Балканска царинска унија

[Ћириличар]

Ево један србоћетњићки удбашкокомуњистички косовско-антихрватски пројект, право из кухиње ОЗНА-е

Vučić: Moj san je carinska unija Balkana, ali ne Jugoslavija

Beta | 14. 09. 2016 - 16:09h

| Komentara: 49

 

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da se ne plaši za budućnost Srbije na ekonomskom planu i da je njegov "jedini strah" nestabilnost na Balkanu.

Foto: Z. Panić / RAS Srbija

- Ne plašim se za budućnost na ekonomskom planu. Nestabilnost regiona je moj jedini strah - rekao je Vučić za agenciju Frans pres uoči zvanične posete Francuskoj.

 

On je ponovio da se Srbija protivi ulasku Kosova u UN, ali je naveo da između Beograda i Prištine u poslednje vreme "ima više međusobnog poverenja".

• Vučić i Joksimović danas počinju dvodnevnu posetu Francuskoj

Vučić je rekao da "ne smatra da su odnosi Beograda i Prištine najveći problem na Balkanu" i izrazio je zabrinutost zbog napetosti u odnosima Srba i Bošnjaka i odnosima ta dva naroda i Hrvata.

- U Srbiji živi 250.000 Bošnjaka, a u Bosni milion Srba. Moj san je carinska unija svih zemalja na Balkanu - kazao je Vučić, naglasivši da ta unija "ne bi bila Jugoslavija".

Vučić je ponovo istakao svoju posvećenost procesu pridruživanja Srbije EU, navodeći da njegova vlada smatra da je to "najbolji put za zemlju".

- S druge strane, činjenica je da većina Srba misli da ulazak u EU ugrožava naše nacionalne interese, ali to je naš strateški cilj. Mi želimo dobre odnose s Rusijom i to nije, kako mnogi kažu, sedenje na dve stolice - rekao je Vučić.

Izvor: Blic

 

Šta bi Srbiji donela balkanska carinska unija

Bescarinski protok robe, bez zaustavljanja na granicama i bilo kakvih vancarinskih barijera, sertifikata, potvrda i slično, samo su neke od prednosti ovog udruživanja

Prednost balkanske carinske unije, za koju se zalaže premijer Vučić, bilo bi jedinstveno tržište na teritoriji zemalja koje bi bile njene članice, rekao je za „Politiku” Rasim Ljajić, ministar trgovine.

On je ocenio da bi takva unija omogućila bescarinski protok robe, bez zaustavljanja na granicama i bilo kakvih vancarinskih barijera, sertifikata, potvrda i slično, što bi uticalo na povećanje međusobne trgovinske razmene. Nametanje raznih internih pravila (recimo, uvođenjem visokih taksi za kontrolu robe na granici kao što se to nedavno dogodilo sa našim brašnom u Makedoniji) i pokušaji da se ograniči uvoz – više ne bi bili mogući.

– Stvorili bismo jedinstveno tržište od 20 do 30 miliona potrošača što bi svaku od zemalja učinilo privlačnijom za strane investitore – istakao je Ljajić.

 Šta bi bila ekonomska prednost carinske unije u odnosu na već postojeći CEFTA sporazum kome je Srbija pristupila pre deset godina?

Iako premijer nije do kraja razjasnio kojim je tačno državama poziv upućen, jasno je da bi takvom udruživanju mogle da se priključe samo balkanske zemlje koje nisu članice Evropske unije, poput Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije… sa kojim Srbija i inače trguje bez ograničenja, carina i drugih dažbina i to upravo na osnovu sporazuma koji već pokriva tržište od oko 20 miliona stanovnika.

Ljajić priznaje da Srbija već ima sporazum o slobodnoj, bescarinskoj trgovini sa šest država i Umnik Kosovom koje su članice CEFTA. Ali, kako kaže, među njima ipak postoje vancarinske barijere, a u slučaju kršenja propisa sistem zaštite prava nije efikasan.

– Značajna bi bila i politička korist koju bi carinska unija donela državama ovog regiona. Mislim da bi imala pozitivan uticaj na stabilnost. U zavisnosti od dogovorenog modela, članice bi mogle da imaju i jedinstven trgovinski režim prema trećim zemljama – kaže Ljajić. Na primer, mogle bi da pregovaraju o proširenju sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, odnosno Evroazijskom ekonomskom unijom.

Carinska unija, po objašnjenju stručnjaka, značajnije je ujedinjavanje od CEFTA jer bi podrazumevala i zajedničko unutrašnje tržište i bližu ekonomsku povezanost. U svakom slučaju imala bi veći značaj od slobodne trgovine koju predviđa CEFTA. Ceo region bi, u takvim okolnostima, morao da ima i iste carinske stope kada izvozi u države koje nisu članice unije.

Sagovornici „Politike” ipak nisu sigurni da li je moguće sprovesti takve zamisli jer se zvaničnici drugih balkanskih država još o tome nisu izjašnjavali.

Sudeći po prvim reagovanjima ekonomskih stručnjaka iz regiona, Vučićev san o jedinstvenom tržištu zemalja sa Balkana ipak neće biti lako ostvariv. Najdirektniji u toj oceni bio je slovenački ekonomista Jože Mencinger. On je za Radio Slobodna Evropa rekao da je realizacija ove zamisli praktično nemoguća jer bi Hrvatskoj i Sloveniji, kao članicama EU, svako novo carinsko povezivanje morao da odobri Brisel. Složio se, ipak, da regionalna ekonomija trpi zbog mnogih granica koje su iznikle nakon raspada Jugoslavije, ali da carine nisu najveći problem jer su one niže nego nekada, kada su bile i do 30 odsto za neku robu.

– Sva tržišta su danas puna i ideja da se povećanjem tržišta odjednom dobija puno prostora uopšte ne važi. Sve se svodi na količinu tražnje koja postoji, a ne na ponudu – rekao je ovaj slovenački ekonomista.

 

Loša strana CEFTA

Prvi CEFTA sporazum potpisan je 1992. između zemalja centralne Evrope. To je bio prvi korak za evropske integracije. Sve potpisnice kasnije su postale punopravne članice Evropske unije. Petnaest godina kasnije EU je pokrenula novi CEFTA sporazuma (koji je Srbija potpisala 2006. godine) sa još osam država (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Rumunija, Srbija i UNMIK Kosovo). Ubrzo, postavši članice EU, Bugarska i Rumunija napustile su CEFTA, a nekoliko godina kasnije to je učinila i Hrvatska.

Ovo je bio prvi multilateralni Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Pravila su počela da se primenjuje godinu dana kasnije, kroz uvođenje 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini. Osnovna ideja bila je – trgovina u regionu bez ograničenja ali, u praksi, ovaj sporazum ne poštuje se potpuno. Koče ga necarinske barijere jer države članice pokušavaju da zaštite sopstvenu privredu.

 

Čadež: Bili bismo konkurentniji

Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, kaže da bi carinska unija predstavljala viši nivo ekonomske integracije od zone slobodne trgovine, što bi privredi donelo višestruke ekonomske koristi – šire tržište, veći obim trgovine i proizvodnje, jeftiniji uvoz sirovina, niže cene finalnih proizvoda, što unapređuje konkurentnost, omogućava razvoj i čini region privlačnijim za investitore

Izvor: Politika

[Ћириличар]

Vučićeva ideja o carinskoj uniji put za napredak regiona

Premijer se zalaže za stvaranje Carinske unije u kojoj se države članice obavezuju sporazumom na ukidanje međusobnih carina ili sličnih nameta i kvantitativnih ograničenja za promet robe, kao i na uvođenje i primenu zajedničke carinske tarife prema trećim zemljama

Za  ekonomije Zapadnog Balkana integracija trgovine i transporta je najdirektnija putanja za napredak, ocenjuje premijer Srbije Aleksandar Vučić u projektu kojim inicira uspostavljanje carinske unije u regionu. Reč je o „papiru”, kako ga je nazvao premijer, tačnije njegovoj inicijativi za Zapadni Balkan, s kojom je upoznao austrijskog kancelara Kristijana Kerna, a s premijerima Bosne i Hercegovine i Albanije, Denisom Zvizdićem i Edijem Ramom, zasad obavio prve konsultacije.

„Prošlost, sadašnjost i budućnost članica Zapadnog Balkana neodvojivo je povezana sa zemljama Evropske unije, a veća ekonomska integracija unutar Zapadnog Balkana, kao i između Zapadnog Balkana i EU, predstavlja važan korak u tom pravcu”, navodi Vučić u tom dokumentu, u koji je Tanjug imao uvid.

Zamenik predsedavajućeg Saveta ministara i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović pozdravio je inicijativu premijera Srbije. „To je vizija za budućnost ovog dela Evrope”, istakao je Šarović. Prema njegovim rečima, preduslov za razvijanje tako velike ideje je, pre svega, stabilnost regiona, predvidivost na duge staze i „resetovanje naše zaostavštine iz skore prošlosti.”

Regionalna carinska unija značajno bi povećala izvoz svake zemlje pojedinačno, uveren je potpredsednik vlade i ministar trgovine Rasim Ljajić.

„Svi smo videli korist od članstva u CEFTA, ali još nijedna od zemalja u regionu nije iskoristila pre svega svoj izvozni potencijal, tako da Albanija danas izvozi 40 odsto manje od njenih mogućnosti, Makedonija i BiH izvoze 33 odsto manje od onoga što mogu, a Srbija i Crna Gora izvoze 27 odsto manje od onoga što bi realno mogle”, kazao je ministar. Kako kaže, u regionu postoje još brojne vancarinske barijere koje otežavaju slobodan protok robe iz jedne u drugu državu i sve te države pribegavaju pojedinim protekcionističkim merama.

Izvor: Politika

Kolumna Mihaila Crnobrnje

Balkanska carinska unija

01.04.2017.Prof. dr Mihailo Crnobrnja0

Prof. dr Mihailo Crnobrnja

Pre nekoliko nedelja premijer Srbije Vučić predložio je formiranje carinske unije balkanskih zemalja, onih koje nisu u Evropskoj uniji. EU je 25. marta  proslavila svoj 60.    rođendan. Šta povezuje ova dva dogadjaja? Upravo to je ono čemu je ova kolumna posvećena. Prvo o EU.

Dan koji EU slavi jeste dan potpisivanja Rimskog sporazuma kojim su Francuska, Zapadna Nemačka, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg formirali Evropsku ekonomsku zajednicu. Iz nekog razloga EU nije uključila "pripravnički staž” koji su te iste zemlje imale prethodnih šest godina u Zajednici za ugalj I čelik. Možda je razlog u tome što su Rimskim ugovorom udareni pravni i institucionalni temelji EEZ. Time je zaživela jedna tvorevina koja je, po projektu autora, Roberta Šumana i Žana Monea (obojica Francuzi), trebalo pre svega da obezbedi mir, stabilnost, a zatim i prosperitet zemalja potpisnica. Osnovno je bilo mirotvorstvo, a ekonomska integracija je poslužila kao sredstvo da se ostvari taj cilj. Prvi korak u stvaranju tog sredstva za mir bilo je formiranje Carinske unije. U Rimu je 1957. godine odlučeno da se Carinska unija formira najkasnije do 1970. godine. Zbog "evroentuzijazma” koji je bio pogonsko gorivo, unija je formirana 18 meseci pre roka. Stupila je na snagu 1. jula 1969. godine. 

Balkansku carinsku uniju (BCU), koju bi činilo pet i po zemalja, od zvaničnika prvi, koliko je meni poznato, pominje premijer Srbije i nezvanično (u našim medijima) i zvanično na nedavnom samitu lidera buduće BCU u Sarajevu. Ne znamo da li u ovom trenutku postoji neki pisani dokument o projektu. U obraćanju premijera Vučića ne pominje se nikakav rok. Ali se pominje, kao i u slučaju EU, da je primarni cilj BCU održavanje regionalnog mira i stabilnosti među zemljama članicama, uz pripadajuće koristi od povećavanja međusobne trgovine. Naravno, kao i uvek, pominje se i povećana atraktivnost regiona stranim investitorima zbog postignute stabilnosti i ukidanja carinskih barijera.

Ovde nije u pitanju da li je BCU dobra ideja ili ne, nego koliko je realna. Rekoh, premijer nigde ne pominje rok u kojem bi se ideja realizovala. Meni bi bilo teško da zamislim da bi se BCU brže ostvarila nego evropska, a to znači najmanje 12 godina! Da li to znači da smo se pomirili sa činjenicom da će pristupanje EU trajati unedogled, a u međuvremenu ćemo se zabavljati sa BCU? 

Drugo, mi već imamo sporazum o slobodnoj trgovini u regionu, koji relativno dobro funkcioniše. Možda bi bilo mudrije skoncentrisati pažnju na unapređenje tog sporazuma a ne trošiti vreme na novi o carinskoj uniji.

I treće, možda i najvažnije, jeste pitanje zajedničkih carina. Carinska unija zahteva da sve zemlje članice koriste istu carinsku tarifu prema trećim zemljama. To znači da TV ili kilogram pasulja uvezeni u Crnu Goru ili Srbiju moraju da budu opterećeni sa identičnim carinskim stopama. Nama to nije pošlo za rukom ni u vreme SRJ i SCG pa ne vidim kako će u slučaju formiranja carinske unije. To isto tako znači i revidiranje nekih sporazuma o slobodnoj trgovini koje imamo (recimo sa Turskom ili Rusijom) i to nagore, ne nabolje, jer bi se usaglašavali sa zemljama koje imaju "manje prijateljske” odnose sa Rusijom.

Teško je videti i poverovati da će ideja koja je "dobila podršku Evropske unije” zaista zaživeti u praksi. Naći ćemo se jednog dana u carinskoj uniji, ali onoj evropskoj.

Izvor: Nova Ekonomija

[Ћириличар]

Vladimir Gligorov: Carinska unija

Možda je reč o nesporazumu. Jer, šta je carinska unija? To je kada grupa zemalja ima istu politiku carina prema ostatku sveta. Recimo, Evropska unija je, pored svega ostalog, carinska unija, što će reći da sve članice EU imaju isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu.

To, opet, znači da carinska unija pregovara sa drugim zemljama o eventualnoj promeni trgovačkog ugovora, ako ga ima. I isto tako i kada je reč o članstvu u multilateralnim trgovačkim organizacijama.

Primera radi, ako bi Srbija postala članica Evropske unije, ona bi preuzela carinsku politiku EU prema ostatku sveta. I kao što je više puta istakao ruski ambasador u Srbiji, a to je ponavljao i predsednik Nikolić, a i drugi političari, posebno oni koji se zalažu za bliske veze sa Rusijom, članstvo u EU podrazumeva raskid ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom, osim ukoliko EU ne bi sklopila takav ugovor sa Rusijom.

Uzmimo sada da se oformi balkanska carinska unija. Članice bi, naravno, bile zemlje koje trenutno nisu učlanjene u EU. To bi značilo da bi, recimo, Bosna i Hercegovina i Srbija imale isti carinski režim sa svim drugim zemljama u svetu. To bi se odnosilo na EU, Rusiju i ostatak sveta. Šta bi značilo?

Obe zemlje nisu članice Svetske trgovinske organizacije (STO), što znači da ne bi morale da se rukovode obavezama prema ovoj multilateralnoj organizaciji. Ali, kako obe teže da se učlane, verovatno bi vodile računa o pravilima ove organizacije. Moglo bi se pretpostaviti da bi sve druge zemlje, gde je većina učlanjena u STO, bile spremne da se takođe rukovode pravilima Svetske organizacije.

U slučaju EU, međutim, stvari stoje drukčije. Srbija je uklonila carinska ograničenja u trgovini sa EU, dok je Bosna i Hercegovina u obavezi da u potpunosti ukloni carinsku zaštitu na uvoz iz EU do 2020. EU je već unilateralno ukinula carine svim balkanskim zemljama koje nisu njeni članovi, tako da se sa te strane ništa ne menja. Ali, carinska unija bi zahtevala da se ubrza ukidanje carina na uvoz iz EU u svim zemljama članicama te carinske unije.

Isto važi i za trgovinu sa Rusijom. Srbija ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom, a druge zemlje članice moguće balkanske carinske unije ga nemaju. To bi moralo da se ujednači. Za to bi bili potrebni pregovori sa Rusijom, čiji bi ishod bio ili ugovor o slobodnoj trgovini carinske unije sa Rusijom ili odgovarajuća carinska zaštita, što znači da Srbija više ne bi imala režim slobodne trgovine sa Rusijom koji ima sada.

Ujednačavanje carina bilo bi potrebno i trgovini sa svim drugim zemljama. Kolike su trenutne razlike zavisi bar delimično od toga da li je reč o zemlji članici Svetske trgovinske organizacije ili ne. No, verovatno i od bilateralnih sporazuma ili unilateralnih mera, bilo da je reč o postojanju ili nepostojanju carina. Moglo bi možda da se prihvati pravilo da se ustanovi režim zemlje čije su carine najniže, ali to ne mora da utiče na carinsku politiku trećih zemalja, koje mogu da teže da povećaju carine ukoliko misle da bi carinska unija bila konkurentnija od pojedinačnih zemalja članica.

To bi naravno bila nova činjenica i kod učlanjenja u STO preostalih zemlja koje o članstvu još uvek pregovaraju, kao što je slučaj i sa Srbijom. Ukoliko bi se stvaranje carinske unije uslovilo članstvom u STO, to bi moglo da odloži ujednačavanje carina bar dok se ti pregovori ne završe, mada bi, naravno, sve to moglo da se odvija i paralelno.

Alternativna ideja bi mogla da bude da sve balkanske zemlje koje nisu članice EU preuzmu carinsku zaštitu EU. Drugačije rečeno, da sa njom stupe u carinsku uniju. Imajući u vidu značaj trgovine sa EU i unutar regionalne zone slobodne trgovine CEFTA, to bi pokrilo najveći deo izvoza, ali bi preostao uvoz iz Rusije i drugih zemalja proizvođača energenata. Naravno, ukoliko bi EU pregovarala s njima, a tim bi se pregovorima uredili i odnosi zemalja članica carinske unije sa EU, što bi trebalo da vodi povoljnijim sporazumima od onih koje bi balkanske zemlje same mogle da obezbede. Osim, naravno, dokle god postoji režim sankcija između EU i Rusije.

Šta bi bila eventualna korist od carinske unije? Za male balkanske zemlje koje su ostale izvan EU, i čije se učlanjenje može odužiti, od velikog je značaja da budu viđene kao regionalno područje za ulaganje. Eventualne dobiti od trgovačke politike su male, ako ih uopšte ima, dok bi eventualan dolazak multinacionalnih kompanija, uz značajne regionalne infrastrukturne projekte, mogao da bude od velikog značaja, razvojno posmatrano. Ukoliko bi se regionalno povezivanje moglo ubrzati, neke od prednosti članstva u EU, kao što je povećani interes za regionalna ulaganja, moglebi da se obezbede i pre članstva.

Politički, to je privlačno jer je regionalna saradnja popularna, ali preostaje problem trgovačkih i drugih odnosa sa Rusijom.

Izvor: Novi Magazin

[Ћириличар]

Vladimir Gligorov  08/06/2017 |  

Carine i unije

 

Foto: Slavica Miletić

Pisao sam već o tome, stoga samo ukratko.

Carinska unija ima jedinstven carinski režim prema drugim zemljama. Recimo, prema Evropskoj uniji ili Americi ili Rusiji. Zemlje zapadnog Balkana, koje su sada članice regionalne zone slobodne trgovine CEFTA imaće bescarinski režim trgovine sa EU kada sve zemlje sprovedu Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju. Ali neće imati iste carine na uvoz iz trećih zemalja. I tu bi se Srbija suočila sa izborom: carinska unija ili ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Tu su onda i ti planovi o saradnji sa Evroazijskom unijom. Kao član carinske unije, to bi morao da bude ugovor te zajednice sa Rusijom ili Evroazijskom unijom. Izgledi da se to završi ugovorom o slobodnoj trgovini su veoma mali.

Zaista, Srbija će morati da se odrekne ugovora o slobodnoj trgovini sa Rusijom kada postane član EU, isto kao i stupanjem u carinsku uniju na zapadu Balkana. To bi verovatno bilo dobro iz privrednih i političkih razloga, ali da bi se taj predlog uzeo ozbiljno bilo bi potrebno čuti da je to zaista trgovačka politika Srbije. Ako bi se stvarno krenulo u pregovore o carinskoj uniji, bilo bi tu i drugih problema, ali ovaj o trgovačkoj strategiji Srbije u odnosima sa Rusijom bi bio prvi koji bi trebalo rešiti. Jer inače ne bi imalo o čemu da se pregovara.

Zajedničko tržište je nešto drugo, mada nepostojanje zajedničke carinske politike stvara probleme. Recimo, neki od tih problema na CEFTA granicama nastaju usled potrebe da se proveri poreklo robe koja prelazi granicu. Jer CEFTA obezbeđuje bescarinsku razmenu među zemljama članicama, ali ne i sa ostatkom sveta. To važi i za robu iz EU, jer neke zemlje još uvek nisu ukinule carinsku zaštitu u razmeni sa njom. A tu su onda i treće zemlje, gde različiti carinski tretmani mogu da utiču na trgovačke puteve. Sve bi se to pojednostavilo ujednačavanjem carina. No, najveći deo problema će svejedno nestati kada sve zemlje pređu na bescarinski režim trgovine sa EU, kada primene trgovački deo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Konačno, kada je reč o porezima, potrebno je imati u vidu da se najveći deo prihoda prikuplja porezom na dodatu vrednost. Ujednačavanje tih stopa nije potrebno, a verovatno nije ni poželjno (jer ne diskriminišu spoljnu trgovinu i strana ulaganja). Slično se može reći i za razlike u doprinosima na zarade, pa i na neposredne poreze na dohodak. Neposredni porezi i doprinosi mogu da utiču na izbor zemlje u koju se ulaže, ali u meri u kojoj je to važno oni teže da se uravnoteže konkurencijom. Sporazum o tome, međutim, ne bi bilo neskoristan, ali za to nije potrebna carinska unija ili zajedničko tržište.

Drukčije stoji stvar sa kursom i monetarnom politikom. Kako, recimo, Srbija teži da devalvira, dok druge zemlje imaju strogo fiksirane kurseve ili koriste evro, Srbija može da koristi kurs kao sredstvo trgovačke politike. Ali, usaglašavanje monetarne i politike kursa je teško ostvarivo, osim ako se ne koristi isti novac.

Dakle, za stvaranje carinske unije bilo bi potrebno imati jedinstvene carine prema ostatku sveta. Tome ne ide u prilog činjenica da recimo Srbija nije članica Svetske trgovinske organizacije, što bi bio jedan način koordinacije trgovine sa ostatkom sveta – a pogotovo to što samo ona ima ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusijom (status ugovora sa Crnom Gorom, koji je ona preuzela od Jugoslavije, je, koliko razumem, predmet pregovora), koji bi morala da prekine zbog stvaranja Zapadnobalkanske carinske unije.

Dok je za stvaranje zajedničkog tržišta potrebno usaglašavanje privrednih politika, gde nisu toliki problem porezi koliko kurs i monetarna politika.

Peščanik.net, 09.06.2017.

Извор

[александар живаљев]

@ЋириличарЋиро, шта ти као стручњак кажеш? Мени се идеја о некој унији земаља, које у догледно вријеме сигурно неће у ЕУ, допада.

[Ћириличар]

пре 9 минута, александар живаљев рече

@ЋириличарЋиро, шта ти као стручњак кажеш? Мени се идеја о некој унији земаља, које у догледно вријеме сигурно неће у ЕУ, допада.

Далеко сам ја од стручњака 

Не знам, заиста, шта да кажем. Са једне стране, ово је добра идеја ако бисмо жељели да чвршће вежемо сусједе за себе ( БиХ, Црну Гору и Македонију ) па да тако фактички увежемо наш етнички простор у једну цјелину, плус будемо најјачи фактор у овој "Великој Србији". Са друге стране, постоје проблеми које овај писац на Пешчанику пише - морали бисмо се удаљавати од Русије, јер она није спремна да своју гостољубивост коју је нама указала у трговини прошири на државе које су отворено њој супротстављене. Морали бисмо им милијарде тона вотке поклонити да би макар узели у разматрање да нам изађу у сусрет и не саботирају ову царинску унију.

Ово је једно од питања на којима се види да ли је вођа државе прави државник, или само лелемуд. Идеално би било када би нам однос са Русијом остао неокрњен и када бисмо створили и водили ову царинску унију - као фактички најјача чланица.

Наиме, шта значи стварање ове царинске уније? Значи да су сви производи изван земаља чланица једнако дискриминисани и једнако неприступачнији у свим чланицама - а да су производи из земаља чланица јефтинији и приступачнији унутар саме уније. Србија би ту доминирала као земља која би чинила 50% становништва отприлике унутар те уније, као и далеко економски најјача држава. То значи да би српски и, евентуално, босански производи били далеко профитабилнији захваљујући већој предности у односу на стране увозне производе. Друго, царинске тарифе између земаља чланица које ионако већ не постоје ( захваљујући ЦЕФТА споразуму ), тачније њихово непостојање би било још много значајније за трговину између чланица уније ( јер су ојачане заједничким опорезивањем увозних производа ) - што би још више везало чланице међусобно ( тачније за Србију, да се не лажемо. Није безвезе Меркелова ово предложила управо Вучићу ). Треће, заједнички трговински простор би повећао подстицаје за мијешање и већу интеракцију између привредника из земаља чланица - што би повећало потребу за већим правним уједначавањем прописа свих чланица ( гдје би опет Србија могла да "намеће" своја рјешења као далеко највеће тржиште унутар уније ). Од тога би највише Срби профитирали, јер ће стварање и одржавање пословних ( па тиме културних и националних ) веза постати много лакше. Такође, фактички ћемо имати наш "економско-национални" простор који одговара Пашићевом "малом рјешењу" за Србију у случају пропасти идеје стварања Краљевине СХС од ономад. Може се рећи да нам Њемачка на тањиру нуди фактичку Велику Србију, уз услов да се опредијелимо још чвршће за ЕУ. Дакле, предности су јачање економске прилике земаља чланица, економско везивање других држава за Србију као и својеврсни јединствени српски етничко-економски простор гдје би фактички сви Срби живјели у једној "држави" и доминирали.

Са друге стране, постоје проблеми како унутар тако и изван уније. Унутар уније проблем јесте са националном нетрпељивошћу и зазорношћу од доминације Србије од стране свих осталих. Бошњаци неће никако гледати ведро ако српски капитал крене да води игру. Македонцима не би сметало у самом почетку, али све док се не почнемо превише наметати. А Црна Гора... сувишно је и говорити зашто не би одговарало да приватни посјед Мила Ђукановића уђе у неки договор гдје би изгубио дио своје слободе и отворио се више према Србији. Још је ту Косово чији статус би се морао ријешити. А са вањске стране је питање Русије, која ће свакако у овоме исправно препознати покушај Њемачке да увеже Западни Балкан за Србију, а Србију за себе и ЕУ, не би ли отргла и задње дијелове Балкана од руског утицаја. Зато Русија неће имати благонаклон поглед ка овоме и било би тешко, или чак немогуће, изаћи неокржњен уколико се потпуно окренемо овој идеји и тиме Њемачкој. Трговина са Русијом би 100% претрпјела ( што Русији неће нимало тешко пасти, али ми можемо претрпјети осјетан ударац - који ако Њемачка и ЕУ не би биле спремне да амортизују са своје стране, може изазвати нереде на политичкој сцени и јачање русофилије и евроскептицизма који би нас, ако превладају, ефективно изоловали од читаве околине која је прозападна ). Једини начин да нам Русија не прави проблем јесте да јој се представи зашто би ова царинска унија била повољна и за њу ( нпр. да преко Србије шити своје пипке и у Македонију и Црну Гору и још боље у БиХ - што би било реално јер нико још не би био унутар ЕУ која би то лако блокирала ). Али онда, то би представљало непожељан ефекат за Њемачку и ЕУ. 

Оно што бих свакако волио да се увиди јесте да је већ почела одређена "кампања" у овом правцу. Коридор 10 је при крају, прича се о аутопуту до Приштине као и до Сарајева, те увезивање и са Црном Гором - инфраструктура се дакел изграђује и то уз помоћ ЕУ новаца. Примјетио сам задњих дана чланке на прозападним порталима о томе како највише новца у Србију доалзи из Њемачке и ЕУ, а не из Русије како то обичан плебс вјерује ( исте те чланке су портали пласирали прије 3-4 године, апсолутно исте ). ЕУ је одобрила исплату предприступне помоћи Србији, што је једна велика финансијска инјенкција у Србију. Када се још погледа и шира слика у Европи, види се да континентална Европа, на челу са Њемачком, заокружује чвршће своје двориште након Брегзита и Трамповог избора. Меркелова је дала изјаву да Европа "мора поћи својим путем", говори се о формирању европске војске, реформи ЕУ да буде функционалнија - и поврх тога одједном Берлин показује све већу благонаклоност ка нама не би ли убрзао евроинтеграције региона. 

Рекао бих да ускоро долази заиса час када ћемо морати одлучити којем царству се привољети. Мислим да ће избор бити "no brainer" и да ћемо бити доведени пред свршен чин - али не знам да ли ћемо то прихватити, или колико тешко ћемо то прихватити. Вучић би ту требао одиграти улогу катализатора и умиритеља националиста и патриЈота да нас не би отргли од Европе и опет изоловали, ако и даље буде на власти и са оволико моћи у земљи.

[Кратос]

пре 33 минута, Ћириличар рече

Може се рећи да нам Њемачка на тањиру нуди фактичку Велику Србију, уз услов да се опредијелимо још чвршће за ЕУ.

Kaži mi leba ti koje droge ti koristiš?

[Ћириличар]

пре 1 минут, Кратос рече

Kaži mi leba ti koje droge ti koristiš?

Не дам ти број мог дилера 

[Кратос]

пре 2 минута, Ћириличар рече

Не дам ти број мог дилера 

Bato skoro nisam naišao na veći evrotalibanski stav od ovog tvoga.Čeda bi ti pozavideo....

[александар живаљев]

Ћиро, хвала Ти на изванредној анализи. Искрено, такву сам од Тебе и очекивао. Само бих додао један унутрашњополитички аспект приче: г. Вучић често има добре идеје, али бојим се да избјегава да се окружи људима од интегритета који би могли да их реализују. Сама чињеница да он лично пушта у јавност "пробне балоне", показује колико  је интелектуално-политички апарат којим је окружен слаб.

[Кратос]

пре 42 минута, Ћириличар рече

( гдје би опет Србија могла да "намеће" своја рјешења као далеко највеће тржиште унутар уније ).

Sine ti ko da živiš na Marsu u zadnjih 27 godina......

[александар живаљев]

пре 1 минут, Кратос рече

Bato skoro nisam naišao na veći evrotalibanski stav od ovog tvoga.Čeda bi ti pozavideo....

Чеда је аматер за Ћиру Оно што ти видиш као евроталибанство, ја нпр видим као реализам. Руског противтега на Балкану нема, видјели смо ових дана у ЦГ, Македонији...

[Ћириличар]

пре 1 минут, Кратос рече

Bato skoro nisam naišao na veći evrotalibanski stav od ovog tvoga.Čeda bi ti pozavideo....

Сунце ти пољубим, гдје ти видиш да сам изнио било какав став? 

Просто анализирам ситуацију. Нигдје нисам рекао "ја мислим да требамо овако". Друга је ствар што си учитао да патим од евроталибанизма ( а иначе титрам између про и контра става стално. Ако уђемо и буде нам фино, кул. Ако не уђемо, уф оћу црћи од муке, ево све стријепим ); те узео дио реченице у којем не износим никакав став него кажем да се "МОЖЕ рећи" ( дакле не да је 100% тако, него да постоји само могућност ) да нам се нуди "некаква фактичка Велика Србија". А ти то извлачиш као примјер "евроталибанизма". Ој веј, са вама човјек мора пазити на сваку ријеч да вас не тригерује ако ишта имало зазвучи повољно по ЕУ. А ономад за изборе било "ха ха, види Хиларине либераше како луде за сваку ријеч"  

Још поврх тога ниси понудио никакав аргумент који би оспорио ову моју тврдњу, да би ова царинска унија била некаква лабава Велика Србија. Као дебатер који је навикао на далеко веће и јаче нападе на своје аргументе, заиста не могу а да само не слегнем раменима и затражим ти аргументе 

пре 5 минута, Кратос рече

Sine ti ko da živiš na Marsu u zadnjih 27 godina......

Јок, него сам имао привилегију да се као студент Правног факултета у Београду сусретнем са чињеницом да се од Коштунице па наовамо, у Београду и Бањалуци, ради на уједначавању правног поретка Српске и Србије тако да фактички нема скоро никакве разлике ( О. Антић, колики год пајац да је, писао је Закон о наслијеђивању нпр. за Српску - тј. преписао је ЗОН из Србије ). То поред практичног има и веома јак симболичан значај, прије свега. Додај у то још и политику дозволе двојног БиХ-СРБ држављанства за Србе из БиХ коју спроводи Београд, као и чињеницу да трећина становништва БиХ се понаша као да живи у Србији - зачуђен сам да не видиш како ми већ имамо једну мању и фактичку "Велику Србију", чије би проширење могла да постане оваква царинска унија управо истом методом - уједначавањем права држава чланица и економским везивањем са Србијом. А све без иједног испаљеног метка и, зачуђујуће, по команди и благослову Њемачке.

Куд паре теку, да видиш како љубав цвијета  

[Agnostik]

Za mene je to totalna glupost. 

 

Ratovali su da izadju iz Jugoslavije a sad carinska unije, koje su to gluposti. Pored toga da nemamo proizvode za izvoz.

[Ћириличар]

пре 29 минута, александар живаљев рече

Чеда је аматер за Ћиру Оно што ти видиш као евроталибанство, ја нпр видим као реализам. Руског противтега на Балкану нема, видјели смо ових дана у ЦГ, Македонији...

Ма ајд, као да jе Чеда уопште неко и нешто квалитетно. Мамлаз коме је дупе зинуло да буде "неко и нешто" из сопствене таштине. Тај није ни либерал, ни комуњара, нит ишта. Он је просто - он, бубашваба.

Него, задњи руски противтег на Балкану јесте управо Србија. Нису безвезе толика експлозија проруских медија у Србији, прије свега Спутњика - и аутистично цичање НВО акрепа на ту чињеницу. Ако Русија изгуби Србију као макар потенцијалног партнера, онда јој остају БиХ и Македонија као мале безначајне енклаве ( док са Србијом као мостом између њих заједно чине солидну геополитичку рупу усред стомака ЕУ ).

Задња економска и дипломатска битка ЕУ и Москве ће се водити око Србије, али не зато јер Москви треба Србија као Србија, него јер Москва жели да има што више жетона на својој страни за преговарање око подјеле моћи са ЕУ. Границе се комплетирају, а ни рат није немогућ у некој даљој будућности, ако се велике силе не успију преусмјерити на неке друге мете. Не заборавимо само како је Русија хтјела Јужним током да се убаци овдје, па је ЕУ то преко Бугарске блокирала. Сада иде задњи удар и нека нам је Бог на помоћи када се велики побију.

пре 6 минута, Agnostik рече

Za mene je to totalna glupost. 

 

Ratovali su da izadju iz Jugoslavije a sad carinska unije, koje su to gluposti. Pored toga da nemamo proizvode za izvoz.

Реци то Хрватима. Море крви су пролили да изађу из Југославије, а вид их сад  Само показује бесмисао оноликог ратовања и хистерисања.

Јест, немамо ми нето пуно производа - али тек што БиХ, Црна Гора и Македонија немају - за њих смо Ел Дорадо