Zbogom čika Rašo

[Danijela]

Dečji pisac, glumac i novinar Raša Popov preminuo je juče u Beogradu u 84. godini.

Raša je preminuo nakon duge i teške bolesti.

Popov je bio srpski književnik, dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik "Mokrinskih novina", zvezda dečije televizijske emisije "Fore i fazoni".
 

Rođen je u Mokrinu 26. juna 1933. godine. Autor je više desetina knjiga za decu i odrasle. Napisao je više od 500 televizijskih emisija, od kojih preko 200 za decu.

Godine 1952. došao je na studije u Beograd. Završio je Filozofski fakultet. Više je voleo istoriju od književnosti, ali ipak se opredelio za književnost.

Novinarsku karijeru započeo u novosadskom Dnevniku. Bio je novinar lista Mladost od 1961. do 1964, zatim novinar Radio Beograda od 1964. do 1967. U Televiziji Beograd je bio do 1995. godine.

Osim toga, bio je lektor za srpskohrvatski jezik u Londonu, Birmingemu i Notingemu od 1975. do 1977. Glavni urednik izdavačke kuće "Matica srpska" bio je od 1983. do 1985. godine.

Nastupao je u TV serijama kao pripovedač, a neke od najpoznatijih su "Radost saznanja", "Fazoni i fore" - gde je igrao čuvenog Rašu Pronalazača, "Varošarije", "U snu san", "Šešir bez dna".

Dobitnik je Godišnje nagrade Radio Beograda 1967. godine za seriju "Vidovi fašizma".

Bio je kolumnista Politike, gde je uglavnom pisao o društvenim temama.

Bio je oženjen Radojkom, profesorkom književnosti, a iz tog braka ima sina i ćerku.

http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:661308-Preminuo-legendarni-knjizevnik-Rasa-Popov

 

Gospode pomiluj čika Rašu.

[Mилена КШ]

Hvala Vam na lepom detinjstvu čika Rašo...večnaja pamjat...

[obi-wan]

Bog da ga prosti i nagradi za svu onu lepotu iz nasih detinjstava...

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/odlazak-omiljenog-pronalazaca-preminuo-rasa-popov/

[александар живаљев]

Ведар му спомен.

Пошаљем Чика Рашу прије једно 15-ак година на ултразвучни преглед крвних судова врата.

Дуго се задржао, умало није раставио Доплер апарат.

За своје резултате пацијенти се интересују као за пресуду, њега нијесу занимали, само је одушевљено причао:

"Јест л видели, доцо, шта су измислили Јапанци?!"

[Милан Ракић]

Имао сам прилику да одрастам и да гледам одрастање своје деце уз чика Рашине приче... Бог да му души опрости.

И један дирљив опроштај од чика Раше, мог имењака Ружића, са портала "Искра"

Милан Ружић: Сени Раше Попова

Јутрос су ми јавили да је Раша преминуо. Изгубио је свет и оно мало добра што му је остало! И ове пахуље које лете крајем априла су, сигуран сам, њему у част. Снежни покривач спустио се на земљу како би се Раша на њему у небо испео.

И нема суза. Нема кнедли у грлу, само некаква неверица и константно проверавање вести и позивање његовог броја. Душа ме боли што га нисам чуо овог месеца. Уместо да га видим и поново научим све што сам заборавио, видим га по вестима и верујем им колико и временској прогнози. И није ми криво што причају да нас је напустио, причали су то за многе. Криво ми је што нас не лажу.

Сећам се да је једног поподнева 2014. године у мој свет ушао Раша, херој мог детињства. Тог дана у ресторану „Палилула“ научио сам све! Још памте конобари тај дан када нисмо хтели да се растанемо од јутра до ноћи не наручујући пиће и храну, јер сам се ја опијао знањем, а он хранио мојом радозналошћу.

Сећао се и Раша тога, сигуран сам, и то до свог последњег сата. Маратонске разговоре телефоном су, сасвим сигурно, регистровали они из телефоније и проглашавали нас ненормалним. Немилице трошени импулси и минути условили су зараду радости и сазнања.

Ово пишем док су ми очи суве, јер знам да кад почну да сузе, ништа нећу видети данима.

По глави ми се врзмају манастири Благовештење и Никоље у којима си ми признао да си одморио своју душу. Не прође дан, а да не споменем твоју реченицу да магнолије изгледају као да је неко башту лала попео на дрво. Сећам се и како си се уплашио висине Каблара говорећи да је за тебе и тротоар као Еверест. Натерао си ме да, бар на моменат, заволим равницу. Осмех ми се оцртава на лицу када се присетим твог осмеха који сам ти измамио онога дана на Сајму књига када сам ти пренео вест о твојој награди. Сваког дана су ми говорили како ме тражиш због нечега, а после смо се јурили по халама и штандовима како бисмо сазнали да смо само хтели разговор. Памтим и приче о црвенокосој лепотици Ради која је седела испред тебе на студијама. И даље се сећам твог гласа када си тврдио да те је у главу ударила „Сунчаница“ Никите Михалкова. Кроз твоје реченице сам прошао све континенте, препливао све океане и схватио цео свет.

Био си отворена књига још отвореније душе у којој су сви могли наћи своје место, а твоје место на оној столици у мом стану већ одавно је названо по теби. Смех деце пред коју си излазио не излази из мојих ушију, а твоја доброта не ишчезава из народа који је уз тебе одрастао. За неке си био проналазач, али за мене си остао проналазак.

Сад ме опхрваше твоје приче о човеку који кроз капију свог дворишта прелази границу са Мађарском, па она о спремању мокринских шницли бренером, или она о заборављеној књизи на крову аутомобила у Андрићграду, и у свим тим причама, ја сад видим само тебе. Смејем се твом искренутом зглобу који никада Добрици ниси признао, клечању у књижари када те је неко помешао са продавцем, а 26. јуна ћу сигурно плакати немајући коме тог дана да пожелим дуговечност.

И синоћ, док је твоја душа била растрзана између два света, причали смо о теби не знајући да си на пола пута до неба. Данас смо чули да си оставио овај свет и придружио се својој браћи и родитељима, својем стрицу са њивом на којој избија врела вода и својој љубави за којом си чезнуо од момента када је она урадила то што си ти учинио прошле ноћи, онемогућивши тако данашњој деци да одрастају уз тебе.

Сад видим да странице твог дневника овде стају и да их више нико неће исписивати и увезивати стручније од књиговесца у којег си био разочаран.

Нисам добар, Рашо, у овим опраштањима, па опрости ти мени то што ће те моје сузе стићи негде на путу за Рај и поздравити те са обода твог шешира падајући на њега као киша и знај да ћу, колико данас, стргнути једну од тих лала испетих на дрво и положити их на место одакле си их посматрао, а ти ћеш, за мене, остати башта доброте испета на небо.

 

[Драгана Милошевић]

Kolege o Raši Popovu: Nije mu bilo lako u poslednje vreme, ali NIKADA NIJE ODUSTAO

 

Foto: M. Milanković / RAS Srbija

 

Pesnik za decu Mošo Odalović istakao je za Tanjug da je Raša Popov bio dragocen, neponovljiv, zagonetkar, odgonotkar, dosetkar, znalac mnogih tajni.

 

- Na književnim putovankama - ma kud krenuli, gde god stigli - dopričao bi nam ono što nismo znali o tom kraju i tamošnjim tajnama. Što više drugovasmo, naša su neznanja bivala sve vidljivija. Posvećen detinjstvu i svetu deteta, tek s Rašom bili smo i "neprekidna svežina" i "čuđenje u svetu". Svojom bajkovitom pojavom, bezazlenim licem, pa i alarmantnim glasom, očas bi se snašao međ radoznalim, krupnookim derištima, a sebi sasvim ravnopravnim. Na to su pristajali i uspevali samo bogomdani, kakav nam beše Radivoj Raša Popov - kazao je Odalović.

Privilegija što smo delili vreme sa Rašom

- Bila je privilegija što smo delili neko vreme sa velikim pesnikom i pripovedačem čiji je intelekt nadilazio sve što smo očekivali i čemu smo se nadali, kazao je Tanjugu Ljubivoje Ršumović povodom smrti Raše Popova.

Ršumović ističe da je Popov bio velikan našeg vremena, renesansna ličnost koja je uspela da da nađe prečice za komunikaciju sa decom.

- Da bi uspešno razgovarali sa detetom vi morate da se popnete na njegov nivo. Raši je to uspelo jer je u seriji "Fazoni i fore" kao Proka pronalazač ušao u dečiju maštu. Ušao je u dečija srca zauvek - kazao je Ršumović.

Za njega nije bilo dileme da li će se Popov snaći u na televiziji: "Imao je iskustvo rada u sistemu kakav je britanski BBC. On je to iskustvo prilagodio našem folkloru u razumevanju u komunikaciji i rezultat je bio veličanstven. baš kao i život tako učenog čoveka kakav je bio Raša Popov".

"Peo se na nivo dece"

Pisac za decu i odrasle Branko Stevanović napomenuo je da je Ljubivoje Ršumović uvek isticao da je zadatak pesnika za decu ne da se spusti na nivo deteta, nego da dosegne nivo deteta, da se popne na nivo dece.

"Raša Popov je jedan od retkih među nama kome je to u potpunosti uspelo. Pripadam jednoj novijoj generaciji, sa Rašom sam se upoznao početkom osamdesetih i po mom mislsjenju od svih pisaca on je ostao najvoljeniji i među decom i među kolegama. Ljudi ga uglavnom pamte po ulogama u "Šeširu bez dna" i "Fazonima i forama', iako je imao običaj da kaže da kje zapravo uvek igrao samoga sebe .kazao je Stevanović.

On kaže da je čuveni Raša Pronalazač i Raša Čarobnjak bio jedna od najvećih erudita među piscima za mlade.

- Odlično je znao i jezike i poznavao istoriju, imao je veoma dobru memoriju i bilo je zadovoljstvo slušati ga kada govori o prošlim vremenima koje moja generacija nije zapamtila. Ono malo vremena kojima smo bili počastvovani da provedemo sa njim, ostaće kao velika škola ponašanja i osnosa prema deci i književnosti - kazao je Stevanović.

Majstor jezičke igre

Za našeg cenjenog pisca Raša Popov je bio majstor jezika i jezičke igre: Možda ljudi ne znaju postoji iz njegovih ranijih dana pesma koju je od početka do kraja napisao tako da je svaki stih palindrom, pritom pesma ima smisla. Voleli smo da čitamo njegove zapise u Politici i u periodici, namenjene mladima i starijima, ali pored svega toga Raša će ostati zapamćen i kao jedan smireni i tih čpovek. Umeo je da negoduje, ali nikada ga niste videli da se na nekoga otvoreno ljuti, da lamentira.

Prema njegovim rečima Popovu nije bilo lako u poslednje vreme, naročito kada mu je preminula supruga.

- Prosto Raša nikada nije odustao i pokazao kako se do poslednjeg daha čovek bavi svojom profesijom na najlepši mogući način. Ostaće među nama, sigurno i da će ćemo razgovari sa njim i družiti se barem u knjigama - kazao je Stevanović.

Glumac, pevač i kompozitor Minja Subota napomenuo da je Raša Popov bio jako obrazovan čovek.

- Znao je sve o našoj prošlosti, kako i zašto živimo sadašnjost i šta nas čeka u budućnosti. Koliko god svi oko njega bili zanimljivi deci, samo on je uspeo da stvori direktan odnos sa decom. Kada god bi stupio na neku scenu klinci bi odmah počeli da skandiraju "Raša, Raša..." Sam sebe je proizveo u Proku Pronalazača jer su njegov šarm i umeće pripovedanja nedokučivi - kazao je Minja Subota.

Pčelica: Zbogom junaku našeg detinjstva

 

Samo pre mesečak dana smo delili radost sa čika Rašom zbog novoustanovljene nagrade "Duško Radović", koju je kao prvi laureat dobio na Novosadskom salonu knjiga za roman za decu "Ovčarsko-kablarska bajka", saopštila je Izdavačka kuća "Pčelica" povodom smrti Raše Popova.

U saopštenju, koje je potpisao direktor Goran Marković, ističe se da je "tu nagradu Raša Popov" upravo posveti svom izdavaču "Pčelici"

"Ovog hladnog, kišnog dana tugujemo, jer nas je napustio u vremenu kada traje najokrutnija borba za opstanak knjige, a najveći i najhrabriji borci za knjigu i znanje su nam najpotrebniji. Upravo ovih dana smo želeli da se čujemo sa čika Rašom i da ga priupitamo kakvo novo iznenadjenje nam sprema za jesenji Beogradski sajam knjiga. Da li su to neke nove priče iz rodnog Mokrina, ili neka nova bajka o vilama i patuljcima. Nismo mogli ni pomisliti da i čarobnjaci reči odlaze sa ovog sveta i nestvarno nam je da je on otišao. Ma koliko mu brada sijala srebrnim sjajem, prerano nas je napustio, jer je on do kraja bio jedno veliko dete sa čistom, neiskvarenom dušom i iskrenom željom da i dalje saznaje i stvara,", piše u saopštenju.

 

блиц

[obi-wan]

"Zaista vam kazem, ako se ne obratite i ne budete kao deca, necete uci u Carstvo nebesko"... (Mt. 18,3)

[Снежана]

“Zemlja nam je dole, Nebo nam je gore, Šta je u sredini? Fazoni i fore!”

 

[Danijela]

 

[Драгана Милошевић]

Иначе, право име песнику је Радивој.

На ртс-у је била емисија "балканском улицом" урађена с њим.

 

[Grizzly Adams]

Ех, био је стванро геније. Господ да га усели у Царство Небеско и да тамо приповеда оне своје приче во вјеки вјеков.

Његов син је иначе православни свештеник, саучешће о. Бојану ако свраћа на форум.

[Guest]

пре 1 сат, Grizzly Adams рече

Ех, био је стванро геније. Господ да га усели у Царство Небеско и да тамо приповеда оне своје приче во вјеки вјеков.

Његов син је иначе православни свештеник, саучешће о. Бојану ако свраћа на форум.

Gde mu je sin svestenik?

[Grizzly Adams]

пре 3 минута, R2D2 рече

Gde mu je sin svestenik?

Пре десетак година био је у Аустралији. Нисам сигуран где је сад, нисмо више у контакту...

О. Бојан Попов, вероватно може да се изгугла негде...

[Guest]

Rev. Presbyter Bojan Popov
Archdiocese of Moscow – Russian Orthodox Church

[Снежана]

МОЈА ДУША

Моја душа је старовино без

 претакања

комад бајатог хлеба гутаног без жвакања

Моја душа је свој сопствени враг крвопија

Сама собом нарцисоидно се опија Моја је душа мешина стара на шинама

Комад хлеба на милост црним птичуринама

Она ни не слути све тајне смишљене грожње

По међународном домаћем реду вожње

Понекад не знам да ли душа та је и моја

Да ли јесте нумерисана ил' је без броја

Самерљиво ли је шта даје а шта узима

Нит знам колики простор она заузима

Може ли је икоји силник српком попити

И каквим ће се бунилом он опити