Како постати римокатолик ?

[Sirena]

евгениче не труди се, он је рекао што је имао и оде. лијепо нам је дошао у кућу да нас извријеђа, и нека је кад смо му допустили. тако нам и треба  facenew22222222

овај овдје овако, на другој теми вечерас други римокатолик прозива православног свештеника... ма докле? свака част нормалним људима као што је зајрон, иван зелић, каја, са којима можеш нормално да причаш али ово... страшно

[Evgenik]

Мене лично није увриједио јер ништа друго од њега нисам ни очекивао,

чак ме чуди оволика искреност па макар и у вулгарности и примитивности.

Остаде код комшија хијерархија у којој је национална гордост већа светиња од свега,

а вјера само дио националног фолклора и митологије, тачније митоманије

у којој злочинци преко ноћи постају напаћене жртве и баш то њихово фиктивно страдање

постаје оправдање за најмонструознија звјерства којих су се гадили и чувени по немилосрђу сс официри.

Нек се служе мисе за Павелића, Готовину, Томпсона и екипу, а јасеновачки свети мученици страдалници су нека "неугодна успомена". Занима ме само како замишљају то црквено јединство:

замисли мису на дан светих мученика Јасеновачких на коју долази Томпсон да се причести?!

Та слика већ сама довољно па и исувише говори о стању "дијалога"...

[Sirena]

па ево, показао нам је како замишља јединство: ми треба да се извинимо за сва горе побројана злодјела, а онда треба да ћутимо и будемо мањи од маковог зрна јер су се удостојили да нам и поред свега "опросте"... ма хајде.

никад, али никад ми идеја екуменизма није била даља него сада  facenew22222222

хвала ти леополде, отворио си ми очи

[Leopold]

Nadam se da će svi na vašem primjeru vidjeti kako se povratkom u okrilje Katoličke crkve ne postaje Hrvat već da i dalje zadržavate Srpsku narodnost.

То исто кажу и вехабије, само, имаш братац мали проблем:

православним вјерницима је важнија припадност Православљу, односно догматски најисправнијем исповиједању него припадност раси, нацији, социолошкој групацији итд.

Дај ми ЈЕДАН једини теолошки разлог зашто би неко ко је истински вјерник (православац) прешао на римокатолицизам односно папизам.

Nema ga jer su nam vjere slične (gledano teološki). Gledano duhovno to bi se dalo popričati..

PS. na tvoj drugi post - u Jasenovcu se dogodio zločin i to nitko od nas Hrvata ovdje ne spori niti je ikada rečeno da tamo zlodjela nije bilo. Pobijeni su mnogi Židovi, Pravoslavci i Katolici tako da Jasenovac potvrđuje da zločin ne poznaje naciju kao i da Katolička crkva nema veze sa njim već ustaška vlast Hrvatske iz razdoblja 2. svj. rata

[Evgenik]

Ок, хвала на одговору.

Са друге стране, није ти баш тачно да се догматски не разликују:

прво и основно еклисиологија, односно само устројство Цркве - цезаропапизам наспрам саборности,

даље велики проблем са кршењем канона Васељенског Сабора о неизмјењивости Вјерују односно Credo-a,

ту су и догмати о непорочном зачећу Богородице, као и нека учења којих се (срећом) РКЦ у међувремену одрекла.

Исрено ме интересује твоје мишљење о овоме.

[-Владимир-]

Стварно сам непријтно изненађен овом количином духовног сиромаштва и слепила дела католика на форуму. Лично , верујем да су у  питању поједине труле јабуке, мањина, али оно што сам овде имао прилике да чујем...Да сам којим случајем рођен међу таквим "верницима" највероватније бих постао атеиста.

Oprostite na direktnoj izjavi ali pitate li se do kada će Katolički svijet gledati takve stvari, nova huškanja te strijepiti zbog novih pokolja?

А тек на ово не знам да ли да се смејем или плачем.

[Zayron]

Ок, хвала на одговору.

Са друге стране, није ти баш тачно да се догматски не разликују:

прво и основно еклисиологија, односно само устројство Цркве - цезаропапизам наспрам саборности,

даље велики проблем са кршењем канона Васељенског Сабора о неизмјењивости Вјерују односно Credo-a,

ту су и догмати о непорочном зачећу Богородице, као и нека учења којих се (срећом) РКЦ у међувремену одрекла.

Исрено ме интересује твоје мишљење о овоме.

No šra je sad ovo, cezaropapizam spram sabornosti?

Cezaropapizam su izmislili bizantski carevi valjda Justinijan ili koji a znači to držanje crkvene vlasti u civilnim rukama gdje se necrkvena, neklirička osoba prozove i proglasi poglavarom Crkve, šta s tim sad imaju zajedničko Pape?

the Byzantine emperors Policy (cezaropapizmus)

Cézaropapizmus alebo štátne cirkevníctvo je vzťah cirkvi a štátu, pri ktorom je panovník súčasne hlavou cirkvi.

Pôvodne sa vyskytoval v Byzantskej ríši, neskôr napríklad aj v pravosláví (cárske Rusko), od 16. storočia v Anglicku a niektorých protestantských (európskych) krajinách.  

Nikada se taj cezaropapizam nije pojavio među katolicima već samo na istoku i u pravoslavnim zemljama i u nekim protestantskim, najpoznatiji slučaj u Engleskoj. Sa katolicima taj pojam nema ništa zajedničko.

Vas zbunjuje taj naziv, cezaro-papizam, koji u stvarnosti s papama nema ništa zajedničko osim  što su im pojedini carevi otuđili moć proglašavajući sebe Papom, poglavarom crkve, to tako onda ima. Ali to vama nije nikakav grijeh ni greška svejedno, čim je kod vas to tako moglo, to se tiče samo našeg tumačenja, znači ne označava taj pojam legalnu vlast pape ili papa već nelegalnu vlast careva koji su si ta prava prisvojili sebi sami samovoljno i silom.

[Evgenik]

Бато, пусти се википедије, теолошко стање "на терену" каже супротно:

са једне стране имаш "безгрешног" који има статус рок стара, а са друге неког ко само предсједава сједницама, то не да није исто него је дијаметрално супротно. На крају баладе, папа је и у старту био само "један од" (помјесних патријараха) а не некакав архипоглавар каквим се представља данас.

[Zayron]

Бато, пусти се википедије, теолошко стање "на терену" каже супротно:

са једне стране имаш "безгрешног" који има статус рок стара, а са друге неког ко само предсједава сједницама, то не да није исто него је дијаметрално супротно. На крају баладе, папа је и у старту био само "један од" (помјесних патријараха) а не некакав архипоглавар каквим се представља данас.

Ali svejedno, kako god, taj pojam nema nikakve veze sa papama.

[Evgenik]

У православним теолошким круговима односи се на устројство римске цркве након раскола

и има итекако смисла и специфичну конотацију: у византији означавао је тежњу цара да се из хобија бави теологијом (што скоро ниједном није пошло за руком без негативних последица) углавном уз подршку јересоначалницима и гомилу мука и проблема који су касније ријешени уз велике жртве, а у Риму је означавао тежњу Папе да буде главни фрајер у Јевропи, односно да има човек своју државу, војску, полицију, банке, посједе, имања, кметове, порезе итд итд.

Да цареви теже теологији, то могу да сконтам, али да епископи теже земаљској власти (што Писмо карактерише као тотално антихришћански дух) то ми ни близу не улази у главу.

[Zayron]

S pravne strane je to uzurpacija crkvene moći od strane civilne vlasti, kako papa nije civilom a ni cezarom, kraljem itd. on iz same definicije ne može biti nikakvim cezaropapistom.

Konfesní právo

Pojem a předmět konfesního práva; vztah konfesního a kanonického práva;

církevní právo, prameny: 27 n., 209 n. církevní právo

Reskript milánský byl vydán r. 313 Konstantinem Velikým. Tímto dokumentem začíná tzv. konstantinovský obrat ve vztazích mezi církví a státem. Křesťanství již bylo zrovnoprávněno s ostatními náboženstvími a církvi měl být vrácen majetek zabavený za pronásledování. Stát uznal právní subjektivitu církve, brzy se rovnoprávnost s ostatními náboženstvími vychyluje na stranu křesťanství. Syn Konstantina pak vydal „edikt proti pohanům“ a od r. 380 je povinným náboženstvím pouze křesťanství. Dvě moci – světská a duchovní, daly postupně vznik dvěma autonomním tzv. „dokonalým společnostem“, které se spravovaly vlastním zákonodárstvím. Tendence k restauraci monismu však zůstaly dále. Ta první se nazývá cézaropapismus, druhá pak papocézarismus.

  Východní cézaropapismus: církev se stává součástí státních struktur, císař má moc nad církví zákonodárnou i administrativní, osobuje si i moc soudní, zasahuje také do dogmatických a liturgických záležitostí. Byzantský cézaropapismus vrcholí za Justiniána. Ten stíhá bludná učení za útok na státní integritu.

  Západní cézaropapismus: církev si uchovala relativní nezávislost na státu, sílí moc papežství. Papež Gelasiana I. vydal formulu Galesianu, ve které rozhraničuje kompetenci moci duchovní a světské (teorie dvou mečů) Každá má mít převahu ve své oblasti, vylučuje se koncentrace moci v jedné osobě. Nicméně moc duchovní je pro svůj transcendentální původ přednostní. Výjimečné postavení papežů jakožto světských suverénů bylo důsledkem vzniku papežského státu.

  Západní cézaropapismus má dvě formy:

*Francký cézaropapismus přibližně od panování Pipina. Karel Veliký církev chránil, ale využíval ji i pro svou politiku s cílem sjednocení křesťanské světa. Státní i církevní struktury splývaly, duchovní vykonávali i světské úřady, císař respektoval primát papeže v jeho dominiu, císař nezasahoval do dogmatických a liturgických záležitostí.

*Germánský cézaropapismus od rozpadu francké říše je spojen s otonskou dynastií. Vyznačuje se beneficiálním systémem, kdy hlavní beneficia rozděluje císař. Clunyjská reforma se snaží dosáhnout nezávislosti církve na panovníkovi.

[Evgenik]

Не контам шта ти значи то што засипаш форум цитатима на чешком који овде говориш само ти?

Да ли би наш дијалог био плоднији ако би ти ја сад рецимо цитирао св.Оце на старогрчком по пола стране?

На страну цитати и језици: папа није никакво "цивилно лице", он је као епископ имао само један програм а то је Јеванђеље, које не познаје жељу за световном влашћу. Историја те демантује другар.

[Zayron]

Не контам шта ти значи то што засипаш форум цитатима на чешком који овде говориш само ти?

Да ли би наш дијалог био плоднији ако би ти ја сад рецимо цитирао св.Оце на старогрчком по пола стране?

На страну цитати и језици: папа није никакво "цивилно лице", он је као епископ имао само један програм а то је Јеванђеље, које не познаје жељу за световном влашћу. Историја те демантује другар.

Pa to je jasno da nije, kad je klirikom onda ne može biti cezaropapistom. To može biti samo NECRKVENO lice.

Cezaropapistom je kraljiica Elizabeta u anglikanskoj crkvi koja nikakvim klirikom nije ali je poglavarom crkve.

[Zawisza]

Vatikan jeste država na čijem je čelu Papa i to nije cezaropapizam nego klerikalizam, cezaropapizam je bio prisutan kod Srba kad je kralj Milan smenjivao episkope zbog toga što im se nije sviđala njegova izabranica ili kada je policija kneza Pavla prebijala episkope zato što im se nije sviđala njegova crkvena politika.

Cezaropapizam je i danas kad vam ministarstvo koje nema nikakve veze sa verom registruje svaku parohiju ili župu i dobijete nekakav PIB i od zavoda za statistiku neki broj pa recimo bez toga ne možete ni kola da registrujete.

Isto vam je i u Crnoj Gori gde se vladajućoj stranci ne sviđa crkveno uređenje pa ga menja.

Klerikalna država kao što je Vatikan vodi pre svega računa o interesima katoličke crkve i naravno pripadnicima staleža a da pri tome deluje sa pozicija diplomatije.

Cezaropapizam je kad u sekularnoj državi nameću se klerikalnai zakoni i rešenja.

[Evgenik]

Као и увијек, објашњења у рукавицама и свјетлосним годинама далеко од реалног живота,

и што брже скретање са колосијека на тривијалности.

Да ли је по вама нормално да један црквени поглавар претендује да буде истовремено и световни поглар?

Да ли ово питање може бити једноставније формулисано и да ли је икоме на форуму (осим вас двојице) нејасно?