Да ли сумњате ?

[Paradoksologija]

пре 19 минута, Broken рече

Ono što me je porazilo kasnije...i još uvek me poražava je kad sam otkrio da je Bog - Ljubav. Da je Hristos ovaploćena Ljubav. To je Gospod moj i Bog moj. Dalje nisam imao šta da ražim. I nekad mi se čini ...baš u posledbnje vreme često, da semo u Njega i verujem a sve ostalo ne znam.

Vala baš.

[Кратос]

Meni kada čitam Jevanđelja deluje kao da je Isus bio protiv institucionalizovane religije i formalne pobožnosti.Odnos a Bogom je krajnje direktan i intiman.Zato valjda i kaže uđi u svoju klet,tajno se obrati Ocu a Otac će uzvratiti javno.

[Натан]

Не сумњам више, откад сам прешао из Верујем у Знам. 

[МилошБГ]

Pomisli su cudo...koliko puta dok stojim na liturgiji ili pak se obracam Bogu ili pak kad citam Sveto Pismo, dolazi takva misao da je to sve zabluda, da sam sebe ne razumem sto to radim i slicno...ali sam onda uveren da je to sve od nepomjanika, jer naprosto nikad ne sumnjam na taj nacin osim u takvim slucajevima. Na srecu brzo sebi izlupam par verbalnih samara i dodjem k sebi...Opet sa druge strane tesim se jer zaista i mnogi svetitelji su prolazili kod slicna iskusenja, a kamoli ja toliko gresan i toliko daleko od tih duhovnih sagledavanja... 

Slava tebi Boze!

[Рапсоди]

Сумњам у звзде да су далеко толико милиона година , у  приче да су људи крочили на месец, наравно у ванземаљце / све су то теорије завере /  у ТЕ. 

Али највише сумњам у сумњу када се јави у вези са неким догматима вере. Знам јој порекло без сумње...

[Ronald]

Svi sumnjaju i ne može drugacije, osim onih koji uopste ne razmisljaju.

[Ignjatije]

пре 11 минута, Рапсоди рече

Сумњам у звзде да су далеко толико милиона година , у  приче да су људи крочили на месец, наравно у ванземаљце / све су то теорије завере /  у ТЕ. 

Али највише сумњам у сумњу када се јави у вези са неким догматима вере. Знам јој порекло без сумње...

Све је то млако. Слабо ти умеш да сумњаш. Врхунац сумњања је сумњати да живиш на лоптастој планети....  а не падаш.... крећеш се великом брзоним, а седиш кући уз комп... То је сумња за медаљу.  

[Рапсоди]

пре 5 минута, Ignjatije рече

Све је то млако. Слабо ти умеш да сумњаш. Врхунац сумњања је сумњати да живиш на лоптастој планети....  а не падаш.... крећеш се великом брзоним, а седиш кући уз комп... То је сумња за медаљу.  

Може бити, ја више верујем но што сумњам. Сумњам да је светлост бржа од моје мисли. 

Алу да будем искрена овде на форуму највише сумњам у Ронија....некако ми је баш, баш сумњив.

[Натан]

пре 39 минута, Ronald рече

Svi sumnjaju i ne može drugacije, osim onih koji uopste ne razmisljaju.

Пре бих рекао да је сумња последица незнања и слабости, а не размишљања.

[Рапсоди]

Јован Дучић‎: СУМЊА

 

Моја сумња страсна, и светла, и плодна,
Моје друго биће и други вид; јетка,
Брани коју чашу да испијем до дна,
И да коју срећу познам до свршетка.

Моје срце држи прстима од леда,
И мој дух напаја кајањем без мере;
Мој поглед у небо да очајно гледа,
Да мрзим без снаге и љубим без вере.

Но она обасја мој ум обеснажен,
И даде мом духу, слабом као сламка,
Сто крупних очију, да озарен, блажен,
Мине сваки понор и зна где је замка.

И да је доброта, одрицање; и да
У заклетви има издајства и срама;
И у победама пораза и стида;
Ниске безбожности у свим молитвама.
 

 

И у чистој вери, празноверја; да је
Љубав себичнија него наше злоће;
И колико лажи наше сузе таје,
И мрачних завера замукле самоће.

Тако ослобођен и себе и других,
Гледам како пада и последња уза...
И горд сам у часу искушења дугих
Што бар не зајецам кад ми пође суза.

Поезија векова: Јован Дучић‎: СУМЊА 

[Ненад Р.]

Првенствено, највише сумњам у себе и своје способности.Ма шта урадио увек то може боље.

[Ronald]

пре 14 часа, todor рече

Пре бих рекао да је сумња последица незнања и слабости, а не размишљања.

Slabosti da, jer i kod najvećih svetitelja blagodat popusti i oni već sumnjaju.

[aliluja]

Kada oslabim u veri.. kada posustanem.. sumnjam u sve počev od sebe.. Jedino svetlo mesto gde nema sumnje je vera u to.. da samo Bog to može promeniti i podići me. 

[3006]

Да ли се плашити својих сумњи?

И како их избећи, како се борити, осим класичног појачања молитве?

[Phoebe]

пре 13 минута, 3006 рече

Да ли се плашити својих сумњи?

И како их избећи, како се борити, осим класичног појачања молитве?

Šta meni pada na pamet kad navale takve pomisli. Stih iz Biblije: "Ne boj se,samo veruj". Vrebam momente da se osamim i čitam Bibliju. Dešava mi se da,bez traženja određene knjige,spontano naletim na odgovor. Jednom mi je,u trenutku kad sam posumnjala u Božija obećanja,ispalo Sveto Pismo iz ruke,sagla se da ga podignem,a u padu se otvorila,digoh je i pogled mi se direktno zaustavi,kao da sam ciljala,...a nisam,na stihu: " Bog nije čovek da laže ni sin čovečiji da se pokaje. Što kaže,neće li učiniti i što reče,neće li izvršiti?" . Zinula sam od čuda jer to je bio konkretan odgovor. Kolika je verovatnoća da od toliko stranica i zgusnutih ,sitnih slova,opisa do u tančine svih mogućih situacija u životu o kojima Bog govori kroz Pismo čovečanstvu,direktno zakucam pogled baš na odgovor koji tražim? Mala...,al eto,dešava se. Znam da nije slučajno. No,nije to uvek,naravno,svega nekoliko puta mi se desilo ..obično tragam,znam otprilike gde se šta nalazi,a nekad krenem redom,recimo,danas čitam Jevanđelje po Marku...Ukratko,čitanje Biblije ili prisećanje na Božije reči. Ja tako vodim rat sa pomislima i kad mi je teško.