Srpski heroj sa 70 rana

[Danijela]

Prošao albansku golgotu, a posle rata MOLIO VLAST ZA POMOĆ da ne umre od gladi

Budimir Davidović bio je učesnik Balkanskih i Prvog svetskog rata gde je zadobio ukupno 70 rana. Za svoje junaštvo je odlikovan najvišim vojnim odlikovanjima, a onda je kao ratni invalid jedva sastavljao kraj sa krajem.

 

Foto: Međuopštinski istorijski arhiv Čačak / Promo Budimir Davidović (stoji u sredini)

Budimir Davidović (1890-1980) je kao iskusni ratnik iz Balkanskih ratova učestvovao tokom Prvog svetskog rata u borbama protiv Austrougara i bugarskih vojnika. Prošao je albansku golgotu, stigao do Krfa i bio jedan od učesnika proboja Solunskog fronta.

 

Izviđač iza neprijateljske linije

Njemu su se poveravali najteži izviđački zadaci, a on je hrabro prelazio neprijateljske linije, fraćao se i podnosio izveštaje o brojnosti kretanju neprijatelja. Nekoliko puta su njegovi saborci pomislili da je poginuo kada su se začuli pucnji na strani neprijateljske vojske i svaki put ih je Budimir obradovao kada se posle dan ili dva skrivanja i izviđanja vraćao u četu. Ponekad bi sa sobom doveo i ratnog zarobljenika što je bilo izuzetno važno našoj vojsci za otkrivanje više informacija o neprijateljskim planovima.

Poslednju borbu imao je kao pripadnik jurišne čete u koju se prijavio početkom 1918. godine. Prilikom napada na položaje Krvavi Zub - Obla Čuka, Kravice - Zapadni Veternik usledila je borba prsa u prsa sa brojčano nadmoćnijim neprijateljem.

17 uboda u jednoj borbi

U toj borbi Budimir Davidović je bio ranjen sa sedamnaest uboda. U toku borbe na njega je bačena i ručna bomba zbog koje mu je amputirana desna ruka, a u bolnici je izvađeno iz njegovog tela 74 parčeta od bombe.

- Napravismo pokolj, ali izbodeše me na 17 mesta... - navode se Davidovićeve reči u knjizi "Vitezi slobode" Milana Šantića.

Dok se oporavljao u bolnici, dobio je drugi put najveći srpski orden, Karađorđevu zvezdu sa mačevima, a saveznički, francuski general Gijom skinuo je sa svojih grudi Orden francuske Legije časti i rekao: "Junače, ti više nego ja zaslužuješ da nosiš ovo visoko odlikovanje. Hiljadili se takvi junaci!"

 

Foto: Wikipedia Nagrađen je sa najznačajnijim ordenjem priznanjima

Tako je hrabri Davidović za svoje junaštvo nagrađen sa sve Karađorđeve zvezde sa mačevima, Ordenom Legije časti, Ordenom Belog orla s mačevima, Obilićevom medaljom za hrabrost i Albanskom spomenicom.

Ali kao što je i pretpostavljao da će kao invalid bez ruke teško moći da obrađuje svoju zemlju, te je zbog toga još na frontu razmišljao da sebi oduzme život, Budimira je nakon oslobođenja i povratka u Srbiju snašla sudbina mnogih njegovih saboraca koji su ostali invalidi.

"Umirem od gladi na čačanskoj kaldrmi"

Bio je prisiljen da radi u nadnici kod drugoga, a pošto je bio bez ruke, ljudi su ga u početku zapošljavali najviše iz sažaljenja. Posle je nosio mleko u Čačak, bio monopolski kontrolor, služitelj u poreskoj upravi, pa je bio u nešto boljoj situaciji. Ipak, godine su prolazile i za ovog junaka bez ruke je život bio sve teži. Ovome svedoči i potresno pismo koje je 24. aprila 1942. uputio predsedniku srpske vlade Milanu Nediću.

"Molim vas da mi se dodeli nešto pomoći pošto nemam nikakvih drugih prihoda, star sam i sakat, umirem od gladi na čačanskoj kaldrmi sa ženom i još dvoje sitne dece".

Uspeo je da doživi duboku starost kada je 1980. preminuo u Čačku, u svojoj 90. godini.

https://www.blic.rs/riznica/srpski-heroj-sa-70-rana-prosao-albansku-golgotu-a-posle-rata-molio-vlast-za-pomoc-da/xqwmdd6