О просјацима.

[Midrash]

Volim da pruženoj ruki udelim.

Dobro se osećam kada imam  da dam.

 

 

A to da li je neko slagao, zloupotrebio ne brine me.

 

To je na njemu, njegova  lična odgovornost.

 

Niko se nije usrećio sa ukradenim, otetim, slaganim...

Ako ste slušali od starijih životne priče takvih prevaranata, lažljivih, lopova,

... ni jedna se nije završila sretno.

Nije to baš tako jednostavno. Potrebno je razlikovanje duhova. Nije uvek moguće prepoznati kome je zaista potrebna pomoć a ko traži da bi sebi naudio. No, nije baš ni nemoguće prepoznati kome treba dati a kome ne. Recimo, ja sam u italiji davao italijanima koji prose, zato što znam da nemaju posla - romima nisam zato što znam da je u velikom meri u pitanju ropstvo. Dok god ima onih koji daju, deca će biti robovi - ja neću da učestvujem u tome. Narkomanima i alkoholičarima, takođe - to da li će, ako im ne damo, da učine nešto gore, ja ne mogu da sprečim, ali neću da učestvujem u njihovom samoubistvu. Romkinjama sa decom, nikad - jer muče decu i uče ih da rade isto. 

Sve češće je slučaj da sveštenici, kod nas, kad im neko dođe na vrata i traži pare, ako kažu da su gladi, daju im da jedu i da ponesu - nažalost, mnogi bace hranu u đubre, jer su tražili novac, a opet, često sveštenici ne žele da im daju novac samo tako, već ih zamole da nešto urade, očiste dvorište ili slično, da imaju osećaj da su radom stekli barem nešto. Mnogi odbiju, ali ima ih i koji prihvate.

Mnogi dolaze sa "mučnim" pričama, pokazuju račune za lekove ili slične stvari - takvima teško mogu da pomognem jer se prepozna koje je zaista potrebna pomoć a kome ne...kome je potrebno, ne nastupa tako. Znap sam ženu koja je tako , lažući, kupovala sinu drogu i polako ga ubijala. 

 

Čovek u nevolji se, ipak, prepoznaje, jednom me je za srce ujelo kada me je baka, pristojno obučena zamolila da joj dam novac da kupi hleb i mleko - videlo joj se po licu da nije laž, već teška muka.

 

LAžni prosjaci kradu od ljudi koji su u nevolji na više načina, prvi je što njima oduzimaju pomoć koju im drugi mogu da daju, a sa druge strane, ljude koji su dobra srca, navikavaju da budu sumnjičavi i da ne pomažu, misleći da su svi prevaranti - to je ona sablazan, za koju će odgovarati. Stav - ja dajem, a šta će on da učini, njegov problem, je pomalo neodgovoran. Tačno je da ne znamo često, ko je pravi a ko laže, ipak, ako ne razmišljamo, znači da nas previše i neinteresuje brat kome je potrebna pomoć. Jednostavno damo, pa šta bude - nisam ja čuvar svoga brata! I ne dati kad se traži ume da bude lekovito, kao što i kad se udeli ume da bude dušepogubno. 

[Zawisza]

ЗАШТО ДЕТЕ У РУКАМА ПРОСЈАКА УВЕК СПАВА !???

"Зашто дете спава у рукама просјака? Да ли сте се икада запитали ... " Овај чланак сам прочитаla пре неколико месеци. Ко је аутор, не знам. Молим вас да прочитате .....''

'' У близини метро станице седи женска особа неизвесне старости. Коса јој је чупава и прљава, поглед јој је жалостан. Жена седи на прљавом поду, а поред ње лежи торба. У тој торби људи бацају паре. На рукама жене, спава беба стара годину или две.

"Богородица са бебом" - бројни пролазници ће донирати новац. Народу наше врсте-увек је жао оних који имају мање среће.
Помагање, изгледа као. "Добар посао" ...

Прошла сам поред просјакинје за месец дана. Нисам дала никакав новац, јер сам знала да је то банда! Погон превара и новац прикупљен од просјака ће имати онај ко контролише просјаке на том подручју. Ти људи поседују бројне луксузне некретнине и аутомобиле. Ох и просјак такође добија нешто, наравно "флашу вотке у вечерњим сатима и сендвич плјескавицу или сл.

Месец дана касније.. пролазак поред просјакинје... и као гром који ме је изненада ударио .... Ја стајем у прометној раскрсници, зурим у бебу, обучену као и увек у прљаве тренерке. Схватила сам да је изгледало "погрешно", дете у прљавој метро станици од јутра до вечери. Беба је спавала. Никада није зајецала или викала, увек спава, са лицем окренутим ка колену једне жене која је највероватније била његова мама.

Да ли неко од вас, драги читаоци, има децу?
Сетите се колико често су спавали у доби од 1-2-3 година? Час два, максимално три (не узастопна) поподне дремка, па опет - покрет.
За месец дана, сваки дан у шетњи у подземље, никада нисам видела да је дете будно! Погледала сам у то ситно биће лицем окренутим ка колену мајке а затим на ту жену просјака и моја сумнја је постепено формирана.

- Зашто да спава све време? Питала сам, зурећи у бебу.
Просјакинја се правила да ме не чује. Спустила је очи и сакрила лице у крагну своје бедне јакне. Поновила сам питање. Жена поново подиже поглед. Она погледа негде иза мојих леђа, крајње иритантно.
- коначно промрмљала је: одјеби!
-Зашто он спава? Скоро сам заплакала ...

Иза мене је неко ставио руку на моје раме. Осврнула сам се. Неки старац ме је гледао с неодобравањем: - Шта хоћете од ње? Зар не видиш колико је напаћена ... Ех ... Он изброја неке новчиће из џепа и баци их у торбу Просјакинје.

Следећи дан сам звала пријатеља. То је смешан човек са очима као што су маслине румунске националности. Он је само успео да заврши три и по године образовања. Ипак потпуни недостатак образовања га не спречава да се креће на градским улицама у веома скупим иностраним аутомобилима и живи у кући са безброј прозора и балкона. Од тог мог пријатеља сам успела да сазнам да је ово посао, упркос привидној спонтаности, јасно организован. Просјаченје је организовано од стране криминалних банди! Деца се користе у "закуп" из породица алкохоличара, или једноставно украдена.

Потребно ми је да добијем одговор на питање - зашто је беба спава? И добила сам га

Мој пријатељ је причао, потпуно обичним смиреним гласом који ме је оставио у шоку, баш као да је говорио о временском извештају: -Они су на хероину, или вотки ...

Била сам запањена. "Ко је на хероину? Коме - водка? "
Он је одговорио: -дете, тако да не вришти. Жена ће седети цео дан са њим, замислите како би оно могло да буде досадно?

Да би беба спавала по цео дан, потребно је дати јој алкохол или дрогу. Наравно, органи деце нису у стању да се носи са таквим шоком. И деца често умиру. Најстрашније - понекад деца умиру
током "радног дана". И имагинарна мајка мора одржати још једно мртво дете на рукама до увече. То су правила. И пролазници ће бацити паре у нјену торби, берујући да су морални. Помагајући ''мајци'' ...

... Сутрадан сам отишла код исте станице метроа. Скривајући се иза лажног новинарског идентитета, и била сам спремна за озбиљан разговор. Али, разговор није успео. Али, испоставило се следеће ...
Жена је седела на поду и у њеним рукама је држала дете. Када сам јој поставила питање о документима о детету, и, што је најважније, где је јучерашњи дете, она је једноставно све игнорисала.
Моја питања нису била игнорисана од стране пролазника. Речено ми је да сам била ван себе, вриштим на просјакинју са дететом... Једна ствар је остала, позвати полицију. Када је полиција стигла, просјакинја са бебом је нестала. Стајала сам дуго и размишлјала како се ја у ствари само- "борим са ветрењачама".

Када видите у метроу, на улици и сл. жене са децом,
просјакинје, размислите пре него што вам се рука лати за новац. Размислите о томе, да није било те ваше стотину хиљаде милостиње, овакав бизнис би умро. Такав посао би требао умрети, а не деца-на дрогама или
алкохолу. Не гледај на спавање детета са љубављу. Погледајте хорор ...

Пошто читате овај чланак, сада знате зашто-дете спава у рукама просијака!

[Дејан]

Ispred saborne crkve u NS,dete počelo da plače u rukama majke,koja prosi,tako ga je izudarala,naježio sam se...

[Berkut]

Slicna tema je vec postavljena.Mada treba sto vise ovakvih tekstova.Sve su to uvezbani prevaranti ,koji traze naivne zrtve.

[GeniusAtWork]

Народу наше врсте-увек је жао оних који имају мање среће.

 

 

Haha...dobra provala.

[Срђан Шијакињић]

Ја се сад питам шта би требало да учинимо када прођемо поред просјака са дететом које спава... Како да знамо колико дуго спава, да ли само спава или је нечим опијено... Да ли да зовемо полицију или шта би требало да се уради друго, не знам шта да мислим.

[миомира]

Ја се сад питам шта би требало да учинимо када прођемо поред просјака са дететом које спава... Како да знамо колико дуго спава, да ли само спава или је нечим опијено... Да ли да зовемо полицију или шта би требало да се уради друго, не знам шта да мислим.

 

Zvati policiju.

[Срђан Шијакињић]

Zvati policiju.

 

Нажалост, чисто сумњам да ће прстом мрднути ако кажемо само да ту-и-ту проси жена којој дете спава, али треба пробати ваљда...

[Милан Б]

^{Zvati policiju.}

 

^{Ех, да, наша полиција...}

^{Пре извесног времена идем са женом пешке у неку ситну набавку и приметимо да човек лежи поред контејнера. Жена ме одмах напала, ајде иди види шта је човеку, можда му је позлило, а ја кажем - па зар не видиш да се напио и заспао поред контејнера. Углавном буде она упорна крене да ме убеђује да позовем полицију и ја шта ћу, позовем 92. Представим се кажем због чега зовем, да човек лежи, не знам шта му је и они кажу добро - послаћемо некога. 15 минута касније зове ме неко са непознатог фиксног броја и каже - да ли сте ви звали полицију? Ја кажем - јесам, звао сам. А они питају - због чега? Ја поново објасним све испочетка лепо, а они ће мени - па зашто нисте звали хитну помоћ, сада ћемо ми морати да излазимо на терен?!!!}

[Margareta]

Pa hitna se i zove kada neko leži na ulici. Nakon što hitna pomoć dođe, ako je potrebno pozvati policiju, oni će je i pozvati.

[Srdjan]

"Sasvim slucajno naleteh na ovu temu... Drago mi je da je postavljena... Jer nazalost to je jedno od ogromnih danasnjih zverstava nad ljudima.

 

Upoznata sam jako sa tim i mogu reci samo da to nije tako naivno kako neki misle. 

 

Zapravo radi se najcesce o Romima koji nemaju svoju drzavu, i nalaze se u manjini, a pored toga njihova nezainteresovanost za zivot i neobrazovanje koje ide sa generacijama ih je stavilo u tu situaciju. 

Zapravo to je klasicna trgovina ljudi. Deca se uzimaju najcesce iz Italije, tacnije odkupljuju se od roditelja za neke smesne pare, naravno ima i slucaja gde su deca u rukama sopstvene majke, ali tesko. 
Sa tim poslom rukovode ljudi koji su bele rase, imaju dosta novca, lepe kuce i sve to na racun bas ove nesrece. Zapravo romi su primorani da prose, ako to ne rade bivaju ubijani, i to nije laz vec istina o kojoj ni nasa ------ ne govori, a daleko dobro je upucena. 

 

Ti romi se sakate, opijaju raznim smecem od droga i ostalo kako bi samo donosili novac coveku koji ih poseduje. jedu jednom dnevno, i uopste ne uzimaju oni novac koji mi njima dajemo. 

 

To je citava organizacija. 
Evo vam primera: U Beogradu ulica Strahinjica Bana, kao i parkin iza hotela Jugoslavija je pun roma koji vam traze koji dinar. Ako ne date znate sta se desava sa vasim kolima? Bivaju unistena, tacnije ogrebana, ne velika steta ali dovoljna da poludite, a koga cete vi da ganjate za to? Ne znam stvarno. Na tom parkingu ima oko 10 roma. Zato vi i mnogi drugi date 50 dinara, neki 100. I sad razmislite kolio je to novca? U samo jednoj ulici ima oko 600 automobila tokom noci, na parkinzima splavova znatno vise. Dakle razumete me? 
Tu se vrti ogroman novac. 

 

A ti romi naplacuju drzavne parkinge, i nasa drzava to ne vidi?   Malo sutra... 
Dalje oni sto prodaju ruze po splavovima, 100 dinara za cvet koji je dzabe. Jer to je cvece koje je pri izdisaju i koje ide na reciklazu posto nije prodato... 
Zamislite tek tu zaradu, gde onaj Rom dobije samo za burek. 
Dalje, oni na ulici, majka i dete. Isto, i oni rade po tom principu, s tim sto rade ceo dan, i uvece im se novac otme. Ako se razbole, obicno umiru i bivaju baceni, mogu zamisliti gde. Lome im se noge i ruke kako bi ljudi bili sazaljevani na njih. 
Kao i peraci nasih hauba na ulici, koji moraju moliti, ili biti duhoviti cak... 

Dakle ne rade oni to iz razloga sto zele, vec sto moraju. Oni su prisiljeni na to. Ako ne verujete idite licno na neki pomenuti parking i stanite preruseni u prosjaka, za oko pet dana pojavice se momak koji ce vas pitati sta radite tu? Ukoliko ustanovi da ste pijanac pri samrti, pustice vas, ukoliko utvrdi da ste skitnica koja mu je zauzela teritoriju, zavrsicete u grobu ili cete morati da nastavite da prosite, ali za njega. 
Mada ukoliko bi vam se desilo to drugo, mogli bi otici sa tim u policiju, ako postoji neko tako, ko ce vam mozda pomoci i cuti istinu. A ako ne, bicete ucenjeni i molicete boga da se vratite porodici zivi. 

Dakle, svi se mi pravimo slepi... Pogotovo drzava, jer da hocemo da pomognemo tome, mozemo... Ali treba nas imati puno kako bi stali tome na put, jer tako stajemo na put jakoj i dobro organizovanoj mafiji iza koje je ____, preskocicu... "

 

Lady MJ

------------

Извор: http://www.ana.rs/forum/index.php?topic=164533.0

[Дејан]

ŠOKIRALI LAZAREVAČKE PREKRŠAJCE: Prosijaci iz džepa iskeširali 17.000 dinara!

 

Iznenađenje je usledilo kada su i pored mršavog pazara od 250 bez problema iskeširali 17.000 za kaznu koju im je po hitnom postupku izrekao sud za prekršaje!

LAZAREVAC - Hapšenje dva prosjaka u Lazarevcu najbolji je dokaz da nije uvek sve onako kao što na prvi pogled izgleda. Odrpani, sa štakama i tužnim izrazima lica, Svetislav M. (19) iz Grabovca i Bora J. (38) iz Jelenče kod Šapca su čitavog jutra od nezainteresovanih prolaznika žickali milostinju, ali su i pored velikog angažmana u prvoj smeni inkasirali svega 253 dinara.

U pola posla ih je prekinula revnosna policijska patrola, pa su prosjaci završili na sudu. Iznenađenje je usledilo kada su i pored mršavog pazara bez problema iskeširali 17.000 za kaznu koju im je po hitnom postupku izrekao sud za prekršaje!

U Srbiji se zbog prosjačenja ide u zatvor

U Srbiji nema tačnih podataka o broju prosjaka, ali se procenjuje da samo u Beogradu na ulici svakodnevno operiše 2.000 ljudi koji od prolaznika izmamljuju milostinju. Prosjačenje se prema Zakonu o javnom redu i miru sankcioniše, i to kaznom zatvora do 30 dana ili novčanom do 20.000 dinara. Za organizatore prosjačenja kazna je znatno veća, pa se takav prestupnik kažnjava zatvaranjem do 60 dana ili novčanom kaznom koja iznosi do 30.000 dinara. Ipak, iz milosrđa ili dobre volje, veliki broj ljudi ove prestupnike često „nagrađuje“.

- Imali smo lošu informaciju da u Lazarevcu stanuje neki fin i darežljiv narod. Kasno smo saznali da su oni tak’i samo pred platu u „Kolubari“. Je*eš ga, malo smo poranili - jadali su se policiji Svetislav i Bora.

To, međutim, nije bio kraj njihovih muka jer je pravi šok usledio tek kada su saznali za visinu kazne koju im je izrekao prekršajni sud u Lazarevcu. Onda su oni ostavili prisutne u šoku jer su baksuzni ortaci odložili štake i iz džepa izvadili 17.000 dinara kako bi platili globu!

- Mislio sam da se šale, ali sam zanemeo od iznenađenja kad su iz pocepanih džepova izvadili pare. Siguran sam da 99 odsto Lazarevčana toga dana nije imalo toliku lovu kod sebe. Pa to je gotovo pola moje plate! - pljujući na zemlju prepričava ovaj nesvakidašnji događaj naš izvor u policiji.

Milica Živojinović, vršilac dužnosti predsednika Prekršajnog suda u Lazrevcu, kaže da ovo nije usamljen slučaj i da nije neoubičajno da naizgled siromašni ljudi plaćaju visoke prekršajne kazne, pa čak i kada zbog akumulacije dostignu i više desetina hiljada dinara. Ona navodi i primer jedne žene koja je zimus u letnjim sandalama, skromno obučena i s detetom u naručiju došla u sud da bi platila visoku kaznu izrečenu njenom suprugu, kome je pretio odlazak u zatvor.

Prosvetlio se u sudnici

Mlađani Sveta je po okončanju saslušanja, naočigled mnogobrojnih svedoka, svoj prosjački alat spakovao pod mišku i lagano strčao niz četrdesetak stepenika koji su ga delili od izlaza, pošto se kancalarija u kojoj je davao izjavu nalazi na drugom spratu zgrade u kojoj se nalazi sud.

- U Srbiji su moguća svakojaka čuda. Bog će ga znati, možda je čovek u sudnici doživeo prosvetljenje i zbog toga odbacio štake - prokomentarisao je jedan duhoviti sudija.

Najbogatiji prosjaci na svetu

Sajmon Rajt (37) iz Londona i Šejn Voren Spigl (45) iz američkog grada Oklahoma Siti dva su najbogatija prosjaka na svetu. Prema nekim procenama, Rajt je pre nego što mu je ove godine zabranjeno da prosjači na ulicama engleske prestonice godišnje zarađivao i više od 60.000 funti. Svake noći posle prosjačenja vraćao bi se u svoj opštinski dom vredan 250.000 funti.S druge strane okeana, Amerikanac Spigl je prilikom nedavnog hapšenja izjavio da godišnje od milostinje inkasira više od 60.000 dolara. Ako je ova izjava tačna, njegova zarada spada u srednju kategoriju prihoda u SAD, u kojoj se, na primer, nalaze prihodi arhitekata, sudskih veštaka i kompjuterskih analitičara.

 

Курир

[Aleksandra_A]

Zanimljivo, toliko ima situacija u kojima čoveka može da grize savest kad su ove stvari u pitanju da je to prosto neverovatno.. Bukvalno dao/ne dao/dao ovoliko/dao onoliko.. A ako sam dobro shvatila, dobro delo je samo ono koje uradimo iz ljubavi, ne preispitujući namere u smislu da li sam dao previše, ili sumnjati u motive te osobe. Ne znam, mislim da je ovo možda jedna od najpipavijih tema, i gde god da čitam o njoj, slična je atmosfera u razgovoru kao ovde, čas na jednu stranu, čas na drugu prevagne. Valjda jer je tu, na kraju dana, savest neka glavna vodilja, a to jje kod svakoga drugačije, ne u smislu bolje/gore, nego ne znamo koje situacije i koji ljudi šta trigeruju kod nas..