Додир

[Драгана Милошевић]

Пре неки дан крстио се у нашој амстердамској цркви један фини младић. У Литургији. Сад, кад сам прихватио свештеничку службу још сам сигурнији да све - и крштење и венчање и опела, колико год је могуће треба вратити у Литургију. Било је испуњено смислом...

На крштење му дошли и родбина, али и неки холандски пријатељи. Новокрштени се први причестио, па онда остали, Холанђани гледају...
Двојица су закаснила, због неких проблема са чамцем  па ме он после Литургије и крштења замолио да уђу у цркву и да мало виде. Логично, осетио сам обавезу да узмем улогу водича.

И како сад симпатичним момцима из протестантске средине (питање је колико се уопште баве верским темама) објаснити где су ушли и шта је то код нас православних толико занимљиво. 
Иконе се ту намећу као тема, па мошти...

Покушао сам да им објасним да ми православни имамо велико поверење у моћ додира. Прво у моћ додира Бога и човека. Христос је савршени додир, прожимање, али оно што они могу да виде то су иконе и мошти које ја и новокрштени пред њима љубимо.

Објашњавам да ми иконе и мошти љубимо као материјално место додира са светитељем и преко Светитеља са Богом. Љубимо - волимо.
Лица су им озбиљна, као код људи који мало тога разумеју, али нису одустали од жеље да разумеју.
Иконе су им чудне, а од откривених моштију мало зазиру.

Дан пре Литургије и крштења било је у цркви опело упокојеном мученом брату. И било је много Холанђана. А ковчег - отворен. Видело се да се многи плаше покојника, већ мало воштаног изгледа. 
А наши прилазе и целивају. Што крст у покојниковој руци, што чело самог покојника.

Љубимо - значи волимо.
Не одустајемо од додира и тамо где је смрт стала између нас и вољеног.
Наравно, повући ћемо се пред моћима природе и оставићемо тело да пропада, али не дозвољавамо да смрт потпуно господари. Показујемо јој да је се не плашимо. Да прилазимо телу које је кренуло ка распадању са вером да ће оно васкрснути и да ћемо се и ми једном васкрсли опет са њим срести.

Све ми се више чини да у ово време галопирајуће виртуелности ми православни још увек нисмо рекли ни део оног што можемо да кажемо и покажемо све детињастијем свету који све више бежи од живота и смрти, као важног ако не најважнијег дела живота. А људи, поготово на Западу, све више зазиру од додира.

Не морамо да будемо теолози, па ни савршени верници. Али вера у моћ додира Бога и човека наша је снага коју морамо да сачувамо. Због тога ваљда славимо и онај сумњичав Томин додир тела васкрслог Христа. 
Али, због тога је скандал Литургија на којој се нико не причести или се причести само мали део оних који су се окупили око Христовог Тела и Крви. 
Ми чувари додира да одбијамо додир! Недопустиво.

Други ће нас гледати, можда ће се чудити, а онда ће се сетити колико њима заправо недостаје додир. Не било који додир. И љубавни додир заљубљених, може бити само пољубац смрти, али може бити и тежња да се додирне Бог у другоме.

Нисам мислио ово све да напишем. Почело је од Преноса моштију Светог Николе, који данас славимо, Славе моје доскорашње београдске цркве али, заправо, то је то. 

о.Ненад Илић

Н

 

извор

 

извор

[Sofija_]

пре 10 минута, Драгана Милошевић рече

Нисам мислио ово све да напишем. Почело је од Преноса моштију Светог Николе, који данас славимо, Славе моје доскорашње београдске цркве али, заправо, то је то. 

о.Ненад Илић

Н

Nadam se da ce otac Nenad Ilic uspeti, da ponovo okupi verni narod ove jadne i upropastene parohije, koju je bivsi svestenik finansijski upropastio, a i svojim sablaznjivim dejstvovanjem i ponasanjem, rasterao verni narod. Na njegovom rukopolozenju, ako je bilo jedva deset dusa. Mogu samo da zamislim sta je otac Nenad pomislio(gde sam ja ovo dosao..) kada je dosao...neka mu je Bog u pomoci, i nadam se da je on pravi bogosluzitej.

[Danijela]

пре 14 часа, Драгана Милошевић рече

Љубимо - значи волимо.

 

пре 14 часа, Драгана Милошевић рече

А људи, поготово на Западу, све више зазиру од додир.

 

пре 14 часа, Драгана Милошевић рече

Други ће нас гледати, можда ће се чудити, а онда ће се сетити колико њима заправо недостаје додир. Не било који додир. И љубавни додир заљубљених, може бити само пољубац смрти, али може бити и тежња да се додирне Бог у другоме. 

 

[Драгана Милошевић]

Оставља јак утисак  тако да сам у моменту пренела текст без размишљања.