"Jer si se borio sa Bogom i ljudima i pobedio si..."

[Ana B.]

 

 

                     Koje je značenje Jakovljevog hrvanja s Bogom?

 

 

 

                                               

       

 

       Najbolji odgovor na ovo pitanje, između ostalog, pomaže spoznaja da je duboko ukorijenjeno suparništvo u obitelji obilježilo Jakovljev život. On je bio odlučan čovjek; neki bi rekli da je bio nemilosrdan. On je bio varalica, lažljivac i manipulator. Ustvari, ime Jakov, osim što znači “varalica”, ono doslovno znači “onaj koji grabi”.

       Poznavati priču o Jakovu znači poznavati da je njegov život bio jedna neprestana borba. Iako je Bog obećao Jakovu da će iz njega proizaći, ne samo veliki narod, već cijela družina naroda, on je bio čovjek pun strahova i tjeskobe. Sada dolazimo do ključne točke u njegovom životu kada se trebao susresti s svojim bratom Ezavom, koji se zakleo da će ga ubiti. Sve Jakovljeve borbe i strahovi sada su se trebali ostvariti. Umoran od postupanja njegovog punca, Jakov je pobjegao od Labana, samo kako bi se susreo sa svojim ogorčenim bratom Ezavom. Zabrinut za svoj vlastiti život, sve što je imao Jakov je podijelio na dva tabora te bratu poslao karavan darova, a svoje žene i djecu prebacio preko rijeke Jabok u nadi da će sa svojim bratom uspostaviti mir. Sada, fizički iscrpljen, sam u pustinji, suočen sa sigurnom smrću, bio je lišen svih zemaljskih stvari. Ustvari, bio je nemoćan kontrolirati svoju sudbinu. Na obalama rijeke Jabok klonuo je u dubok san. S puncem iza sebe i Ezavom ispred njega, bio je previše iscrpljen za daljnju borbu.

       No, tek tada je njegova prava borba započela. Izbjegavanje obiteljske prošlosti je bilo samo po sebi dovoljno loše; ali hrvanje sa samim Bogom bila je sasvim druga stvar. Te je noći Jakova posjetio anđeoski stranac. Cijelu noć su se hrvali sve dok nije svanuo dan, kada je stranac Jakovu iščašio bedreni zglob, zbog čega je šepao ostatak svog života. Jakov je tada znao što se dogodilo: “Vidjeh Boga licem u lice i život mi je sačuvan.” (Postanak 32,30). U tom procesu, varalica Jakov je dobio novo ime, Izrael, što vjerojatno znači “On se bori s Bogom”. No, ono što je najvažnije dešava se na samom kraju borbe.  Čitamo da ga je “Bog ondje blagoslovio” (Postanak 32,29).

      U zapadnoj kulturi, pa čak i u našim crkvama, slavimo bogatstvo i moć, snagu, samopouzdanje, prestiž i pobjedu. Preziremo i bojimo se slabosti, padova i sumnji. Iako znamo da određena količina ranjivosti, straha, obeshrabrenja i depresije dolaze u normalnim životima, na ove stvari skloni smo gledati kao na znakove neuspjeha, ili čak nedostatak vjere. No, također znamo da su naivan optimizam i priznanje sjajnog glamura i uspjeha u stvarnom životu, recept za nezadovoljstvo i očaj. Prije ili kasnije, hladna, teška realnost života sustiže većinu od nas. Priča o Jakovu nas vraća natrag u realnost.

       Frederick Buechner, jedan od najčitanijih autora kršćanske publike, Jakovljev božanski susret na rijeci Jabok opisuje kao “veličanstveni poraz ljudske duše u Božjim rukama”. U Jakovljevoj priči lako možemo prepoznati naše vlastite elemente borbe: strahovi, tama, samoća, ranjivost, osjećaj praznine i nemoći, iscrpljenost i neumorna bol.

       Čak je i apostol Pavao iskusio slično obeshrabrenje i strahove: “odasvud nevolje: izvana bijahu sukobi, iznutra strepnje” (2. Korinćanima 7,5). No, istina je da nas Bog ne želi ostaviti s našim kušnjama, našim strahovima, našim borbama u životu. Ono što učimo iz naših životnih sukoba je da nam Bog nudi odgovarajući božanski dar. Kroz Njega možemo primiti snagu za preobraćenje i promjenu, ne samo dar predaje, već slobode, kao i darove izdržljivosti, vjere i hrabrosti.

       Na kraju, Jakov čini ono što svi moramo učiniti. Suočava se sa svojim neuspjesima, svojim slabostima,svojim grijesima, svim stvarima koje su ga ranjavale… i suočava se s Bogom. Jakov se cijelu noć borio s Bogom. Bila je to iscrpljujuća borba koja ga je osakatila. Tek nakon što je došao u koštac s Bogom i završio svoju borbu, shvativši da ne može nastaviti bez Njega, primio je Božji blagoslov (Postanak 32,29).

      Ono što učimo iz ovog izvanrednog slučaja u životu Jakova je da naši životi nikad nisu bili namijenjeni tome da budu lagani. Ovo je osobito istina kada na sebe preuzmemo borbu s Bogom i Njegovu volju za naše živote. Također učimo da kao kršćanima, unatoč našim kušnjama i nevoljama, naša nastojanja u ovom životu nikada nisu bez Božje prisutnosti, i Njegovog blagoslova koji neminovno slijedi iza borbe, koja ponekad može biti neuredna i haotična. Stvarno povećanje iskustva uvijek uključuje borbu i bol.

       Hrvanje Jakova s Bogom na rijeci Jabok te mračne noći podsjeća nas na ovu istinu: iako se možemo boriti s Bogom i Njegovom voljom za nas, uistinu, Bog je toliko jako dobar. Kao vjernici u Krista, možemo se boriti s Njim kroz usamljenost preko noći, ali kad svane dan dolazi Njegov blagoslov.

 

[Сашша]

пре 1 сат, Ana B. рече

Tek nakon što je došao u koštac s Bogom i završio svoju borbu, shvativši da ne može nastaviti bez Njega

То ми баш није јасно. Мслим да је то било преумљење,  и зато је добио ново име, што је у то време код ших уједно био и опис карактера. Друго име значи сада си неки други карактер или измењен. Он је после борбе изашао другачији, као данас после покајања. 

[Ana B.]

пре 2 часа, Сашша рече

То ми баш није јасно. Мслим да је то било преумљење,  и зато је добио ново име, што је у то време код ших уједно био и опис карактера. Друго име значи сада си неки други карактер или измењен. Он је после борбе изашао другачији, као данас после покајања. 

Nije ni meni dosta toga jasno, tera na razmišljanje... Nekako Jakova vidim kao borca koji menja okolnosti, zato mi je on zanimljiva ličnost...

[Сашша]

Бог је хтео и кроз Аврама као лика да нам упути поуке, али трба схватити и дух времена тог доба и њихове углове гледања, живот у то доба... Мени се много свиђа и Аврам и његови потомци и волим да размишљам о тим догађајима,


Послато са Tesla_SP3.3 Lite користећи Pouke.org мобилну апликацију

[Tumaralo.]

Ništa meni ovde nije jasno..

"Varalica" postaje "Bogoborac" i to je kao dobro...

Njegovog sina Josifa će njegova druga deca (dakle braća Josifova) prodati u ropstvo.

Otac Izrael (tj Jakov) ih neće ni ukoriti. 

Sve ovo treba da budu neke moralne pouke i bogonadahnute stvari...

Nije ni čudo što su mnogi rani hrišćani smatrali da Stari i Novi zavet nemaju veze jedno sa drugim.

[Сашша]

Није Јаков знао да су га они продали, ту би била поука да како им је Јосиф све опростио али и Божји план да се будуће одабрано племе сакупи у ропству и одатле крене ....

[Ana B.]

"Bog je mnogo ranije rekao da će Jakov biti naslednik umesto svog starijeg brata. Problem sa Jakovom i njegovom majkom bio je u tome što su mislili da mogu da ostvare Božija obećanja na svoj način. Bila je to ista greška koju su učinili Avram i Sara. Nisu mogli da čekaju da Bog ostvari svoje planove na svoj način. Rebeka je znala šta je Bog rekao za Jakova. Čula je kako je Isak obećao da će blagosloviti Isava i mislila je da ako se ne umeša propašće Gospodnji plan. Zaboravila je da je nasledstvo bilo potpuno u Božijoj moći i da niko nije mogao s njim da raspolaže osim da ga lično odbaci. Iako bi Isav dobio blagoslov od oca Bog bi svoj plan ostvario u svoje vreme...

Znamo da je čak i Avram u jednom trenutku mislio da on sam mora da ispuni Božije obećanje. Tako je Jakov nesumnjivo mislio kao što mnogi misle da Bog pomaže onima koji sebi pomažu.."

Iz knjige "Vecni savez: Bozije obecanje Avramu i svetu" E. Dž. Vagoner

[Ana B.]

Aj malo da čitamo, pa da diskutujemo:

https://books.google.rs/books?id=nBxtDwAAQBAJ&pg=PA92&lpg=PA92&dq=jakov+nije+imao+prvenstvo&source=bl&ots=O86dCvb-4R&sig=P6-LYvcyI1hjTW3R4f3S7Z-1O14&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwiIpdGXg9TeAhUFFywKHYHGC6IQ6AEwAnoECAgQAQ

[Сашша]

Занимњиво је да су после Аврама често били прваци они који нису прворођени а слично је и код нас после Немање па све до Александра Карађорђевића, не континуирано али врло често, а има још доста паралела из старог завета и наше историје.