Јереј Угрин Поповић

[Guest O.Ugrin]

Put covekov jeste put ka Bogu a na nacin Hrista koji kaze - Ja sam put, istina i zivot - te ako On prihvata nas u svim nasim palostima i ropstvima a razlog toga jeste Njegova ljubav prema nama, koja je, opet, konkretna a ne idealizirana onda mi, prihvativsi, zavolevsi dakle, najpre sebe duzni smo prihvatiti, zavoleti dakle, drugog. Da bi opisani nacin bio jos jasniji napisacu jos i to da covek tragajuci za sobom i otkrivajuci sebe, zapravo traga i otkriva Boga u sebi i samim tim, prepoznavsi Ga u sebi, prepoznaje Ga i u drugome te se samim tim prema tom drugome i ponasa kao prema Samom Hristu a zato u Starecniku i pise - vidim brata svoga vidim Boga svoga - pogotovo jos i zbog toga jer se tim drugim spasavamo i mi sami dozivevsi ga kao cilj a ne kao sredsvo posto je napisano - gde je dvoje ili troje... - ali i zbog toga jer licnost ne moze postojati sama, po sebi ili radi sebe vec je uvek u odnosu kojim se gradi ali i menja tako da, promenivsi sebe menjamo svet a ljubeci brata tom ljubavlju prevazilazimo greh koji ga je okovao pomazuci na taj nacin i njemu samom da taj isti prevazidje jer, kao sto napisah, odnosom se menjamo i nema pasivnih uloga u zivotu kao ni stagnacije to je barem kvantna fizika vec dokazala a Jevandjelje anticipiralo jos pre dve hiljade godina. Tako da - ljubi bliznje svoje kao samoga sebe - jeste predvorje promene i Liturgijskog etosa izrazenog recima - ljubimo jedni druge da bismo jednodusno ispovedali - posto bez tog prihvatanja, zapravo prepoznavanja Boga u sebi, dalje, i u drugome nema ni istinskog Ispovedanja Vere posto Bog mimo ljubavi ostaje nesaznajan i stran pa ma koliko cinjenica znali o Njemu dok sa druge strane, ostvareni u ljubavi medju sobom mi zapravo zivimo Hrista Koji je tada po sredi nas. Shvatite, Liturgija je egzistencijalno bitna i svaki segment jeste nacin, nacin za prevazilazenje poslednjeg neprijatelja - smrti sto je jedino moguce ostvarenjem zajednice sa Bogom koja je, opet, jedino moguca ostvarenjem zajednice sa drugim a ap. Jovan u tom kontekstu i kaze - ko kaze da voli Boga a brata svoga mrzi laze jer kako je moguce voleti Onoga koga ne vidite kada brata koji je tu i koga vidite mrzite - i, da... da li je moguce. NE! Nije moguce jer tim bratom zadobijamo Carstvo posto smo prepoznali Hrista u njemu sto znaci da smo Ga najpre pronasli u sebi. Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[florenntina]

Da, lepo napisano, logicno... Ipak, necete mi zameriti ako vam za trenutak prenesem svoje iskrene dileme i brige po nekim pitanjima koje ste pomenuli. Posto "promenivsi sebe menjamo svet a ljubeci brata tom ljubavlju prevazilazimo greh koji ga je okovao pomazuci na taj nacin i njemu samom da taj isti prevazidje jer, kao sto napisah, odnosom se menjamo i nema pasivnih uloga u zivotu kao ni stagnacije to je barem kvantna fizika vec dokazala a Jevandjelje anticipiralo jos pre dve hiljade godina" onda Vas pitam sta biste pomislili ako biste saznali da vecina nase brace sa foruma kako su se sami izjasnili  ne zeli da menja svoj zivot? Da li biste to doziveli kao uspeh nase zajednice-crkve u smislu da smo na pravom putu ili biste u tome pak videli neki problem i koji? Da napomenem, mada Vi to sigurno znate bolje od mene, radi se o hriscanima koji su vrlo verovatno dobri ljudi bar vecinom i koji ljube jedan drugog, bar po onom sto sam procitala na ovom forumu.

P.S. Isto pitanje sam postavila jos jednom svesteniku sa foruma i bilo bi mi jako drago ako nadjete vremena da mi odgovorite. Sve najbolje,

F.

[Guest Izida]

 

     

[w.a.mozart]

Oče,srećna Nova godina od moderacje foruma.......

[Guest O.Ugrin]

Da, lepo napisano, logicno... Ipak, necete mi zameriti ako vam za trenutak prenesem svoje iskrene dileme i brige po nekim pitanjima koje ste pomenuli. Posto "promenivsi sebe menjamo svet a ljubeci brata tom ljubavlju prevazilazimo greh koji ga je okovao pomazuci na taj nacin i njemu samom da taj isti prevazidje jer, kao sto napisah, odnosom se menjamo i nema pasivnih uloga u zivotu kao ni stagnacije to je barem kvantna fizika vec dokazala a Jevandjelje anticipiralo jos pre dve hiljade godina" onda Vas pitam sta biste pomislili ako biste saznali da vecina nase brace sa foruma kako su se sami izjasnili  ne zeli da menja svoj zivot? Da li biste to doziveli kao uspeh nase zajednice-crkve u smislu da smo na pravom putu ili biste u tome pak videli neki problem i koji? Da napomenem, mada Vi to sigurno znate bolje od mene, radi se o hriscanima koji su vrlo verovatno dobri ljudi bar vecinom i koji ljube jedan drugog, bar po onom sto sam procitala na ovom forumu.

P.S. Isto pitanje sam postavila jos jednom svesteniku sa foruma i bilo bi mi jako drago ako nadjete vremena da mi odgovorite. Sve najbolje,

F.

Ne postoji pridev dobar u opisivanju pravoslavnog hriscanina - dobra moze biti vasa baka, dobar moze biti neciji pas ili konj ali ne i, pobogu, pravoslavni hriscanin. Zasto? Zato sto je on bice promene i uzlazno stvorenje do i ka Stvoritelju koji, btw, takodje nije dobar posto predhodi, kao savrsen, svim kalupima i etiketama, definicijama i analizama. Covek, buduci nesavrsen, mora se stalno usavrsavati to ce reci menjati do u meru Hristovog rasta i ako ima takvih ovde onda mi nismo u Beogradu niti je danas 1.1.2010. vec smo se probudili u Novom Jerusalimu a vreme je danas, odrednica vecnost. Sumnjam da takvih ima, ne samo ovde, nego igde, tako da da - covek je bice promene i deli se na one koji su toga svesni i oni koji to zele opovrgnuti. Na one koji imaju ime i one koji imaju principe. Bogatas i Lazar kao podsetnik i jasna paradigma recenog. Mislite o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[marija]

Kad god čujem rečenicu -Kako ste vi dobri, divni, a najčešće je čujem na poslu ja se zabrinem i uplašim, kakvi su to ostali ako sam ja dobra i divna

najčešće odgovaram da nisam ni dobra ni divna da se samo trudim da ne budem zla i da ne budem ona kap koja će da prevrši čašu

i opet se vraćam na jednu Vašu staru temu - Spomen ili farsa

jedni redovno poste, pričešćuju se, idu redovno na Liturgiju ali...svojim jezikom šibaju gde god stignu, ističu sebe svagde i na svakom mestu, svi drugi su bitni ukoliko služe njihovoj svrsi, nevaspitani su, ne poštuju sagovornike..

drugi retko poste, pričeste se još ređe, ne idu redovnio na Liturgiju, ali vode računa o tome da je ispred njih drugo ljudsko biće,u svakom ljudskom biću traže iskru Božanskog, svakom biću daju  pravo na pokajanje

dala sam dve dijametralno različite grupacije

ima li uopšte razlike među njima

[Guest O.Ugrin]

Hajde da pricamo o narkomaniji o psihopati i lopati te da skinemo veo tajne nad mucnim dogadjajima iz Crne Reke, koji, bar sam ja takvog misljanja, nisu onakvi kakvim su se na prvi pogled ucinili. Mnogo je tu propusta i mnogo je tu zle volje... a, sa obzirom i da nam se dragi o. Branislav prikljucio, ne vidim razlog zasto njegovo prisustvo ne bismo iskoristili u celosti. Pre svih, zarad nas samih.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[florenntina]

Oce U. mislim da ste doslovno pomesali babe i zabe i to u ovom slucaju moju baku Bog da joj dusu prosti... Verujem da je stvar u brzini kucanja i razmisljanja pa se ne bih na to vracala vise. Btw, razumela sam sta ste hteli reci i slazem se velikim delom sa napisanim... Inace, ja volim kad mi neko kaze da sam dobra (mada se to retko desava  0104_cheesy) i volim da pomislim, verujem i kazem za druge da su dobri i jos mislim da je to nesto lepo ali posle ovog Lazaricinog posta moracu malo da preispitam svoj stav :smiley:. Inace, ako bi se moralo birati, ja bih uvek pristala biti okruzena ovim "drugim" jer jednostavno obozavam lepotu pa gde ona bila: u drugom coveku, prijateljstvu, lepom zanatu, nekom daru,ucenosti, prostodusnosti, odlucnosti... Lepota me nekako uvek nadahnjuje i ozari, vraca veru, pa bila ona u crkvi, porti, ispred kapije ili na ulici. Mozda ce se moje glediste promeniti kada se ucvrstim u veri ili naucim nesto vise, ali za sada bih slagala ako bih rekla da je drugacije. Sto se tice narkomanije, ne bih da uzmem ucesce u diskusiji iz vise razloga. Pre svega nisam imala neki blizak susret sa drogama ni narkomanima (Hvala Gospodu Bogu!) pa ne mogu ni da zamislim tu nesrecu te bi se moje pisanje verovatno svelo na prazno mudrijasenje i praznoslovlje narocito ako se uzme u obzir ozbiljnost problema i iskustva ucesnika teme. Dalje, sta ima ja da pricam o ovisnosti kad sam i sama ovisnik od preko jedne paklice cigareta dnevno. Mislim, to stvarno nema smisla! Mozda, ako uspem da se izborim sa sopstvenim iskusenjem, dodjem i da podelim nesto pametno. Do tada, citacu rado sto Vi i ostali forumasi budete pisali. Sve najbolje,

[Guest O.Ugrin]

Oce U. mislim da ste doslovno pomesali babe i zabe i to u ovom slucaju moju baku Bog da joj dusu prosti... Verujem da je stvar u brzini kucanja i razmisljanja pa se ne bih na to vracala vise. Btw, razumela sam sta ste hteli reci i slazem se velikim delom sa napisanim... Inace, ja volim kad mi neko kaze da sam dobra (mada se to retko desava  0104_cheesy) i volim da pomislim, verujem i kazem za druge da su dobri i jos mislim da je to nesto lepo ali posle ovog Lazaricinog posta moracu malo da preispitam svoj stav :smiley:. Inace, ako bi se moralo birati, ja bih uvek pristala biti okruzena ovim "drugim" jer jednostavno obozavam lepotu pa gde ona bila: u drugom coveku, prijateljstvu, lepom zanatu, nekom daru,ucenosti, prostodusnosti, odlucnosti... Lepota me nekako uvek nadahnjuje i ozari, vraca veru, pa bila ona u crkvi, porti, ispred kapije ili na ulici. Mozda ce se moje glediste promeniti kada se ucvrstim u veri ili naucim nesto vise, ali za sada bih slagala ako bih rekla da je drugacije. Sto se tice narkomanije, ne bih da uzmem ucesce u diskusiji iz vise razloga. Pre svega nisam imala neki blizak susret sa drogama ni narkomanima (Hvala Gospodu Bogu!) pa ne mogu ni da zamislim tu nesrecu te bi se moje pisanje verovatno svelo na prazno mudrijasenje i praznoslovlje narocito ako se uzme u obzir ozbiljnost problema i iskustva ucesnika teme. Dalje, sta ima ja da pricam o ovisnosti kad sam i sama ovisnik od preko jedne paklice cigareta dnevno. Mislim, to stvarno nema smisla! Mozda, ako uspem da se izborim sa sopstvenim iskusenjem, dodjem i da podelim nesto pametno. Do tada, citacu rado sto Vi i ostali forumasi budete pisali. Sve najbolje,

Ako sam doslovno, kao sto ste napisali, pobrkao babe i zabe kako se onda slazete u velikom delu napisanog sa mnom? Eto, vidite, kako ne smemo da se hvatamo za reci vec za smisao koji one izrazavaju ili bi trebalo da izraze. Dakle, kada napisah vasa baka, nisam mislio konkretno na vasu baku vec na pojam baka - koji je po difoltu sinonim za nesto dobro, milo.... kao i pas (tu sam mozda bio subjektivan jer imam psa), kao i konj (takodje moja subjektivnost jer sam voleo da jasem konje kao mali ali i sada kad god imam priliku). Tako da, ako sam povredio vasa osecanja koja gajite prema vasoj baki onda vam se izvinjavam posto mi to nije bila ni namera a namera jeste bila da pokazem kako pridev ''dobar'' nije u skladu sa hriscanskim razvojnim putem posto, mi ne zelimo da se upodobimo nekom tamo apstraktnom i nedokucivom a dobrom Bogu vec konkretnoj i veoma jasnoj Licnosti Bogocoveka Hrista. I, sad, metode su dijametralno razlicite u hodu ka jednom i u hodu ka Drugom. Ontologija zauzima mesto moralistike a licnost mesto individue i bas zato sam i naglasio da to ''dobro'' ne vodi ni kuda. Imanuel Kant primer je toga posto je bio dobar, znaci i moralan ali, opet, sam i neupoznat sa Hristom jer nije imao drugog da ga njime u sebi prepozna. Mislio sam da su vam te stvari malo jasnije jer sam se poveo vasim recima da ste izvukli pouke iz Berdjajevih dela, posto je on takav pisac gde jednostavno ne mozete stati kada pocnete a onda idu i drugi pa tu dolazi onda i Solovjev i Bulgakov a onda i Shmeman i Afanasijev i, logicno, Zizjulas... te sam zato i tako lakonski presao preko teksta misleci da vam je poenta bliska jer Mojsije kada je pitao Gospoda ko je - Ovaj mu je odgovorio - Ja sam Onaj koji jeste - dakle ne - ja sam dobri Boga ili moralni zandar vec - Onaj koji jeste - dakle, licnost koja ostaje nedokuciva, nespoznata mimo i bez odnosa sa Njom/Njim, dakle. Razumete li me? Hristos je jednom prilikom rekao - budite savrseni kao sto je savrsen Otac vas na Nebesima... - i, da li je to moguce? Odnosno, da li to treba da nas vodi u ocajanje ili u radost tog stalnog napredovanja i stalnog odnosenja sa Hristom a Hristom u kojem odnosu ce On znati nas po imenu a to ime, koje izrazava ostvarenu licnost, zadobijamo odnosom sa drugim jer - gde je dvoje ili troje sakupljeno u Ime Moje Ja sam sa njima po sredi njih - zato Liturgija i jeste zajednica i iz tog razloga egzistencijalno bitna posto na taj nacin napredujemo, ostvarujemo se u zajednici, zajednicarimo vec sada i ovde a za Vecnost i ka Novom Jerusalimu; gde nikako nije kraj ili neko konzervirano stanje napredka nego tek pocetak jednog nesputanog, palom realnoscu, odnosa i rasta u meru Hristovog rasta i savrsenstva u meru Oca naseg na Nebesima. Slozicete se da u N. Jerusalimu moral vise nece imati sluzbu pa se samim tim i iz toga vidi da nije on taj koji nas razvija vec odnos koji imamo...ili ne. A, ako ne... cemu coveku ako i sav svet zadobije a dusi svojoj naudi - stanje Imanuela Kanta, tragicara koji je znao da Bog postoji ali nikada Ga nije upoznao jer nije imao hrabrosti za drugog za druga, to ce reci SEBE. Mislite o tome.

P.S. Ne bi li se iskupio za nehoticnu uvredu nanesenu, po vasem misljenju, vasoj baki, dajte mi njeno ime da je pomenem na Liturgiji

P.S.2 - I, da, biti dobar nije lose, jedno drugo ne iskljucuje niti porice, nema cepanja u hriscanstvu samim tim ni u coveku...ja takodje volim da budem u dobrom drustvu, dobro obucen, dobro namirisan a to podjednako vazi i za lepo. Cak sam i pasionirani ljubitelj slika a to sam bas nasledio od svoje bake, Grofice, koja je veci deo svog zivota provela putujuci po lepim mestima, razgledajuci dobre pejzaze, sakupljajuci dobre i lepe i vredne umetnine kojima se i ja i dan danas divim istim zarom koji sam imao i na prvom vidjenju. U krajnjoj liniji, zar niste shvatili razliku izmedju duhovne aristokratije i duhovnog plebejstva...to je to; a, Vera, Vera se zivi a ne deklarise ili analizira. Mislite i o tome.

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[marija]

Toliko ružnih stvari oko nas, događaja, neuviđavnosti, neosetljivosti i nebrige za druge da  se stvari i događaji koji bi trebalo da budu normalni i da na njih ne obraćamo previše pažnju najčešće okarakterišu kao dobri

na to sam mislila kada sam rekla da se uplašim kada mi neko kaže da sam dobra

pomoći nevoljniku, truditi se da ne budeš ona kap koja je prevršila meru, ne podsmevati s edrugima, ne isticatu svoje talente u odnosu na deruge, shvatiti, posebno na netu, da sa druge strane ekrana sedi jedno ljudsko- božansko biće o kome ništa ne znamo, ni njegove tuge, ni boli, ni sreću ni nesreću ne daje nam pravo da budenmo osioni i grubi

pričamo o smirenju i hrišćanstvu, o oprostu, ali naše reči i naša dela govore suprotno od toga

prozvamo druge kakvi su ti hrišćani a samim prozivanjem mi činimo isti greh osude

Bili bi normalno da se čudimo da je nešto zlo, a ne da je nešto dobro

Dobro bi trebalo da bude naša svakodnevnica, normalno ponašanje ljudskih bića, posebno hriščana

uh malo vremena  atako puno se o tome može reći

[florenntina]

Oce U. pokusacu da Vam odgovorim najbolje sto znam i umem pre nego sto odlucim da prestanem da komentarisem na forumu s obzirom da me svaki komentar “kosta” jos tri koja ce objasniti ovaj prvi i pokusati ga istrgnuti iz tumacenja koja cesto nisam imala na umu kad sam ga pisala. Dakle, da skratim- iskustvo na ovom forumu pokazuje ocigledno da ja ne umem adekvatno da izrazim svoje misljenje te cesto tako izazivam nesporazume. Gledacu da malo vise citam a manje pisem ubuduce, bice na obostranu korist verujem.

No, da predjem na komentare:

-“ Ako sam doslovno, kao sto ste napisali, pobrkao babe i zabe    kako se onda slazete u velikom delu napisanog sa mnom?”

Ovako se slazem: Ako “Ne postoji pridev dobar u opisivanju pravoslavnog hriscanina - dobra moze biti vasa baka, dobar moze biti neciji pas ili konj ali ne i, pobogu, pravoslavni hriscanin” onda sam se logicno pitala “a sta ako je moja baka bila pravoslavni hriscanin”, i dosla do kako kazete pogresnog zakljucka da ste “pomesali babe i zabe”. S druge strane, ako je poenta Vaseg posta da se Bog spustio do ljudi da bi se ljudi uzdigli ili bolje reci “uzdizali” do Boga i da “covek, buduci nesavrsen, mora se stalno usavrsavati to ce reci menjati do u meru Hristovog rasta “ onda naravno da se slazem. Uzimajuci u obzir sve napred receno zajedno, zakljucila sam da se “slazem sa velikim delom napisanog”

-“Ako sam povredio vasa osecanja koja gajite prema vasoj baki onda vam se izvinjavam posto mi to nije bila ni namera…” Nema potrebe da brinete, niste me povredili sto sam jasno i istakla-strahujuci unapred da moze doci do nesporazuma sto se nazalost i pokazalo “Verujem da je stvar u brzini kucanja i razmisljanja pa se ne bih na to vracala vise”

-“Namera jeste bila da pokazem kako pridev ''dobar'' nije u skladu sa hriscanskim razvojnim putem posto, mi ne zelimo da se upodobimo nekom tamo apstraktnom i nedokucivom a dobrom Bogu vec konkretnoj i veoma jasnoj Licnosti Bogocoveka Hrista”  Rizikujuci da Vas tek sad ubedim u sirine i dubine svog neznanja, ja Vam otvorenog srca priznajem da meni ovo i dalje nije sasvim jasno. Zasto bi pridev “dobar” morao po difoltu da znaci i upodobljavanje nekom tamo apstraktnom Bogu?

-“Ne bi li se iskupio za nehoticnu uvredu…” Dragi oce U. kao sto rekoh, ne treba da se iskupljujete ali mene bi bas bas obradovali ako biste se na Liturgiji setili i moje bake Darinke.

Vidite, Vi imate bas lepe i nekako imam utisak mirne uspomene na Vase pretke. Moji opet od Kosovskog boja na ovamo, ako izuzmemo dve polednje generacije, sve sami ratnici, svestenici i umetnici… Izuzetno jake, samovoljne i temperamentne prirode, pa vi vidite kako li je meni nositi se sa tim nasledjem-opozicija kroz vekove… Jedina tacka smirenosti i krotkosti mi je bila upravo ta baka Darinka, i zamislite nije bila vernik ali uopste ili mozda nije smela da mi prizna kada sam je pitala zbog nekog straha jos iz perioda kada je deda bio na Golom otoku sto sam isto tako saznala tek kad se o tome pocelo javno govoriti na TV-u i to ne od njega-nikada…

No, bilo kako bilo, nadam se da ce ovo moje pisanije kao i Vase naravno doprineti boljem medjusobnom razumevanju ili bolje reci smanjiti nerazumevanje ili pogresno razumevanje medju nama. Ako pak pronalazite da moj post ne opravdava postojanje tom svrhom vec nadalje produbljuje “mimoilazenja” unapred Vam dajem odresene ruke i molim Vas da ga uz pomoc administratora pobrisete.

Sve najbolje!

[Guest O.Ugrin]

Odlicno, sada se razumemo i nema poreba za razjasnjavanjima. Ono sto zelim da naglasim a i, koliko vidim, vama pojasnim jeste pitanje pravoslavnog uzrastanja koje nije zasnovano na moralu niti vodi ka ideji dobrog, kao svome izvotistu. Sto opet ni malo ne umanjuje lepotu i lepo, samo to nije ono najbitnije posto je utemeljeno na prolaznim, stvorenim temeljima i o tome se radi. Dakle, nije nas cilj da budemo dobri vec da prevazidjemo smrt - tog poslednjeg neprijatelja - a, oko toga se odvija i celokupna sotiroloska drama i misao ali i Bozije priblizavanje nama jer upravo u tom susretu - stvorenog i nestvorenog i, u tom zagrljaju coveka i Boga - lezi taj lek i taj princip - neumiranja, nepropadljivosti. Sve ostalo moze biti lepo, krasno pa i dobro ali ono ne staje, menja se i izumire....

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[feeble]

Ја ипак мислим да ако не будемо добри, или се бар трудили да будемо добри - ништа од спасења. Дакле, морал је први корак али даље наравно иде светотајински живот. Не могу ја бити неки покварењак, и то свесно, а недељом се причешћивати као да је све у реду. Мислим да је ово јасно, само може да збуни кад се у задње време често спомиње да не морамо да будемо морални и добри. Не кажем да ја то јесам, али се бар трудим 0205_whistling

Да разјасните мало ово ако може, о. Угрине?

[Guest O.Ugrin]

Moze.... Pre svega primer vam je hipotetican i los posto niko ni ne zbori da trebamo biti nemoralni i pricescivati se niti iko govori da svetotajinski zivot iskljucuje moral. Ono sto pokusavam, i ne samo ja, naglasiti jeste da je susret sa Bogom od egzistencijalne vaznosti i da njime osiguravamo neprolaz a ne moralom ili Zakonom, koji jesu stepenice, sredstva do tog Cilja ali nikako sam Cilj, Zakon jeste Zakon Boziji a ne Bog! Mnogi su primeri, od razbojnika sa krsta preko ap. Pavla pa do Serafima Rouza, kako nije moral taj koji ih je dozvao Hristu, Da ne pominjem cara Davida u Starom Zavetu kada je Zakon bio jedini kojim je covek mogao da ostvari prisnost sa Bogom. U Hriscanskoj eri akcenat je premesten sa naroda na coveka i sa Zakona na licnost - dakle, bice u odnosu, pre svega sa drugim tek onda sa Bogom, upravo Hristom a na nacin Liturgije. Dakle, poenta je da steknemo uvid u nacin ostvarenja Hrista u sebi ne bi li Ga mogli prepoznati i u drugome, oprisutnivsi tako Lirutgiju kao nacin zivota a ne sled pravila. Ponovicu - niko ne iskljucuje moral! Moral, sta vise jeste izraz jer ko god je otkrio Hrista u sebi, prepoznao Ga u drugome i Svetotainski Ga oprisutnjuje u svom zivotu nece niti moze biti nemoralan a o tome govori i ap. Pavle navodeci cak da su Hriscani, bas iz tog razloga, bezgresni. Bezgresni sa ontoloskog nikako sa etickog stanovista ako shvatimo etimologiju nase reci greh koja vuce koren iz grckog izvornika na kojem znaci - promasaj kao i pokajanje sto jeste u sustini preumnjenje, presazdanje... razumete li?

Iskreno se nadam da - DA!

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[Guest свештеник Иван]

Баћушка, много ме радује што овако говориш  0104_cheesy Заиста, ко има уши да чује нека чује.