Да ли је Христос морао да страда??

[Mиљан Танић]

- Христос није морао да страда, Он би се Отелотворио и да прародитељи нису одбили заједницу. Наравно, могао је да предвиди и пре него што је свет створен расплет грехопада, тако да је предвечни наум очигледно био заснован на тој димензији страдања за свет. Да није дошло до губитка заједнице преко Адама, не би морао да страда.

- Могао је да изврши Домострој спасења на други начин али је изабрао овај као најподеснији. Зашто? Ко зна.

Чек... отелотворио би се и да Адам није пао? Зашто? Откуд то?

Ако је предвидео след грехопада... не испада ли онда да је остало све било нужност?

И шта би било да се отелотворио, а није страдао?

Обрати пажњу на цитирани одломак беседе светог Григорија Богослова. Из ње се види да Христос није јуридичка жртва. Догађај Христа има превасходно онтолошки значај: "да се човек освешта човештвом Бога", како светитељ каже. Шта то значи? То значи ово: Бог је постао човек да би човек постао Бог. Људска природа, будућу створена, морала је да буде пројављена кроз једну бесмртну Личност (Сина Божијег), да би могла вечно да постоји. Да се Син Божији није оваплотио, наша природа не би могла да превазиђе своја ограничења, а најважније међу њима је: смртност.

Адамов први грех није никакав морални преступ, већ управо промашај тог, од Бога благословеног, постојања свега створеног. Зато је завладала смрт.

Разумео сам ја све, али некако ми и то што ти кажеш вуче на нужност.

Дакле, пошто смо створени - смртни смо.

Зар Бог није могао нашу природу да створи бесмртну?

[Guest свештеник Иван]

Отац Иван је заказао предавање за недељу у 21.00. Мени је заповедио да спремим предавање. Ево, ако се отац слаже, нека тема буде: РАЗЛОГ ХРИСТОВОГ ОВАПЛОЋЕЊА.

Наравно Ацо. Дакле, припремите се, на време узмите улазну шифру. Шифру ћете моћу узети у суботу и недељу код модератора форума.

[Александар Милојков]

Разумео сам ја све, али некако ми и то што ти кажеш вуче на нужност.

Дакле, пошто смо створени - смртни смо.

Зар Бог није могао нашу природу да створи бесмртну?

То би значило да је створио бога, а то је апсурд. Свети Теофило Антиохијски то јако лепо објашњава. Он каже да је човек створен СПОСОБАН и за смрт и за бесмртност. Ту управо лежи одговор: бесмртност је задати, динамички циљ, а не дефакто стање. Својим одговором на Божији призив, Адам је учинио да ми живимо само у складу са својом природом. Наша природа, пак, одвојена од заједништва са Богом, не може постојати вечно. Свети Атанасије Велики то једноставно каже овако: "Све што има почетак мора имати и крај." Е, да не би имало крај, зато се јавио Нови Адам.

[Mиљан Танић]

Разумео сам ја све, али некако ми и то што ти кажеш вуче на нужност.

Дакле, пошто смо створени - смртни смо.

Зар Бог није могао нашу природу да створи бесмртну?

То би значило да је створио бога, а то је апсурд. Свети Теофило Антиохијски то јако лепо објашњава. Он каже да је човек створен СПОСОБАН и за смрт и за бесмртност. Ту управо лежи одговор: бесмртност је задати, динамички циљ, а не дефакто стање. Својим одговором на Божији призив, Адам је учинио да ми живимо само у складу са својом природом. Наша природа, пак, одвојена од заједништва са Богом, не може постојати вечно. Свети Атанасије Велики то једноставно каже овако: "Све што има почетак мора имати и крај." Е, да не би имало крај, зато се јавио Нови Адам.

Свакако.

Но - мене и даље "мучи" питање - да ли је Бог могао да створи бесмртног човека? Да, јесте апсурд, али да ли је могао?

[Александар Милојков]

Да је наша природа створена бесмртном, зашто би онда имали потребу да се "освештамо човештвом Бога"? Зар онда Христова жртва не би била пуки јуридички акт, који је потребан да би се задовољила увређена Божија правда? Да ли је догађај Христа јуридичка потреба? Свети Григорије Богослов јасно каже да није. Ако није у питању морал и право, онда је сигурно у питању онтологија: БОГ ЈЕ ПОСТАО ЧОВЕК ДА БИ ЧОВЕК ПОСТАО БОГ. Размишљајте о овој отачкој реленици и све ће вам се само казати.

[Justin Waters]

Разумео сам ја све, али некако ми и то што ти кажеш вуче на нужност.

Дакле, пошто смо створени - смртни смо.

Зар Бог није могао нашу природу да створи бесмртну?

То би значило да је створио бога, а то је апсурд. Свети Теофило Антиохијски то јако лепо објашњава. Он каже да је човек створен СПОСОБАН и за смрт и за бесмртност. Ту управо лежи одговор: бесмртност је задати, динамички циљ, а не дефакто стање. Својим одговором на Божији призив, Адам је учинио да ми живимо само у складу са својом природом. Наша природа, пак, одвојена од заједништва са Богом, не може постојати вечно. Свети Атанасије Велики то једноставно каже овако: "Све што има почетак мора имати и крај." Е, да не би имало крај, зато се јавио Нови Адам.

Ма како не може постојати вечно? Може постојати, али у вечним мукама. Иначе ако не може, шта ће се десити са демоима и грешницима о васкрсењу, да неће бити враћени у ништавило?

[Александар Милојков]

Но - мене и даље "мучи" питање - да ли је Бог могао да створи бесмртног човека? Да, јесте апсурд, али да ли је могао?

Бог можа све што хоће, не треба се тим питањима смарати. Међутим, да је тако учинио где би онда била наша слобода? Бог хоће да ми слободно будемо његова деца, тј. да будемо живи да постојимо. Тај динамизам наше слободе је управо био постављен пред Адама. Како је одговорио, добро нам је познато.

[Justin Waters]

Да је наша природа створена бесмртном, зашто би онда имали потребу да се "освештамо човештвом Бога"? Зар онда Христова жртва не би била пуки јуридички акт, који је потребан да би се задовољила увређена Божија правда? Да ли је догађај Христа јуридичка потреба? Свети Григорије Богослов јасно каже да није. Ако није у питању морал и право, онда је сигурно у питању онтологија: БОГ ЈЕ ПОСТАО ЧОВЕК ДА БИ ЧОВЕК ПОСТАО БОГ. Размишљајте о овој отачкој реленици и све ће вам се само казати.

Па кад би бесмртност била циљ хришћанстког живота онда би имало смисла ово што говориш, али пошто није, него обожење, а обожење је много више од саме бесмртности, зато је било потребно "освештаваање човештвом Бога" или постанак Бога човеком да би човек постао Бог. Дакле увођење човека у обожење, а не бесмртност је било циљ страдања и уоште оваплоћења.

[Александар Милојков]

Ма како не може постојати вечно? Може постојати, али у вечним мукама. Иначе ако не може, шта ће се десити са демоима и грешницима о васкрсењу, да неће бити враћени у ништавило?

Неће се ништа вратити у ништавило. Јер, када је Бог узео нашу природу као своју, узео је природу свију нас. Наша природа је тако добила залог бесмртности. Од наше воље зависи хоћемо ли се са Богом сагласити или не. Што ће рећи: својом вољом живећемо вечно свој рај или свој пакао. "Царство Божије је унутра у вама", каже Господ.

[Justin Waters]

Разумео сам ја све, али некако ми и то што ти кажеш вуче на нужност.

Дакле, пошто смо створени - смртни смо.

Зар Бог није могао нашу природу да створи бесмртну?

То би значило да је створио бога, а то је апсурд. Свети Теофило Антиохијски то јако лепо објашњава. Он каже да је човек створен СПОСОБАН и за смрт и за бесмртност. Ту управо лежи одговор: бесмртност је задати, динамички циљ, а не дефакто стање. Својим одговором на Божији призив, Адам је учинио да ми живимо само у складу са својом природом. Наша природа, пак, одвојена од заједништва са Богом, не може постојати вечно. Свети Атанасије Велики то једноставно каже овако: "Све што има почетак мора имати и крај." Е, да не би имало крај, зато се јавио Нови Адам.

Свакако.

Но - мене и даље "мучи" питање - да ли је Бог могао да створи бесмртног човека? Да, јесте апсурд, али да ли је могао?

Кад кажеш бесмртност, на шта онда мислиш. Има разних врста да тако кажем бесмртности. Рецимо када си отпоран на старење, али те рецимо може усмртити убод ножем, или не може ти ни старење ни убод ножем ништа, али може да ти се одруби глава, е сад рецимо да не може ни глава да ти се одруби, него кад ти је неко одсече ти је само вратиш... и тако има много сценарија...дакле на шта ти мислиш кад кажеш бесмртност?

[Mиљан Танић]

Но - мене и даље "мучи" питање - да ли је Бог могао да створи бесмртног човека? Да, јесте апсурд, али да ли је могао?

Бог можа све што хоће, не треба се тим питањима смарати. Међутим, да је тако учинио где би онда била наша слобода? Бог хоће да ми слободно будемо његова деца, тј. да будемо живи да постојимо. Тај динамизам наше слободе је управо био постављен пред Адама. Како је одговорио, добро нам је познато.

Е, то је већ прихватљив одговор, а да не остане даљих питања.

Мада ће - кад се потегне питање слободе, свакако доћи и питање, односно реченица: "Каква слобода, кад нас није ни питао да ли желимо да постојимо!" (или можда јесте?)

Да је наша природа створена бесмртном, зашто би онда имали потребу да се "освештамо човештвом Бога"? Зар онда Христова жртва не би била пуки јуридички акт, који је потребан да би се задовољила увређена Божија правда?

Па онда се ваљда не би оваплотио, јер не би било потребе за обожењем човека?

[Александар Милојков]

Да је наша природа створена бесмртном, зашто би онда имали потребу да се "освештамо човештвом Бога"? Зар онда Христова жртва не би била пуки јуридички акт, који је потребан да би се задовољила увређена Божија правда? Да ли је догађај Христа јуридичка потреба? Свети Григорије Богослов јасно каже да није. Ако није у питању морал и право, онда је сигурно у питању онтологија: БОГ ЈЕ ПОСТАО ЧОВЕК ДА БИ ЧОВЕК ПОСТАО БОГ. Размишљајте о овој отачкој реленици и све ће вам се само казати.

Па кад би бесмртност била циљ хришћанстког живота онда би имало смисла ово што говориш, али пошто није, него обожење, а обожење је много више од саме бесмртности, зато је било потребно "освештаваање човештвом Бога" или постанак Бога човеком да би човек постао Бог. Дакле увођење човека у обожење, а не бесмртност је било циљ страдања и уоште оваплоћења.

О обожењу управо и говоримо. Људска природа у Личности Сина Божијег јесте обожено човештво - "човештво Бога", како каже свети Григорије. Даље улогу игра наша воља која треба да се врати у своје природно стање - стремљење ка Богу. Човек треба да се ослободи гномичке воље (греховне, супротне Богу). То је истинско ПОСТОЈАЊЕ. Кад кажемо постојање мислимо на то и такво постојање. Оно "постојање" којим постоји ђаво и којим ће постојати противници Божији није постојање. О томе не трабамо ни да мислимо ни да испитујемо какво еј то "постојање".

[Александар Милојков]

Но - мене и даље "мучи" питање - да ли је Бог могао да створи бесмртног човека? Да, јесте апсурд, али да ли је могао?

Бог можа све што хоће, не треба се тим питањима смарати. Међутим, да је тако учинио где би онда била наша слобода? Бог хоће да ми слободно будемо његова деца, тј. да будемо живи да постојимо. Тај динамизам наше слободе је управо био постављен пред Адама. Како је одговорио, добро нам је познато.

Е, то је већ прихватљив одговор, а да не остане даљих питања.

Мада ће - кад се потегне питање слободе, свакако доћи и питање, односно реченица: "Каква слобода, кад нас није ни питао да ли желимо да постојимо!" (или можда јесте?)

Да је наша природа створена бесмртном, зашто би онда имали потребу да се "освештамо човештвом Бога"? Зар онда Христова жртва не би била пуки јуридички акт, који је потребан да би се задовољила увређена Божија правда?

Па онда се ваљда не би оваплотио, јер не би било потребе за обожењем човека?

:cheesy2:: "И да човек није сагрешио, опет би се Христос јавио."

[Sherlock H.]

Е, то је већ прихватљив одговор, а да не остане даљих питања.

Мада ће - кад се потегне питање слободе, свакако доћи и питање, односно реченица: "Каква слобода, кад нас није ни питао да ли желимо да постојимо!" (или можда јесте?)

То управо хоћу да питам:дакле где је наша слобода да изаберемо да не постојимо?

[Mиљан Танић]

Александре - не говоримо о "да човек није сагрешио" него о хипотетичком случају да је већ створен бесмртан.  :cheesy2: