Јереј Угрин Поповић

[zlata]

pa jel ti izraso rep....s obzirom da si bila stoka  bezrepa...po analogiji dada

?? ?????? ??????? ?????????????? ??? ??? ?????????? ????? ????????...??,?????? ?? ?? ????????????? ???? ??? ???..???? ??  ? ??? ??????? ????? ???? ?? ??????  0104_cheesy

[zlata]

Imamo snimak, potrudicemo se da ga sto pre postavimo. Tema je bila misija Crkve u XXI veku. Ne treba se preterano cuditi zbog komentara koji je izneo Anec, zaista je bilo malo cudno da posle reci koje smo culi, posle upucivanja na samoostvatrenje kroz saostvarenje, posle jasnog upucivanja na blagu rec kao poziv, Liturgiju kao utemeljenje,svedocenje Hrista, hoda ka Hristu kao misije svih, razjasnjenja jedinstva u sluzbi a razlicitosti u delovanju, sustine licnosnog odnosa coveka sa Hristom, zajednice Licnosti, Bogolikih stvorenja-stvorenja ka drugom, poziva na zajednicarenje-Crkvu. ZAJEDNICA kao nacin, ali stav koji je izrekao covek je upravo i pokazatelj potrebe za zivom recju, potrebu da se podeli i ono sto, nazalost malo tesko padne je nacin, potreba da se uperi prstom i nazalost izgubi smisao, sustina VIDIM BRATA SVOG-VIDIM BOGA SVOG. Nacin koji otac Ugrin daje je nov, svez, jasan, logican, prijemciv, ostvarljiv. To izaziva, ocigledno zbunjenost ljudi koji se osecaju utemeljenim pa nam je ovaj primer upravo i pokazao da su tada "pravila" najsigurniji argument. Svima nam je ta situacija bila potrebna da bi na delu i primenili reci. I gospodinu koji je zamerio a i nama da ne zamerimo.

Zlata je utisak veceri! Njena radost, neskrivena sreca u kojoj smo svi uzivali, osmeh koji nije skidala sa lica jer nema vise tereta, e to je sreca... SRECA SRECA RADOST SRECA UZIVANCIJA  0442_feel 0442_feel 0442_feel

? ????? ??? ????,???? ??????  dada ???? ?? ?? ?????? ???? ? ??????????? ??? ??? ????? ??????? ?? ??? ???????  0442_feel ????? ?? ?? ???? ?? ???? ???????... 

? ?? ???? ????? ??????????...  0442_feel

[w.a.mozart]

pa jel ti izraso rep....s obzirom da si bila stoka  bezrepa...po analogiji 0442_feel

0442_feel ?? ?????? ??????? ?????????????? ??? ??? ?????????? ????? ????????...??,?????? ?? ?? ????????????? ???? ??? ???..???? ??  ? ??? ??????? ????? ???? ?? ??????  0104_cheesy

BLAGOUHANIJE,to jest

[Guest O.Ugrin]

Vec neki put pokusavam da srocim ovaj post i ne uspeva mi. Ne uspeva mi, posto ne mogu da nadjem reci kojima bih opisao moj dozivljaj vasih komentara, Zlatinog osmeha, zajednicke kafe, Medinih reci... nemam zaista mogucnosti da vam slovima opisem moju misao niti moju emociju... Hvala vam, mada ne znam koliko zasluzujem sve to. Mislicu o tome  :smiley:

Hristos po sredi nas... - Ugrin

[Милан Меденица :)]

нема недостојних оче, све нам је милост  0110_hahaha 0110_hahaha

хвала и вама на речима које погађају у центар  0110_hahaha

[Милан Меденица :)]

Sjajno, predavanje je bilo sjajno ali ja nisam stigao da upoznam o.Ugrina 0110_hahaha, odmah su ga okruzili i odveli sa sobom u nepoznatom pravcu 319.gif... Kako besedi, vidi se da iz iskustva govori ''kao onaj koji vlast ima'' zato ga inapadaju verovatno fariseji danasnjice a bio je jedan idiot koji mu je zamerio na izgledu, kao da svestenik ne treba da bude lep moderan i u fazonu... Stoka bezrepa!

?????, ?????? ?? ?? ?????? ?????, ????? ? ?? ??? ?????? ???????? ?? ?? ?????????? ?? ???? ???????.

????? ?? ? ?? ???? ? ?????????? ??????, ?? ???????? ????, ?? ?? ????????  0110_hahaha

?? ????? ?? ?? ????????? ???? ????? ????? ???? ?? ??? ? ????????, ??????? ?? ???? ??????? 0110_hahaha

[zlata]

????? ? ???? ?? ?????? ???? ???????? ? ??????  0110_hahaha

0110_hahaha

[Anec]

319.gif

[Guest O.Ugrin]

Kao sto sam i obecao, pred vama ce se sada naci tekst, u spomen i cast naseg Patrijarha, koji je posvecen nasoj dragoj sestrici Zlati, ne bi li ona na sto bolji nacin kalila svoju misao svetlim primerima iz zivota nasih savremenika i ne bi li sto pre i sto bolje shvatila, razumela da - od nas zavisi; i, da se Carstvo Bozije - na silu osvaja. Mislite o tome.

Otvorenog srca - otvorenog uma, mir vam - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

ЖИВОТ ПО ЈЕВАНЂЕЉУ

Вера без дела је мртва као и дела без вере док је сва туга палог постојања оличена баш у чињеници да је реткост остварити хармонију живота у вери израженој делима у складу са њоме. То је живот који почиње плачем а завршава осмехом, то је живот нашег Патријарха а у складу са његовим речима: „Кад се човек роди цео свет се радује, а само он плаче. Али, треба живети тако, да када се он упокоји цео свет плаче, а само се он радује“. Патријарх је имао радост на лицу. Њоме позивајући свет на остварење поменуте максиме хришћанства као једине битне окоснице нашега живота ка Христу, заправо смернице која узводи наше биће ка јединству личности у потреби саостварења своје природе у односу на друге али пажњом усмереном ка себи, у складу са речима светог Јована Златоустог: “Будите строги према себи а благи према другима“. Зато је Патријархово лице било благо док је тело сведочило о строгости. Строгости, којом је вајао свој животни ход указујући шта је најбитније човеку, без Кога човек то не може/не сме ако ли жели да његов живот буде потврда његове вере а да његова дела буду дела свих, по речима једног Старца:“Ако је једини циљ нашег живота Христос онда све што радимо постаје и јесте Литургија“. Литургија, којом указујемо да не постоји подела у човеку, да не постоји време у Цркви и време ван Цркве, да не постоји време за молитву и време за свет, да не постоји нити треба да постоји та подела у човеку - на ствари духовне и ствари телесне већ да човек јесте скуп, целина, ствари духовних и ствари материјалних и да баш у томе лежи његова величина, величина која се у „слабости показује“, вером изражава, делима потврђује; и, ту нема места дељењу, цепању. Микрокосмос и макрокосмос, то је Боголики створ заустављен падом али и надахнут љубављу да истраје, да се оствари том „слабошћу“ својом, укорењен у милости Божијој, којом се ето нејаки старчић показује јачим од света, својим делом побеђујући сву глупост и посрнулост истог, преображавајући га собом у творевину Божију, у благослов његов... не више немушту стихију окренуту ка ништавилу, на свом посрнулом ходу побуњености и подељености. Зато човек може бити већи од космоса, пошто је његова природа обухватила Необухватљивог, али може остати космички трагичар који је ту величину господарства над твари одбацио одабравши да буде сам и да буде мали у помисли величине, управо – „јачине“.

„Будимо људи“ – јесте позив на живот као подвиг, на човека као круну стварања, који се остварује у односу на творевину властитом трајношћу а у односу на Бога властитом личношћу, којом се потврђује као већи од света, као онај који јесте и који може остварити однос са Творцем и тим односом преобразити свет, учинивши га делом себе, на тај га начин принети Богу на олтар бесмртности. „Будимо људи“ – јесте позив на тај преображај којим, мењајући себе, мењамо свет чинећи га, већ сад, бољим местом за живот свих.

Колона је пратила одар, било је ту и старих и младих и образованих и необразованих... скупина различитих препознала се једном сличношћу – жељом да, подражавајући Патријарху, учине му последњу почаст. Почаст, изражену делом. Делом, као обећањем да је могуће и да јесмо људи пошто је у свем том разноликом мноштву владала тишина. Тишина препознавања његових речи као властите потребе, потребе за човеком, за другим, за нама самима. Литургијски живот који је крунисан литургијским збором, где многи бивају окупљени око једног а зарад Једног коме и испраћају тог једног, који их је целог свог живота подсећао на оно што су тек његовом смрћу видели, схватили. Видели - сву лепоту заједништва; схвативши - да од њих зависи; да не постоји промена у којој се њени чиниоци бар за мало не промене, бар за мало „не буду људи“.

Преображена Србија је тог дана испратила свог Патријарха изненадивши сама себе собом. Као да до тог дана није веровала да је могуће и да јесте таква, каква је била тада, окупљена око свог упокојеног Патријарха, тим сабрањем започињући властито васкрсење схвативши да је могуће. Да можемо. Да од нас зависи.

Јереј Угрин В. Поповић

[PD]

Предивно,

читајући ове редове опет учествујем и присуствујем духом испраћају нашег Св. патријарха Павла. И опет се радост усељава у моју душу јер тих дана показасмо да можемо бити људи.

0442_feel

[Guest O.Ugrin]

Nesto sam bas i sam razmisljao o recima Svjatjejseg, pogotovo o njegovom opisu hriscanske gradacije rob, nadnicar i sin i evo nekih zakljucaka.

Rob je najplici stupanj uplasenog egocentrika koji svojom kucecom odanoscu zeli da refundira nedostatak licnosnog odnosa a najplici je upravo iz razloga jer je bojama odnosa palog postojanja obojio svoj svet, okruzivsi se bedemima raznoraznih zabrana kako bi bio siguran da nece biti kaznjen. Medjutim, ti bedemi mu, iako mu pruzaju Zakonsku pravednost, uskracuju neposrednost odnosenja sa bliznjima vec se sve svodi na prosudjivanje o drugima i samim tim distanciranoscu od tih bliznjih, posto je to nus efekt rasudjivanja, da ne kazem osudjivanja i detektovanja grehova u drugima a to, ne retko, prelazi i u prosudjivanje, sudjenje, dakle, o samom coveku/gresniku. Po mom misljenje, i ponovicu jos jednom, po mom misljenju, to je onaj tip coveka koji stalno prica o demonima i grehu a svojom garderobom izrazava pripadnost pravoslavlje, eksplicitan je u postu dok su mu molitve mahom mehanicke i ocigledne. U slucaju da se prelesti takav covek onda pocinje svima da natura svoje vidjenje pravoslavlja, ne retko preteci paklom, a u portama crkava maltane presrece, po njegovom misljenju, nedolicno obucenu bracu i sestre i deli im savete mada ga ili je niko nista nije pitao niti mu ili joj je dao blagoslov za takav nacin opominjanja ili misionarenja. Kada takav tip coveka upadne u pomenutu prelest retko iz nje izlazi posto sam sebi postaje autoritet a opominjanje i savetovanje pa i naucavanje drugih shvata kao svoju licnu misiju i sluzbu pa ma cime se doticni bavio. Da nije do krajnosti tragicno bilo bi do suza komicno.

Drugi stupanj jeste nadnicar, takav tip je mnogo, mnogo bolja verzija prvog mada i dalje egocentrican, sve sto radi radi da bi dobio platu, da li ovde ili ''gore'' sve jedno je. Mada se gotovo uvek ocekuje pored Nebeske i mali depozit zemaljske isplate. Ako prelesti taj tip moze biti opasan posto ce drugima siriti tzv sargarepa logiku, odnosno - budite dobri, trpite, slusajte a Bog ce vas nagraditi i td i td. Ako se krene jos dalje moze odbiti mlad i obrazovan svet koji je tu sargarepa logiku odbacio kao primitivni nacin vaspitavanja dece a u religijama takav nacin definisao recima - opijum za mase, razumejuci takav nacin kao sredstvo obuzdavanja rulje u proslim vremenima kada je Crkva i Drzava bila ruku pod ruku. U boljoj varijanti to moze biti vesela, ako je uspesna, osoba sobom zadovoljna posto je po njenom misljenju na dobrom putu posto je i nagradjena. Svi mi imamo deo nadnicara u sebi, jednostavno to je u sklopu logike, arhetipa, palog postojanja. Neka vrsta ceznje za izgubljenim Rajem

Treci i najbolji zapravo jedini sustinski ispravan oblik jeste nivo sina. Tu jedino covek nije egocentrik posto u prvi plan ne stavlja sebe vec Boga, dakle, ono sto radi, zivi, radi i zivi zbog Hrista ne bi li On bio zadovoljan njime i ne bi li tu ogromnu ljubav koju je u sebi i okolini prepoznao, opravdao-zasluzio a ne zbog straha od kazne ili nade zbog nagrade vec jedino i iskljucivo zbog zadovoljstva samog Boga njime i njegovim zivotom, upravo - licnoscu. To je Hristolik oblik postojanja posto sustinski podrazava Hristovom odnosu sa Ocem izrazenim u Getsimanijskom vrtu - ali, da ne bude moja vec Tvoja volja...dakle, ni zbog straha od smrti na krstu niti zbog nagrade na Nebesima vec zbog ljubavi prema Ocu. Kasnije se ta ljubav preliva i na bliznje posto je i predhodila samoj ljubavi prema Bogu (mislim sada na covekovo postojanje).

Zanima me vase misljenje, kako vam se cini sve ovo... meni je do krajnosti logicno i ocigledno. Nadam se da ce i vama ali...ma na kakvom stupnju bili, razmislite...posto svo slepilo sveta jeste efekat zatvorenih ociju dakle, ne da ne mozemo da shvatimo nego necemo a to i jeste problem. Problem palog postojanja. Mislite o tome!

Otvorenog uma-otvorenog srca, mir vam - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

Eh, citav tekst ispade... :smiley: Da znate da cu ovo malo sistematizovati i objaviti. Ako zelite, predlozite naziv ovog teksta i ako mi se dopadne, naslovicu ga kako ste vi odabrali i posveticu ga onome ciji naziv bude ''pobedio''. Smpaticno, zar ne? Vi ste na potezu i, naravno....mislite o tome!

Da, da...misao je muzika naseg uma :smiley:

Bog vas blagoslovio - Ugrin

[w.a.mozart]

3 hijerarha

a može i od roba do njegovog -groba-

[Милан Меденица :)]

да ли постоје и која су позитивна виђења роба и надничара?

да ли постоје неки два међу типа или се спознањем решава проблем преиспања из шупљег у празно, па у испуњен однос, ако тако представим роба, надничара и сина и два међупреласка?