Филмови који се не пропуштају

[Драшко]

 

да ли је неко синоћ гледао на РтВ? одличан, леп филм

[sqny]

Ko prati malo evropsku scenu, zna da poslednjih godina skandinavci izbacuju odlicne filmove.

The Hunt je prica o vaspitacu u obdanistu kome jedna sitna laz preokrece zivot.

Ko su pravi prijatelji i da li postoje?

 

 

 

http://www.imdb.com/title/tt2106476/

[R.Žiskar]

Ne moze da se otvori link...

http://www.imdb.com/title/tt0454876/

 

[gavrosaurus]

http://www.imdb.com/title/tt0454876/

 

 

Мало сам се покајао што сам га гледао.

Нисам очекивао ништа (боље) од редитеља у чијим филмовима се мушкарци жвалаве, да будем искрен; но, филм показује да је вера само шарена лажа смишљена да улепша наказни свет и ништа више, по њему, вера је само прича и не нешто реално и животно.

Са становишта Православца, сасвим бесмислен став али опет, шта друго очекивати од Лија.

[R.Žiskar]

филм показује да је вера само шарена лажа смишљена да улепша наказни свет и ништа више, по њему, вера је само прича и не нешто реално и животно.

 

Интересантно, ја сам схватио да је дата сваком појединцу слобода да верује  у оно што жели.

Пи каже саговорнику на почетку да ће му показати да Бог постоји. Али је до онога ко причу слуша да одлучи у коју верзију ће поверовати. А поента је у томе да не постоји нико ко причу може да потврди па на тај начин нема инструмената који би доказали било једну било другу верзију. 

Сви ми имамо опцију да верујемо или не верујемо. Можемо да будемо представници бродске компаније или писац, одабрали су различите верзије догађаја. Шта мислиш, ко је добио више од своје приче?

[Милан Ракић]

Пре неко вече сам одгледао изванредан француско-амерички филм, којег топло препоручујем и вама... Нећете се покајати нити помислити да сте улудо протраћили два сата...

Џулија је новинарка која се бави темом холокауста. Удата је за Француза, архитекту, којем баба поклања стан у неком париском блоку, у којем је она проживела свој животни век, од 1942. године. А тај париски блок је био насељен Јеврејима. А те 1942. године, Вишијев режим је у немачке концетрационе логоре, само из Париза интернирао око 3000 жена, више од 1000 мушкараца и преко 4000 деце, од укупно 76000 Јевреја који су из читаве Француске послати у логоре смрти. Џулија почиње да истражује и сазнаје да је у стану бабе њеног мужа, живела породица Старжињски, родитељи и син кћерка...

У причи која се истовремено одвија на два "фронта", пратимо судбину те јеврејске породице `42-ге године и Џулијину упорност у данашњем времену да истражи причу која се не тиче само те јеврејске породице, него уопште једног друштва, које је било спремно да се зарад мира у својој кући, одрекне једног дела својих сународника који су друге вере.

Филм "Сарин кључ" је на моменте документаран, на моменте драматичан, можда чак и мелодраматаичан, али никако патетичан. Барем за мене. Негде у 43 минуту ћете видети једну, рекао бих, антологијску сцену, истовремено и смешну на начин црног хумора, али свакако трагичну. Наиме, Сара и њена другарица беже из дечјег сабирног логора у које су их сместили Вишијевци до интернације у Немачку, како би Сара отишла у Париз да из ормара спасе свог млађег брата, којег је у току полицијске рације у свом стану сакрила, како не би допао у руке злочинаца. Само она има кључ... А њена другарица и она су морале на себе да обуку неколико слојева одеће, џемпера и блузица, е да би предупредиле убоде бодљикаве жице којом је логор опасан. И када су се некако докопале шуме, решиле су да скину са себе одећу на којој се налази Давидова звезда којом су нацисти "обележавали" Јевреје. И онда као на траци, редитељ смењује слике једне и друге девојчице које са себе свлаче оне поменуте слојеве одеће, али на сваком је Давидова звезда...

Глумци су поред Кристин Скот Томас и Ејдана Квина, нашој публици мање познати, али потрудите се да упамтите име 13-годишње Мелузине Мајанс. Ако сачува и умножи таленте које јој је Господ подарио, биће то велика глумица.

Филм који ће вам измамити и понеку сузу, филм који ће вас још једном подсетити на размишљање о томе зашто је човек човеку вук. Топла препорука - "Сарин кључ"....

IMDb

P.S.

Иначе филм је настао према предлошку истоименог романа француске списатељице Татјане Роснеј, који је роман, наш форумаш Аристотел прошлог лета препоручио за читање...

[Милан Ракић]

За љубитеље правог "кримића" ево једног новог од прошле године, снимљеног према истинитом догађају...

У Америци, тамо почетком 30-их година за време "Велике депресије", као што знамо била је на снази прохибиција. А све што је забрањено, то човеку слађе, тако да се тада у коју год кафану у Америци човек да уђе, свуда пио "чај"... А неки "предузимљиви" људи видеше да је тај "чај" извор велике зараде. И то не само производња и дистрибуција, него још боље, отимање произведеног од тамо неких "сељака"...

У центру приче су три брата Бундурант, Хауард, Форест и најмлађи Џек. Они живе у некој Вирџиниjској забити праве јабуковачу и пеку неку брљу од ко зна чега, која углавном поред тога што опија, у једној сцени нам је редитељ приказао, може без проблема, у недостатку горива, да покрене и аутомобил. Њих тројица у суштини не дирају никога, гледају своја посла (праве и продају алкохол), али ако им се неко супростави, немају обзира. Газе све пред собом. Без икаквих скрупула, у складу са легендом која кружи о њима у том крају, да браћи Бундурант нико ништа не може, јер је најстарији Хауард (Џејсон Кларк) преживео потапање брода као војник у Првом светском рату, којом приликом се подавио читав батаљон његових другова, а он је једини претекао. Средњи, Форест (Том Харди) је опет једини у породици од оболелих, преживео шпанску грозницу, а и током филма му у два наврата наносе повреде опасне по живот, али он оба пута преживљава. Најмлађи, Џек (Шаја Лебеф) је "клинац" који хоће да се докаже, међу неприкосновеном браћом која га ваде из знате већ чега, сваки пут када упадне у њих.

Међутим, ту "идилу" нарушава долазак Окружног тужиоца и његовог "добермана" (Гај Пирс), који од браће траже да им ови плате рекет и да наставе да шверцују "раџу", иначе ће их похапсити, запленити робу и уништити казане за печење... Наравно, браћа то одбијају и ту почиње прича, јурњава, пуцачина, окрети, заплети, неколико експлицитних сцена насиља, две љубавне приче (Џесика Честејн и Мија Вашиковска "бране" женске улоге у овом "мушком" филму), одлична минијатура Герија Олдмена, још боља музика Ника Кејва и хепиенд на крају. Погледајте... "Без закона"

IMDb

 

 

[Number15648]

Роберта Земекиса памтим по филмској триологији "Повратак у будућност", те по пригодним Божићним филмовима, тако да нисам очекивао један "озбиљан" филм који говори о томе, колико човек може да падне робујући страстима, у овом случају злоупотребом алкохола и употребом дроге...

 

Дензел Вошингтон игра линијског пилота једне авио-компаније, иначе бившег морнаричког пилота... Да ли његова боја коже, да ли неправда нанета његовом оцу који је био пилот у "Таскеџи програму" током Другог рата, а онда обзиром на боју коже не могавши да остане у војном ваздухопловству, свој радни век проводи из ваздуха прскајући усеве по Џорџији, тек редитељ не разрађује узроке алкохолизма главног јунака, ово су само моје претпоставке...

 

Углавном, Дензел не да пије, него "уништава" огромне количине алкохола који су нађу пред њиме, а када због посла који обавља треба да дође себи, "трезни" се кокаином, те удисањем чистог кисеоника... 

Приликом једног рутинског лета, након непроспаване ноћи, препуне алкохола, дроге и "дружења" са својом стјуардесом, са којом је додуше планирао брак, обзиром да су га жена и син због његовог алкохолизма напустили, долази до отаказивања репних команди на авиону, који почиње великом брзином да граби према земљи. Иако припит и "накокаинисан", он једним неуобичајеним маневром за путничке авионе, успева летелицу некако да преведе у хоризонтални лет, а након отказа мотора и да ју неако "приземљи" на неку Џорџијску ливаду. Након удара у земљу и лома летелице, удес је преживело 96 људи, док су 4 путника и две стјуардесе (међу којима и његова љубавница-будућа жена) настрадали...

 

Почиње дуготрајна и мучна истрага, у којој се зна да је овај био под дејством опијата, у његовој крви је пронађен алкохол и кокаин, али његови адвокати врло вешто пренебрегавају ту чињеницу и играју на "карту" стварног отказа команди те врхунске оспособљености и сналажљивости пилота, који је тим маневром успео да сачува готово све људе у авиону. Симулације које су истражитељи спровели са другим врхунским пилотима, показале су да ни један није успео да на какав такав начин "приземљи" авион, како је то Дензел учинио, него су се сви (у симулатору) "распали" и нико није преживеo...

 

За то време, без обзира на савете пријатеља (који су му још остали) и адвоката, да започне са лечењем или бар прекине са пићем док траје истрага, Дензел и даље лудује и пије несмањеном жестином, при томе се служећи лажима, као и сваки зависник, како би оставио утисак да је све у реду. Након неколико инцидената, са леченом наркоманком коју је случајно упознао, и која га напушта јер не жели да га "подржи" у његовом "оргијању", те сусрета са својом бившом породицом, где га син "одбацује" док не покуша да се промени, одлази на саслушање пред званичницима Америчке асоцијације за безбедност летења и Америчког удружења пилота линијског саобраћаја, које (саслушање) има и судски карактер... Претходних неколико дана адвокат и пријатељ који му је једини остао су га држали даље од алкохола, али је он ту ноћ пред саслушање у Вашингтону, у хотелској соби, суседној до његове (његов мини бар је био испражњен и напуњен соковима и водома, али је собарица заборавила да закључа врата између његове и суседне собе), у тој другој соби проналази у бару на десетине оних мини издања разноразних белих и обојених пића... Ујутро га проналазе крвавог, унеређеног и онесвешћеног од алкохола у соби која је изгледала као да је тајфун прошао кроз њу... Адвокат пристаје на "ђаволску" услугу за коју је Дензел замолио, а то је да му пронађу кокаин како би дошао себи и био "нормалан" за саслушање пред комисијом...

 

Комисија (суд) пред јавност износи запис из "црне кутије", приказује видео симулацију лета и одаје му признање за оно што је учинио, уз жал за оних 6 људских жртава. Он на питање Председавајуће, иако под заклетвом, резолутно одбија могућност да користи дрогу и опијате и то чини тако уверљиво да га је "језиво" и гледати. За "кривца" се проглашава један пригушивач репним командним површинама (који и јесте био отказао) и на корак да му се ода јавно признање и да га се прогласи националним херојем, он ипак ту пред свима признаје да је лагао и да лаже све око себе, миле и драге, пријатеље и родбину... Да је алкохоличар који се не трезни већ годинама, да је и зависник од кокаина, да је само вештим лажима и чињеницом да је заиста одличан пилот "одржавао" ниво привидне нормалности на професионалном плану, док га је породица и друштвена околина, након година "трпљења" и обзиром да се оглушавао о њихове молбе, једноставно одбацила...

 

На крају, сцена у институцији за одвикавање од алкохола, која је затворског типа, где он пред својим "саборцима" исповеда све своје грехе које је учинио током свог "бившег" живота и где каже, да иако је у затвору, по рви пут у животу је слободан, на мене је оставила врло јак утисак...

Дакле, топла препорука... Филм "Лет"

http://www.imdb.com/title/tt1907668/

 

 

Малоприје сам га сагледао; добар филм.

[DYNABLASTER]

Za posmatranje

 

 

http://www.imdb.com/title/tt0770802/

[Иринеј]

,,Дан мрмота" један од оних предивнивих филмова које памтим из детињства , када је читав свет био ведрије и лепше место , а доброта није била предмет спрдње и крунски симптом при дијагностиковању да је неко глуп. Нећу вам открити много али тек да вам заголица знатижељу :  Сјајни Бил Мареј у овом остварењу из 1993. године игра једног набустиог егоманијака који чита временску прогнозу и здушно мрзи све и свакога , све док му се ко зна зашто , догоди да се не може отарасити једног дана , јер тај дан почиње да се понавља . Сваког јутра је исто јутро , други фебруар, са истом песмом на радију која га буди тачно у 6 , са истим чављањем људи на улици , који хрле да виде хоће ли мрмот Фил угледати своју сенку , јер ако је угледа то значи да ће зима потрајати још шест недеља.  Ако не , пролеће ће поранити.  И све се опетује , свака ситуација на тргу или у ресторану , сваки малени ритуал , свако успутно ћаскање . И нико наравно , ништа не примећује осим нашег главног јунака , а он нема појма како је тако нешто могуће ...  ко воли нек изволи .smesko.

[Милан Ракић]

,,Дан мрмота" један од оних предивнивих филмова које памтим из детињства , када је читав свет био ведрије и лепше место , а доброта није била предмет спрдње и крунски симптом при дијагностиковању да је неко глуп. Нећу вам открити много али тек да вам заголица знатижељу :  Сјајни Бил Мареј у овом остварењу из 1993. године игра једног набустиог егоманијака који чита временску прогнозу и здушно мрзи све и свакога , све док му се ко зна зашто , догоди да се не може отарасити једног дана , јер тај дан почиње да се понавља . Сваког јутра је исто јутро , други фебруар, са истом песмом на радију која га буди тачно у 6 , са истим чављањем људи на улици , који хрле да виде хоће ли мрмот Фил угледати своју сенку , јер ако је угледа то значи да ће зима потрајати још шест недеља.  Ако не , пролеће ће поранити.  И све се опетује , свака ситуација на тргу или у ресторану , сваки малени ритуал , свако успутно ћаскање . И нико наравно , ништа не примећује осим нашег главног јунака , а он нема појма како је тако нешто могуће ...  ко воли нек изволи .smesko.

Одличан! Баш сам га гледао пре неки дан по ко зна који пут... Баш као у филму

[Милан Ракић]

Да ли сте волели Пинк Пантера? И оног неспретног, досадног, али надасве симпатичног инспектора, "стручњака за прерушавање", по имену Клузо? Не, наравно, не мислим на несрећног Стива Мартина и његове филмчиће од пре неку годину. Мислим на Питера Селерса и његовог Клузоа. Е ово је филм о њему. Не о Клузоу, него о Селерсу... Биографија. Филм који од почетка до краја прати живот једног од, ако не највећих глумаца 20. века, а оно комичара засигурно...

И није ово прича која би се наслонила на неки гег из Пинк Пантера. Напротив! Наравно има и тога, јер та улога бејаше Селерсов заштитни знак, али је филм кудикамо озбиљнији и прати уметнички пут (и његову жељу да га људи схвате озбиљно) овог првобитно Би-Би-Сијевог радио комичара који је тамо 50-их играо у "живим" радио комедијама те станице. Нешто као код нас Мија и Чкаља и "Весело вече", само на британски начин. Након тога пар мањих улога, па сарадња са Блејком Едвардсом, па Стенлијем Кубриком, па његова незаситост када су у питању жене, па проблеми са дрогом, па слава са једне и неодговоран породични живот са друге стране... Па криза идентитета, где он у ствари, барем како нам га је аутор филма, режисер Стивен Хопкинс и приказао, никада није био, или је ретко када био Питер Селерс, а готово увек је био инспектор Клузо, др Стренџлав, или пред крај живота на један парадигматичан начин-мистер Ченс...

У два сата колико траје филм, кроз причу ће проћи читава галерија свима нама познатих или мање познатих ликова тог доба, која је на својевртсан начин, мањим или већим улогама "оживљена" (добро неки актери су још живи) у овом филму. Дакле, поред самог лика из наслова филма, видећемо и многе познате глумце који су "одиграли" Блејка Едвардса, Стенлија Кубрика, Дејвида Нивена, Софију Лорен, Брит Екланд, Карла Понтија, Реја Елингтона, Урсулу Андрес, а све то у изведби солидне екипе, између осталих и Џона Литгоуа, Стенлија Тучија, Емили Вотсон, Хајди Клум, Шарлиз Терон и за мој укус увек, мало је рећи генијални, један од омиљених ми глумаца, Џефри Раш у главној улози и у улози свих најпознатијих Селерсових улога. Заиста фантастичан глумац. Понекад нећете моћи да направите разлику између Раша и лика којег игра.

Препорука! За све паре. Живот и смрт Питера Селерса!

IMDb

[DYNABLASTER]

 

 

http://www.imdb.com/title/tt1817273/

[Срђан Ранђеловић]

Јуче сам погледао овај филм и јако ми је пријао. Јесте да сам можда "велик" да бих гледао нешто овако, али...

 

http://www.imdb.com/title/tt1351685/

[Ромејац]

Гледао јуче: