Draža Petrović: Šef kancelarije za KiM Džonga

[Милан Ракић]

Crna košulja kratkih rukava, na levom ramenu srpska trobojka sa dvoglavim orlom, a na desnom čičkom zakačen natpis "Kancelarija za KiM".

Kada vidite tako obučenog muškarca odmah pomislite – ovo je ili Tom Kruz ili šef kancelarije za KiM Bejsinger ili šef kancelarije za KiM Kardašijan.

 

-Opasan frajer! – komentarisali su svi kada su ga pre nekoliko godina ugledali kako u svojeručno sklepanoj uniformi neustrašivo šeta po Kosovu & Metohiji kao hodajuća kancelarija za Kim Bejsinger ili, moguće, Kim Kardašijan.

 

-Nije kancelarija za tu Kim... - objašnjavao je taj tip, skromno, pre nekoliko godina, kada je vaskrsao u srpskom višestranačju, obučen u crnu uniformu sa natpisom "Kancelarija za KiM".

 

Delovao je važnije od estradnog umetnika Jorović Radeta u spotu za pesmu "Žene vole oficire", čiji stihovi kao da su još odavno opisali njegovu karijeru:

 

Kad obučem uniformu,

 

zagleda me svaka žena,

 

šta da radim kad mi, brate

 

stoji kao salivena.

 

Kad me vide, oči šire,

 

žene vole oficire,

 

idem putem, oka bistra,

 

važniji sam od ministra!

 

Kasnije, slušajući njegove javne nastupe, lokalni živalj je sve više bio ubeđen da je on šef nekakve Kancelarije za KiM Džong Una, jer čak ni u Severnoj Koreji nije primećen takav talenat da biranim rečima opišeš natprirodne moći jednog čoveka.

 

Najpre Slobe Miloševića, a potom Aleksandra Vučića.

 

Tako da će Aleksandar Vulin u istoriji Srbije ostati upamćen kao prvi šef Kancelarije za KiM (Džonga), u čijem opisu radnog mesta je da širokim narodnim masama objašnjava zašto Bog s vremena na vreme Srbima pošalje nekog svog ličnog izaslanika.

 

-Ja sam saborac Aleksandra Vučića i braniću ga na svaki način gde god mogu i koliko god mogu – izjavio je jednom prilikom za Blic, te se još tad javila logična ideja da je to čovek idealan za ministra odbrane, jer ta funkcija, samo ime kaže, podrazumeva da treba da braniš Aleksandra Vučića na svaki način, gde god možeš i koliko god možeš.

 

Dakle, za ministra odbrane nije bitno da l' si služio vojsku, nego je bitno da l' možeš da poslužiš za raznorazne stvari, pa i za vojsku.

 

-Nije služio vojsku, al' može da posluži za sve što ti padne na pamet! - stoji u ličnim beleškama Aleksandra Vučića pod stavkom "Lične karakteristike Vulin Aleksandra".

 

Te mu je Vučić, na spektakularnom rastanku od ministara u Nemanjinoj, poklonio knjigu o NATO paktu, što je Vulin protumačio kao jasan znak da će opet bude bombardovanje, ko u stara dobra vremena.

 

Te je iz tog razloga počeo da čisti podrum, jer je najbolji način da provedeš bombardovanje sedenje u podrumskim prostorijama.

 

Jedino je Ana Brnabić, koja je na sednicama Vlade sedela tik pored Vulina, još tada procenila kako bi on bio odličan ministar odbrane, jer je za takvu funkciju potreban neko ko je veći deo života nosio dugu kosu, takozvanu kosijanu, pa nikada nisi bio siguran da li je pred tobom Rambo 1, Rambo 2 ili Rambo 3.

 

-Aleksandar Vulin je idealan čovek za ministra odbrane zato što je slojevita ličnost, pa u njemu možeš da dobiješ sva tri nastavka Ramba istovremeno! A ne da posle Ramba 1 čekaš Ramba 2, pa onda opet čekaš Ramba 3, i tako u nedogled – piše u ličnim beleškama Ane Brnabić pod stavkom "Lične karakteristike Vulin Aleksandra".

 

Kada je generacija rođena početkom sedamdesetih išla na regrutaciju za odsluženje vojnog roka, bila su neka nezgodna vremena, pa su svi pokušavali da izbegnu tu obavezu.

 

Najbolji recept je bio da se praviš da si lud.

 

Bilo je raznih recepata: umesto vojne knjižice na regrutaciju poneseš logaritamske tablice i ubeđuješ vojnu komisiju da je to vojna knjižica. Ili, na primer, komisija ti kaže da podigneš levu ruku, a ti podigneš desnu nogu. I tako jedno, pet, šest puta.

 

Najbolje su prolazili oni koji su se pravili da su Zdravko Čolić ili Napoleon ili Bata Živojinović, lično. Njih su oslabađali odmah, mada su članovi vojne komisije takve primerke nazivali "folirantima".

 

Bilo je, naime, svima jasno, da su danima pred ogledalom vežbali kako da izigravaju Zdravka Čolića ili Napoleona ili Batu Živojinovića, samo da bi izbegli mogućnost da u narednih godinu dana skaču u kaljugu desno, kada desetar komanduje: "Atomski sleva!"

 

Kažu da je bio samo jedan slučaj u istoriji regrutacija kada lice nije imalo nameru da se folira, već da bude ono što jeste, ali je komisija čim je kročio u regrutni centar procenila da je pred njima trostruka ličnost - Zdravko Čolić, Napoleon i Bata Živojinović.

 

-Ali ja nisam Zdravko Čolić, Napoleon i Bata Živojinović! Ja hoću da obučem uniformu! - urlalo je to lice, bezuspešno, na članove regrutne komisije.

 

-Pričaj ti to, burazeru, nekom drugom! – rekao je šef regrutne komisije i lupio pečat: "Oslobađa se vojne obaveze".

 

Do danas nije otkriveno o kom licu se tačno radi.

 

Jedini koji će posle skoro 30 godina od tog događaja možda saopštiti javnosti ko je bi taj čudnovati regrut, jeste Aleksandar Vulin.

 

On, naime, od juče ima ekskluzivno pravo uvida u vojne tajne.

 

Blago njemu...