Иван Недић Написано Јун 9, 2010 Пријави Подели Написано Јун 9, 2010 Али ако су сакривене, зашто се онда трудимо да их откријемо, и штавише да откријемо разлог (пастирски) због ког су сакривене. Поврх свега, зашто тај разлог откривати пастви? :-) Шалим се мало, али ми се не допада та прича о сакривености, баш зато што се онда тврди од нас је сакривено ТО И ТО (дакле ипак смо га открили!), ЗБОГ ТОГА И ТОГА (и разлог смо открили!) :-) "В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская) "Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев) --- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. --- Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јун 9, 2010 Пријави Подели Написано Јун 9, 2010 Мислим на апокатастазу. Дефинитивни одговор на ово питање, по мом мишљењу, је сакривен. Зато свети Максим и каже да благословено ћутимо. Јер, какавгод одговор дали у вези апокатастазе (иам је/нема је - муке су вечне/муке су коначне), тај одговр ће бити антиномичан. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Иван Недић Написано Јун 9, 2010 Пријави Подели Написано Јун 9, 2010 Слажем се. Али желим да скренем пажњу да је кроз даљу историју теологије мало ко испоштовао тај Максимов савет. Ево, ова тема принципијелно не поштује тај савет. Уосталом, ни Максим се није држао сопственог савета, рекло би се... "В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская) "Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев) --- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. --- Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јун 9, 2010 Пријави Подели Написано Јун 9, 2010 Ништа страшно, шта да радимо. Живи смо људи, имамо разум. Хоћемо да истражујемо и да знамо. То је све легитимно, само када је у служби изграђивања Цркве. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Justin Waters Написано Јун 9, 2010 Пријави Подели Написано Јун 9, 2010 Па о тој нужности рађања, не крштења, сам и говорио - ми немамо опцију да се не родимо, нити да се вратимо у небиће. Како год да се обрне - у неку руку није фер према онима који не желе да постоје (и после општег васкрсења). Не можеш сагледавати на тај начин. Исто тако би се могло рећи, а шта они који се нађу рају, а не желе бити у рају, јел њима нарушен концепт слободног изобра да не буду у рају? Разуме се овако се не може постављати питање јер је парадокс. Парадокс зато што Бог неће увести никога у рај ко ће се после предомислити над својим избором, или ће некога на силу тамо увести. Зато обожење као циљ има да изгради Христа у човеку како овај када буде уведен у рај има потпуну способност созрецавања Бога са својом слободном вољом. Односно оне које Бог уведе у рај ти су засигурно то и заслужили и они су тиме једном направили избор и више неће морати правити никакве изборе. Исто тако они који буду завршили у паклу и они ће се тамо наћи по својим заслугама, тј по стању њихове душе које ће ништа друго него представати пакао у неком свом степену. Тако ће стање душе таквима бити сведок шта су изабрали, и сувишно је и парадоксално потезати сад питање шта ће такви и даље изабирати... Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јун 9, 2010 Пријави Подели Написано Јун 9, 2010 Да, тај феномен воље као "изабирања" је веома интересантан. Велико је питање да ли ће таква воља бити и у будућем веку. Или ће се, пак, воља састојати из афирмације већ изабраног, из вечног хода у изабраном. У овом другом случају, воља као "избрање" је ствар која припада овоме веку. У будућем, тешко да ће човек моћи да појми ишта изван онога што је већ изабрао. У том светлу ја схватам и оно блаженство: Блажени чисти срца јер ће Бога видети. Бога ће видети они који сада жуде за њим и који га вером и животом прихватају ("чисти срцем"). Дакле, биће и оних који неће видети Бога, или га неће препознати као Бога. А ако Бога не виде или не препознају, како га онда могу и изабрати (у будућем веку)? Но, то је један аспекат "разумевања" есхатолошкереалности. Не усуђујем се да кажем да сам сигурно у праву. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Mиљан Танић Написано Јун 9, 2010 Пријави Подели Написано Јун 9, 2010 Па о тој нужности рађања, не крштења, сам и говорио - ми немамо опцију да се не родимо, нити да се вратимо у небиће. Како год да се обрне - у неку руку није фер према онима који не желе да постоје (и после општег васкрсења). Не можеш сагледавати на тај начин. Исто тако би се могло рећи, а шта они који се нађу рају, а не желе бити у рају, јел њима нарушен концепт слободног изобра да не буду у рају? Разуме се овако се не може постављати питање јер је парадокс. Парадокс зато што Бог неће увести никога у рај ко ће се после предомислити над својим избором, или ће некога на силу тамо увести. Зато обожење као циљ има да изгради Христа у човеку како овај када буде уведен у рај има потпуну способност созрецавања Бога са својом слободном вољом. Односно оне које Бог уведе у рај ти су засигурно то и заслужили и они су тиме једном направили избор и више неће морати правити никакве изборе. Исто тако они који буду завршили у паклу и они ће се тамо наћи по својим заслугама, тј по стању њихове душе које ће ништа друго него представати пакао у неком свом степену. Тако ће стање душе таквима бити сведок шта су изабрали, и сувишно је и парадоксално потезати сад питање шта ће такви и даље изабирати... Па не може се наравно питати за оне у рају, јер се неће тамо наћи нико "на силу" и против своје воље. Питања која је поставио Ђиђи - па онда ја - сасвим су логична. Шта ако неко неће да постоји уопште? Те опције нема. И то онда испада да није фер. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Јун 9, 2010 Пријави Подели Написано Јун 9, 2010 Свети Августин доста добар одговор даје на ово питање у свом делу "О слободи воље". Он тврди да не постоје људи који не желе да постоје. Самоубице се одлучују на тај корак не због тога што воле непостојање већ због тога да би избегли неко мучно постојање. Чак, упуштајући се у дубоку психолошку анализу, свети Августин тврди и показује да је природно волети макар какво постојање него непостојање. Препоручујем ту књигу. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Justin Waters Написано Јун 9, 2010 Пријави Подели Написано Јун 9, 2010 Па о тој нужности рађања, не крштења, сам и говорио - ми немамо опцију да се не родимо, нити да се вратимо у небиће. Како год да се обрне - у неку руку није фер према онима који не желе да постоје (и после општег васкрсења). Не можеш сагледавати на тај начин. Исто тако би се могло рећи, а шта они који се нађу рају, а не желе бити у рају, јел њима нарушен концепт слободног изобра да не буду у рају? Разуме се овако се не може постављати питање јер је парадокс. Парадокс зато што Бог неће увести никога у рај ко ће се после предомислити над својим избором, или ће некога на силу тамо увести. Зато обожење као циљ има да изгради Христа у човеку како овај када буде уведен у рај има потпуну способност созрецавања Бога са својом слободном вољом. Односно оне које Бог уведе у рај ти су засигурно то и заслужили и они су тиме једном направили избор и више неће морати правити никакве изборе. Исто тако они који буду завршили у паклу и они ће се тамо наћи по својим заслугама, тј по стању њихове душе које ће ништа друго него представати пакао у неком свом степену. Тако ће стање душе таквима бити сведок шта су изабрали, и сувишно је и парадоксално потезати сад питање шта ће такви и даље изабирати... Па не може се наравно питати за оне у рају, јер се неће тамо наћи нико "на силу" и против своје воље. Питања која је поставио Ђиђи - па онда ја - сасвим су логична. Шта ако неко неће да постоји уопште? Те опције нема. И то онда испада да није фер. Ово што је брата Аца написао испод твог поста у принципу одговара на твоју недоумицу, јер је тачно да нема човека који жели непостојање. Чак и они који чине самоубиство чине то ради тренутка слабости због муке коју не могу да избегну тј претрпе и избаве се од ње. Ако би неки човек помислио не желим да постојим то онда не би уопште био израз слободне воље него израз очајања које има узрок у огреховљеној људској природи, према томе израз "ја не бих да постојим" није израз слободе него ропства, принуде, узроковане огреховљеним стањем. Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука