Aва Јустин Поповић

Пг · Фебруар 12, 2012

Беседа 4, у Недељу блудног сина[1]

1978. године у манастиру Ћелије

Ето, показа нам Господ данас, ко смо и шта смо, куда идемо. У Светом Еванђељу, прича о Блудном сину казује тајну свакоме од нас.

Данас, ми се налазимо пред Великим Постом, у ствари Велики Пост почео је прошле недеље. Постоје два поста: духовни пост и телесни пост. Духовни пост је почео пре телесног поста, јер је душа важнија од тела, јер душа је та која решава питање нашег живота, начин нашег живота, све оно што треба да чинимо и (што) не треба да чинимо. Пости се пред Васкрс. Зашто се пости пред Васкрс? Зато да се покаже да ми у овом свету живимо као мртваци, као овај блудни син што је мртав био, како вели Отац, мртав био и оживео.[2] Како то? Шта се десило с њим?

Он је оживео, и он је васкрсао, васкрсао из мртвих - каже нам ова дивна прича. Он је потрошио све своје имање живећи развратно.[3] Отац Небески дао је њему, као (и) старијем сину, имање, и он је пола имања узео и отишао у даљну земљу.[4] Значи, отишао далеко од Бога, престао да мисли на Оца Небеског, Који му је дао толико имање, и почео да живи својим животом, да троши богатство душе своје. Јер, човек сарађује са душом својом, која је боголика, која је икона Божија, слика Божија. То је огромно богатство који сваки човек добија од Бога. И он је душу своју упропастио живећи развратно, чинећи сва безакоња.

Али, кад је глад настала у тој земљи, то јест далеко, од Бога, када се осети човек сиромашан, бедан, ништаван, пуст, празан и сиромах пуки сиромах. И вели се, што је он радио да би спасао себе од глади? Он се прими за чувара свиња у једнога домаћина.[5] Шта су то свиње? То су страсти. Шта су то страсти? Страсти, ненасите страсти, свака страст је ненасита: и мржња, и пакост, и злоба, и свако друго безакоње, ненасито је. И не може да нахрани душу, која тражи божанске небеске хране. Не задовољава се душа човекова обичним стварима овога света и уживањима овога света. Напротив, она се троши, све се божанско троши у души кроз грехе, кроз страсти. И кад је већ овом несрећном сину досадило то гладовање међу свињама, међу страстима својим, он дође себи, вели се у Светом Еванђељу, дође себи.[6]

Где је то он био? Он као да је био луд! Јесте био луд, јер човек у гресима јесте луд. Човек, налазећи се у гресима, он је вансебан. Уствари, шта је гњев? Гњев, је вансебан, то је мало лудило. Када се човек преда страстима страшним, онда, то је потпуно лудило, губи душу, губи тело. Кад дође себи, то јест, када размисли о себи: где је, што је, шта је начинио са богатством које му је дато, када је све упропастио, он рече: У оца мојега толико имања, толико најамника има, никад не гладују, а ја умирем од глади. Устаћу, идем оцу своме и рећи ћу: Оче, сагреших небу и теби, прими ме као једног од својих најамника.[7] И он то заиста учини.

Сада се дешава једно дивно чудо, чудо васељенско, чудо целога света. Отац, кад је угледао сина да долази к Њему, потрчао, загрлио га, и опростио му све, и није ништа рекао.[8] А он је замуцао и рекао: Сагреших и Небу и Теби. Тада Отац, да би показао љубав према покајнику, нареди слугама да спреме гозбу, да се веселе, јер овај мој син беше мртав и оживе, беше изгубљен и нађе се.[9] Кад је човек далеко од Бога, он је заиста мртав, мртав за све што је добро, за све што је божанско, мртав за рај, мртав за све племените и богате мисли, за жеље и за дела. Изгубљен беше и нађе се, изгуби се човек у гресима, изгуби се човек у искушењима. И не зна шта ће са собом. Али Отац Небески приређује гозбу.

Шта се десило са овим сином? Каква је то сила која је њега спасила и Оца толико обрадовала? То је - покајање! У овој причи, браћо и сестре, Господ показује, да ако желиш да достигнеш васкрсење и да знаш шта је то васкрсење ево покајања. Покајање васкрсава из мртвих, као што је васкрсло овог сина. Покајао се он, васкрсао из мртвих, нашао себе: изгубљен беше и нађе се. Тако пре Ускрса, Господ нам је дао врлину, Господ нам је дао савет и мудрост да ми можемо сами да доживимо васкрсење. Као што је доживео блудни син покајање, тако и ми да се покајемо за своје грехе - а нико није без греха. Сваки кад је далеко од Бога, кад је у гресима - мртав је.

Да би себе васкрсао, потребно је, најпотребније је - покајање. То је сила која васкрсава душу човекову из мртвих. Само то покајање, ето, враћа човека Богу, води га рају, враћа га радостима небеским. Јер Отац Небески наређује слугама својим да приреде велику гозбу. Анђели се радују на Небу за сваког грешника који се каје[10]. Анђели се радују васкрсењу нашем из мртвих, то јест васкрсењу душе када напусти грех и живи Богом.

Данас, Недеља блуднога сина, ето, открива нам ту силу и моћ, како да васкрснемо из мртвих када смо у гресима. Ако смо у гресима онда смо мртви - мртви за Небески свет, мртви за Цара Небеског и Оца Небеског. Анђели се веселе за тебе и за мене кад се кајемо, Небо се узбуди гледајући наше покајање. Зато, не треба човек да пада у очајање због грехова својих. Постоји лек, сигуран лек за сваки грех - а то је покајање.

То нам каже данашња дивна и чудесна прича Спаситељева о блудном сину. Не сумњај да када оставиш грехе и кренеш ка Оцу, да ће ти се припремити гозба и небеско весеље, да се за нас води борба Богу и зато што смо васкрсли из својих смрти.

Нека би Благи Господ, молитава свих Светих и Пресвете Богомајке, и нас водио из греха у покајање и из сваког греха. А ми сваки дан грешимо. Зато и треба сваки дан да васкрсавамо из смрти, да творимо вољу Божију, и да добијемо Царство Божије и вечну радост. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Луки 15,11-32
Лк. 15,24
Лк. 15,13
Лк. 15,12-13
Лк. 15,14-16
Лк. 15,17
Лк. 15,18-19
Лк. 15,20-21
Лк. 15,2-43
<a name="note10">Лк. 15,7

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Срђан Ранђеловић · Фебруар 12, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 3. у Недељу блудног сина[1]

1974. године у манастиру Ћелије!

И блудни син доноси нам чудну Благовест. Благовест: како човек побеђује смрт. То је мало. Благовест: како човек наслеђује Царство Небеско. И то је мало. Благовест: како Отац Небески трчи у сусрет грешноме сину, грли га и љуби. И још Благовест: веселе се Небеса за блуднога сина који се покајао. Каква радост! Узбудили се Анђели, сви светови Небески. Шта се збива на малој земљи? Човек грешни каје се пред Богом, васкрсава из мртвих. Од блудног постаје паметан, пролази сав пут од греха до Бога и наслеђује Царство Небеско. Да, то је прича Спасова о блудноме сину.

Видимо из приче да је овај блудни син био огромни богаташ. Све је Божије имање било његово и његовог брата. Одједанпут он, боголико биће, крстолико биће...[2] тражи од Њега део имања свога. Као да вели: Тебе Оца Небескога нећу, Тебе Бога нећу, нетребаш ми; дај ми део мога имања и ја идем куда знам. И Господ им подели имање, а син узе своје имање, сву имовину своју, и крену у далеки свет, у даљњу земљу[3], како се вели, у земљи у којој нема Бога, у земљу у којој влада - ко? Мрачни демони, црни демони.

Тамо, у даљњој земљи, шта он ради? Живи развратно, троши имање немилице и на крају потроши све. Шта је то он трошио, какво имање? Душу је трошио, јер то је највеће имање које Бог даје човеку; душу је своју трошио у гресима у страстима. Ум свој, који му је Бог дао да размишља о Божанским стварима и Божанским циљевима овога света, он је разорио гресима својим и страстима. Савест своју сву је умртвио неосећањем за добро и зло, јер је сав у злу. Вољу своју...[4] упропастио, раслабио гресима, раслабио порочним животом.

Он је потрошио имање које му је Бог дао као човеку, и обрео се, где? Обрео се у тој туђој земљи и сав гладан. Осетио је он да његова природа, да његова душа, да његова савест не може се стално хранити гресима и страстима. Бог их је створио боголикима да би чезнули за Божијим имањем, за Божијом храном, за Божијом Правдом, за Божијом Љубављу, за Божијим Добротом - зато је створен човек. А блудни син све је изврнуо, изпреметао и себе упропастио. И наступила је глад, вели се, у тој земљи, велика глад.[5] И он од невоље и муке, шта је знао да ради? Прибего је једном човеку у тој туђој земљи да му чува свиње. Који је то човек? Ђаво. Јер блудни син напустио Бога потпуно и пришао ђаволу и предао себе њему. И хтеде да засити себе корењем што свиње једу, али и то му не даваше.[6] Тако, ђаво кад освоји човека он га разори потпуно и вољу му одузме ка добру, и свако добро труди се да избаци из њега. Тада одступе сви Анђели од њега. Али људска боголика природа, иако сва под гресима ипак...[7] (има) кончиће којим се држи Неба, има осећања која везују за Оца Небеског. Тако би и са блудним сином.

Када дође себе, вели Спаситељ у причи, он рече: Гле, ја умирем од глади, а у оца мога толико је најамника и у изобиљу свега има. Устаћу, идем ка Оцу и рећи ћу му: Оче! сагреших небу и теби, прими ме као једног од својих најамника.[8] Шта је то? То је лудило. Спаситељ вели да овај блудни син отиде и у лудилу живљаше у туђој земљи. Зато и вели "када дође к себи", јер блудни син је био вансебан. Чинећи грехе, чинећи безакоња, живећи разблудно, живећи развратно, он је био ван себе. И заиста је био ван боголике суштине своје, ван божанског бића свог, сав је потонуо у гресима, у мору грехова.

Али не, то не важи само за њега, то важи и за мене и за тебе и за свакога од нас. Јер грех је увек лудило, мало или велико, свеједно. У гресима човек полуди, то не говорим ја, то говори Апостол Павле пишући посланицу Титу: "И ми некада бејасмо луди",[9] бејасмо луди. Када Свети Апостоле? "Када живљасмо по жељама својим и у сластима греховним". А ето, човек је увек луд док живи у гресима и страстима, иде путевима које ...[10] које га изводе из памети. И он као неки месечар опијен сластима и гресима иде кроз овај свет, луд, ненормалан. Тако, блудни син служи нам овде свима као пример како се можемо опаметити, то јест, како можемо престати чинити грехе, живети у сластима и страстима овога света. Ту је лек, само један лек: покајање. Устаћу, идем оцу свом, идем оцу - то је спасење за људско биће. То је дејство лудила; (а покајањем) враћа се памети, оној боголикој памети коју му је Господ дао створивши га као боголико биће у овоме свету. Кад је то учинио од себе кад је од блуднога сина вратио се памети, и од мртвог васкрсао, блудни син је кренуо ка Оцу Небеском. Шта се збива?

Небеса се потресају. Сажали се Бог Отац Небески, угледавши сина издалека, потрча му, загрли га и целива га. А син му рече: "Оче, сагреших небу и теби, и нисам достојан назвати се син твој". Отац га целива и наређује слугама својим, то јест Анђелима, Арханђелима, Херувимима, Серафимима наређује шта? Донесите најлепшу хаљину и обуците овом мом сину, дајте му прстен на руке (и) обућу на ноге, и доведите теле угојено, закољите да једемо и да се веселимо, јер овај син мој беше мртав, и оживе; беше изгубљен и нађе се. И Спаситељ додаје: и стадоше се веселити.[11] Небо се весели, Анђели се веселе, Херувими се веселе, све Небеске Силе се веселе, ради мајушног људског бића које на земљи, ето, упропастило свој божански пут[12] живећи у гресима, далеко ван дома Очевог, далеко од Бога, далеко од Светих Анђела.

Каква радост за све нас грешнике! Горе срца, и ви највећи грешници у целоме свету, јер, ево, вама се нуди васкрсење, да васкрснете, из свих смрти духовних. Вама се нуди опамећење да се опаметите, да не одлутате више у гресима и страстима. То нам је посведочио и ево сведочи непрекидно кроз векове и векове блудни син. Нема страха онда за нас људе, нема страх од греха, кад је ту покајање. Знај, нека сваки грешник зна, да је он јачи од свих грехова и од свих смрти у овоме свету. Јачи, чиме? Покајањем. Ето, једна врлина, а приводи сваког грешника Оцу Небеском. Даје му Вечни Живот, васкрсава га из мртвих. Зато, ми се хришћани не плашимо ни греха ни смрти, јер знамо да имамо сигурног победитеља свакога греха, сваке смрти - то је покајање. А шта то треба? Ту не треба ни школа, ни богатства, ништа. Само добра воља, добра воља: нећу више да грешим. Господе, кајем се пред Тобом! Господе, ничице падам пред Тобом. Дај ми само силе и моћи да хоћу покајање. Да никад не останем сав у гресима, трулим гресима којим се наслађују све горчине овога света. А шта је горчије од смрти? Ништа. Шта је горчије од греха? Ништа. Све то покајање облаговешћује. Диже нас из свих гробова наших, из свих падова наших, из свих грехова наших, из свих страсти наших.

Гле, за блудним сином бескраје поворке покајника, за њим пуно васкрслих мртваца, сви иду славећи Господа Христа Васкрситеља свих нас из свих грехова, из свих смрти. Шта су Светитељи међу њима? Много је покајника блудних синова. То је охрабрење за свакога од нас ма колико био велики грешник. Погледај на разбојника на Крсту, погледај на Марију Египћанку, погледај на Марију Магдалину, погледај на грешника цариника Закхеја, погледај на разбојника Мојсеја Мурина, погледај на све многобројне Светитеље, који су покајањем васкрсли себе из свих смрти, победили све смрти у овоме свету, и служили Господу као Анђели и Арханђели још у телу своме.

И данас Црква слави таква два угодника, непобедива победника: Светог Јефрема Сирина и Јефрема Печерског и Исака Сирина. Мали људи, мали као блудни син кад је напустио оца и побегао од њега - а гле шта су начинили од себе, у шта су преобразили себе! У чудесне дивне Анђеле, тако да су постали земаљски Анђели а небески људи. Тако се измешали у Царству Небеском и у Цркви, и Анђели и људи, да заједно живе и славе Господа Христа, Који нам и даје све победе над свима пороцима, над свима страстима, над свима смртима, над свима ђаволима. Ми, имајући то пред собом, пред очима својим, не бојимо се никаквог греха, јер је покајање ту.

Притекнимо ма којем Светитељу, Светом Јефрему данашњем, Исаку Сирину или Јовану Златоусту, они нас воде, кроз цео дан нас воде. Шта је данас? Данас је владавина Јефрема Сирима и Исака Сирина, и усто Златоуста, а свих њих посебно и скупа, победа свакодневна над свима гресима овога света, над свима смртима. Зато, немој да се плашиш никаквога греха. Прибегнимо увек по једном Светитељу, и молимо од њих, и победа је сигурна, они ће у души нашој загрејати силно покајање, умножити молитву, умножити љубав и све врлине уз накнаду нам...[13]

Нека би Благи Господ, молитвама данашњих Светитеље Јефрема Сирина и Исака Сирина, и свих Светитеља, био увек у помоћи нама људима на земљи, да би смо и ми, као некада блудни син, кроз покајање прибегли Господу Оцу Небеском да нас Он загрли и да се због нас развеселе сви Анђели на Небу. И да буде велика гозба ради нас, који смо покајани од свих грехова, еда би служили Господу Христу и у овом и у оном свету заједно са свима Светима. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Луки 15,11-32
Пар речи нејасно на траци. - Прим. препис. - Уместо крстолико биће вероватније је: христолико биће. - Прим. уредн.
Лк. 15,12-13
Исто.
Лк. 15,14
Лк. 15,15-16
Исто.
Лк. 15,17-19
Тит. 3,3
Исто.
Лк. 15, 20-24
<a name="note12">Можда: лик. - Прим. уредн
Исто.

Срђан Ранђеловић · Фебруар 12, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 2. у Недељу блуднога сина[1]

1967. године у манастиру Ћелије

Eто Еванђеља које захвата и ум и тело свакога од нас: Еванђеље о милости из Спаситељеве дивне приче, где је казао сав живопис, и мој и твој и свачији, и сваког људског бића на земљи.

Све обухвата и захвата данашње Свето Еванђеље, све. Човек, какво богатство Божје на земљи! Погледај тело његово, око, уво, језик, какво чудесно богатство! Око - има ли ишта богатије од тога што човек може замислити у овоме свету? А то око, то је створио Господ, и душу, и тело. А душа, сва с Неба - какво богатство! Тело, чудесно богатство Божје, дато теби за вечност, не само за привремени земаљски живот. И душа дата за вечност.

Чули сте како благовести Свети Апостол Павле данас: И тело је за Господа[2], Господ је створио тело човечије за Живот Вечни, за бесмртност, за чистоту; створио за Вечну Истину и Вечну Правду и Вечну Љубав; како тело, тако и душу. Све је то дар Божији, неисказано велик и богат и раскошан, и што је најбитније, бесмртан и вечан дар Божији. А ми људи, шта чинимо од тог богатства, што градимо? Тело у сласти и страсти овога света, душу у нечисте помисли, нечисте жеље, нечисте насладе. И душа и тело кроз грехе удаљавају се од Бога, беже од Бога, беже у даљњу земљу. Чија је то даљња земља? Чули сте како блудни син пасе свиње[3]. Ђавоља земља! Земља где ђаво влада, влада човеком кроз страсти, кроз грехе, и држи га у страшном лудилу, у бунцању и бунилу. А грех? Сваки грех је лудило, и човек је увек у том лудилу док се не сретне са Господом Христом. А сусрешће се - покајањем.

Чули сте блуднога сина како, осетивши шта значи живот у греху, живот у сластима и страстима овога света, вели: Ево ја умирем од глади у туђој, далекој земљи, а најамници Оца мога имају хлеба исувише, на претек. Устаћу, идем Оцу своме и рећи ћу му: Оче, сагреших небу и теби, прими ме као једног од својих најамника.[4] И устаде и крете ка Оцу, и Отац Небески, Бог и Господ Милосрдни, угледавши га из далека, потрча му, загрли га и целива, а син у то време јецаше: "Оче, опрости, сагреших небу и теби, нисам достојан да се назовем син твој"[5]. Сагреших небу, свима звездама. Све то упрљах ја гнојем својих страсти и мраком својих сласти помрачих све то. Сагреших Теби! Оставивши Те, коме сам се приљубио, уз кога сам то био, чије сам то свиње чувао? Ђавоље! Ја сам ођаволио душу коју си ми Ти дао да буде света и бесмртна; ја сам упрљао тело, осмртио тело, упропастио тело! А када дође себи блудни син, био ван себе, био у лудилу, у сластима и страстима овога света, он покајањем потрча ка Оцу, и Он га грли и целива. Син још није завршио своју исповест, још није изрекао жељу да га Отац прими као најамника, а Отац вели слугама: Идите, донесите му најлепшу хаљину и обуците га, и прстен на руку, и обућу на ноге, и доведите теле угојено и закољите, да једемо и да се веселимо.[6] Ради чега? Ради чега се Небо весели? Ради чега се Бог весели на Небу? Ради чега се веселе Анђели? Коме то Господ говори да се веселимо? Анђелима!

Јер човек који је залутао у грехе, то је брат Анђела. Сетио се човек који је у гресима живео да је он Анђелима брат и похитао к Небу. Сагреших Небу и Теби. Сагреших Анђелима, Арханђелима, јер себе ођаволих, себе бацих у крдо свиња, у крдо страсти. И ево ме сада сав подеран, сав одрпан: и душа одрпана и тело, све осиромашило. Гле, шта је покајање? Господ трчи у сусрет покајаном сину, грли га и целива, и сва се небеса узбуђују, сви се Анђели радују. "Стадоше се веселити..." вели се у дивној Спаситељевој причи. Ради чега се веселите ви Свети Анђели, Арханђели? Ви који стално тугујете за земаљским светом, гледајући своју палу браћу, људе, као се даве у гресима и сластима и страстима, и разним смртима овога света, зашто се радујете? "Радујемо се Васкрсењу, оживљењу мртвога брата нашег, човека, јер - мртав беше и оживе". Мртав беше блудни син кад је био далеко од Бога, Извора живота, далеко од Неба. Мртав беше и оживе. Гле, васкрсење из мртвих бива на очи свих Небеских Сила. Све се Силе Небеске томе радују. Изгубљен беше и нађе се.[7]

Заиста, кад је човек у гресима и страстима он изгуби себе, он уствари не зна себе, он је ван себе. А кад дође себи - вели Спаситељ. Човек се тргне, када помисли чији је он. Божји. Тело твоје - чије је? Божје. А душа? И она Божја. Све дар Неба. А ја, ко сам као човек? Божји, сав Божји! Тело моје прослављено је од Бога, зато га је Господ створио, вели Свети Апостол у данашњем Апостолу: И тело је за Господа, и душа је за Господа.[8] Прослављамо Господа и телом и душом, свиме што је Божје. Божје је и једно и друго. Немој сматрати да је ишта твоје, не, све је вечно Божије. И ти си вечно Божији - само када си свестан тога.

А грех? Не да ђаво, не да човеку да он осети да је син Божји. Ђаво влада срцем и не да човеку да помисли на Бога, да се сети да је он син Божји, да је он богаташ, неисказани богаташ, да је он брат Светих Анђела. Ђаво све помрачује, све то удаљује од човека и измишља, и даје му лажне сласти кроз грехе. Заиста, у праву је Апостол Павле када пише Светоме Епископу и своме ученику Апостолу Титу, и вели: "И ми бејасмо луди некада"[9]. Пазите, то Апостол вели: и ми бејамо луди некада. Када, Свети Апостоле? Служећи различним жељама и страстима, тад смо били луди. А ми служимо отада различитим жељама и страстима, када (не) будемо уз Господа Христа. А Он је, вели Свети Апостол, дошао у свет, Бог постао човек[10]. Бог постао човек ради тебе, човече, да те одвоји од блудних жеља и сласти, да ти да Вечни Живот, Вечну Истину, Вечну Правду. Зато је дошао Он у овај свет.

А ти, ти остајеш у греху. Сети се какво богатство ти нуди Господ Христос. Не оставља тебе грешника, макар био највећи. Какво богатство даје Господ кад ти можеш својим покајањем, тренутним покајањем, да стекнеш Небеско Царство, да узбудиш Небеског Оца, да ти Он потрчи у сусрет, да те загрли и пољуби? Гле каква сила у твојим рукама - покајање! Хоћеш ли да Господ потрчи к теби с Неба, хоћеш да се отворе сва Небеса над тобом, хоћеш да се Анђели радују теби, да Анђели кликћу и да се веселе због тебе - онда, брате и сестро, потрчи у покајање. Покај се за сваки грех свој, и највећи и најмањи! Нема малог греха. Сви су греси велики и, ако се не исповеде, сви су греси смрт души и вечног живота твог, ако их не исповедиш. Онда, када као блудни син полетиш к Небу и завапиш: Оче, сагреших Небу и Теби, сагреших свима створењима, и птицама и биљкама, и трави, и цвећу, и звездама, прими ме као покајника! Све дотле, ти си туга за Небески свет. Над тобом плаче Небески свет и Анђели Божији плачу, јер се не кајеш.

А чим крене покајање, гле, они се обрадују; коље се теле угојено, сва радост небеска исплива, сва небеска бића примају покајаног човека, покајаног грешника. Мртав беше и оживе, васкрсе! Ти и ја, и своју смрт, и своје васкрсење држимо у својим рукама! Знај - у гробу си, у смрти си, када починиш грех, свестан си греха а не кајеш се, не исповедиш се. А чим осетиш да је грех твој убица твој, да је грех твој лудило твоје, да си ти уствари ван себе, онда крени у покајање. Покај се и Отац Небески загрлиће те и пољубити, и сазвати све Небеске Силе да се радују и веселе, стално радују и веселе, због тебе покајаног грешника. Ето, какво је све богатство Господ Христос дао човеку.[11]

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Луки 15,11-32
1 Кор. 6,13
Лк. 15, 13-15
Лк. 15, 18-19
Лк. 15, 18-19
Лк. 15,20-23
Лк. 15,24
1 Кор. 6,13
Тит. 3, 3
<a name="note10">1 Тим. 1,15; 3,16
Беседа није завршеиа, вероватно крај магнетофонске траке. - Прим. препис.

Срђан Ранђеловић · Фебруар 12, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 1. у Недељу блудног сина[1]

1965. године у манастиру Ћелије

Данас, рођендан је других људи, уствари рођендан сваког човека. Данашње Еванђеље казује нам страшну истину и дивну у исто време. Страшну - што грех захвати човека, сваког човека. Дивну - што је покајање сила која уништава сваки грех; и још нешто далеко више и славније: покајање је сила која одводи човека у наручје Оца Небеског, сила која изазива дивљење међу небеском житељима, међу Анђелима. Реч покајање значи спасење.

Шта све бива с човеком, шта се збива са њим кад он тоне у грех? Куда то човек одлази када пригрли грех? Чули сте у данашњем Светом Еванђељу: Он, син Божји, тражи од Оца Небеског цело имање која припада њему. Шта је то? Душу, савест, тело, Вечну Истину, Вечну Правду. То даје силу, а син одлази у даљну земљу. Грех... грех и јесте даљна земља; грех јесте земља која неће Бога, неће Оца Небеског; грех се крије у мраку да се не види; сваки грех далеко удаљује човека од Бога. Далеко од Бога грех одбацује, вели се у једној црквеној молитви, далеко од Бога.

Заиста, сваки грех одбацује човека од Бога. Зато је и овог блудног сина грех одвео у далеку земљу, даљњу земљу. Душа човекова, која је слика и прилика Божја, кад прихвати грех, одвоји се од Оца Небеског, бежи од Њега и хоће да живи сама. Чиме? Тим имањем, том имовином коју је донела од Оца Небеског, од Бога. Душа која греши постепено умире, удаљује се од Бога, у њој је све мање и мање живота, све више смрти и смртнога. Живот далеко од Бога смрт је, смрт је за душу која је прекинула везу с Богом. У тој далекој и даљњој земљи, шта ради блудни син? Он троши имање своје, троши душу, троши савест, троши тело живећи беспутно. Када у њему умре све што је небеско, умире правда Божја, истина Божја, љубав к Богу, умире у њему сав небески свет. Тада, тада настаде велика глад у тој даљњој земљи: гладна је душа у блудноме сину, гладна савест, гладно срце; нигде правде Божје, нигде истине Божје, нигде радости Божје. И он се нађе у великој невољи.[2]

Заиста је за душу човека велика невоља бити далеко од Бога, живети насупрот Богу. Шта је остало, шта? У тој великој даљњој земљи настала је велика глад. Вели се у Светом Еванђељу: " Отишавши он се приби уз једнога човека и он га посла у поље своје да му чува свиње"[3], свиње страсти. Отишао је и припио се уз ђавола, јер грех припија човека уз ђавола. А ђаво, шта ради онда са човеком који се припије уз њега грехом и гресима? Он онда почне да се храни њиме. Чиме се храни? Страстима. Живи у њима, храни се њима. Блудни син, тај верни слуга ђавољи, храни се - чиме? Сенкама. Вели се у Еванђељу: "И хтеђаше да се насити рошчићима које свиње јеђаху, и не дадоше му."[4]

Грех увек обећава силна богатства, силне насладе, силне радости, а кад му се предаш тек онда осетиш каква глад настаје у теби, какве те смрти све море. Осећаш да си сав умро, немаш осећања, све је одбегло, све. Он ти за грехе нуди - шта? Лажи, пакост, злобу, све грехе друге, све страсти друге, среброљубље, похоту, гордост. Човек који је гладан, он је далеко од Бога. Шта је глад? Не можеш ти душу хранити зељем и воћем земаљским и пшеницом. Она има своју храну, духовну. Њена духовна храна је Вечна Истина Божја, Вечна Правда Божја, Вечна Љубав Божја, Небеске радости. А ђаво ништа не даје, нити има, нити хоће да учини. Она непрекидно умире и никако да умре, јер је у суштини бесмртан. Чим Бога нема, чим нема Божје Истине у себи, ако нема Божје Истине у себи, душа лагано умире.

Заиста, шта сад, куда сад? Око њега све сама. смрт, све сама пустош и пустиња, све наказне страсти, све демон до демона. Куда? Притиснут са свих страна ужасима блудни син, вели се у Светом Еванђељу, дође себи, сети се он чији је син: син Небеског Оца, син Божји, а крај њега и до њега све сами ђаволи. Ја сам беда најгора...[5] а шта сам сада. Дође себи и рече: "Колико је најамника у оца мога и имају у изобиљу хране, а ја умирем од глади, ја некадашњи Божји син. Устаћу, идем Оцу и рећи ћу му: Оче, сагреших небу и Теби. Прими ме као једног од својих најамника"[6]. Чудесна и дивна истина. Човек када је у греху, против себе је. Луд је био. Грех залуди човека. Сваки грех је мало лудило, сваки грех. Од свакога греха полуди понешто у твојој души. Ако се предаш гресима, ако останеш у њима, ако се не покајеш за њих, страшно лудило захвата душу и тебе. И ти живиш увек ван себе, живиш увек као лудак. Тако човек грехом ствара од себе, од душе своје, од тела свога - лудницу. Све што се ту дешава, дешава се ...[7]

А кад дође себи. Како човек долази себи, како се спасава од тог лудила страшног, лудила греховног? Покајањем. Кад дође себи блудни син покајнички завапи: "Оче, сагреших небу и теби. Нисам достојан да будем син твој"[8]. Кад то у себи доживи, кад душу његову удари гром покајања, он крену ка Оцу Небеском, крену ка Њему. И док је био на путу и подалеко, угледа га Отац Небески, и сажали се на њега, и пошрчавши загрли га и целива га[9]. Блудни син говораше: "Оче, сагреших небу и теби. Нисам достојан да будем твој син". А Отац, благи добри Отац, није му дао ни да доврши, него одмах нареди слугама својим небеским: да се донесе најлепша хаљина за покајаног грешног сина, небеска хаљина вечнога живота, вечних радости небеских; да се да прстен на руку покајаном сину и обућа на ноге; и да се закоље теле угојено да се припреми гозба, небеска гозба; да се радујемо и веселимо велиОтац Небеским Анђелима, да се радујемо и веселимо за једнога човека који долази са земље и каје се[10]. Е, како је човек дивно, чудно и велико биће и створење за Небеског Оца!

Зашто такво весеље, Господе?! Та гле, он је све имање своје потрошио, проћердао живећи распикућски, живећи беспутно, са блудницама. Зашто, Господе? Зато, јер овој мој син беше мртав и оживе, изгубљен беше и нађе се[11]. Гле, васкрсење из мртвих десило се! Победио све смрти блудни син. Чиме? Покајањем својим! Победио све ђаволе блудни син. Чиме? Покајањем својим! Победио све ужасе паклене и сам пакао блудни син. Чиме? Покајањем својим... Мртав беше и оживе. Каква сила покајања! Васкрситељ из мртвих, васкрсава душу у небески свет, у небески живот, у праву небеску отаџбину његову. Јер његова света браћа, Анђели небески, радују се његовом васкрсењу. Мртав беше и оживе. Многи греси заслепљују душу човеку. Да није покајања, о! све би душе људске биле лешеви, духовни страшни лешеви. Али Господ је дао покајање као васкрситеља нашег, као нашу победу над смрћу.

Изгубљен беше и нађе се... Хајде да се веселимо, да се веселе Небеса, да се веселе све Небеске Силе. Изгубљен беше овај мој син и нађе се. Изгубљен у прашуми грехова, у паклу греха, у паклу одакле он није видео ни вас браћу своју небеску, ни Мене Оца свог Небеског. Али нађе се, покајањем нађе себе човек, нађе вечнога себе, нађе оно што је бесмртно у њему, нађе оно што је божанско у њему, нађе слику и прилику Божју у души својој. Крене ка Богу и сав припадне Оцу Небеском. Како је кратак пут душе од Бога до греха, од греха до ђавола. Али исто тако, кажу да је обратно, пут од греха до Бога тако далек, тако огромно растојање. Грех одбацује човека од Бога до ђавола, из раја у пакао, из Вечне Истине у лаж. Али - покајање! ето силе, ето силе јаче од пакла! Силази у пакао и душу води до Бога. И зато је велика радост за једнога грешника који се каје[12] вели Спаситељ. Велика радост Анђелима небеским за сваког грешног човека који се каје.

Гле, брате и сестро, како смо ми важна бића на земљи. Када мислимо да смо мали због грехова својих, не заборавимо да Анђели небески виде свакога од нас. Гледају шта ми радимо у овоме свету. Плачу над нама ако смо у гресима. Плачу над нама ако срљамо из греха у грех. А кад се покајемо, ето Господ Благи вели, да смо са земље дошли на Небо. Сви се радују човеку, свом земаљском брату покајаном, умивеном, очишћеном сузама покајања и расположењем покајања. И кад паднеш у најстрашније грехе твоја Небеска браћа, Свети Анђели, тугују због тебе и моле Оца Небеског. А ти, сети се да си и ти анђео у телу, да имаш боголику душу као твоја Небеска браћа, да је стид за тебе бити у том муљу, бити у паклу, бити у тами, бити међу наказама демонским. Тргни се и прени! Васкрсни из мртвих! Вели Свети Апостол Павле: "Устани ти који спаваш. Васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос!"[13] Сам себе васкрсни. То припада теби, твојој слободној вољи.

Неће Господ на силу да те васкрсава из твојих смрти, да те отима од греха. Ти треба прво да кажеш Њему: "Господе, овај грех је мучан за мене. Нећу га, има моћи нада мном, ослободи ме! Тада се увек дешава чудо, увек. Никада Господ не остави неуслишену молитву ни највећег грешника. Сетите се Свете Марије Египћанке. Каква грешница, какви греси! У једноме тренутку када се Пресвета Богомајка коснула њене душе, а коснула се тако што је она осетила сав ужас својих грехова тренутно и моментално, осетила сву гадост својих грехова, и решила да се обрати Господу. И Пресвета Богомајка је пригрлила и прихватила и њу, велику и страшну грешницу, одвела у пустињу на подвиге какве је тешко замислити човеку. Та велика и страшна грешница постала је велика покајница и велика подвижница, Света Марија Египћанка.

Нема страшнога греха за човека који бди над својом савешћу, над својим животом. Зна човек, после Господа Христа, после Његовог доласка у овај свет, да нема греха од кога нас Господ ослободити не може, нема греха који човек савладати не може, нема греха од кога се човек одбранити не може. Господ даје силе, само крени напред, завапи као блудни син: "Оче, сагреших небу и Теби." Када грешиш, грешиш не само Богу, него свима створењима небеским, али и свима земаљским: грешиш птицама, грешиш цвећу, грешиш дрвећу, грешиш свима живим створовима. И грех је заиста страшан без покајања, толико страшан да он убија, баца у сто смрти, баца у загрљај ђаволу, и у вечни пакао страхота. Несумњиво, зато је Бог и дошао у овај свет, да ту страшну неман, ту аждају која се зове грех, сатре и уништи. Дошао је Господ Христос, Богочовек, и дао нам сва средства да уништимо грех, сваки грех. Основао Цркву Своју на земљи и дао јој све небеске силе да ми људи савлађујемо све смрти и све грехе у себи и око себе. Господ је дао нама људима чудесне Свете Тајне: Свето Крштење, Свето Причешће - које уништавају грех, и чудесне и дивне боготворне врлине: веру, наду, љубав, молитву, пост, бдење, кротост и остале свете еванђелске врлине. Зато нема очајања за човека хришћанина у овоме свету.

Када падне у најстрашније грехе, у најдубље грехе, у бездане понора грехова, ни онда не сме да буде очајан. Сети се разбојника на крсту, за тренутно покајање рај му је дат, рај отворен[14]. Сети се свих покајаних грешника међу Светител^има, а њих је безброј. Господ Благи отвара пут небески и не гледа да ли смо ја грешник, ти грешница, него да ли смо ми покајани. Када угледа да смо окренути путу покајања, Он ће потрчати к нама, раширити Своје родитељске руке, загрлити и целивати нас. Тако треба волети, треба живети, (не) плашити (се) ђавола. Само буди готов да у свим својим понорима греха завапиш Господу, Оцу Небеском, као блудни син: "Оче, сагреших небу и теби. Прими ме као једног од својих најамника". И Небески Отац га је примио. И тада, тада ће загрмети хорови наше Небеске браће, Светих Анђела, тада ће настати чудесно весеље на Небу што смо се покајали. Тада, тада ће Благи Господ увести у радост небеску своју и нас грешне, само покајане грешнике, Благи Господ, у свима нашим падовима, у свима нашим лутањима, у туђој земљи, далекој земљи без Бога.

Човек - ради чега је? Стоји пред тобом васкрсење из свих смрти, победа над свима смртима и над свима ђаволима. Човек који је безбожник стално је у тој далекој земљи. Човек си, небеско си биће, небеску душу имаш у себи - шта ћеш ти међу ђаволима, зашто си у паклу? Човече, ти си за Вечни Живот у Небеском Царству, позван си у све радости небеске! А ти, ти побегао од Бога!

Нека Благи Господ разбуди све безбожнике, све невернике; нека сваког удари громом небеске милости, громом небеске милости у савест, душу; нека се сваки разбуди и пробуди и крене у своју небеску отаџбину, на небеску гозбу међу свету браћу Небеску, Анђеле; нека тамо заједно са њима живи Вечном Божанском Истином, Вечном Божанском Правдом и свима вечним радостима небеским. Све то Благи Господ даје свима нама, дарујући нам кад треба покајање да савладамо све што нас одваја од Њега. А Он нас чека у Свој родитељски небески загрљај да се похвали пред Анђелима небеским и рекне:

"Овај син мој, ово чедо моје, беше мртво и оживе, беше изгубљено и нађе се".

Господе, Теби хвала за ово Свето Еванђеље, Теби хвала за ову Благу Вест, што си створио човека да може победити сваки грех, сваког ђавола. Теби слава и хвала, сада и увек и кроза све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Луки 15,11-32
Лк. 15,13-14
Лк. 15,15
Лк. 15,16
Неке речи нечујне на траци. - Прим, препис.
Лк. 15,17-19
Исто.
Лк. 15,21
Лк. 15,20
Лк. 15,21-23
Лк. 15,24
Лк. 15,7
Еф. 5,14
<a name="note14">Лк. 23,41-43

Срђан Ранђеловић · Фебруар 12, 2012

Лука (15, 11-32)

"Рече Господ причу ову: Човек неки имађаше два сина, и рече млађи од њих оцу: Оче, дај ми дио имања што припада мени. И он им подели имање. И после неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у земљу далеку, и онамо просу имање своје живећи развратно. А кад потроши све, настаде велика глад у земљи оној, и он поче оскудевати. И отишавши приби се код једнога житеља оне земље, и он га посла у поље своје да чува свиње и жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му не даваше. А кад дође себи, рече: Колико најамника у оца мога имају хлеба исувише, а ја умирем од глади! Уставши отићи ћу оцу својему, па ћу му рећи: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим: прими ме као једнога од најамника својих. И уставши отиде оцу својему. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов и сажали му се, и потрчавши загрли га и пољуби. А син му рече: Оче, сагреших небу и теби, и више нисам достојан назвати се сином твојим. А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге. И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо. Јер овај син мој беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити. А син његов старији бијаше у пољу и долазећи, када се приближи кући, чу певање и играње. И дозвавши једнога од слугу питаше: Шта је то? А он му рече: Брат је твој дошао; и отац твој закла теле угојено што га је здрава дочекао. А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га. А он одговарајући рече оцу: Ето служим те толико година и никад не преступих заповест твоју, па мени никад ниси дао ни јарета да бих се провеселио са пријатељима својим. А кад дође тај твој син, који је расуо имање твоје са блудницима, заклао си му теле угојено. А он му рече: Чедо, ти си свагда са мном, и све моје јесте твоје. Требало је развеселити се и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се."

Срђан Ранђеловић · Фебруар 12, 2012

LukaZ · Фебруар 12, 2012

А размишљам шта је са тим његовим братом, што се побунио против одлуке очеве. Поред тога што јесте крст носити "послушност исправност, праведност" већи, можда, него крст покајаних блудника, мислим да се он побунио против семена греха који је у себи и сам имао а које је затирао недајући му да исплива, као брат што је допустио. Семена греха које, уосталом сви имамо. Он је учинио што је неки мој свесни/подсвесни део душе хтео да учини. Е то је, можда, он хтео да осуди и исмеје код брата, сам пад који се није смео десити. Брат је у очима свог "праведног" брата испао слабић који се не бори са својим помислима, а који је накнадно награђен. Јасно је да "праведни" брат не познаје силу покајања. Но ко може да позна потпуну силу покајања, осим Бога коме се кају.

Мислим да је решење, можда, у слепој послушности (баш онакву какву је по некој руској причи Архангел Михајил задобио не послушавши једном Бога да узме душу самохране мајке) а која се задобија само потпуном вером.

Фебруар 26, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа на покладе Великог Поста[1]

1965. године у манастиру Ћелије

Браћо и сестре! Данас је Недеља изгубљеног Раја, Недеља палог Адама, а то значи - Недеља изгубљене светости, изгубљене безгрешности, изгубљене бесмртности, изгубљене вечности. Своју светост човек је заменио порочношћу, своју безгрешност грешношћу, своју бесмртност смртношћу, вечност пролазношћу. Данас је човек увео грех у наш земаљски свет, а за њим и са њим смрт. Али је тиме протерао себе из Раја, из тог блаженог Царства бесмртности и безгрешности и потопио себе у тамну смрт.

Јер, шта је Рај? Ништа друго до живот у Богу и Богом, живот у Божанској безгрешности и бесмртности и вечности, Божанској љубави и радости, и у свим осталим Божанским својствима и блаженствима. Данас смо изгубили Рај. Како? Грехом.

А шта је грех? Грех је одвајање човека од Бога, напуштање Бога човеком. То је грех, сав грех. Из тога се роје сви остали греси, сва остала зла. У чему је суштина сваког греха посебно и свих грехова скупа? Одговор може бити само један: у напуштању човековом Божанске Истине и Правде, Божанске безгрешности и бесмртности, Божанске светости и вечности, Божанске љубави и радости. Једном речју, у напуштању човеком Бога и живота у Богу. Све то сурвава човека у смрт, а грех је другом половином својом смрт, јер кад грех сазри рађа смрт[2]. Тако је човек постао најкобнији и најстрашнији проналазач у свима световима, проналазач смрти. Пронашао је смрт и претворио овај свет у фабрику смрти, а сам постао главни проналазач смрти за све светове.

Земља, о! шта је земља? Једина радионица смрти у васиони. А човек, несвети[3] човек, једини извозник смрти за све светове, извозник који је занавек патентирао свој кобни проналазак. Први заводник наше душе због кога смо изгубили Рај како се зове? Неуздржљивост. Ми смо изгубили Рај јер смо нарушили божански пост. Јели смо од забрањеног рода[4]. Ми смо изгубили бесмртност јер нисмо хтелида постимо. Непост је не само наш први грех, већ и отац свих наших грехова и отац свих наших смрти. Авај, мајко, кад ти смрт отме јединца, оче кад ти смрт покоси узданицу, реците себи: То је због људског непоста. Сва наша умирања, све наше смрти долазе од нашег непоста, јер је непост једини извор свих смрти у нашем земаљском свету.

Кад је тако, онда како ћемо повратити изгубљени Рај? Постом, једино постом! А бесмртност, како ћемо повратити изгубљену бесмртност? Опет постом, једино постом. Гле, пост нам је дат као лек од греха и смрти. Да, као лек од греха и смрти. Постећи, ми се лечимо од греха и избављујемо од смрти. Јер постом повраћамо себи изгубљену Божанску светост, изгубљену Божанску бесмртност, изгубљену Божанску Истину, изгубљену Божанску Правду, изгубљену Божанску Доброту, изгубљену Божанску Лепоту. Сежући постом за Божанским савршенствима ми преносимо центар свога бића са земље на Небо. Сабирамо себи блага на Небу, где их ни мољац греха ни рђа смрти не квари и где лупежи не поткопавају и не краду[5]. Постиш ли - гле, ти постајеш божански чист, божански свет, божански бесмртан. Постиш ли - ти срце своје приносиш и преносиш са земље на Небо, где ни мољац ни рђа не квари, и где ти ништа ни греси ни страсти не могу украсти. Постиш ли - гле, ти постом стичеш сва непролазна вечна божанска блага.

Такво је Еванђеље о посту. Њега нисам пронашао ја, грешни и ништавни, већ Безгрешни и Свеблаги Господ Христос. То Еванђеље о посту гласи, чули сте данас. Рече Господ: "Ако опраштате људима грехе њихове опростиће и вама Отац ваш Небески. Ако не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше...5 А кад постите не будите жалосни као лицемери; они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј да не виде људи где постиш, него Отац твој који види тајно, платиће теби јавно. Не сабирајте себи блага на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају, него сабирајте себи блага на Небу, где ни мољац не квари, и где лупеж не поткопавају и не краду. где је ваше благо, тамо ће бити и срце ваше.[6]

Ето Еванђеља о посту, Еванђеља о сабирању постом свих непролазних и вечних блага: молитве и милосрђа, братољубља и богољубља, истине и правде, доброте и красоте, смерности, љубави и наде, бесмртности и вечности и осталих еванђелских врлина. Свака од њих низводи у душу по једно божанско непролазно вечно благо. Живећи еванђелским врлинама, човек иако је на земљи живи као на Небу, живи небеском Истином, небеском Правдом, небеским Животом, а то значи, савлађује смрт и све што је смртно, грех и све што је грешно, и стиче бесмртност и Живот Вечни.

По Христовом Еванђељу, пост је бојиште на коме се хришћанин непрекидно бори са гресима и страстима, то јест, са свим оним што изазива смрт душе и тела. За време великог поста хришћанин је пре свега борац, борац са собом и са кушачем. Никада кушач није тако будан и насртљив као у свете дане Великог Поста. Може ли му човек противстати ако не држи себе будна молитвом и постом? У посне дане кушач мобилизује сва зла и сва искушења. Зар им човек може одолети ако не мобилише сва еванђелска добра? Четрдесет дана Великог Поста и јесу четрдесет дана великих кушања. Из Еванђеља знамо: Господ Христос је Духом Светим победио кушача[7]. Зар га ико може победити без Духа Светога?

Кроз осам страсти кушач куша човека. Кроз осам врлина човек побеђује те страсти. Куша те кушач страшћу стомакоугађања? Наоружај се еванђелском уздржљивошћу и постом - и победио си га. Куша те страшћу блуда? Испуни ноћи своје и дане своје молитвеним бдењем. Куша те глађу и жеђу - победи и та искушења. Куша ли те лукави кушач страшћу среброљубља, ти заволи еванђелско сиромаштво и победићеш ту погубну страст. Куша ли те помамљени кушач страшћу гњева, укроти себе Христовом кротошћу; моли се као и Он за оне који те вређају, муче, распињу и победићеш искушење. Можда те куша прекомерном и неразумном тугом? Не тугуј никада ни за чим пролазним. Не тугуј кад те вређају, не тугуј кад те оговарају, не тугуј кад те муче, него се, напротив, свему томе радуј апостолском радошћу и победићеш искушење. Куша те неуморни кушач страшћу чамотиње која те може оковати самоубиственим очајањем? Одмах тражи себи посла, или читај, или ради какав ручни рад, или се често моли. Куша ли те вешти кушач страшћу таштине, страшћу самољубља, избегавај похвале, положаје, почасти, кори себе, говори себи: ја сам најгори човек на свету, ја сам грешнији од свих људи, и победићеш искушење. Куша ли те препредени кушач гордошћу, ти му противстани смиреношћу смиреног Господа Исуса: сваки свој подвиг, сваку своју мисао, свако своје добро дело приписуј не себи већ Господу Христу, и победићеш искушење.

Знате ли, браћо и сестре, шта је пред нама? Велики и Свети пост са светим задатком да повратимо изгубљени Рај, а то значи да проживимо сав Христов живот да бисмо достигли Васкрсење Христово, тај Нови Рај. Јер Васкрсење Христом и јесте повраћени Рај. Враћена роду људском бесмртност и вечност Христовом победом над смрћу и грехом. На крају Светог и Великог поста стоји први и једини Победитељ греха и смрти у свима световима - Васкрсли Господ Христос. Васкрсењем Својим Он нам враћа изгубљени Рај, враћа нам изгубљену бесмртност и вечност, изгубљену Истину и Правду, враћа нам сва изгубљена Божанска блага. Стога је Ускрс празник над празницима. Хришћанин се осећа бесмртним и вечним, осећа се победитељем греха и смрти, осећа да је Спаситељево Васкрсење заиста Нови Рај на земљи, и неисказана радост мије му душу и све светове његових осећања и мисли.

На данашњи дан, између нас и Новог Раја на земљи Ускрса, стоји Велики пост. Овај Свети пост и јесте једини мост од провалије смрти, која нас дели до обале бесмртности, мост између недеље изгубљеног Раја и недеље васпостављеног Раја. Станеш ли на стазу поста, гле, стао си на стазу која сигурно води у победу над смрћу, у бесмртност и Живот Вечни, у Рај. Станеш ли на стазу покајања, гле, доживећеш то исто. Станеш ли на стазу молитве, или кротости, или љубави, или смерности, или братољубља, или ма које еванђелске врлине, стао си на стазе које несумњиво воде у Рај и победу над смрћу, у бесмртност и Живот Вечни. Гле, колико је рајских стаза пред тобом и преда мном, колико еванђелских врлина!

Али бој се, исто толико има и паклених стаза, јер је сваки порок стаза, која право води у пакао. Гордост - паклена стаза јер изгони човека из раја, среброљубље - друга паклена стаза, блуд - трећа, мржња - четврта, гњег - пета, безбожност - шеста, и тако редом порок до порока, грех до греха; све су то паклене стазе јер засигурно воде човека у смрт и пакао. Не постиш ли Велики пост, или постиш само недељу дана и престанеш, рекнеш себи: доста је... Знаш ли шта си урадио? Срушио си мост који си недељу дана градио над провалијом смрти, ка обали бесмртности, ка Ускрсу. Срушио си мост између свог пакла и ускршњег Раја. Постиш ли цео пост, буди убеђен, саградићеш мост који преводи у Рај, у бесмртност, у Васкрсење.

Само, пост никад не гради сам. Њему увек сарађују остале еванђелске врлине: вера и нада, љубав и молитва, кротост и милосрђе, богољубље и братољубље. Али пази да неки грех не минира твој мост. Гордећи се ти мислиш у себи: Ето, ја постим цео пост, бољи само од оних који не посте. Гле, већ си минирао свој мост и он сваког тренутка под експлозијом неког греха може одлетети у ваздух. Онда, онда ћеш сав остати у смрти и у свом страшном паклу.

На данашњи дан ми смо на догледу Раја, на догледу Васкрсења Христовог. Ми ћемо сигурно ући у њега и искрцати се на обалу бесмртности само ако будемо постили еванђелским постом. Наш сусрет са Васкрслим Господом Христом и јесте наш Рај, наша бесмртност, наша вечност. Јер, где је Богочовек Христос - ту је и Рај. Оваплоћени Бог и јесте сав Рај на земљи, јер је то сав Бог са свима Својим савршенствима и богатствима. Његово Свето Еванђеље и није друго до божанска ризница средстава, сила и упутстава како се васпоставља Рај у човеку и у свету око човека.

Не варајте се, Рај почиње још овде на земљи вршењем еванђелских врлина. Блаженства су доказ тога[8]. Смерношћу се изгони из душе гордост, тај главни агенс и инсталатор пакла, и повраћа Рај, Царство Божје. Тако и покајањем, тако и кротошћу, тако и миротворством, потискује се из душе грех и смрт, сваки грех и смрт, а повраћа рај и бесмртност. Али не само Рај, него и пакао почиње још овде на земљи. Кроз сваки порок ствара се по један мали пакао у души човековој. А сви људски пороци скупа претворили су овај свет у пакао. Зато еванђелске врлине претварају овај свет из пакла у Рај. Сваким еванђелским доживљајем, сваким еванђелским расположењем, сваким еванђелским делом ти постепено усдостављаш Рај у твојој души док га најзад потпуно не успоставиш. Васпоставиш ли Рај у себи, ти ћеш га лако васпоставити и у свету око себе. Ено, разбојник на крсту је то доживео вером и покајањем и из уста Свеистинитог Господа чуо ову благу вест: "Заиста ти кажем, данас ћу те сам увести у Рај"[9].

Браћо и сестре, Недеља изгубљеног Раја јесте Недеља праштања, ...[10] како су ову недељу називали наши стари, и како је и данас називају онде где је Православље силно и јако. На данашњи дан - шта је наша дужност? Да сагледамо себе у свима понорима својим, у свима висинама, у свима ширинама, и у себи све грехе своје. Можемо ли их избројати? Не, никада и никако. Шта нам остаје? Једно, само једно: да свим бићем својим вапијемо: "Господе помилуј". Стога тако често и чујете у Цркви Христовој тај вапај: "Господи помилуј". Ко очима вере и покајања сагледа своје грехе, он непрестано вапије: "О, Господи, помилуј! Боже, милостив буди мени грешном"[11]. Али он и непрестано опрашта другима грехе њихове, јер зна, ако опрашта, опростиће му се.[12] Наше спасење Спаситељ је условио праштањем грехова. Зато је и у молитву Господњу унео ову молбу: Опрости нам грехе наше, као што и ми опраштамо онима који су нам згрешили.[13]

Видите, вредност и христоносност нашег поста условљена је опраштањем. Наш повратак у Рај условљен је тиме, наша бесмртност, наша вечност условљене су тиме. Гле, наш Рај зависи од нашег ближњег, и наша бесмртност и наша вечност зависе од нашег ближњег. Зато је свемилостиви Спаситељ заповедио: "Будише милостиви као што је милостив Отац ваш небески".[14]

Шта још значи данашње Еванђеље? Сви смо криви за све! сваки је крив за све! сви су криви за свакога! Схватимо ли то, осетимо ли то, ми ћемо свима опростити све, молити се за сва бића у свима световима, да би и нама Господ опростио грехе наше. Ми људи, криви смо сваки пред свима и сви пред свакиме. Штавише, ми људи криви смо и пред животињама и пред птицама, и пред цвећем, и пред дрвећем, и пред свима бићима на земљи, јер смо ми грехом својим увели смрт и патње у овај земаљски свет - ми људи. Ако икада, онда на данашњи дан хришћани треба да су свесни тога, и да из све душе завапе: "Опростите нам и ви птице, опростите нам и ви мрави, опростите нам и ви пчеле, опростите нам и ви срне, опрости нам и ти траво, опрости нам и ти цвеће, опрости нам и ти дрвеће, опростите нам и ви рибе, опростите нам и ви звезде, опростите нам (сва) створења земаљска, јер смртно се огрешисмо о вас што навукосмо на вас безбројне патње и што рај претворисмо у пакао"!

Еванђеље праштања је толико неопходно земаљском свету да се протеже и на птице у гори. Наши стари говораху, причао ми је мој покојни отац, да се на данашњи дан и птице у гори опраштају, птице у гори опраштају... О, какве нежне, анђелске и еванђелске осетљивости и саосетљивости код птица. Оне јаче од нас осећају Спаситељево дирљиво Еванђеље опраштања. Гле, птице у гори усрдније су од људи у испуњавању Еванђеља Христовог.

Браћо, застидимо се пред птицама. Зар да нас оне претекну у испуњавању Христовог Еванђеља? Похитајмо, опростимо данас свима, еда би Господ опростио нама грехе наше. Помолимо се за све, за пријатеље и непријатеље, за оне који нас мрзе и за оне који нас воле, за добротворе и злотворе. Будемо ли тако радили, ми ћемо за све време Великог поста ревносно ићи путем еванђелских врлина и радосно узићи у Нови Рај, Васкрсење Христово, где свакога од нас очекује Божанска Истина и Правда, Божанска Бесмртност и Вечност, Божанска Љубав и Радост. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Матеју 6,14-21. То је Недеља изгубљеног Раја, тј. Недеља сиропусна. - Прим. уредн.
Јак. 1,15
Можда: несрећни човек. - Прим. уредн.
1 Мојс. 3,16
Мт. 6,19-20
Мт. 6,16-21
Лк. 23,43
Мт. 5,3-12
Лк. 23,43
Неколико речи нечујно на траци. - Прим. препис. - Вероватно је беседник рекао: прочке, како се у народу зове ова недеља. - Прим. уредн
Лк. 18,13
Мт. 6,14-15
Мт. 6, 12; Лк. 11,4
Лк. 6,36

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Фебруар 26, 2012

ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

ОМИЛИЈЕ

НЕДЕЉА СИРОПУСНА

Јеванђеље о посту

Матеј, 6, 14-21. Зач. 17.

Не предавати се непријатељу основно је правило за војника у борби. Војсковођ унапред упозорава, да се сваки војник чува замки непријатељских, да не би био преварен и заробљен. Осамљен, огладнео, озебао и оголео војник ће бити у великом искушењу, да се преда непријатељу. Његов положај искористиће лукави непријатељ на све могуће начине. И мада и овај гладује, добациваће ипак војнику нешто хлеба, да покаже, како он има хране изобилно. И ако се и он мрзне, у поцепаности и голотињи, добациваће му нешто од одела, да покаже како је он одевен и богат. Добациваће му и писма, у којима ће се хвалити, да је његова победа сасвим осигурана, и лагаће беднога војника, као да су се већ многи пукови његових другова на лево и на десно од њега предали, или како је његов генерал тобож убијен, или како је његов краљ тражио мир! Обећаваће му скори повратак на своје огњиште, и положај, и новац, и све што један човек у крајњој нужди може само у сну пожелети. Све ове непријатељске замке и трапове војсковођ унапред предочава војницима и упозорава их, да ничему томе не верују, него да држе своје место, да се не предају и да остану верни својој застави, ма и по цену смрти.

Не предавати се непријатељу основно је правило и за Христовог војника у борби са злим духом овога света. И Христос као наш Цар и Војсковођ у овој борби предочава нам све и упозорава нас на све. Ето вам казах унапред (Мат. 24, 25; Јов. 14, 29), говори Он Својим ученицима. Опасност је велика, а непријатељ човечјег рода страшнији је и лукавији од сваког другог могућег непријатеља. То Господ изражава на другом једном месту: ево вас иште Сатана, да би вас чинио као пшеницу (Лк. 22, 31). Сатана непрестано иште људе, још од онога дана када је преварио првога човека - још од онога дана он полаже право на људски род и отима га од Бога као своје. Свим могућим обманама он привлачи Христове војнике к себи, замамљујући их лажним обећањима и показујући им своја богатства. Нико није гладнији од њега, но он показује хлеб гладнима људима зовући их на предају. Нико није голији од њега, но он мами људе на боје свога лажног и привидног одела. Нико није сиромашнији од њега, но он као мађионичар на вашару трља динар о динар и вешто показује лакомим гледаоцима као да он има милионе. Нико није пропалији од њега, но он не престаје никако са лажима, као да је он победилац, као да су Христове војске потучене, као да је Христос узмакао са бојишта и сакрио се. Он је лажа и отац лажи, и сва његова сила и његово имање јесте само у лажи. Предочивши својим следбеницима све обмане и оружја ђаволска, Господ Исус упутио их је и примером и речима, како да се одупиру свему и каквим оружјем да се боре.

Пре свега сам Он, Христос, главно је оружје нас, Његових следбеника. Његово присуство с нама и Његова сила у нама главно је наше оружје. Његове последње речи, које су записане у Јеванђељу, гласе: и ево ја сам с вама у све дане до свршетка времена. Амин (Мат. 28, 20). И гле, заиста, Његово се присуство показало кроз векове и векове на милионима оних неустрашивих бораца Његових, апостола, мученика, исповедника, богоносних отаца, благочестивих девица и светитеља; и не само показало у прошлим временима, него се показује и данданас очигледно и несумњиво за свакога, ко се већ није предао сасвим зломе духу, и не само да се показује данас него ће се и на самом крају времена појавити такви силни богоносци, какви су били Енох и Илија (Откров. 11, 3). Исто је тако очигледна и несумњива сила Његовог тела и крви, Његовог страдања, Његових речи, Његовог часног и животворног Крста, Његовог васкрсења и Његове бесмртне славе. Ви, који сте се уверили у ову непобедиву силу Христову, што као електрична струја непрестано струји кроз Његове верне, казујте то другима! А ви, који се још нисте уверили, а желите уверити се, учините све оно што Јеванђеље прописује да се чини, и уверићете се. Оставите оне, који злобно сумњају, нека сумњају. Не злобе Богу него себи; не сумњају на штету Бога него на пропаст своју. Доћи ће ускоро време, када нити ће моћи сумњати, нити ће им се дати веровати.

Но осим присуства и силе Христове, што је наше главно оружје у борби против злог духа, Господ Исус је препоручио и још неколике врсте оружја, која ми сами себи, а с Његовом помоћу, треба да скујемо. А та су оружја: непрестано покајање, непрестано милосрђе, непрестана молитва, непрестана радост у Господу Исусу и страх од Суда и душевне пропасти; па онда драговољно подношење страдања за Њега са вером и надом, па опраштање увреда, па гледање на овај свет који јесте као да и није, па причешћивање Његовим светим тајнама, па бдење, па пост. Ми помињемо пост на крају не зато што је пост најмање важно оружје - Боже сачувај! - него само зато што данашње јеванђеље говори о посту, а ми смо ради да протумачимо данашње јеванђеље.

Ако ли не опраштате људима греха њихових, ни Отац ваш неће опростити вама греха ваших. Тако почиње данашње јеванђеље. Зашто тако почиње? Рећи ћете: какве везе има то са постом? Има везе, и то врло тесне, као што има тесне везе са постом и завршетак јеванђеља, који не говори о посту него о сабирању богатства не на земљи него на небу, где мољац не једе, рђа не разгриза и лопови не краду. Јер кад се схвати пост у правом хришћанском смислу, а не у законском и фарисејском, онда је и праштање увреда и уздржавање од среброљубља пост, и то главни пост, или ако хоћете - главни плод поста. Јер заиста врло малу цену има уздржавање од јела без уздржавања од враћања увреде за увреду и без уздржавања од опсене земаљскога блага.

Господ нама не наређује силом власти: опраштајте грехе људима! Он оставља нама на произвол, да праштамо или да не праштамо. Он неће да повреди нашу слободу, и да нам силом натури нешто да деламо, јер онда дела наша уствари не би била наша него Његова, те за нас не би имала оне вредности, коју имају кад их ми чинимо слободно и драговољно. Он, истина, не наређује силом власти, али Он нам предочава, шта ће нас снаћи: ни Ошац ваш неће опростити вама греха ваших. Па ко ће нам онда опростити грехе наше, ако Бог неће? Нико, ни на небу ни на земљи - нико. Људи нам неће опростити, јер и ми њима не опраштамо, а Бог нам неће опростити, јер нам људи не опраштају. Где смо онда, и где ћемо бити? Онда ћемо проживети овај век под планином греха, а у оном животу тежина те планине биће повећана за сву вечност. - С тога извежбајмо се, да не враћамо људима увреду за увреду, и зло за зло, нити да плаћамо грех грехом. Јер гле, кад видиш пијана човека пала у блато, да ли ћеш и ти лећи у блато поред њега? Или ћеш се потрудити, да њега дигнеш и уклониш од блата? И сваки је грех блато. И свака страст је пијанство. Ако је брат твој увалио своју душу у блато греха, зашто ти мораш да твоју душу простиреш у исто то блато? Зато уздржи се од онога што чини твој грешни брат, и пожури се да и њега исправиш и очистиш. Да би и тебе Отац небесни исправио и очистио од свију грехова твојих, тајних и јавних, и поставио те међу ангеле Своје на Страшном Суду.

А кад постите, говори Господ, не будите жалосни као лицемери, јер они помрачавају лица своја, да их виде људи где посте. Заиста вам кажем: примили су плату своју. Лицемерни су они, који не посте Бога ради, нити своје душе ради, него људи ради. Да их људи виде где посте и одаду им хвалу. Но како сви људи не могу гледати сваки дан шта они једу и пију, то се они труде да направе своје лице таквим, да људи могу читати пост са њихова лица. Они помрачавају лица своја, праве их бледим и жалосним, намрштеним и упијеним. Не мажу своју главу мирисним уљем нити лице своје перу. И људи их гледају, и диве им се, и хвале их. Награђују их људи својим дивљењем, плаћају им људи њихов пост својим похвалама. Шта имају више они да очекују од Бога? Ради Бога они нису ни постили. Ради људи су постили. Какву плату они могу погледати за душу своју? Ради душе они нису ни постили. Ради људи су постили, а људи су им одали хвалу за то. Заиста, примили су плату своју. И Бог им ништа не дугује, нити ће им што дати за њихов пост у ономе животу.

А ти кад постиш, говори Господ, намажи главу своју и лице умиј да те не виде људи где постиш него (да те види) Отац твој који је у тајности, и Отац твој који види тајно платиће ти јавно. Ово је главни пропис о посту. И он је својим спољашњим смислом јасан. Кад постиш, постиш ради Бога и ради спасења душе своје, а не ради људи. Није важно ни најмање, да људи виде и знају да ти постиш, чак је и боље за тебе да они не виде и не знају. Ти и не чекаш од људи зато никакву награду. Јер шта ти могу дати они који и сами све очекују од Бога као и ти? Важно је, да Бог види и зна. А Бог ће видети у сваком случају, од Њега се не може ништа сакрити. Зато не показуј свој пост никаквим спољашњим знацима. Бог не чита твоје срце по спољашњим знацима; Он га чита изнутра, из самога срца. Како си мазао главу пре поста, можеш је тако мазати и за време поста, и како си умивао лице пре поста, можеш га умивати и за време поста. Ни мазање главе ни намазање неће увеличати твоју заслугу пред Богом, ни умивање лица ни неумивање неће твоју душу ни спасти ни погубити.

Но ове речи Христове: намажи главу своју и лице своје умиј, тако одлучно речене, имају свој унутрашњи дубоки смисао. Јер, да је Господ мислио само на физичку главу и физичко лице, Он свакако не би дао заповест, да уз пост намажеш главу и умијеш лице, него би рекао, да је споредна и безначајна ствар за плодове поста мазао ти своју главу или немазао, и умивао ти твоје лице или неумивао. Очевидно, да се у овим речима скрива неки тајанствени смисао. Иначе, ко би схватио ову изричну заповест Христову по спољашњем смислу њеном, и почео нарочито уз пост мазати своју главу и умивати своје лице, тај би пао у једну другу, супротну врсту лицемерства. Тај би опет изнео свој пост на изложбу пред људе, само на један други начин. А то је Господ нарочито хтео да одучи људе, да не чине. Несумњиво је, дакле, да ова заповест има свој унутрашњи смисао. Какав? Сличан ономе, који апостол Павле придаје обрезању, истичући обрезање срца као спасоносно и сматрајући спољашње обрезање као равно необрезању (Гал. 6, 15; Рим. 2, 29). Намажи главу своју, дакле, значи: намажи ум свој Духом Светим. Јер глава означава ум и целу душу, а мирисно уље, којим се глава маже, Духа Светога. А то значи: пости од свих злих мисли и уздржавај се од свих ружних и непотребних речи, насупрот томе: испуни ум свој мислима о Богу, о светињи, о чистоти, о вери и љубави и свему ономе што је достојно Духа Светога. Исто тако чини и са језиком својим - јер говор с умом чини једно - те или се уопште уздржавај од говора, или, ако говориш, говори само оно што иде на славу Божју и на спас душе. Исто тако чини и са срцем својим: пости од сваке мржње и злобе, зависти и гордости, богохулства и човекохулства, од сваког греха и грешне жеље, страсти и похоти, - од свега се тога уздржавај, и пусти Духа Светог нека Он сади по пољу срца

твога све врсте божанског и богопријатног усева и небеског цвећа. Исто тако чини и са вољом душе своје: пости од свих грешних намера и грешних дела, уздржи се од свакога зла, и пусти Духа Светога, да Собом као мирисним уљем помаже тврдокорну душу твоју, да јој залечи ране, да је усправи ка Богу, да јој омили добра дела, да је испуни жеђу за сваким добром што је у Богу.

То значе речи: намажи главу своју. Једном речју - зауздај и уздржи свога унутрашњег човека, који јесте главни човек, од свакога зла и упути га на свако добро.

Шта значе речи: и лице своје умиј?Лице означава спољашњег телесног, чулног човека, речју - тело човечје. Кроз тело се објављује душа овоме свету. За Бога је душа лице човеково, но за свет тело је лице човеково. Телесним чулима и органима ми објављујемо свету шта мислимо, шта осећамо и шта хоћемо. Језик говори оно што ум мисли, очи показују оно што срце осећа и ноге извршују оно што воља душе хоће.

Умиј своје лице значи: очисти своје тело од чињења сваког греха, сваке нечистоте и сваке злоће. Уздржи чула своја од свега излишнога и погубнога. Закрати очима, да не тумарају непрестано по шаренилу овога света; закрати ушима, да не слушају ништа што не служи спасењу душе; закрати носу, да не опија душу мирисима овога света, који се брзо у смрад обраћају; закрати језику и стомаку, да се не лакоме на многа јела и пића; уопште, закрати телу, да се разнежује и захтева од тебе више него што му је најнужније за опстанак. Уз то још закрати рукама, да бију и муче људе и стоку; закрати ногама, да иду на грех, на лудо весеље, на безбожне забаве, у бој и у крађу, а насупрот свему томе, упути цело тело своје, да буде истински храм душе твоје, - не друмски хан, где разбојници свраћају и деле отмицу и спремају нови план отмице - него храм Бога Живога.

То значе речи: и лице своје умиј. То је пост, што спасењу води. То је пост, што Христос препоручује; пост, у коме нема лицемерства; пост, који изгони и прогони зле духове и доноси човеку славну победу и многи плод и у овом и у оном животу.

Важно је запазити овде, да Христос прво помиње главу, па онда лице, то јест прво душу, па онда тело. Лицемери су постили само телом, и свој пост телом људима показивали. Насупрот томе Христос истиче прво пост унутрашњи, душевни, па онда спољашњи, телесни, но не зато, да би потценио телесни пост - гле, и он је сам постио телесно - него да почне од почетка, да прво избистри извор, па онда реку, да прво очисти душу, па онда огледало душе. Прво човек мора умом и срцем и вољом да усвоји пост, па онда и телом драговољно и радосно да га испуни. Као што један уметник прво душом уобличи једну слику, па је онда хитно и радосно руком изводи. Тако и пост телесни треба да је радост а не жалост. Зато Господ и употребљава речи: мазање и умивање; јер као што ово двоје ствара пријатност и радост физичком човеку, тако пост - пост душевни и телесни - треба да ствара пријатност и радост човеку душевном. Јер пост је оружје, врло моћно оружје у борби против злог духа. Војник у борби кад изгуби оружје жалостан је, јер ненаоружан мора да бежи или да се предаје. А кад добије оружје, онда је радостан, јер онда може да држи своје место и даје отпора непријатељу. Како да се не радује хришћанин кад се наоружа постом против најцрњег врага своје душе? Како да му срце не устрепери и лице не засветли, кад види у својим рукама оружје, од кога враг његов безобзирно бежи?

Прождрљивост чини човека суморним и плашљивим, а пост га чини радосним и храбрим. Но као што прождрљивост изазива све већу прождрљивост, тако пост подстиче све већу и дужу издржљивост. Цар Давид се извежбао био тако дуго да пости, да сам каже: колена моја изнемогоше од поста (Пс. 108, 24). Кад човек увиди благодати поста, он заволи да пости све више и више. А благодати су поста безбројне.

Постом човек олакшава и тело и дух од мрака и дебелости. Тело постаје лако и чило, а дух светао и јасан.

Постом човек издиже душу своју над земаљском тамницом и пробија се кроз мрак животињског живота у светлост Божјег царства, управо у домовину своју.

Пост човека чини снажним, одлучним и храбрим и пред људима и пред демонима.

Пост чини још човека широкогрудим, кротким, милостивим и послушним.

Постом се Мојсеј удостоји да прими закон из руке Божије.

Постом Илија затвори небо те не би кише три године дана; постом он спусти огањ с неба на идолопоклонике, и постом учини себе тако чистим, да је могао на Хориву с Богом разговарати.

Постом ce Данило спасе од лавова у пећини, и три отрока од огња у пећи пламеној.

Постом цар Давид уздиже срце своје ка Господу, те сиђе благодат Божја на њ и испева најслађе и најузвишеније молитве, какве је икад један смртни човек пре Христа уздигао Богу.

Постом цар Јосафат без борбе сатре своје непријатеље, Амонићане и Моавићане (II Дневника 20, 23).

Постом ce спасоше Јевреји од гоњења царског доглавника Амама (Јестир. 4, 3).

Постом ce спасе град Нинива од пропасти, коју му предсказа пророк Јона.

Постом постаде Јован Крститељ највећим човеком међу свима од жене рођенима.

Постом наоружан Свети Антоније победи све хорде демонске и одагна их од себе. Шта? Зар само Свети Антоније? Безбројне војске хришћанских светитеља и светитељски очистише ce постом, ојачаше ce постом, и посташе највећи јунаци у историји људској. Јер победише оно што је најтеже победити - себе. A победивши себе победише свет и Сатану. (Свети Василије вели: "Пост чини ум крепким". Свети Диодох: "Прави подвижници уздржавају ce од хране не зато што је сматрају по природи злом, но да би кроз уздражање укротили гореће чланове тела". A блажени Јероним: "Богу, Творцу и Господару васиони, наравно, није нужно крчање празног стомака, али без овог не може бити целомудрија" - aliter pudicita tuta esse non possit").

И најзад, није ли и сам Господ Исус отпочео своје божанско дело спасења људи дуготрајним постом од четрдесет дана? И није ли Он тиме јасно указао, да и ми морамо почети прави хришћански живот постом? Прво пост, a остало све долази уз пост и кроз пост. Својим примером Господ нам је показао, какво је моћно оружје пост. Тим оружјем Он је победио Сатану у пустињи, a кроз то победио је и три главне сатанске страсти, кроз које Сатана има слободан приступ к нама, a то су: сластољубље, частољубље и среброљубље; три погубна лакомства и три највеће замке, у које зли непријатељ рода људског намамљује Христове војнике.

Ho како среброљубље олакшава и омогућава остале страсти, то је оно, по речима апостола, корен свију зала (I Тим. 6, 10). Зато Господ Исус завршава Своје учење о посту опоменом да не будемо среброљубиви, да се уздржимо од душегубног нагомилавања земаљскога блага, које одваја наше срце од Бога и затрпава га у земљу.

Не сабирајте себи блага на земљи, говори Господ, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду; него сабирајте себи блага на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду. Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше. Ко сабира земаљска блага, сабира себи муку и страх. Тај губи себе у своме благу, и његово срце затрпава се прашином. ("Многи древни светитељи имали су, истина, велика богатства, као: Авраам, Јов., Давид, и многи други, али они нису имали пристрашћа ка богатству, него су све ствари сматрали за Божје". Петар Дамаскин). Ми смо непрестано у друштву свога блага, било да је наше благо не земљи било на небу. Наше су мисли с нашим благом; наше је срце с нашим благом; наша је сва воља с нашим благом, - било да је наше благо на земљи било на небу. Ми смо везани за своје благо као река за своје корито, - било да је наше благо на земљи било на небу. Ако се обогатимо земаљским благом бићемо привремени богаташи и вечни сиромаси; ако се пак обогатимо небеским благом, бићемо привремени сиромаси а вечни богаташи. Остављено нам је на вољу да бирамо, једно или друго. У тој слободи избора и лежи наша слава али и наша мука. Ако изаберемо вечна блага, којима не приступа ни мољац ни рђа ни лопов, наша слава биће вечна. Ако ли изаберемо она друга блага, која морамо чувати од мољаца, рђе и лопова, наша мука биће вечна.

По унутрашњем смислу под земаљским благом разуме се и сва земаљска утученост, земаљска култура и земаљско благородство, уколико је оно одвојено од Бога и Јеванђеља. Заборав једе то благо као мољац; животне недаће и страдања кваре га као рђа, а зли дух га поткопава и краде као сваки лупеж. Сабирати небеско благо, према овом унутрашњем смислу, значи богатити свој ум познањем Божјег бића и Божје воље; и богатити своје срце и душу културом и благородством јеванђелским. Јер такво богатство само није изложено пролазности, кварежи и крађи. Сабирајући такво богатство ми га дајемо одмах Богу на чување. А оно што је код Бога, далеко је и од мољаца, и од рђе, и од лопова. То богатство послаше Бог у сусрет нама онда када ми, по телесној смрти, пођемо Богу у сусрет. То богатство и извешће нас пред лице Божје. А свако друго богатство, које нас је и на земљи делило и удаљавало од Бога, оделиће нас и удаљити од Бога на небу за увек и увек. Јер ако смо предали своје срце земаљском благу, предали смо своју душу Сатани. И бићемо тада као војници, који су изневерили своју заставу и предали се своме љутом и лажљивом непријатељу.

Зато отворимо очи док још има времена. Будимо тврдо уверени, да ће крајња победа припасти не ђаволу и његовим слугама но нашем Цару и војсковођи Христу. С тога пожуримо, да примимо победоносно оружје, које нам Он препоручује за борбу, часни пост, оружје за нас светло и поносно, а за нашег врага страшно и смртоносно.

Уздржимо се од излишног једења и пијења, да од тога не отежају срца наша (Лук. 21, 31), и не закопају се у трулеж и мрак.

Уздржимо се од сабирања земаљског блага, да нас кроз то Сатана не одвоји од Христа и не принуди на предају.

А кад постимо, не постимо ради људске похвале него ради спасења душе своје и славе Господа и Спаса нашег Исуса Христа, кога прослављају ангели са светитељима на небу и праведници на земљи са Оцем и Духом Светим, - Тројицу једнобитну и неразделну, сада и навек, кроза све време и сву вечност. Амин.

Фебруар 26, 2012

Матеј, 6: 14-21

Јер ако опраштате људима гријехе њихове, опростиће и вама отац ваш небески. Ако ли не опраштате људима гријеха њиховијех, ни отац ваш неће опростити вама гријеха вашијех. А кад постите, не будите жалосни као лицемјери; јер они начине блиједа лица своја да их виде људи гдје посте. Заисто вам кажем да су примили плату своју. А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј, Да те не виде људи гдје постиш, него отац твој који је у тајности; и отац твој који види тајно, платиће теби јавно. Не сабирајте себи блага на земљи, гдје мољац и рђа квари, и гдје лупежи поткопавају и краду; Него сабирајте себи благо на небу, гдје ни мољац ни рђа не квари, и гдје лупежи не поткопавају и не краду. Јер гдје је ваше благо, ондје ће бити и срце ваше.

Фебруар 26, 2012

Недеља сиропусна

Сиропусна недеља, на којој се "отпушта сир", то јест престаје се са ј еденьем сира, непосредно пре наступања Великог поста, посвећена је спомену на "Изгнање Адамово". У песмама ове недеље спомиње се пад наших прародитеља Адама и Еве у грех, чиме се појашњава неопходност подвига поста. Адам и Ева су пали кроз неуздржање и непослушност, и ми сада кроз добровольно примање подвига уздржања и послушности Цркви на себе можемо да се подигнемо и повратимо рајско блаженство које су они изгубили. На Литургији се чита Јеванђеље које нам сугерише да праштамо увреде ближњима и да постимо не само да други виде, као фарисеји, него нелицемерно, ради Бога (Мт. зач. 17).

Ступајући у Велики пост, верујући се, по древном хришћанском обичају, сећају поуке Господње о томе у Јеванђељу, и међусобно траже опроштај. Овај чин праштања обавља се на крају вечерња. Ово вечерње има низ специфичности. Његова прва половина, до вечерњег входа, има празнични карактер и служи се у светлој, празничној одежди. Стихира на "Господи возвах" има десет: од њих су четири "покајне" - две из Осмогласника обичног гласа на стиховње, а две јутарње на стиховње - затим три стихире из Триода и три стихире из Минеја, Слава, И ниње, богородичан истога гласа из Минеја. После вечерњег входа и "Свјете Тихиј" посебно умилним напевом пева се четири и по пута Велики прокимен: "Не отврати лица Твојего от отрока Твојего, јако скорбљу, скоро услиши мја: вонми души мојеј и избави ју". После певања прокимена одмах се затварају Царске двери и чита се "Сподоби, Господи, в вечер сеј", јереј скида празничну одежду, облачи црни епитрахиљ и излази на амвон произносећи прозбену јектенију: "Исполним вечерњују молитву нашу Господеви". Служба даље већ носи великопосни карактер. После "Ниње отпушчајеши" певају се, уз велике поклоне, тропари "Богородице Дјево" "Креститељу Христов" и "Молите за ни". Уместо сугубе јектеније чита се 40 пута "Господи, помилуј" после возгласа јереја "Сиј благословен" чита се молитва "Небесниј Царју" и затим молитва преподобног Јефрема Сиријског "Господе и Владико живота мога" уз три земна поклона. Одмах после тога следи отпуст. Уместо обичног отпуста прихваћено је да се чита молитва: "Владико многомилостиви", како се обично чита током читавог Великог поста на крају Великог повечерја "нама који смо се бацили на земљу" ничице. После ове молитве обично се произноси одговарајућа беседа о праштању увреда, након чега јереј који служи, а у саборним црквама архијереј, поклонивши се ничице, тражи од верујућих опроштај, а потом му сви прилазе и уз земни поклон траже опроштај од њега, клањајући се и целивајући иконе и крст који држи свештенослужитељ, да би затим стали у ред и уз земне поклоне тражили опроштај једни од других. "Дан праштања - какав је то велик небески дан Божији" вели светитељ Теофан Затворник. "Кад бисмо га сви искористили како треба - наставља он - данашњи дан би од хришћанских заједница начинио рајске заједнице, и земља би се слила са небом..." ("Мисли за сваки дан у години").

Овај дан је нарочито дирљиво и умилно протицао у древним манастирима. У светој Земљи многи подвижници су после тога одлазили да читав Велики пост проведу у пустињи, а у свој манастир би се вратили тек за Лазареву суботу. Многи не би ни доживели повратак. Управо ради таквих било је прихваћено да се приликом овог дирљивог обреда међусобног праштања певају стихире Васкрса: "Да воскреснет Бог" ("Нека васкрсне Бог") и "Пасха Свјашченаја нам дњес показасја" ("Пасха свештена, данас нам се показа"). Певање ових песама и даље је уобичајено у многим манастирима. Оно бодри слабост људи, који као да страхују пред дугим данима строгог поста, и доводи нас до саме границе светлог славља празника Васкрсења Христовог.

Фебруар 26, 2012

Недеља праштања

Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања". На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења " . Тога дана увече, уочи самог почетка Великог поста, у храмовима се врши обред узајамног праштања и ми - мирећи се једни са другима - улазимо у пост, у период очишћења, продубљења и освећења наших живота.

Савест човека јесте та тајанствена дубина наше свести из које нам долази осећање кајања и та снажна чежња за очишћењем, обновом и променом нашег живота. И управо то осећање кајања, тај глас савести јесте оно што нас води ка првом кораку на путу очишћења, ка жељи да опростимо и да нам буде опроштено, ка тој „недељи праштања". Зашто?

Зашто се у нама - истовремено са буђењем наше савести - јавља баш та неодољива жеља да праштамо и да нам буде опроштено, и то као први захтев који савест упућује нашој свести? Зато што савест открива нашем сазнању да је суштина нашег зла и неправде у отуђењу од других и греху према другима. Достојевски је кроз уста старца Зосиме рекао: „Свако је пред свима крив за све...". Ове речи нам - на први поглед - изгледају не само као неодрживо преувеличавање, већ као и потпуни апсурд.

„По чему сам ја крив пред другима?" - увређено и надмено протестује наш разум, наше „спољашње" сазнање. Што се тиче „морала" сви ће се, по свој прилици, сагласити са тим да човек без сумње мора бити у свом животу пред неким и због нечега крив. Међутим, заговорници таквог „морала" нас умирују тврдњом да је то нешто што је сасвим „нормално" за људски живот.

Оставимо разум његовој надменој пометености, оставимо и морал његовим објашњењима и оправдањима. Послушајмо савест, тамо унутра, дубоко, дубоко у нама, где нам тихи, али и строги и беспоштедни глас говори: крив си! У чему је та моја кривица? Не, она није ни у једној појединачној увреди и свађи коју сам имао са ближњима, јер је то нешто што је у људском животу заиста неизбежно. Та кривица није ни у мојим површним препиркама са другима, нити у мојим безначајним љутњама. Не, то је једна сасвим другачија кривица, кривица које ненадано почињем да постајем свестан, схватајући да се ради о самољубљу које је захватило саме темеље мога живота , које у потпуности прожима тај мој живот, због кога сам се отуђио и удаљио од „другога", од „других", почевши да сваког „другог" и све „друге" доживљавам искључиво као средство. Чак и онда када неког волим, та љубав је изнутра затрована и осакаћена мојом егоцентричношћу : као да и у љубави желим да волим само себе. Савест, и једино савест, може човеку да са беспоштедном јасношћу покаже свет као свет у коме се свако бори против свакога, као свет у коме важе искључиво правила „напада" и „одбране", као арену немилосрдне борбе за животни опстанак. Стално мислимо да су други ти који чине неправду, мрзе и проливају крв. Друге државе, други народи, друге владе. Али, погледајмо мало у себе и схватићемо да је управо у нама главни извор тог отуђења и тих деоба, те борбе свих са свима на коју трошимо читав свој живот и на коју се своди читав наш живот. И тек када то осетимо у себи, када то схватимо постајемо способни да унутарњим слухом чујемо истину речи Ф. М. Достојевског: „Свако је пред свима крив за све", као и истину речи Светог Серафима Саровског који каже: „ Смири се и око тебе ће се спасти хиљаде..." .

Смири се: а то пре свега значи - спаси се од те твоје исконске поробљености отуђеношћу, спаси се од те твоје унутарње отуђености од истинског живота и других људи, спаси се од робовања рату ,,свих против свих" у коме живимо.

Опростити другоме, примити опроштај од другога! То је прави повратак од отуђености ка јединству, од мржње ка љубави, од раздељености ка сједињењу. Јер опростити другоме уопште није једноставно. Често говоримо о томе да више „ни не обраћамо пажњу" на недостатке других људи - и још горе - да смо ,,дигли руке од других људи". Па зар то није равнодушност, зар то није презрење и зар то није цинизам? Да опрости другоме и прими опроштај од другога може само онај ко је свим својим бићем осетио и схватио сав ужас одсуства љубави у свету, сву бездану тугу човекове самоће на коју је човек осудио себе својим себељубљем и својом гордошћу. Све то у себи садржи молитва коју Црква на недељу праштања упућује Богу: „Не одврати лица Свога од мене, јер тугујем...".

И, гле, ту је она светла туга, она једина туга којом можемо да схватимо сами корен, саму суштину и силу зла, а то је - хладно срце, недостатак љубави, тријумф усамљене и на усамљеност осуђене гордости људске. Молитва да опростимо другом, чежња да нам буде опроштено... Као што тугује мало дете које је нешто скривило својој мајци, јер тај свој преступ доживљава као могући губитак раја мајчине љубави, тако и свако од нас схвата да управо од тог обраћења душе, од тог раскрављења срца, од те чежње да се измиримо са другима започиње разрушење зла у нама. И стога, ма колико све ово о чему говоримо било страно духу времена и далеко од нашег охладнелог и огрубелог живота у коме наметнути „колективизам" човеку не доноси обећану срећу, већ само још више појачава његову самоћу, јасно је да се искључиво ту, у сили савести, у чежњи за праштањем, у покајничком обраћењу душе налази почетак наше духовне обнове.

ЗААМВОНА МОЛИТВА У НЕДЕЉУ СИРОПУСНУ

Благодаримо Ти Христе Боже наш, што си нам садашње време поста управио на спасење, и за кратко време наше највеће духовне ране вешто излечио и свукао са нас мноштво грехова.

Ми ти се молимо, свеблаги, удаљи од нас, у време поста , свако фарисејско лицемерје и јудејску опорост. Одагнај (од нас) преузношење због уздржања и уклони свако забрањено дело, реч и помисао . Испуни нас Духом Светим, светлошћу и истином коју си законоположио . Учврсти нас у борби против страсти; укрепи нас у рату против греха. Припреми нас за уздржавање од хране и удаљавање од злих делâ да бисмо следили за Тобом, Који си нам преко поста показао победу над ђаволом, и били причасници смрти и васкрсења, и наслађивали се у вечном животу који си припремио гладнима и жеднима Твоје правде.

Род наш, постом и вером у Тебе, оснажи у борби против сваког непријатеља .

Јер си Ти Бог наш и Спаситељ, и Теби приличи слава, са беспочетним Оцем и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова .

Народ : Амин .

Преузето из књиге:

Протојереј Александар Шмеман,

ТАЈНЕ ПРАЗНИКА

Март 11, 2012

%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%98%D1%83%D1%81%D1%82%D0%B8%D0%BD.jpg

СВЕТИ ЈУСТИН НОВИ (ЋЕЛИЈСКИ)

САБРАНЕ БЕСЕДЕ

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 1. у Свету Недељу Православља[1 ]

19б5.године у манастиру Ћелије

Данас је Света Недеља Православља, света Недеља човекославља... Данас Православна Црква казује сву тајну човекову. Шта је човек, ко је човек? Шта сам ја, шта си ти, шта је сваки од нас? И одговара света Црква: Човек је божанско величанство на земљи. ЈБуди обично сматрају да је царско величанство на земљи највеће. Не! Божанско величанство човеково веће је од сваког величанства на овоме свету.

Црква данас, славећи то божанско величанство човека шта слави уствари? Слави живу икону Божју у овоме свету живу слику Божју у овоме свету, слави човека. Јер човек, душа му је од Бога, душа слика Божја у човеку, икона Божја у човеку, а тело рам око те свете иконе. То је човек. Таквог човека Црква слави и прославља. То си ти. Човек је ходећа жива икона Божја кроз овај свет. У томе је Благовест ове Велике Свете Недеље.

Данашња Света Недеља установљена је као празник Православља, знате ли због чега? Због тога што је на данашњи дан 843. године, у деветом веку, за време благочестиве и Свете царице Теодоре и њеног сина Михаила, а по одлуци Светих Отаца светог Васељенског Сабора, на данашњи дан је прослављена победа над јеретицима иконоборцима. Сто двадесет година цареви иконоборни и безбожни, гонили су иконе, уништавали, спаљивали, газили. Црква се борила преко својих православних епископа, свештеника и народа. Гинули су, тамновали, али Црква се није одрекла светих икона.

Кад је Бог сишао у овај свет, Господ Христос, Он је постао видљив за нас људе. Бог је постао видљив. И гледајући Њега ми уствари гледамо Живога Бога. Он је живи Лик Божји у свету, Икона Божја у свету[2]. И бранећи ту живу Икону Божју у овоме свету Православна Црква је одбранила човека, одбранила Христа као човека. Он Бог, постао је човек, да би у нама људима пронашао Икону Божју, живу Икону Божју, коју смо ми затрпали гресима и страстима, унаказили је, изгребали је сву својим порочним животом. Господ је сишао у овај свет, постао човек, како се вели у дивним црквеним песмама и молитвама, да обнови Свој Лик у човеку, да обнови Своју Икону у човеку, која је иструлела у страстима, иструлела у пороцима нашим, иструлела у гресима нашим, и човек је постао унакажена Икона Божја, унакажена. И Он, сишавши у овај свет као чиста, пречиста Икона Божја, као Бог, Он је показао шта је човек, шта је савршени човек, какав треба да је човек у овоме свету.

Јер шта то значи бити Икона Божја, бити Слика Божја? То значи ово, браћо: ми ум имамо - а ум јесте слика ума Божјег у нама; ми имамо вољу - воља је слика воље Божје у нама; ми имамо осећања, имамо срце - то је слика Божјих осећања у нама; ми живимо у овоме свету - то је слика живота Божјег; ми смо као иконе Божје бесмртне, то је слика бесмртности Божје. И Бог нас је створио боголикима да бисмо ми у овоме свету живели Њиме, да би ум наш увек мислио: пази од кога си, ти си од Бога, мисли чисте мисли, мисли божанске. Онда је наша воља савршена и здрава, када се управља према вољи Божјој, према оригиналу свом. Наше осећање чисто је, здраво је, божанско је, када се управља према осећању Божјем.

У овоме свету, Богом смо постављени да живимо угледајући се на Бога. Зато је створио Бог човека боголиким, зато је Бог Господ Христос и дошао у овај свет да нам покаже како треба да живимо, како треба да мислимо, како треба да осећамо, како треба да радимо у овоме свету. Он - Он је савршен образац нашег осећања. Зато се у Еванђељу наређује: Живите као што доликује Христу.[3] Хришћанин си! Хришћанин си само ако живиш као што Господ Христос хоће и како Он живи. Још се у Светом Еванђељу вели: Живите као што доликује Богу.[4] Коме Богу? Богу који се јавио у телу - Господу Христу. Ти си хришћанин, и позван си да живиш као што је Бог живео у овоме свету. Какав велики подвиг браћо, каква велика и тешка и страшна дужност, али и величанствена, божански величанствена!

Ми у овоме свету уствари стално водимо борбу, борбу за Икону Божју што је у нашој души. Ко је краде од нас? Сви иконоборци, сви противници икона, а први иконоборац је грех. Грех не трпи Бога, неће Бога ни у човеку ни у свету око човека. А кроз грех главни иконоборац јесте сатана, и анђели његови, црни ђаволи. Они су ти који краду нашу душу, који лију грехе у нашу душу и затрпавају Лик Божји што је у нама. Црним катраном греха премазују они Лик Божји што је у нашој души. И човек, када непокајан живи у гресима, када се не бори против грехова својих, када остаје у њима, када их не исповеда, шта остаје од његове душе? Остаје Лик Божји сав премазан црним гнојем порока, страсти и смрти. Страшна слика, страшна срамота!

Божански Лик у човеку који сачињава Божанско величанство свакога од нас, који доживљава божанску силу и величину свакога од нас, ето, грех уништава, ђаво уништава, а уствари ми сами уништавамо, јер ђаво нам не може наметнути грех ако га ми не примимо, ако ми не пристајемо на грех. Нико нас не може натерати у овоме свету; ђаво само предлаже грехе, баца мамце, а ти, ти имаш слободну вољу. Бирај - ђавола или Бога!

Господ је дошао у овај свет, основао Цркву - ради чега? Зашто је Господ дошао у овај свет? Није он, браћо, дошао за ситну ствар. Он је дошао да нас ослободи највећег непријатеља, несравњено јачег од нас, а тај наш непријатељ јесте грех, иза њега ђаво, иза њега сатана. Нико од људи није их могао победити. Господ се јавио у свету као човек и животом Својим на земљи, Еванђељем Својим, Крштењем, Страдањем, Васкрсењем, Вазнесењем - победио је грех, победио смрт, победио ђавола, и све те Божанске силе Своје дао нам у Цркви Својој. И ми хришћани у Цркви Христовој имамо све оружје потребно да победимо сваки грех, имамо све оружје потребно да победимо свакога ђавола, имамо све оружје потребно да победимо сваку смрт, јер у овоме свету земаљском нема победитеља смрти осим Господа Христа.

Зато је Он Једини Истинити Бог. Зато Га нико не може одагнати са ове планете, нико Га не може одузети роду људскоме. Господ Христос је као Победитељ смрти и греха и ђавола, потребнији свакоме човеку од његовог оца, од његове мајке, потребнији од ваздуха, потребнији од сунца, од небеса и од свега видљивог и невидљивог. Шта ће ти живот, брате и човече, шта ће ти тело кад завршаваш живот смрћу?! Усмрди се тело. Шта ће ти душа, ако је у њој ђаво и грех?! Дошао је Господ у овај свет да душу ослободи од греха, од ђавола, и да телу да бесмртност и Живот Вечни васкрснувши га из мртвих. Нама је Господ дао и тело и душу. Није тело од ђавола, тело је од Бога. Бог је створио и тело и душу, целога човека створио за бесмртност и Живот Вечни. И Он је дошао у овај свет да нам осигура двоструку бесмртност и Живот Вечни - и за душу и за тело. На дан Страшнога Суда, када будемо васкрсли, наша тела сјединиће се са нашим душама, и онда ће сваки од нас добити оно што је заслужио својим земаљским животом, својим делима на земљи. Добиће или Царство Небеско или вечну таму и мрак.

У овоме свету, ми смо, браћо, на бојишту, стално у борби. Никада та борба не престаје. Нема примирја између човека и ђавола, нема примирја између човека и греха. Ђаво се стално шуња око свакога од нас да Икону Божју што је у нама унакази, оцрни, упропасти, уништи, да би човека могао водити по својој лудој демонској, ђавољој вољи, и сатера га у пакао. Зато се у Еванђељу безброј пута из уста Спаситељевих чује: Стражите, стражите над душом својом![5] Пазите како живите у овом свету![6] Душа је божанско величанство у теби, божанска величина. То је највећа вредност коју имаш, највећа вредност после Бога у свима световима - душа човекова. Пази шта радиш са својом душом! Она је бесмртна и вечна. Куда ће твоја душа зависи од тебе: да ли ће у вечно Царство Небеско, или ће у вечни мрак, у пакао, зависи од твоје слободне воље.

Ти си хришћанин, то значи ти живиш по Христовом Еванђељу. Твој живот треба да је вршење еванђелских заповести, твој живот треба да је сав светао, чист и безгрешан, као што је живот Господа Христа. Да, ми смо људи слаби и немоћни. Падамо често у исти грех, сваког дана по неколико пута падамо у исти грех. Али Господ је дошао у овај свет да објави велику милост Своју према човеку. Његова Божанска уста су објавила да треба опростити човеку ако и седамдесет пута на дан сагреши[7], ако се покаје пред Господом. По слабости својој ми грешимо, по милости Својој Господ опрашта, али кајање зависи од нас. Нико нам не може наметнути покајање. Ни Бог нам не може наметнути покајање. Ни Бог нам не може наметнути љубав - љубав човека према Богу, и уништити слободу коју је човеку дао.

Православна Црква, која данас слави победу над јеретицима и иконоборцима, даје нам силе и моћи да и ми данас славимо божанско величанство човека, да и ми данас покажемо силу своју према савременим новим иконоборцима. Колико је данас у Европи и широм света лажних учења о човеку? Колико лажних учења и бруји и струји и грми кроз нашу земљу, колико лажних учења да човек није Божје створење, да је човек постао од мајмуна? Какав стид, какав срам! Што нас вређате, ви лажни научници?! Што понижавате човека до скота?! Ми ~ ми смо Божанско величанство, ми смо Божја створења, ми смо живе иконе Божје. А ви, ви који тобоже волите човека, ви ...[8] Европа се помами и изгуби радећи за човека, а милионе људи сатерала је у смрт. Та Европа својим лажним учењима, ето, поплавила је све континенте: Азију, Америку, Аустралију. Шта је европски човек? Европски човек без Христа то је крвава врећа пуна смрдљивог гноја. То је човек без Христа! Тело врећа, врећа пуна смрдљивог гноја! И они се усуђују да објављују: ето, ми се боримо за човека, ми му дајемо вредност. Какву вредност кад ме ти смањујеш до мајмуна? Ти велиш да сам ја мајмунов потомак? Не примам ја то - то је лаж, то је ужас за човека, највећи ужас који човек може да доживи у овоме свету. То, то је сатанска измишљотина; сатана се грохотом смеје кроз сва учења на мудрост европску, на мудрост наших универзитета, наших бедних школа.

Човече, шта је теби важно, шта теби треба у овоме свету? Погледај себе са ивице гроба, погледај себе из свог гроба. Кад-тад ти и ја морамо сићи у свој гроб. Шта вреди у гробу? Душа, тај божански Лик који нам је Господ дао. То је оно што вреди, то је вечна вредност. Господ Благи је то објавио када је рекао: "Каква је корист човеку ако сав свет добије, а души својој нашкоди"?[9] Каква је корист? Душа више вреди него сви светови, небеса, земља, ова кугла гнојавог блата око које се људи ломе и отимају, и боре и крваре, милионе људских живота жртвују, иконе Божје убијају. Шта је земља? А Спаситељ вели да душа твоја више вреди неголи сви светови, сва сунца, све васионе...

Пази, брате, како живиш! Знај ко си: ти си Божанско величанство у овоме свету. Знај ту своју вредност, живи за њу. А њу чува, увек чува само Господ Христос, Његова Света Црква и све свете силе које је дао у њој. Гле, Цркви је Господ дао сва средства и силе да ми то Божанско величанство одржимо у себи, и развијемо га до највише мере. Дао нам је Свете Тајне и свете врлине. Ето, шта је свети пост? Свети пост - то је чишћење душе, чишћење иконе у души својој од блата греха, од катрана страсти, од муља порока, кад човек свим срцем искрено пред Богом очисти душу своју, икону душе своје очисти која је сва запрљана, а често и иструлела у гресима. Господ, Црква Његова света, установила је свети пост да ми у току поста постом чистимо себе од сваке прљавштине, чистимо тај лик Божји, ту слику Божју у себи коју смо испрљали.

Па, молитва - молитва је призивање помоћи Божје, светлости небеске да се спусти у нашу помрачену душу, да мрак помрчине греха скине са иконе у нашој души. Шта је љубав еванђелска? Шта милостиња, шта кротост, шта смиреност? Све су (то) божанске силе, браћо, свете врлине еванђелске које нам је Господ Христос дао, и Црква нам препоручује и даје да ми душу своју чистимо од греха, икону своју маламо, Христову икону у души својој.

Врхунац свега сачињава Свето Причешће - Свето Причешће којим се сваки од нас причешћује, киме? Самим Господом Христом! Јер у Светом Причешћу сваки хришћанин прима васцелог Бога, прима чудесног Господа Христа, прима сву Његову Вечну Истину, сву Његову Вечну Правду, прима сав Његов Вечни Живот. Кад се причестиш, брате и сестро, пази како ћеш живети од тога дана и надаље. Примио си Господа Христа, ти кроз Свето Причешће постајеш Богоносац, постајеш Христоносац, постајеш прави човек. Уствари, Господ у твојој души ...[10] Гле, Он скида сав мрак са ње, Он изгони сваки грех из ње. Зато се потруди да се грех више не врати у твоју душу. Он очисти сву душу твоју и она заблиста божанском лепотом, оном лепотом којом је Бог украсио створивши је као слику Своју, као Слику Божанску.

Зато је, браћо моја, Свето Причешће најважнији доживљај у животу сваког хришћанина, најважнији. Тиме ти примаш сву бесмртност Христову у своју душу, примаш Њега целог, све Еванђеље Његово примаш. Пази како живиш до данашњега дана. Немој опет унаказити лик Божји у души својој и Господа Христа, Који је кроз Свето Причешће ушао у тебе, немој мучити. Немој Му гресима плести трнов венац око главе у души твојој. Немој Му чудесно дивно и Свето Лице премазивати калом грехова својих, катраном страсти својих. Пази како живиш! Ако си досад и допуштао себи који грех, или крао, или прељубу чинио, или био среброљубац, или нечисте помисли имао у души својој, потруди се и све то одбаци. Ти Господа целиваш - каква одговорност, каква страхота! Сваки твој грех, нови грех, знаш ли да је то шамар у Свето Лице Његово, знаш ли да је сваки твој грех смртни ударац по живој икони твојој у души твојој. Самоубиство је то. Причестио си се, постао си христоносац, исправи се, поправи живот свој. Не допусти да те никакве жеље море. Рђаве те мисли узнемиравају: бори се против њих, не дај се од зла савладати. Надвладај зло добром! Надвладај ђавола Богом! Богом смо јаки - само Богом[11]. Иначе, без Њега људи су мољци и стенице, које ђаво сатире ноктом свога малога прста. Ми смо само Господом Христом Богом јаки. И Он влада над нашим животом, васцелим животом на земљи

Нека нас Он очисти од свакога греха.од сваке страсти, од сваке смрти, ослободи нас свакога ђавола, да бисмо ми заиста и на земљи представљали живе иконе Божје, да би божанско величанство на земљи био човек. Човече, брате! Никада не заборави да си ти мали Бог у блату! У блату тела свог ти имаш живу икону Божју. Пази како живиш, пази шта радиш са иконом Божјом што је у теби. Пази - човече! човече! човече! Јер, наш живот полази са земље и одводи пред пресветло Лице Божје, да тамо дамо одговор шта смо радили са сликом Божјом у овоме свету.

Нека Благи Господ свакоме од нас дарује у срце све небеске дарове, све еванђелске врлине: и веру и љубав и наду и молитву и пост и трпљење и кротост и смиреност све да бисмо се у овој страшној земаљској борби одржали, очували Божански лик у души својој, и кренули из овог света ка Васкрслом Господу у онај свет. А дотле, нека нас свети пост води ка Светоме Ускрсу, Светоме Васкрсу Христовом - да се поклонимо још док смо у телу Њему, Васкрслом Господу, Победитељу греха, смрти и ђавола, Њему који је осигурао Живот Вечни и нашем телу и нашој души. Њему, једино Њему, само Њему, вечна слава и част сада и увек и кроза све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 1,43-51
Кол. 1,15
Кол. 1,10; 1 Сол. 2,12
1 Тим. 3,16
Мт. 24,42; 26,41
Мт. 6,1; Лк. 17; 23,34
Мт. 18,21-22
Пар речи нечујно на траци. - Прим. препис.
Мт. 16,26
Исто.
Пс. 60,12

Март 11, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 2. у Свету Недељу Православља[1 ]

1966. године у манастиру Ћелије

У име Оца и Сина и Светога Духа.

Данас је, браћо и сестре, света Недеља Православља - једина од педесет и две недеље у години дана која се назива Недељом Православља. Велика и Света Недеља: Недеља славља свих победа Православља над свима лажима, над свима неистинама, над свима јересима, над свима лажним боговима; победа Православља над свима лажним учењима, над свима лажним философијама, наукама, културама, цивилизацијама, иконама. Света победа Православља, а то значи света победа Свеистине, Свеистине.

А шта је Свеистина у овоме свету, ко је Истина у овоме свету? Онај Који је рекао за себе: Ја сам истина! - Господ Христос.[2] Бог у телу - ето, то је Истина у нашем земаљском свету, то је истина у човеку. Бог се јавио у телу, Господ Христос сишао у тело да нама људима из нашег тела каже шта је истина, како се у њој живи, и како се за њу умире, и како се њоме вечно живи. Све истине сабрао је Господ Христос и дао нам Свеистину Православља.

Шта је Православље? - питате ви, а питају и многи странци. Православље то је Богочовек Христос, ништа друго. Православље значи само једно: Бог се родио као човек, јавио се у свету као Богочовек, живео, страдао, васкрсао, пропутио нам пут у Живот Вечни, осигурао роду људском и свакоме човеку спасење, осигурао победу над смрћу, над грехом , над ђаволом, и осигурао Живот Вечни свакоме људском бићу, ето Свеистине, браћо. Истина - ово важи за свакога од нас, за мене и за тебе, и за моје претке, и за твоје претке, и за свакога човека од првог, од Адама, до последњег човека на Страшноме Суду.

Ради чега је Господ постао човек? Да људима да Вечну Истину и из њих истера све лажи; да људима да Вечно Добро и из њих истера сва зла; да људима да Вечни Живот и из њих истера све смрти. Он Истинити Бог постао је човек да Себе Бога да нама људима и да тиме победи ђавола и све ђаволе. Ето ради чега је Господ Христос дошао у овај свет. Да теби и мени да победу над сваким злом, над сваким грехом и тиме нам осигура Живот Вечни. Ниси ти, човече, у овоме свету само да проживиш, пропутујеш двадесет, тридесет, или педесет, или сто година, него си ти пуштен у овај земаљски свет од Бога да себи стекнеш Живот Вечни, да зарадиш Живот Вечни. Господ је сишао и отворио Небо над тобом, човече, и отворио ти Царство Небеско, да би теби човеку пропутио пут Васкрсењем Својим у Живот Вечни и дао ти Небеско Царство.

Господ Безгранични и Неисказани постао је човек, сместио Себе у малено људско тело и показао да сав Бог треба да живи и живи у човеку, у човечијем телу, сав Бог![3] И Он је зато постао човек да би смо ми угледајући се на Њега, живели као што је Он живео у овоме свету. Зато Апостол и пише хришћанима: Живите достојно Бога, Који је сишао у свет и постао човек[4]. Достојно њега живите, живите достојно Еванђеља Христовог. Еванђеље Христово то је учење о вечној Истини Божијој, учење које ваља и за Анђеле на Небу и за људе на земљи. Ништа, човече, ниси мањи од Анђела на Небу, јер и теби је исто Еванђеље дато, исти Бог и Господ Исус Христос важи и јесте Бог и Светих Анђела на Небу и нас грешних људи на земљи. Господ је као човек у овоме свету поставио и Цркву Своју и Себе целог оставио Цркви, оставио сву истину Своју, сав Живот Вечни оставио Цркви, да би Црква свакоме вернику дала Њега Господа Христа, а са Њим сав Живот Вечни, сву Вечну Истину.

Шта је Свето Причешће? Свето Причешће, ради кога сте ви данас дошли у овај свети храм, није ништа друго него примање васцелог Господа Христа у душу и у тело своје. Гле, ти примивши Господа Христа примаш Бога у себе! Пази како живиш. Послан си да живиш по Божјим законима, зато је Он ушао у тебе да ти да силе да одбациш од данас сваку лаж. Примио си Њега, Вечну Истину си примио, одбаци сваку лаж из себе, клони се лажи, клони се лажних учења, клони се лажних богова овога света, клони се лажних учитеља, лажних пророка, лажних христоса. Причестио си се, примио си Вечни Живот у себе, нема више места за смрт у теби, нема више места за оно што је смртно.

А шта је то што је смртно у нама, браћо? То је грех, сваки грех, јер грех је та страшна ђавоља сила која ради и производи смрт. Када су наши прародитељи унели у овај свет грех, са њим је у свет земаљски и човечански ушла и смрт, а иза смрти, иза греха, ушао је у овај свет и ђаво. И ти, примајући Господа Христа, примајући Бога, ти добијаш силе да из себе истераш сваку смрт, да победиш сваку смрт, да победиш самог ђавола, да победиш све ђаволе, и да живиш ...[5] у овоме свету и тиме осигураш себи Небеско Царство у ономе свету. Свето Причешће, браћо моја, јесте испуњење наше душе Богом. Причешћујеш се Господом Христом, ето све Небеске силе су у теби, све Божанске силе су у теби ...[6] греху. Немој осрамотити Господа Христа, Који је удостојио тебе да уђе у душу твоју кроз Свето Причешће, немој Њега осрамотити својим срамним делима. Чујеш, престани (да псујеш) од данашњега дана, јер свака псовка то је шамар по лицу Господа Христа Који је у твојој души. Пази, коме живиш и коме одговараш!

Смрдљива дела, крађа, прељуба, блуд - шта је то? Причестио си се, престани, иначе суд себи једеш и пијеш - како вели Свети Апостол[7]. Ако се недостојно причешћујеш - а недостојно се причешћујеш ако ти после сваког причешћа и даље продужиш са својим старим навикама рђавим, продужиш и да псујеш и да мрзиш и да не волиш људе и да се свађаш и да чуда правиш. Да, то значи: причешћујеш се и суд себи једеш и пијеш - вечни суд, вечну осуду, пакао себи сам припремаш. Зато су Свете Причасне Тајне да се ми њима осветимо, њима посветимо, да од данашњега дана будемо бољи него што смо били до данас, све бољи и бољи, све светији и светији. Јер човек је створен да наследи Царство Божије - а њега не може наследити ако не освети себе, своју душу, своје биће, и цело тело своје, и целу душу своју. Ето, Свето Причешће се нама даје зато да ми осигурамо Живот Вечни њиме, а то значи победу над сваком смрћу. А победа се осигурава над сваком смрћу Божанским силама даним Господом Христом, Његовом Црквом, Светим Тајнама и светим врлинама.

Гле, ви се припремате за Свето Причешће, сваки од вас пости и моли се Богу за Свето Причешће да очисти себе колико може постом и молитвом, еда би припремио пут Небескоме Цару и очистио дом душе своје. Шта је човек? Човек је слика Божија у телу. Шта је Господ Христос? Господ Христос је Бог у телу. Човек је створен по слици Божијој. Зато је Господ и дошао у овај свет, Он Бог да слику Своју очисти од греха. А ми, браћо, слику Божију у својој души, икону Божију у својој души гресима својим унаказујемо, прљамо, муљем премазујемо.

Зато је Господ и дошао, како се вели у црквеној молитви, да обнови Свој Лик у човеку, који је иструлео у страстима и гресима. Јер наше страсти и греси смртоносно утичу на живу икону Божију у нашој души, на слику Божију у нашој души. А ми смо саздани по слици Божијој[8], да би поживели угледајући се на Бога, на Бога, јер је и наша душа божанског порекла, да се угледаш на Бога. И Бог је сишао у овај свет зато да ти као човеку каже сву истину о теби, јер ти својом сликом, живом сликом Божанском у себи гледаш Њега и живиш Њиме и ради Њега.

Зато је Господ и дао свети пост и свету молитву, да се ми пре Светог Причешћа припремимо за онај велики и свети славни дан, дан када примамо Свето Причешће. Кад би данас јавили да цар долази у твоју кућу, ти би све очистио, опајао, да цар уђе у чисту твоју кућу, а како ли је тек потребно чистити себе кад Бог улази у твоју душу? Бога примаш данас, пази како га примаш! Сваки твој грех за који се ниси покајао и заплакао пред Богом, то је звер, звер која ће рикнути на Господа, то је мали ђаво; сваки грех је мали ђаво који јуриша на Господа у твојој души. Пази, кај се пред Господом, плачи, реци себи: ја сам, Господе, први међу грешницима, приступам Теби недостојан, следујући речи Светога Апостола Павла када он каже да је "Господ дошао у овај свет да спаси грешнике од којих је први он"[9]. Када Свети Апостол вели за себе да је он први грешник, шта је остало мени и теби, како ми да назовемо себе? Сваки од нас, заиста, први је међу грешницима када приступа Господу Христу, кад треба Њега да прими, Њега, Свечистог Господа и Бога. Зато је пост, зато је света молитва: пост да очисти наше тело, и молитва да очисти нашу душу, и припреми их за пријем Господа Христа.

Јер гле, примајући Господа Христа, ти примаш Јединог Истинског Победитеља у овоме свету - Јединог Истинитог Победитеља, јер сви други победиоци, такозвани победитељи, нису достојни тог назива. Само Онај Који је победио смрт јесте Истински Победитељ - то је Господ Христос, васкрсао из мртвих, осигурао телу нашем васкрсење и победу над смрћу. Само Онај Који је победио ђавола јесте истинити Победитељ - то је једино Господ Христос. Само Онај Који побеђује грех, и може да победи грех, јесте истинити Победитељ - то је сам Господ Христос. А сви други људи који се паште и хвале како су они победитељи, не знам у науци, не знам на бојним пољима, у философији, у техници, фабрикама - шта је то? Чиме се ви хвалите? Све је то прах и пепео. Најмањи потрес земље, ваше фабрике одоше у рушевине. Смрт - ето ње и за тебе, господине директоре, и за тебе, господине министре, и за тебе, господине генерале. Смрт - ето је ту, дави те, сваљује те у гроб. Какав си ми ти победитељ кад се распадаш сав у црве, кад се распадаш у змије! Каква је то победа! Нема, браћо, победе у овоме свету, осим победе над смрћу, нема победе осим победе над грехом. Ту победу даје Господ Христос и дао је свакоме који Њега слави и верује у Њега.

И ето, ви данас примате Господа Христа, примате тог Победитеља, примате Истинског Победитеља, Јединог Победитеља, и зато будите храбри и силни, храбри и силни. Не дајте ниједноме греху да вас надвлада. Страхота је за тебе, који си Бога примио Победитеља смрти, да (те) надвлада грех, те изроди род ђавољи, а срамота је да те ...[10] као ђаво. Шта је ђаво пред Богом који је у теби? Ништа! Зато, ти се бори, бори се за душу своју, за спасење своје, за вечност своју, за Царство Небеско. Бориш се примајући Свето Причешће.

Нека вам је Свето Причешће свима на спасење, браћо моја, на обожење, на освећење. Да од данашњег дана сваки од вас односи победе над сваким грехом, над сваком смрћу, над сваким ђаволом. И да на тај начин осигура себи бесмртност и Живот Вечни у ономе свету, а у овоме свету праведност и светлост[11].

Нека Благи Господ све нас води и руководи у овоме свету преко Пресвете Богомајке и свих Његових Светитеља. Да очувамо душу своју и сачувамо је од смрти, од греха, од ђавола, и осигурамо Живот Вечни. Да заједно са Пресветом Богомајком и Свима Светима славимо Јединог Истинитог Бога у свима световима, и Јединог Истинитог Победитеља греха и смрти и ђавола - Господа Христа, Коме (нека) је част и слава, сада и увек и кроза све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 1,43-51
Јн. 14,6
Кол. 3,9
1 Сол. 2,12; Фил. 1,27; Кол. 1,10
Речи нечујне на магнетофону. - Прим. препис.
Исто.
1 Кор. 11,29
[/url]1 Мојс. 1,27; 2,7
1 Тим. 1,15
Исто.
Можда: светост. - Прим. уредн.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

Март 11, 2012

ПАСХАЛНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ III

Беседа 3 у Свету Недељу Православља[1 ]

1967. године у манастиру Ћелије

Eто, Бог је постао човек. Сишао на земљу да нас људе подигне из блата смрти, из блата земљиног подигне нас на небеса. Чули сте данашње Свето Еванђеље: "Од сада 1 ћете видети небеса отворена, вели Спаситељ. Заиста, заиста вам кажем, видећете анђеле који силазе и узлазе ка Сину Човечијем"[2]. Тако је Господ отворио Небо над земљом, постао човек да би се ми Њиме причешћивали, да бисмо ми људи себе испунили Богом.[3]

Ето ради чега је Господ дошао у овај свет, ради чега постојимо и ми у овоме свету, и ја и ти и сваки човек. Ми смо створени да себе, тело своје, душу своју, испунимо Богом. То је наш божански задатак у овоме свету. Ништа мање, браћо моја и сестре. Сваки од нас је саздан ради тога, не ради нечега другог. Све је друго пролазно, све друго вене, пропада, умире. Само човек, душа човекова и Христов човек, и Свето Причешће не стари. То је оно што човека обесмрћује, човека овечнује, даје човеку Живот Вечни, даје му Истину Вечну, Правду Вечну. Да, и ти и ја, сваки човек само је човек ако прима ту Вечну Истину Господа Христа, ако прима ту Вечну Правду, тај Вечни Живот, и живи њиме на земљи. Почиње на земљи да би вечно живео у ономе свету.

Ето ради чега ми живимо на земљи и постојимо на земљи као људска бића. Нико од нас није дошао по својој вољи у овај свет. А кад смо дошли у овај свет, Господ је сишао да нам објасни зашто човека шаље у свет. Он је постао човек да човек као бесмртно биће живи и у овом и у оном свету. И Господ је васкрсао и победио смрт, да би нама осигурао Живот Вечни и пут у бесмртност.

Ето, данас ви сте дошли да се причестите Господом Христом, да Бога примите у себе. Гле, сваки од вас после Светога Причешћа постаје христоносац, постаје богоносац. У дивној молитви коју свештеник данас чита на Светој Литургији, вели се после Светога Причешћа: "Господе Христе, ја се Тобом причешћујем, а ти од сада живи у срцу моме". Ми се причешћујемо Њиме да бисмо живели Њиме, да бисмо живели новим животом. Господ Христос никада греха учинио није. Трудимо се, браћо, да после Светога Причешћа не чинимо грехе које смо чинили. Гле, примио си Бога, примио си Господа Христа безгрешнога, немој Га затрпавати својим гресима старим, немој муљем страсти, катраном безакоња премазивати Његов дивни лик у души твојој. Пази како живиш! Гле, Црква те привела Светоме Причешћу. Како? Кроз пост и молитву. Кроз пост и молитву, да очисти душу твоју и тело твоје, еда би био достојан примити Господа Христа.

Браћо моја, пре четири недеље почео је пост душе, од Недеље митара и фарисеја, а пост тела почео је пре недељу дана - да бисмо се припремили и очистили за примање Светих Тајни Божјих. Пре четири недеље, са Недељом митара и фарисеја, почиње пост душе. Душа пости од охолости, од гордости, од разметљивости добрим делима својим. Награди се смирењем покајаног цариника, митара који је стајао у храму и у целом свом животу и вапио к Небу: "Боже, милостив буди мени грешном"[4]. Ето ко сам ја, Господе. Ти видиш мене. Шта ти ја као човек могу принети, осим грехова својих? Боже, милостив буди мени грешноме! То је, браћо, истинити пост душе: да човек испуни себе том молитвом и да тако осећа себе. Погледај, Господ Христос је пред тобом, Господа Христа треба да примиш у себе. О, Боже, милостив буди мени грешноме. То је пост душе, браћо моја, када је душа у таквом расположењу, не прима грех, одбацује сваки грех, одбацује сваку страст.

А онда, за том светом недељом у којој је почео пост душе, иде друга недеља, Недеља блуднога сина, сина развратника који је напустио Оца Небеског, Бога, окренуо му леђа, отишао у далеку земљу[5]. Нећу да знам за Бога, нећу да знам за дела Божја. Од данас хоћу да будем сам и да живим као човек на имању свом. Рече души својој: Душо моја једи, пиј, весели се[6]. Нећу! Ништа ми Божије не треба. И оде блудни син далеко од Бога, од Оца Небеског. Душу дивну божанску коју му Бог дао, и тело дивно он претвори у блуд, у блато, у катран. Настаде глад у тој далекој земљи, далекој земљи. Каква је то земља? Земља греха, земља страсти, земља ђавола. Када човек окрене леђа Богу и хоће сам да живи у свету, и живи, тада огладни душа у човеку. Блудни син једнога дана осети страшну глад ...[7] кући оца мога. Сваки најамник има хлеба у изобиљу, а ја, ја далеко од оца, далеко од куће небеске, ја умирем од глади. Не, устаћу, идем оцу своме и рећи ћу му: "Оче, сагреших небу и земљи, прими ме као једног од најамника". И устаде блудни син, и оде. И кад га отац угледа из далека, поздрави се, и сажали га, каже слугама својим да му изнесу најлепшу хаљину. А син уздахне: "Оче, опрости, сагреших небу и земљи". Наређује Отац Анђелима Небеским да му узнесу најлепшу хаљину, прстен на руку, да закољу теле угојено, да се спреми гозба небеска.

Досад је пре покајања био ван себе, а кад дође себи, освести се. ...[8]

Недеља праштања. Окренеш се и погледаш род људски, а гле, сваки човек рањен од греха, сваки човек рањен од смрти, сваки човек рањен кроз сваки грех и ђавола. Је ли му Бог опростио кроз покајање ...а грехова, опрашта, опрашта ...[9] Опрости нам дугове наше, грехе наше, као што и ми опраштамо онима који су нама згрешили.[10]

Да, браћо моја, уздржавање од свакога греха, то је пост душе. Ми хришћани православни и постимо зато. Постећи постом, постом душе и тела, душа пости од свакога греха, уздржава се од свакога греха, од гњева, од пакости, од зависти, од злобе, од оговарања, од осуђивања, од похоте, од среброљубља. Ослобађа се од свакога греха. А пост тела је уздржавање од хране. Пости тело да не брекћу страсти у њему, него да се смирава и ...[11] постом, уздржавањем од јела. Ето, тако нас Света наша Црква припрема за Свето Причешће ...[12] све грехе, сва зла и ...[13] све врлине у својој души.

Гле, пост није само уздржавање од свакога зла, него је у исто време пост вршење свих светих врлина. Када клониш себе од охолости, гордости и разузданости, ти то чиниш - чиме, чиме? Смирењем еванђелским. Испуњујеш душу своју смиреношћу, и бориш се против гордости смиреношћу еванђелском. Или, када твоју душу пустоши мржња, а ти си хришћанин, идеш на Свето Причешће, у души ти мржња и ти је мораш избацити из себе ако нећеш да вређаш Господа Христа. Ти мораш мржњу избацити као смрт из себе. Гле, мржња и јесте смрт, смрт која смрди на сваки смрад паклени. "Који мрзи на брата свога остаје у смрти"[14] - вели се у Светом Еванђељу. Остаје у смрти. Што треба да чиниш? Да васкрснеш из те смрти, да васкрснеш из тог гроба! Шта треба да чиниш? Да љубављу еванђелском заволиш свог брата, да се прво молиш Богу за њега, и да га свим срцем заволиш. Јер како ћеш очекивати да те Господ воли кад брата који је поред тебе мрзиш?

Тако, браћо, пост није само уздржавање од свакога зла, него и неговање сваке врлине. Кад негујемо веру у себи, љубав, милост, доброту, смиреност, кротост, благост, сваку еванђелску врлину - да се удостојимо Њега, да се причестимо Светим Даровима, ми живимо Њиме. Јер, откако је Господ сишао у овај свет, Он с правом од нас тражи да примимо од Њега Божанске Дарове: Његову милост, Његову благодат и да живимо по Његовом Светом Еванђељу: Живите као што се пристоји Светом Еванђељу[15], наређује Апостол свима нама хришћанима. И још нешто јаче и веће: Живите достојно Бога Који се јавио у телу[16]. Ето, то је последња заповест, то је цело Еванђеље за мене и за тебе: да живимо достојно Господа Христа.[17]

Укратко, што је Свето Еванђеље Христово? Христово Еванђеље, у две речи, то је: молитва и пост. Молитва и пост. Он је Сам објавио да се молитвом и постом чисти човек, сваки човек, свака душа чисти се од сваке прљавштине, чисти се и од свих најстрашнијих демона и ђавола. Хиљаде и милиони ђавола у мојој и твојој души, молитва и пост је једина сила, вели Спаситељ, која изгони сву ту гадљиву и црну и паклену и смрдљиву (прљавштину) из душа наших. Кад је Господ хтео да пропише лек, свелек за сваки грех, Он је светим Ученицима Својим објавио: "Овај се род изгони само молитвом и постом"[18]. Гле, род демонски, род ђавољи, све врсте зла, све врсте греха, све врсте страсти изгоне се из душе само молитвом и постом. Ето, може се слободно рећи да је Православље молитва и пост. То нас враћа на Еванђеље.

Напусти ли човек молитву и пост, гле, он је изложен свима нечистотама које бризгају несретни црни и мрачни демони у душе људске. Погледајте пример страшних размера - Европу. Европа је давно изгубила молитву и пост. Гледајте шта Европа ради са светом. Претвара свет овај у кланицу. Извози луде идеје, идеје простим народима и људима на свима континентима, и настају покољи, ратови, милиони гину. На шта је свела живот човека? На јело и одело. На гардеробу и јеловник, на биоскопе и луда позоришта, на луде науке и луде школе, где се Бог не спомиње и протерује. Ето шта је Европа! Каква је Европа која је изгубила молитву и пост? Гади се на Еванђеље Христово, луди, срља у лудило као блудни син.

А Срби? Срби, Срби пошли слепо, већина њих, за лудом културом европском, за лудом цивилизацијом европском. Срби одричу се Господа Христа, Срби издају Светога Саву, Срби постају одроди. Напустили молитву и пост, неће Срби да посте, неће да се моле Богу. А тиме отварају врата нечисте душе своје највећим гадостима, па и одрицању од Бога, највећем греху. Ко се то усељује у тебе, несрећни Србине? Ко, ако не ђаво! И ти, место да примиш свелек, који Господ свима нуди, ти полако одбацујеш Православну Цркву од себе, а то значи, себе и породицу своју и народ свој гураш у пакао. Како је плиткоуман човек који Христа замени, Христа Истинитог Бога, ма каквом великом културом, авај, ма каквим ореолима, ма каквим пролазним лудим земаљским славама?

Погледајте широм земље и широм света што је постало од овога света, од Европе када се одрекла Христа. Погледајте!

Хаос, рушење, пропадање и држава и народа! Она се распада и пропада, а тако и твоја и моја душа, Србине брате, распада се и пропада када ми заборављамо Еванђеље Христово, када се ми сећамо Господа Христа (само) неколико пута у години, када ми и ове светосавске задужбине, што Свети наши краљеви и цареви и Свети Срби оставише, када ми допуштамо да оне запусте, да буду празне о великим празницима, да буду празне недељом. Каква страшна судбина свакога од нас!

Гле, страшно и теби и мени. Ти водиш себе кроз овај свет, али, браћо моја, последња станица нашег живота, и овога и онога света, јесте Страшни Суд. Ма како ми живели у овом свету, ма којим путем ишли кроз овај свет, сви наши путеви воде Страшноме Суду. Када изађемо пред лице Господа Христа, онда ће, Србине брате ...[19]

О, данас, нека сваки од вас осети да примајући Свето Причешће он прима Господа Христа Који ...[20] и овога и онога света, и да Му служи као Једином Истинитом Богу у свима световима. Само тако, једино тако, браћо моја, човек може наћи блаженства у својој души и овога и онога света. А све дотле док се Господа Христа одричемо, ми, ми смо најбеднија бића, исто онако бедна као демони у паклу.

Нека Благи Господ све Србе и све православне људе разбуди на молитву и пост, да знамо, да смо свесни да је Еванђеље, скраћено Еванђеље, молитва и пост. И кад се тако држимо ми смо сигурни да нас никакав грех неће савладати и не може савладати, да нас никаква смрт не може савладати и да нас никакав ђаво не може савладати, не један него хиљаде ђавола свих светова. Јер, Богом смо јачи[21]. Кадаје Господ Христос са тобом, све су смрти мртве пред тобом, сви су ђаволи лешеви пред тобом. Њему, Њему Јединоме Истинитом Богу у свима световима, част и слава сада и увек и кроза све векове. Амин.

НАПОМЕНЕ:

Еванђеље по Јовану 1,43-51
Јн. 1,51
Кол. 1,10
Лк. 18,13
Лк. 15,11-32
Лк. 12,19
Неколико речи нечујно на траци. - Прим. препис.
Исто.
Исто.
Мт. 6,12
Исто.
Исто.
Исто.
1 Јн. 3, 14
Флб. 1,27
1 Сол. 2,12
Кол. 1,10
Мт. 17,21
Исто.
Исто.
Пс 60,12

Пријави се

Aва Јустин Поповић

Препоручена порука

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

Популарне поруке

Макрина

dragisa

Number15648

Постоване слике

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

LukaZ

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Guest

Link to comment

Подели на овим сајтовима

Чланови који сада читају 0 чланова

Живе Речи

Активност

Више