Да ли је Христос морао да страда??

[Александар Милојков]

Све је то савршено јасно. Али ако Бог ни теоретски не може да каже "не" свом постојању, то је као када узмеш неки предмет у руке (а ниси ни на који начин био приморан да га узмеш!!!), а онда ти се залепи за руку и не можеш да га оставиш.

Лоша аналогија. Предмет који узимаш у руке: њему претходи стање када тај предмет није био у твојим рукама. У односу на то претходно стање ти темељиш своју вољу. Рекох, Божијем "Да" не претходи ништа, то "Да" је увек и одувек "Да".

[Александар Милојков]

Извињавам се, колега, али последње што сте рекли није аргумент, него тврдња.

Ако узмемо Божије откривење о нама као аксиом, онда је и оно моје аргумент.

[Иван Недић]

Да ли је откривење или не - оставимо по страни. Теологија није ствар само откривења, него и људског домишљања. Али то није толико важно за ову причу.

Што се тиче овога, слажем се да сам погрешио, да је лоша аналогија, и да се, уосталом, ни не може извести добра аналогија из створеног.

Међутим, остаје чињеница: човек нема слободу да не постоји. Човек није слободан у односу на своје постојање, јер је оно за њега датост, и остаје датост довека. Друго је питање да ли ће човек ту датост прихватити у своју вољу!

[Александар Милојков]

Наравно. Биће муостављено да вечно не жели да постоји. 8086.gif Да, изгледа парадоксално али је тако. Бог не жели човека да лиши његове слободе. Непостојање није слобода, јер непостојање укида слободу. Но, то ће нам се касто све јасно када будемо Бога гледали лицем у лице. Сада ипак све видимо као у огледалу.

[Александар Милојков]

Једном речју: мораш постојати да би био слободан. Мада, у праву си, тешко је то за сада схватити.

[Иван Недић]

Да, то је веома занимљива тврдња да мораш да постојиш да би био слободан. Али то не значи да не постојати значи бити неслободан! Не постојати значи не постојати. А ко не постоји, тај није слободан, али није ни неслободан. Ко не постоји тај једноставно није!

Али ако ја заиста желим да нестанем, а то је неоствариво, онда је у томе кључни парадокс. А тај парадокс је ништа друго до парадокс самога зла. Јер шта је зло? Зло је тежња онога што постоји на непостојању, и ништа друго. Зато зло и нема истинско постојање - зато што је оно кретња ка непостојању.

Елем, непостојање не укида слободу! Непостојање укида постојање! А онај ко не постоји - тај не може бити неслободан!

[Mиљан Танић]

Испада да цела ствар није фер према човеку - ем те нико не пита да ли желиш да постојиш, ем немаш опцију да не постојиш.  8086.gif

[Александар Милојков]

Испада да цела ствар није фер према човеку - ем те нико не пита да ли желиш да постојиш, ем немаш опцију да не постојиш.  8086.gif

Имаш опцију да постојиш/не постојиш слободно. Постоји рођење које је ипак плод твоје воље. То је крштење. Зато, бити у Цркви је једна истинска слобода.

[Mиљан Танић]

То и даље не решава проблем који изнесох у цитираној реченици.

[Александар Милојков]

Који проблем? Нужност рађања и постојања? Ја мислим да решава. Прво рађање, од биолошких родитеља, заиста носи нужност са собом. Ту можемо рећи: нико ме није питао да ли хоћу да се родим. Међутим, рађање водом и Духом, крштење, је рађање коме претходи слободна воља. Крштени човек добија ту привилегију да постоји на начин као што постоји Бог - у смислу да је његово постојање (сада његова нова, црквена личност) узроковано његовом вољом.

[Mиљан Танић]

Па о тој нужности рађања, не крштења, сам и говорио - ми немамо опцију да се не родимо, нити да се вратимо у небиће. Како год да се обрне - у неку руку није фер према онима који не желе да постоје (и после општег васкрсења).

[Александар Милојков]

У погледу слободног рођења (крштења) они и неће постојати. Питање "постајања" отпалих и неспашених је велика загонетка. Неке ствари ћемо тек сазнати када дође време за то. Много тога је, Божијом премудрошћу а рди нашег добра, скривено од нас.  : Најбоље је да о томе благословено ћутимо.

[Иван Недић]

Не чини се да је тако. Нови завет Христу приписује речи о вечном пакленом огњу.

[Mиљан Танић]

Па зар није довољан огањ што мораш да постојиш (на који год начин), а не желиш то?

Не мора све бити буквално, оно ватра, сумпор, казани... 0409_feel

[Александар Милојков]

Да, то је "огањ" - да имаш вољу супротну Божијој. Има отаца Цркве који су и тај огањ сматрали као будући огањ очишћења, новог рађања, болног и дугог процеса преумљења, али ипак преумљења (апокатастаза). Зато и тврдим да су те ствари за сада сакривене од нас. Очигледно из пастирских разлога.