Je l' smem da ti promenim pelenu?

[Снежана]

1 hour ago, Avocado рече

Ja im odmah rekoh da se slažu i da zapravo pogrešno interpretiraju jedan drugog ali valjda će tebe poslušati...

наравно да неће, јер деца у том узрасту не могу да доносе рационалне одлуке и ако имају слободу избора.

[Јелена011]

пре 31 минута, Avocado рече

Ne znam odgovore ali si me podsetila na svoju priču kad sam bio racionalno dete koje smara roditelje... naime, uvek kad su mi roditelji čitali bajku o Crvenkapi sam ih ispravljao ako "pogreše" i insistirao na tome da vuk ni slučajno nije "poeo" ili "pegizo" baku, nego samo "pogutao" jer u suprotnom lovac posle ne bi mogao da je izvuče celu iz stomaka...

BTW jezive su nam neke bajke, ne znam da li da ih čitam sinu kad dođe vreme za to...

I meni su jezive sad al kad sam bila mala najvise sam volela Bas celika. 

Ja nemam nista protiv strasnih bajki. Mislim da ih mi sada daleko drugacije tumacimo kad smo odrasli nego kad smo bili deca. Deca ako upamte sustinu i kraj. Oni masni detalji im vise budu cudni tipa sta znaci ubiti, rasporiti i slicno. 

Meni je recimo sa stanovista vere jako cudno da se u gotovo svim kulturama pojavljuju neke slicnosti. 

@Ведран* mozda ti znas, al meni je recimo zanimljivo bilo skoro smo po stoti put citali Stojsu i Mladena. Kako junak jel prvo pojede umesto zveri njegov obrok, i kao da sa tim obrokom simbolicno uzme i njegovu snagu, a onda se rvu do iznemoglosti kao Jakov sBogom i tek posle rvanja junak biva prihvaćen. Meni je to fantasticno da ima nekih hriscanskih elemenata u necemu sto veze sa verom nema. Koliko su to u stvari univerzalne stvari. Koliko je na nekom bazicnom nivou covek bez obzira na sav napredak ostao prosto bice. Treba nam kontakt sa zemljom, sa prirodom, treba nam zajednicki obrok jer iz toga crpimo snagu i povezujemo se na jednom skroz nesvesnom planu i koliko se rvemo pre svega sa sobom da bismo nesto iznedrili iz sebe a onda i sa drugima i to nas konstantno menja. I kako je to univerzalna stvar kod svih ljudi. Zakomplikujemo ga ideologijama raznim a svaki covek je bazicno prost. Kontakt sa zemljom, rad, boravak u prirodi, jednostavnom okruzenju tehnicki gledano, zajednica sa drugima kroz zajednicke obede i obrede i to brusenje u susretu sa sobom i drugima. Sve drugo je nadgradnja al ako to fali ode sve u aut. 

I to mi je fantasticna poruka bajki. 

Tu bih pomenula nesto cega su se momci dotakli a to je secanje trwca godina i slicno. Retki su ljudi koji se secaju necega pre i to su obicno fragmenti i neke upecatljivosti. To ima veze sa nacinom na koji se formira licnost. Niko ne kaze da odrasli nema secanja i od ranije, nova istrazivanja itekako povezuju cak i prenatalni period. Samo to nisu secanja u kolokvijalnom znacenju. Nas mozak pamti, al mi nismo samo verbala nego i neverbalna bica. Iz te neke rane faze itekako mogu da nam ostanu jaki utisci samo se oni tesko izrazavaju recima i teako opisuju, pre se vezuju za neverbalno pokrete gestove, osecanja, mirise, ukuse,sva cula redom. Istrazivanja na polju epigenetike itekako govore o tone da mi upijamo i dogadjaje tokom zivota koji se utiskuju u nas genetaki materijal i koje prenosimo dalje... Ne postoji nista sto dozivimo sto ce biti ono izgubljeno trajno iako ga je mozda nemoguce prizvati u vise nivoe svesti i setiti se konkretnih pojedinosti.

[Paradoksologija]

Mojoj deci se jako svidelo što se likovi u bajkama toliko često vraćaju u život, i tu smo primetili paralele sa hrišćanskim verovanjem... I lepo je primećivati takve stvari i baviti se njima dokle god ne postoji neko paranoično nasilno učitavanje tih motiva u sve i svašta.

[Avocado]

пре 23 минута, Јелена011 рече

I meni su jezive sad al kad sam bila mala najvise sam volela Bas celika. 

Ja nemam nista protiv strasnih bajki. Mislim da ih mi sada daleko drugacije tumacimo kad smo odrasli nego kad smo bili deca. Deca ako upamte sustinu i kraj. Oni masni detalji im vise budu cudni tipa sta znaci ubiti, rasporiti i slicno. 

 ...

Tu bih pomenula nesto cega su se momci dotakli a to je secanje trwca godina i slicno. Retki su ljudi koji se secaju necega pre i to su obicno fragmenti i neke upecatljivosti. To ima veze sa nacinom na koji se formira licnost. Niko ne kaze da odrasli nema secanja i od ranije, nova istrazivanja itekako povezuju cak i prenatalni period. Samo to nisu secanja u kolokvijalnom znacenju. Nas mozak pamti, al mi nismo samo verbala nego i neverbalna bica. Iz te neke rane faze itekako mogu da nam ostanu jaki utisci samo se oni tesko izrazavaju recima i teako opisuju, pre se vezuju za neverbalno pokrete gestove, osecanja, mirise, ukuse,sva cula redom. Istrazivanja na polju epigenetike itekako govore o tone da mi upijamo i dogadjaje tokom zivota koji se utiskuju u nas genetaki materijal i koje prenosimo dalje... Ne postoji nista sto dozivimo sto ce biti ono izgubljeno trajno iako ga je mozda nemoguce prizvati u vise nivoe svesti i setiti se konkretnih pojedinosti.

Slažem se sa ovim poslednjim ali upravo to me brine u vezi onog prethodnog... jasno je da klinci ne razumeju detalje i da im priča ostaje u vidu opštih utisaka i nekih generalnih ideja i stavova... ali baš zbog toga, kako da budem siguran da će dete iz priče o Ivici i Marici da zapamti samo to da je promišljanje o budućnosti (bacanje kamenčića i mrvica) važno i korisno, a da ta priča neće njemu npr. ostaviti ideju da se treba kloniti ružnih starica jer su verovatno veštice koje hoće da ga pojedu? Ili da će tata da ga ostavi u šumi ako mu umre mama i tata se ponovo oženi?

[Avocado]

Inače, setih se jednog od mojih omiljenih citata iz jedne Pračetove knjige, gde dadilja čita deci bajku (očigledno svoju interpretaciju) i samo ima citat kako završava tu bajku:

"And then Jack chopped down what was the world's last beanstalk, adding murder and ecological terrorism to the theft, enticement, and trespass charges already mentioned, and all the giant's children didn't have a daddy anymore. But he got away with it and lived happily ever after, without so much as a guilty twinge about what he had done...which proves that you can be excused for just about anything if you are a hero, because no one asks inconvenient questions.”

[Branka62]

пре 1 минут, Avocado рече

priče o Ivici i Marici

Ovo im nikad nisam čitala a ni Devojčica sa šibicama. Mada, ima i pesmica koje su malo "čudne". Muž mi je pričao da je uvek plakao kada bi čuo pesmicu o zeki koji traži potočić a potočića nema - zaledio se.

[Avocado]

пре 4 минута, Branka62 рече

Ovo im nikad nisam čitala a ni Devojčica sa šibicama. Mada, ima i pesmica koje su malo "čudne". Muž mi je pričao da je uvek plakao kada bi čuo pesmicu o zeki koji traži potočić a potočića nema - zaledio se.

Tako je... moja supruga i ja takođe mrzimo tu pesmu i nema šanse da je pustimo klincu... to nam je glavni primer za cenzurisane pesmice...

 

[Paradoksologija]

Da, deci sam uvalila i knjige koje sam ja volela kao mala, pre svega Tistu zeleni palčić Morisa Driona. Kad sam je ponovo čitala sa njima provalila sam da su mi stavovi o životu i svetu ili potpuno bili određeni tom knjigom ili uvek bili u skladu s njom, ne znam da li da idem na prirodu ili odgoj tu... Ali preporuka, divna bajka. 

[Јелена011]

@Avocado pa ja sam tu pratila dete. Kad je bio bas mali bio je na svoju ruku. Do prve prehlade sa 18meseci vristao bi kad bi pokusala da ga uzmem u ruke, nunam. Nije bilo sile da se mazi niti je voleo da mu se cita. Legnem ga u krevet, poljubim pokrijem i on je vec zaspao. A ja sam se jela kakva sam to majka kad dete ne voli da ga mazim, ljuskam i dodirujem. Posle je imao fazu ajde moze bajka al ne bas pre spavanje jer ritual spavanja je bio isti. Pa onda fazu on zeli da on meni smislja bajke. Pa fazu od neke 3-4 da voli da mu se cita preko dana. Sad amo u fazi moze kad hoces do pre vecere posle vecere legnemo i mazimo se. Al nije bio on te dece koje se nesto plasilo i slicno. Ima sta voli i kraj. Zadnje recimo dve god, godinu i po voli knjige tipa kako sta radi. Dobili smo sjajnu knjigu koja objasnjava kako rade recimo aparati, kako dobijamo vodu u cesmi, gde odlazi otpadna voda, kako radi fen i ave redom i to obozava. Pa fascinacija biljkama i zivotinjama. Ne dao ti Bog da nasednes da igras s njim na slovo na slovo, nema sile da pogodis zivotinju sve neke egzotike bira. Pa fascinacija nebeskim telima, planetama, ljudskim telom. Ma spisak je poduzi. Uvek osluskujes dete i po njegovoj reakciji gledas sta i kako. Kad je bio mali dobili smo neke knjizice za decu i jedna je bila o jarcu. Dok je bio bas mali mi smo mu citali izmenjenu verziju a kad je porastao smo bacili knjigu. Jer je originalni tekst isao neato tipa jarac toza je imao kozu rozu i jos dvesta koza. I na svakom pasnjaku po kozu i maze kozice.  I tako grupni seks. Pa bas ono prilagodjeno do bolesti. 

Inace ne voli nesto diznija, zeke i sve redom, voli konkretne stvari oduvek sa hiljadu zasto i kako. Skoro sam morala da jurim klipove o ozonskom omotacu i zagadjenju, pre toga voleo je one serije koje smo mi gledali kao mali, stao mi mozak sa Dzini onim roze duhom kao... 

Sad je vec u fazonu da me pita za bombe, pa sta je ova sta ona, a kako to radi. Sunce ti poljubim gugl je moj prijatelj. 

Ili recimo vulkani, pa planine, pa svasta nesto. Al sve tako da ne bude romansirano, to bas ne voli. Kao sto recimo pazle nikad nije voleo ni slikovnice, nije bilo teorojske sanse za tim da ga preveslas. Al daj mu lego moze da tera do jutra. I dete je koje ako ga ne pustis da se vere po drvecu jedan dan mozes da se samoubijes. Bukvalno. Toliko voli zemlju, da trci, skace, kopa, danas sam na ladno morala da mu obujem sandale jer od juce nisam stigla patike da operem i osusim sav je blatnjav. Voli da spasava zivotinje, da peca, da se igra. Aj cik ne pusti ga krenuce da skace po kuci i trci u krug od muke dok ne iskuka napolje. 

[Јелена011]

пре 13 минута, Avocado рече

Tako je... moja supruga i ja takođe mrzimo tu pesmu i nema šanse da je pustimo klincu... to nam je glavni primer za cenzurisane pesmice...

 

Jakova nije ni inspirisala pesma njanjava je isuvise. I ja sam plakala kao mala uz nju ali nije takoooo. Cula sam skoro drugaciju verziju da u poslednjoj strofi dosje prolece i odledi se potocic. I da se razumemo da je on neko osetljivo dete tog tipa ni ja mu ne bi u zivotu pustila to al njega to ne zanima. 

On je najvise nocnih mora imao kad jede keks uvece i tako do danas dan. Koje pesmice utisci bajke  ako mu das keks ili nesto slatko uvece kasnije ima da se budi citavu noc na svakih sat da place i pije vode. Vise sam na to morala da pazim jer je jedno vreme bas prezivljavao sve nocu. I nije voleo puno odraslih ljudi da srece dnevno neka okupljanja, slave svadbe i slicno. Tacno znamo ako bude guzvanjac preko dana da nam uvece nema spavanja. 

[Avocado]

пре 35 минута, Јелена011 рече

Jakova nije ni inspirisala pesma njanjava je isuvise. I ja sam plakala kao mala uz nju ali nije takoooo.

  jesteeee

 

пре 35 минута, Јелена011 рече

Cula sam skoro drugaciju verziju da u poslednjoj strofi dosje prolece i odledi se potocic.

Ja zapravo uglavnom pevam sinu tj. retko mu puštam pesmice... a pored postojećih, pevam mu i neke koje sam sam smislio... i neke gde mi se sviđa melodija (bilo pesme za decu ili za odrasle) ali sa mojim tekstom.

Ima pesmica "Pozdravite moga tatu" koja je meni bila mnogo draga kad sam bio mali jer mi je tata bio rezervni oficir i išao nekad na vojne vežbe na po nedelju-dve... i sećam se da sam bio baš ponosan na to iako mi je nedostajao... i danas mi se mnogo sviđa melodija (link), iako je tekst tipičan komunistički propagandno-militaristički bullshit:

Nas korak nije tako cvrst.

Jer nismo mi vojnici pravi.

Iako istu kapu i zvezdu

nosimo i mi na glavi

 

Al' ipak mora da se zna!

U armiju poslali smo tate.

Da neko vreme ostanu tamo,

a posle da nam se vrate

 

Pozdravite moga tatu,

tamo, iza sedam gora,

pozdravite moga tatu

na talasima plavog mora.

---

I onda sam smislio svoj tekst i to mu pevam kad mama negde ode i ostavi nas same (iako on još uvek ne razume, a verovatno ću morati da menjam tekst kad bude razumeo):

Moj korak nije tako čvrst

Jer još sam ja dečko mali

Iako nekad možda i plačem,

meni ništa ne fali.

 

Al' ipak mora da se zna!

Da najviše volim piti mleko.

I onda budem pomalo tužan

kad mi je mama daleko.

 

Pozdravite moju mamu,

tamo, iza sedam gora,

pozdravite moju mamu,

na talasima plavog mora.

(nisam još smislio bolji refren ali planiram)

[GeniusAtWork]

1 hour ago, Paradoksologija рече

Da, deci sam uvalila i knjige koje sam ja volela kao mala, pre svega Tistu zeleni palčić Morisa Driona. Kad sam je ponovo čitala sa njima provalila sam da su mi stavovi o životu i svetu ili potpuno bili određeni tom knjigom ili uvek bili u skladu s njom, ne znam da li da idem na prirodu ili odgoj tu... Ali preporuka, divna bajka. 

Мени је омиљена бајка о малом Перици и два пролазника.

Био једном мали Перица, живео је у једној сиромашној држави. И сам је био баш сиромашан и зато је био баш тужан. Седи он тако једно вече испред своје куће и не примети кад му приђу двојица странаца. Питају они њега зашто је тужан, он им исприча све своје муке. Они га посаветују шта да ради и Перица одушевљено скочи, пун радости. Поче да им се захваљује и рече им да ће све учинити што су га саветовали. И замоли их само да му кажу ко су.

И странци му се представише: један се звао Слободно Тржиште, други Природно Право.

Перица онда започе револуцију, збаци злу Државу и успостави слободу. Сви становници су од тада били богати и срећни, а Перица је нашао најлепшу девојку у читавој земљи и са њом делио своје приватно власништво наредних 1000 година!

[Ведран*]

Много сте ми занимљиви за читање са овим бајкама, само да ви кажем. 

Уживам читајући вас и ћутим јер несам стручан за тематику, а из неког разлога бајки се не сећам добро. 

[Avocado]

Jedna od "zabranjenih" pesmica je i "Miš je dobio grip"... samo Ršum genije može za decu da smisli pesmicu u kojoj doktor pojede pacijenta koji mu je došao na pregled... 

[Paradoksologija]

пре 23 минута, GeniusAtWork рече

Мени је омиљена бајка о малом Перици и два пролазника.

Био једном мали Перица, живео је у једној сиромашној држави. И сам је био баш сиромашан и зато је био баш тужан. Седи он тако једно вече испред своје куће и не примети кад му приђу двојица странаца. Питају они њега зашто је тужан, он им исприча све своје муке. Они га посаветују шта да ради и Перица одушевљено скочи, пун радости. Поче да им се захваљује и рече им да ће све учинити што су га саветовали. И замоли их само да му кажу ко су.

И странци му се представише: један се звао Слободно Тржиште, други Природно Право.

Перица онда започе револуцију, збаци злу Државу и успостави слободу. Сви становници су од тада били богати и срећни, а Перица је нашао најлепшу девојку у читавој земљи и са њом делио своје приватно власништво наредних 1000 година!

Bez zezanja, Tistu je stvarno bajka za decu u kojoj se suočava sa različitim socijalnim problemima, od rata preko zločina do siromaštva i bolesti, da bi se na kraju došlo do smrti. Jeste dosta idealistički, priznajem, ali i skroz realno na jednom drugom nivou. Pozajmljujem knjigu forumskim roditeljima, imam i duplikat za svaki slučaj