Диференцијални испити за упис на мастер студије

[Иван Ивковић]

Сваке године Факултет расписује Конкурс за упис у прву годину мастер академских студија којим се детаљно разрађују услови уписа на мастер академске студије.

У прву годину мастер студија у трајању од два семестра (60 ЕСПБ бодова) на ПБФ-у може се уписати лице које има:

• завршене четворогодишње основне студије (240 ЕСПБ бодова) на ПБФ;
• завршене четворогодишње студије (240 ЕСПБ бодова) на неком другом факултету уз обавезу претходног полагања диференцијалних испита.

Студент који је завршио било који ниво академских студија на неком другом факултету, да би стекао право да конкурише за упис на мастер академске студије, треба претходно да положи диференцијалне испите.

Да би остварио право на упис на мастер академске студије, кандидат мора да положи диференцијалне испите са просечном оценом најмање 8.

При пријављивању за полагање диференцијалних испита кандидати доносе благослов надлежног епископа и фотокопију дипломе или уверења о дипломирању (и оригинал дипломе на увид).

У периоду у ком полаже диференцијалне испите кандидат није у статусу студента (не пријављује се на конкурс и не плаћа школарину).

Кандидат се може пријавити за полагање ових испита у било ком периоду академске године, а право на полагање испита има од првог наредног испитног рока. Том приликом му се отвара привремени досије у коме се архивирају резултати диференцијалних испита.

Испитни рокови за диференцијалне испите истоветни су са шест редовних рокова и два апсолвентска рока за основне студије. Испитни рокови, као и дани за пријављивање објављени су у плану извођења наставе који је објављен на огласној табли и веб-сајту факултета.

Пре полагања диференцијалног испита студент је у обавези да се консултује са предметним наставником или, по упутству наставника, са асистентом, о литератури, предиспитним и испитним обавезама. По положеним диференцијалним испитима кандидат се пријављује на први следећи конкурс за упис на студије. На конкурсу се рангира према просечној оцени са претходно завршених основних студија.

Студенти који су завршили четворогодишње основне академске студије (240 ЕСПБ бодова) или старе студије а желе да се упишу на богословски смер на мастер студијама, полажу следеће испите: Свето писмо Старог завета, Свето писмо Новог завета, Патрологија, Философијa, Општа историја цркве, Историја српске цркве, Догматика, Литургика,Канонско право, Грчки језик.

Студенти који желе да се упишу на религиолошки смер на мастер студијама, полажу следеће испите: Увод у богословље, Библија у Цркви и култури, Преглед историје Цркве — опште и помесне.

______________________________________________

Извор: http://www.bfspc.bg.ac.rs/upis/

[Иван Ивковић]

Има ли неко искуства са припремом и полагањем диференцијалних испита?

Како је најбоље доћи до литературе? Постоје ли негде сабране и доступне електронске књиге?

[Млађи Катон]

@Jace Jerimoth Имам исте недоумице. Чекам одговоре са тобом. 

[Протомајстор]

Ја сам полагао те испите, истина давно, али није се много променило, јер знам доста људи који су касније завршили или их још полажу. Говорим за богословски смер, а како је на религиолошком не знам, јер не познајем никога да то студира. 

Сва битна литература се може наћи овде на сајту.

[Млађи Катон]

@Протомајстор 

Каква је процедура око полагања тих испита?

Да ли се могу положити за годину дана, на смеру за који сте Ви полагали?

Колико је обимна литература? 

[Протомајстор]

У моје време се пријављивало на шалтеру студентске службе за други и трећи циклус студија где ти издају потврду о пријави са списком предмета. После тога одабереш редослед полагања и кренеш са учењем. Нема предавања ни вежби, односно није обавезно, али се саветује за Грчки.

Може се положити за годину дана, али само ако ништа друго не намераваш да радиш и ако имаш добро предзнање. Мислим да је две године оптимално време, мада знам доста вероучитеља који уз рад вуку те испите и по 10 година, а веома су добро богословски потковани.

Литература варира од предмета до предмета. Негде је наведена и веома обимна, а за испит је довољно консултовати обичну скрипту (рецимо, Општа историја Цркве), а негде према литератури испит делује наивно, а у ствари је аждаја која може лако да те прогута (Грчки).

[Млађи Катон]

пре 4 минута, Протомајстор рече

У моје време се пријављивало на шалтеру студентске службе за други и трећи циклус студија где ти издају потврду о пријави са списком предмета. После тога одабереш редослед полагања и кренеш са учењем. Нема предавања ни вежби, односно није обавезно, али се саветује за Грчки.

Може се положити за годину дана, али само ако ништа друго не намераваш да радиш и ако имаш добро предзнање. Мислим да је две године оптимално време, мада знам доста вероучитеља који уз рад вуку те испите и по 10 година, а веома су добро богословски потковани.

Литература варира од предмета до предмета. Негде је наведена и веома обимна, а за испит је довољно консултовати и обичну скрипту (рецимо Општа историја Цркве), а негде према литератури испит делује наивно, а у ствари је аждаја која може лако да те прогута (Грчки).

Дубоко захваљујем. 

[Иван Ивковић]

Начуо сам да већина испита на богословском смеру има испитна питања али, на пример, за Свето Писмо Старог Завета их нема. Како би онда било најбоље припремати тај испит?

[Панарет]

Ја размишљам да упишем религиолошки мастер програм, диференцијални испити су ок, иначе сам социолог.  

Да ли је неко од форумаша завршио овај програм, каква су искуства?