Сујета или Христос!?

[Олимп]

Аврамово гостољубље, Света Тројица, Андреј Рубљов

 

 

      Сујета је највећа бољка готово сваке индивидуе у овом народу и зато, на жалост, не можемо да ''добацимо'' даље од свог ''носа'' и тапкамо у месту, јер бити личност значи бити човек заједнице, а бити индивидуа значи живети за оног ''типа'' у огледалу, огледалу, кога гледамо готово сваки дан. Бити индивидуа (индивидуалац), у смислу егоисте, човека који мисли и живи само за себе, користећи и људе и околности за своје егоманијаштво, значи бити као пали деница, као ђаво, јер је сатана највећи егоиста, а бити личност, човек заједнице (по хришћанском схватању појма личности) значи бити као Христос, као Бог.

 

Бог је заједница три личности, три особе, Оца, Сина и Духа Светога, једна је породица, обитељ и зато је човек, и само човек, жива икона живога Бога јер је створен да постоји на начин Свете Тројице, као породица, заједница у љубави, а не као индивидуа. Почетак сваког духовног опоравка, народа , државе, управо лежи и почива на породици. Здрава породица – здрав народ, а за здраву породицу је потребна једна Архипородица, Бог, потребан је Христос, без кога нема постојања, ни ваздуха, ни дисања, ни кретања, ни креативности. Бог је љубав управо стога јер је заједница, биће заједнице, породице. Љубав се испољава у заједници, а не у индивидуализму.

 

Нама је данас свако пројављивање иконичности по Богу лажно, те имамо много развода, јер се на породицу гледа нездраво, односно брак је данас више мода и тренд, како бисмо рекли, и управо је промоција индивидуализма и сујете, а не одрицања и трпљења и заједничарство у љубави. Љубав дуго трпи, како је говорио Свети Апостол Павле, не надима се, не горди се, не завиди. Медији пуно утичу на овакав след догађаја, а држава има слабе помаке у том правцу. Сваки наш покрет и делање, данас, је у основи егоистично и тако све радимо због себе и других, па тако и породице заснивамо јер је у ''тренду'', због себе, а не да бисмо се остварили као личности, као иконе Божије. Колективни канцер егоизма, промашаја, још провејава нашим душама тако да нам је надасве потребан лекар, Христос, Онај који може да нас излечи, да нас врати себи, да будемо своји и Његови поново, да као народ будемо ''una famillia'', Црква, једно тело, једна душа, а много ипостаси, личности.

 

Само повратак Христу и оним вредностима које чува наша вера, наша Црква, само повратак себи, повратак Оцу небеском, свом оном културном благу које баштинимо је гарант нашег будућег преображења и васкрсења. Христос је гарант нашег устајања, нашег васкрсења, нашег преумљења, нашег преображења, креативности, љубави!!

Да резимирамо?! Егоизам је погрешна "љубав"; према себи, сујета и није љубав, права љубав је окренутост ка другом, ка заједници, ка породици, једном речју Христобивствовање, бити као Христос!

 

 

 

Иван Миладиновић, теолог вероучитељ

 

извор: Пријатељ Божији

[Кратос]

Čovek kao ličnost a ne individua,i to eklesijalna ličnost,kao ikona Svete Trojice.

[timjančica]

  On 9. 6. 2018. at 13:37, Олимп рече

 

Бог је заједница три личности, три особе, Оца, Сина и Духа Светога, једна је породица, обитељ и зато је човек, и само човек, жива икона живога Бога јер је створен да постоји на начин Свете Тројице, као породица, заједница у љубави, а не као индивидуа. Почетак сваког духовног опоравка, народа , државе, управо лежи и почива на породици. Здрава породица – здрав народ, а за здраву породицу је потребна једна Архипородица, Бог, потребан је Христос, без кога нема постојања, ни ваздуха, ни дисања, ни кретања, ни креативности. Бог је љубав управо стога јер је заједница, биће заједнице, породице. Љубав се испољава у заједници, а не у индивидуализму.

 

Нама је данас свако пројављивање иконичности по Богу лажно, те имамо много развода, јер се на породицу гледа нездраво, односно брак је данас више мода и тренд, како бисмо рекли, и управо је промоција индивидуализма и сујете, а не одрицања и трпљења и заједничарство у љубави. Љубав дуго трпи, како је говорио Свети Апостол Павле, не надима се, не горди се, не завиди. Медији пуно утичу на овакав след догађаја, а држава има слабе помаке у том правцу. Сваки наш покрет и делање, данас, је у основи егоистично и тако све радимо због себе и других, па тако и породице заснивамо јер је у ''тренду'', због себе, а не да бисмо се остварили као личности, као иконе Божије. Колективни канцер егоизма, промашаја, још провејава нашим душама тако да нам је надасве потребан лекар, Христос, Онај који може да нас излечи, да нас врати себи, да будемо своји и Његови поново, да као народ будемо ''una famillia'', Црква, једно тело, једна душа, а много ипостаси, личности.

 

извор: Пријатељ Божији

Expand  

Ево једног очигледног примјера учења новотеологије гдје се тврди да је Бог у православном учењу заједница три особе, како аутор и наводи, а то у преводу значи заправо три одјелита бића, не Лица (Личности) иначе би тако било и наведено. Такво једно учење сљедећи свете Оце није православно већ одражава учење триетиста, тј. оних који су вјеровали у три засебна бића. Исто тако према православном догматском учењу о Светој Тројици, није допуштено Свету Тројицу једноставно дефинисати као заједницу Три Личности, јер се ту обично губи или превиђа синергијска веза између Ипостаси и Природе, тј. када свети Оци говоре о Светој Тројици увијек се наглашава веза између Ипостаси (Лица) и Суштине и њихова прожетост, интеракција. У новотеологији, са друге стране које се научава у нашим високообразовним институцијама, често се прнебјегава управо ова веза и учи се новотеолошки "бијег" од Природе, Суштине у односу на Лица. Тако се Лица дефинишу неким замишљеним односом у овој заједници, без да се обично Суштина и помиње и дефинишу се само једно преко другог, у искључивој овисности, односно искључивости, што је према светоотачком учењу незамисливо.

"Тако је Црква Никејоцариградским Символом вере формулисала за свагда своје догматско учење о Светој Тројици. Али и после II Васељенског Сабора јавила се јерес тритеиста (трибожника). Они су учили да су Отац, Син и Дух Свети три посебна и оделита божанска лица, која имају три посебне и оделите божанске суштине. Главни претставник тритеизма био је Јован Филопон (шести век), граматик из Александрије", свједочи нам по овом питању св. Јустин Ћелијски у "Догматици Православне Цркве".

 Догматика Православне Цркве, Свети Јустин Ћелијски, Том 1, Антитринитарне јереси

Догматика

Св. Јустин Ћелијски

Исто тако, у модерним учењима поставља се питаље индивидуалност (које се опет покушава строго одвојити од појма личности појединца) насупрот заједништву и тиме ствара нека нова теорија бића заједнице насупрот индивидуи, која је исто тако неодржива и недовољно доказива.

У намјери да се нагласи потреба за заједништвом, што са једне стране потпуно разумљиво, одлази се у крајност и одриче у добром дијелу индивидуалност и самим тиме и од Бога нам дата слобода појединца.

[Олимп]

Одличан highlight @timjančica ! Искрено о овоме нисам размишљао на тај начин нити ми је пало на памет. Нисам сигуран ни да је аутор имао ту намеру. Свакако хвала ти што си поставила ово, да бисмо спречили различите проблеме. Мислим да је текст и даље одличан ако уврстимо ово што си ти написала уместо тамо наведеног.

[timjančica]

  On 9. 6. 2018. at 15:06, Олимп рече

Одличан highlight @timjančica ! Искрено о овоме нисам размишљао на тај начин нити ми је пало на памет. Нисам сигуран ни да је аутор имао ту намеру. Свакако хвала ти што си поставила ово, да бисмо спречили различите проблеме. Мислим да је текст и даље одличан ако уврстимо ово што си ти написала уместо тамо наведеног.

Expand  

Олимп, нити ја не мислим да је аутор имао такву намјеру, међутим, једноставно то је учење новотеологије углавном протестаног типа. Оно што је позитивно је да аутор покушава да апелује на неке неправилности које види око себе и препознаје, као и страсти, сујета, егоизам.

Међутим, то се не може радити "преко" догматски измјењеног текста, јер упадаш у сферу неправославног. Догматика је Богом откривено духовно Предање, "војничког" типа и ту нема пуно врдања.

[ИВАН KARINGTON]

Где ви видите овде протестантизам и ко је упао у тритеизам, какве глупости, какве бре новотарије?  Ја сам написао тај текст управо да бих избегао да се Бог код неверујућих схвати као једна личност са три лица. Бог јесте заједница три конкретне личности,које су једне природе, једне суштине, једне воље, природе Бога Оца, које су један Бог. Шта је овде нејасно?!