Свештеник Ненад Илић: СВЕТОСТ

[АлександраВ]

Ево ме већ неко време у манастиру. Служим на службама које се у мојој парохији ређе служе. Вечерње, јутрење, часови...
Манастир Тврдош као и велики број наших манастира посебна је светиња и место ходочашћа.
Сад током лета долази баш велики број ходочасника. Углавном Срби и Руси, али има и Италијана и других нација. Полуголи, опијени од сунца које сабирају по црногорским и далматинским плажама па се на улазу у манастир огрћу реда ради, сви са апаратима и мобилним телефонима, али и они који сатима аутобусом путују из Босне или Србије да обиђу светиње Херцеговине и Старе Херцеговине.
Манастири ће увек бити велика инспирација хришћанима. Место посебног сведочења, место интензивног сусрета са Богом и светошћу. Место где се људима чини да могу да додирну Царство Божије.
Лепо је молити се сваки дан и ујутро и увече. Доноси мир и чува смисао дневних послова и радњи. Молимо се за цео свет. Молимо се посебно и за многострадалне православне хришћане са Косова и Метохије...

Али, ево данас - Литургија.

Не да се поредити са уобичајеним молитвама.
Светлост светости изнутра испуни човека и сви наши сусрети током дана бивају њом осветљени. А додир с Богом је најближи, потпун.
Лепо је обилазити манастире, али светост се у пуноћи може пронаћи на Литургији у свакој сеоској и градској цркви. Заборављамо да је Литургија извор светости и да је чак и ходочашће из наших кревета до најближе цркве већ довољно.
А да без тога ходамо стално у сенци.
И да без тога ни не умемо да будемо заједно, срасли у свети организам - а тако да свако од нас буде више свој.

Сутра ме овде у манастиру чека и једно крштење. У Литургији. Има ли нешто даље и више!
Раст свете породице у светлости!

Извор