очишћени душе и тела да се удостојимо и ми Небеског Царства. Да заједно са Њом славимо Њеног Чудесног и неисказано Човекољубивог Сина, Господа нашег Исуса Христа, Коме част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Луки 24,36-53
Мр. 16,19
Мк. 16,19
Фил. 3,20
Кол. 3,1
Гал. 2,20
Еф. 1,23; Еф. 4,16
Лк. 24,49
Лк. 10,27
Јевр. 2,14-16
Откр. 1,8; 22,13
Гал. 2,20
Записано код Св. Григорија Богослова, Беседа 43. - Прим. уредн.
Лк. 19,1-10
Лк. 7,37-38
Еф. 3,18

Мај 24, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 3. на Вазнесење - Спасовдан[1 ]

1974. године у манастиру Ћелије

Данашњим Светим Празником Господ Христос завршава спасење људи и казује нам ради чега је Он дошао у овај свет. Дошао је и узео на Себе тело људско, постао човек да би показао човеку какав је пут његов на земљи и куда он иде са земље. То је казао Својим Светим Узнесењем на небо.

Он се родио у Витлејему као Детенце, а данас је завршни Празник: завршио је Свој земаљски живот Господ и узноси се на Небо. Како? Са телом које је узео на Себе, телом човечијим, узноси се као човек[2] и показао да је то пут нас људи из овога света у онај свет. Није само душа створена за бесмртност и вечност, него и тело створено за бесмртни живот, за живот изнад Анђела и Арханђела. И узневши се на Небо са телом човечијим, Господ је показао да смо ми људи врло важна бића у овоме свету, да нас је Господ створио са једним бескрајно озбиљним циљем, да се (и) сами узнесемо на Небо и живимо с десне стране Бога Оца, где је Господ Христос и сео са телом људским, са телом човечијим.[3] Да би показао: ето, то је крајњи циљ тела људског - да се узнесе изнад свих смрти, изнад свих грехова, изнад свих страсти, изнад свих Анђела и Арханђела, и да вечно блаженствује у Светој Тројици.

Тако данас, кроз овај Велики Празник, ми знамо тајну своју, тајну човечијег бића. И Господ је то доказао на најбожанскији начин, на наубедљивији начин.Чули сте како је Он убедио ученике Своје, из данашњег Светог Еванђеља. Они се чуде како је васкрсао, како је ово тело Његово. "Опипајте ме, видите руке моје и ноге моје, ја сам главом".[4] Онај исти Исус који је са вама три и по године ишао по Галилеји и Палестини целој, спасавао и учио, проповедао Еванђеље. Ја сам тај исти. Васкрсао сам из мртвих, победио сам смрт! И ви сте заједно са мном победили смрт. Зато Свети Апостол Павле и пише у Посланици Ефесцима, свима нама пише, хришћанима, и вели: Ми до Господа Христа бејасмо мртви, у гресима мртви.

Али Он васкрсе из мртвих и нас саваскрсе са Собом,[5] то јест: даде нам силе да победимо смрт и да постанемо вечна бића; и телом вечна бића, и телом бесмртна бића. И још додаје Свети Апостол: "и савазнесе нас са Њим". То јест: у Христу Господу, Он је узнео тело наше из овога света изнад времена, изнад простора и унео у Вечност. То је наш пут, то је наш циљ! Зато је Господ и основао Цркву и дао нам Свете Тајне и свете врлине да помоћу њих, ето, и ми очистимо тела своја, обестрастимо тела своја, ослободимо од свакога греха, од сваке прљавштине, од свакога зла. И тако припремимо себе за Живот Вечни у ономе свету, за живот који је изнад Херувима и Серафима.

Зато је, браћо моја, врло озбиљна ствар бити човек у овоме свету. То је велика почаст. Човек је божанско величанство у овоме свету, врло важно, најважније биће после Бога. Да није најважније биће не би Господ Христос постао човек. Није постао ни Анђео, ни ласта, ни птица, ни љубичица - него је постао човек, да покаже колико је човек важно биће и шта човек треба да ради, ради чега је у овоме свету. Све што је Господ Христос урадио у овоме свету, све што је чинио Он је чинио ради спасења нашег. Зато је Васкрсао, и Узнео се на Небо, да би смо ми непрестано живели Њиме[6] и непрестано чистили биће своје од свега нехристовог, од свега ђавољег, од свега прљавог.

Нека би Благи Господ, молитвама Пресвете Богомајке и свих Светих, дао и нама те силе да и ми очишћујемо себе од свакога греха. Још један доказ да је Господ Христос узнет са телом, то је Пресвету Богомајку Господ ...[7] после три дана пошто је била сахрањена васкрсао из гроба и узнео изнад свих Херувима и Серафима, и поставио с десне стране Бога Оца. Тиме хтео да покаже: ако сам ја не само Човек него и Бог, ево

Пресвете Богородице и Она иде истим путем, тело Њено. Тело Њено иде истим путем. Она је мене родила, Пречиста и Благословена.

Зато не треба престати Њој се молити се, да нас очисти од сваке нечистоте, од свакога греха, да побеђујемо све што је смртно у нама и око нас, еда би смо се тако удостојили Њеним светим молитвама да и ми будемо узнесени у Царство Небеско, и славимо тамо Господа Христа са свима Светима...[8]

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Луки 24,36-53
Лк. 24,50-51; Д. Ап. 1,9-11
Мк. 16,19
Лк. 24,39
Еф. 2,56
1 Јн. 4,9
Неколико речи начујно на траци. - Прим, препис.
Беседа није завршена, вероватно крај магнетофонске траке. - Прим. препис.

Мај 24, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 4. на Вазнесење - Спасовдан[1 ]

1977. године у манастиру Ћелије

Зашто је створено тело човечије? Ево Празника који нам заиста казује зашто је Господ сишао с Неба, узео на Себе тело човечије, живео у телу, страдао, Васкрсао и Узнео се на Небо. Шта је то? Каква то велика тајна кружи око свију нас, и пролази око свију нас?

Тело - то је велика тајна Божија. Тело човечије, гле! Тело је вештаство, оно тежи, тело је видљиво, а откуд невидљиве мисли у њему, откуда невидљиво осећање у њему? Како то? Шта је ово? Чудесна лабораторија, велика чудеса. Ко је ово? Човек као велика тајна спуштен је у овај свет од Бога, и ту тајну, и тајну бића човечијег, нико није знао док Господа Христа није сишао у овај свет, док није узео на Себе тело човечије, да нам каже ради чега је дао тело свима нама.

И данашњи Велики Празник заиста нам казује да је тело људско дао да се оно узвиси, да се оно онебеси, да се оно освети, да се оно охристови, да се оно очисти потпуно и да се узнесе не само изнад Неба, него изнад свих Небеса, изнад свих Анђелских Небеских сила. У дивним песмама црквеним вели се како се Анђели чудише на Небу када видеше тело човечије, Господа Христа када се узноси са телом. Он су знали и гледали тела људска на земљи, упрљана гресима и страстима, та смртна тела људска.

Гле! У Христу Исусу, шта се збива? То тело, што је Он узео на Себе, тело људско узноси изнад свих Небеса, изнад свих Ангела и Архангела. То значи: тело људско је веће божанско величанство неголи Свети Анђели. Разумљиво веће, јер да се Господ није узнео на Небо са телом, ми би остали црвињак. Наше тело шта би значило? Ушавши у гроб да га разнесу црви и змије. Господ Благи и Човекољубив прослави га славом који га нико прославио није, нити може узвисити, изнад Херувима и Серафима, изнад Ангела и Архангела, да нам покаже - шта? Да нам покаже да смо ми зато створени да живимо вечно изнад свих Небеса, да живимо са Анђелима као са браћом нашом, да живимо Вечним Животом. Ето, данашњи Велики Празник казује нам то да је човек, да је тело човечије створено за Вечни и Бесмртни Живот.

Зато је Господ и дошао у овај свет да нам каже како треба живети у њему, како треба живети са овим тајанственим телом које ми носимо на себи, како треба живети са овом душом коју ми носимо у себи. Све су то тајне велике, Свете Божије Тајне! Доказ - данашњи Свети Празник. И Господ нам казује кроз Свети Велики Празник да је Он зато постао човек да човека учини благодатним Богочовеком. Да човека усаврши, да човека испуни Божанским силама. Доказ - Свети Апостоли. Немоћни људи, рибари Галилејски, прости, некњижевни, шта се збива? Кад се обукоше у Силу са висине, како се вели у Делима Апостолским, они онда почеше чинити чудеса, каква нико сањао није.[2] Они тако подигоше (=исцелише) човека да су се сви питали у чуду: Откуд овим људима, ови су некњижевни и прости људи, а гле! васкрсавају мртве, исцељују од свих болести - откуд њима та сила?[3] - Од Господа Христа! Они најбоље показују и указују на то да је Хришћанство у овом свету проширило се, и основало се, утемељило се, не науком, не философијом, не техником, не цивилизацијом, не културом, него - вером у Господа Христа.

Он је зато и Васкрсао и Узнео се на Небо, да покаже да је то пут и нама људима. Он је Човек, и као Човек, учинио је све да нас спасава и васкрсава са Собом, савладава[4] са Собом. Свети Апостол Павле премудро пише да ми некада бејасмо мртви грехом, али Господ Христос дође у овај свет и Он пострада и Васкрсе и Узнесе се на Небо, и на тај начин узнесе и нас на Небо.[5] Доказ - Он; доказ - Пресвета Богомајка, Која је из гроба после три дана узнесена у Небески свет, и седи с десне стране Бога Оца.

Да, данашњи Свети Велики Празник казује нам тајну човекова бића и тајну Христову, а то су две најважније и најглавније тајне у овоме свету. Тајна нас људи као људи зависи од Господа Христа који је постао Човек. Јер Он је ради нас постао Човек, ради мене, ради тебе и ради сваког људског бића. Каква одговорност! Шта ми све добијамо од Њега? Добили смо душу бесмртну, добили смо савест да се по Њему управљамо; Он нам је дао Његово Свето Еванђеље да ми испунимо биће своје Еванђелским врлинама: љубављу, молитвом, постом, бдењем, милошћу, милосрђем кротошћу; све то небеске врлине, све су то врлине које треба ми да извршујемо у овом свету да бисмо припремили себе, људска бића, припремили душу своју и тело своје за Вечни Живот изнад свих Небеса, изнад свих Ангела и Архангела. Каква част човеку! Каква сила, каква моћ у човеку! Побеђује смрт са Господом Христом, побеђује ђавола са Њим, побеђује грехе! И ето чистог човека, еванђелског човека, човека вечнога.

И ти и ја, сваки човек је бесмртно биће. Када сретнеш човека реци себи: ово је мој вечни брат, ми ћемо заједно бити на ономе свету у вечности. Тако, да љубимо један другога, да чинимо добро један другоме, да мислимо добро један другоме, да не завидимо, да не пакостимо, да никакве грехе не чинимо. Зато је Господ постао човек да покаже да човек може живети без греха, када хоће.

Чујете у дивним молитвама црквеним: молимо да сав овај дан савршен, миран и безгрешан, поживимо, и безгрешан.[6] То значи, ако ми потребујемо молитву, пост, морамо приморати себе да живимо без греха. Реци себи: данас нећу никоме завидети, данас нећу рећи ни једну рђаву реч никоме, и гле, то показује да ти заиста живиш без греха. А то Господ хоће од нас, од нас које је створио за вечна бића, за бесмртна бића, бића која побеђују смрт, грех и ђавола.

Нека би Благи Господ, молитвама Пресвете Богомајке и свих Светитеља, дао свакоме од нас, и свима православним хришћанима, свима људима, дао Божанске силе да победимо грех, да победимо смрт, да победимо ђаволе. Да живимо свето и безгрешно у овоме свету, еда бисмо удостојили се Небеског Царства и живота изнад свих Херувима и Серафима у вечности Чудесног и Дивног Господа Христа, Коме нека је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Луки 24,36-53
Лк. 24,49; Д. Ап. 2,412; 3,29 итд.
Д. Ап. 4,1314
Вероватније: савазноси са Собом. - Прим. уредн.
Еф. 2,56
Прозбена јектенија. - Прим. уредн.

C.A._R.I.A. · Мај 26, 2012

Првородни грех и последице по св.Јустину Ћелијском

http://www.svetosavl...avneCrkve39.htm

Интересује ме следеће

Пошто сви људи воде порекло од Адама, то је првородни грех путем наслеђа прешао и пренео се на све људе. Отуда је првородни грех у исто време и наследни грех. Примајући од Адама људску природу, сви ми са њом примамо и греховну исквареност, због чега се сви људи јављају на свет као „деца гнева по природи (τέκνα φύσει οργής)"[1], јер на огреховљеној природи Адамовој почива праведни гнев Божји. Али првородни грех није потпуно истоветан у Адаму и у његовим потомцима. Адам је свесно, лично, непосредно и својевољно преступно заповест Божју, тј. учинио грех који је произвео у њему греховно стање,
у коме влада начело греховности. Другим речима, у првородном греху Адамовом ваља разликовати два момента: прво, сам поступак, сам акт прекршаја заповести Божје, сам преступ (παράβασις = преступленiе)[2], саму погрешку (παράπτωμα = прегрешенiе)[3], само непослушање (παρακοή = ослушание)[4]; и друго, греховно стање тиме створено, огреховљеност, αμαρτία[5]. Потомци Адамови, у строгом смислу речи, нису лично, непосредно, свесно и својевољно учествовали у самом поступку Адамовом, у самом преступу, у παράπτωμα, у παρακοή, у παράβασις, него рађајући се од палог Адама, од његове огреховљене природе, они у рођењу примају као неминовно наследство греховно стање природе, у коме обитава грех (αμαρτία) који као неко живо начело дејствује и вуче да се чине лични греси, слични Адамовом, због чега се и подвргавају казни као и Адам.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/DogmatikaPravoslavneCrkve/DogmatikaPravoslavneCrkve40.htm

Да ли то само мени личи на неку августиновску линију,где се говори о наслеђивању првородног греха уместо о наслеђивању последица првородног греха (смрти) ?

Natasa. · Мај 26, 2012

Првородни грех и последице по св.Јустину Ћелијском

http://www.svetosavl...avneCrkve39.htm

Интересује ме следеће

Да ли то само мени личи на неку августиновску линију,где се говори о наслеђивању првородног греха уместо о наслеђивању последица првородног греха (смрти) ?

Dodje na isto.

C.A._R.I.A. · Мај 26, 2012

Па не баш,јер неки тврде да је грех наследан,а знамо да још у Старом Завету пише да ће свако гинути за свој грех и да неће деца испаштати због греха родитеља.

Да подсетимо блажени Августин је говорио парафразирам "Кључно питање за бл.Августина је било да ли је Бог створио све душе у Адамовој души,или је створио сваку душу посебно.Заступао је први став,јер се тако објашњавало како је дошло

до преношења првородног греха (као мрље на души)"

Natasa. · Мај 26, 2012

Па не баш,јер неки тврде да је грех наследан,а знамо да још у Старом Завету пише да ће свако гинути за свој грех и да неће деца испаштати због греха родитеља.

Да подсетимо блажени Августин је говорио парафразирам "Кључно питање за бл.Августина је било да ли је Бог створио све душе у Адамовој души,или је створио сваку душу посебно.Заступао је први став,јер се тако објашњавало како је дошло

до преношења првородног греха (као мрље на души)"

Nasledili greh ili posledicu greha, svejedno robijamo svoje u ovoj dolini placa i smrti .

Пријави се

Aва Јустин Поповић

Препоручена порука

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарне поруке

Макрина

dragisa

Number15648

Постоване слике

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Чланови који сада читају 0 чланова